DRŽAVA SPREČILA PLJAČKU KURŠUMLIJSKE BANJE!

Radovana Raičević,vlasnik Prolom i Lukovske  Banje, nije uspeo u nameri da svom bogastvu priključi i treću Topličku banju. Time je ,barem za sada,odloženo krunisanje „kralja“ srpskih banja.

Tu podmuklu nameru koju je ovaj vešti lokalni intrigaroš, besramni politički kameleon, mrzitelj ljudi i grada od koga je  decenijama otimao u kome ni bagrem nije  zasadio,sprečila je Vlada Srbije objavom javnog tendera i obelodanjivanja cene za prodaju Banje koja na startu iznosila celih 2,5 miliona EU.

Bila je to pravična i domaćinski tempirana bomba koja je u jednom trenu razorila sve godinama osmišljavane planove u glavi ovog čoveka da se najstarija srpska banja, najpre uništi i opustoši, a onda da njemu u miraz,uz povoljne kredite i donacije,potpuno besplatno.Ili, kako to naš narod kaže, “za džabe”.

Danima se i godinam on pripremao za ovaj čin primopredaje i već osmislio način kako će sve to „nevoljno“ morati da prihvati mada njemu ta muka ne treba i nije mu stalo do toga.Ali, kada mu već ojadjena i opljačkanja država, nešto “poklanja” ,red je da se to i uzme!

Narod kaže,lukav je on.Čekao je da mu Vučić klekne na kolena,da ga proglasi herojem i grediteljem Juga i da mu trajno, do kraja života, overi sve političke mandate,da odrešene ruke da grad uništi,raseli a preostale ljude utera u geto teške bede i nemaštine.Da još jednom krene u obračun sa svim neistomišljenicima i da dočeka ono u čemu je bio pravi i najveći. Dovoljno je samo reći- cinik!  I to kakav cinik. Ljudi ne pamte da je takav  ikada rodjen u ovim topličkim kotlinama.

Uvek je maštao da ljudi trče za njim da ga mole da pred  njegovom kancelarijom sluša uplakane i uplašene roditelje dok im iz očiju čita i strah i strepnju da li će im dete naći posao ili će poput mnogih, morati da ode i za uvek napusti rodni grad.

Ovo je bila meta vlasnika topličkih banja

Ali ne i ovo,ruševine nekada vile sa zvučnim imenom "Jugoslavija"!

Ljudi tvrde, da je živeo za trenutak da ga poraženi i gladni mole za oproštaj i koricu bajatog hleba.

Da priču sada vratimo u daleke sedamdesete godine.Karijera ovog bahatog čoveka započela je u Lukovskoj Banji njegovim organizovanim pučem u kome je glavu” izgubio” Djoka Eraković utemeljivač dugoročnog planskog razvoja,danas se to zove strategija, svih podkopaoničkih banja koje su trebale i morale da preuzmu i pokrenu točak razvoja već vidno zaostale Tolice u odnosu na druge regione Srebije.Raičević ga je slistio, oteo mu fotelju,ponizio i degradiorao kao čoveka i ako je dobro znao, da on nikada ne bi bio to što je danas, da ga u “Planinku” nije zaposlio Eraković.Bilo je to pre više od tri decenije. Od tada on kuje planove i čeka trenutak kada će najpre Prolomska pa Lukovska i na kraju Kušumlijska Banja postati njegov privatni plen.

Oteo je i prisvojo banje a banje su mu donele milione sa kojima je on preko noći postao moćan čovek i jako privlačna i zanimljiva meta za sve mešetare koji su ga za velike interese pomagali u izgradnji karijere,njegovog političkog profila i na karaju bogatog  i prebogatog tajkuna bez čijeg odobrenja niko nije mogao da nadje radno mesto,planira porodicu i opstanak u gradu koji je vidno propadao i nestajao.Opstajali su oni koji su bili uz njega,koji su ga slepo slušali i u svemu podržavali a svi ostali bili su osudjeni na patnju ili odlazak .Naročito je bio surov prema svojim „preletačima“ sa kojima je  sedeo i pjančio,kada je bio u dobroj formi i po  dva dana i dve noći. Iz firme su proterani svi koji su pomislili da nekom drugom prodaju akcije za veći iznos nego što je on nudio.Bio je to put da se  polako ali sigurno dodje do većinskog paketa.Danas je on vlasnih ogromnih prirodnih potencijala na koje svaki gradjanin ove regije ima podjednaka prava koliko ih ima i on.

Kada krene,”para da ide na paru”,kaže naš narod,ništa vam drugo ne ostaje nego da slatko trljate ruke i brojite novac koji je ne neprekidno “kapao”.U eri svetske kampanje za afirmaciju i očuvanje  retko i jako atraktivnog geološkog fenomena poznatog pod imenom “Džavolja varoš”, njemu su potpuno besplatno predati “ključevi” od ovog lokaliteta koji iz godine u godinu beleži povećanje broja turista i znatiželjnih ljudi iz celog sveta.Nekoliko brvnara,zemljanih posuda, preskup pasulj i svadbarski kupus i biznis je krenuo silovito ali biznis, od koga je samo on imao koristi, a jadna i opljčkana opština, ni jednog dinara.

Dugo i iscrpljujuće vreme njegove političke  vladavine i turture, najupečatljivije se vidi na svakom koraku devastiranog grada.Više od pedeset godina ovde  se ništa dobro i pozitivno nije dogodilo.Dok su se Prokuplje i Blace stalno menjali i modernizovali,Kuršumlija je srljala u prošlost.Banje su cvetale,njegov privatni kapital se umnožavao a grad siromašio i propadao.

Svi troškovi, a pogotovo infrastrukturalni troškovi, koje je vlasnik morao da plaća gradu, išli su na teret grada. Decenijma on se bogati od eksploatacije mineralnih izvora a  gradu za to ne plaća ni dinar rente.Grad od turističke takse u svoj budjet nije uknjižio ni jedan dinar.Pa da li je on,zaista, posle svega,vlasnik ovih banja ili je nužna revizija ove privatizacije kako bi se tačno utvrdilo na osnovu čega je stečeno toliko bogastvo.

Priča o zapošljavanu samo je delimično tačna jer njegova ideja je uvek bila da se radi sa što mnjim brojem uposlenih i za male  plate ali da se ćuti i bezpogovorno sledi svaki njegov korak.Zna li neko koliko je miliona i miliona litara prolomske vode prodato i koliko se para slilo u gradsku kasu?

Kuršumliska Banja je spašena.Ako bude sreće pa se nadje bolji i pošteniji kupac,taj dan u dugoj istoriji ove banje, biće ubeležen, kao dan kada je sprečen opasan monopol, nepravda i otvorena pljačka  velikih priprodnih potencijala. Zaustavljen je čovek sa lošim namerama i ako bude  i politički proteran iz SNS, partije gde je našo utočište da radi šta mu je volja. Ako se to dogodi,onda je i Kuršumlija spašena jer ne verujem da gori od njega može da dodje na čelo opštine koja postaje važna tačka na mapi Srbije.

Proterali  se Raša iz grada,grad će progledati i to je pravedno i jedino normalno rešenje jer do ovoga časa  sve ide naopako,za njega korisno a za grad i ljude katastrofalno.

U potrazi za hlebom i zbog njega i njegove politike, kolone onih koji su se iseljavalu bivale su sve  duže i duže.Sve se to pokrivalo sa 300 zaposlenih  u Prolomu  i 300 u Lukovskoj Banji a to što su  grad  i opština u celini izgubili nekoliko desetina hiljada mladih žitelja to u Srbiji nikog nije zanimalo i zbog toga, što su odavde prema Beogradu išle lažne i nestvarne slike.

Sada kada prestoji izgradnja autoputa  do Merdara,otvaranje novih radnih mesta i oživljavanje opustošenih sela,ispostavilo se, da je  sve to teško izvodljivo jer nema za koga.Nema ljudi,nema radne snage a oblast i grad iz nužde i novih geopolitičkih poteza najednom su isplivali  u prvi plan daljeg strateškog razvoja i opstanka Srbije.E sada valja, položi račune Srbiji i objasni, zašto su se ljudi iseljavali iz Tolice i ne samo to,već naći načine i programe koji će im omogućiti povratak.To sadašnje gospodare varoši ne zanima jer i ono što znaju i što bi mogli, oni to ne smeju bez odobrenja Raše Raičevića.

 I za kraj kačim i ovo pitanje.Da li je Vučić mislio i na njega kada je nedavno najavio “čišćenje svojih redova od mangupa i lokalnih siledjija”? Ne znam, ali,ako mu on nije target, prestaću da verujem da će se u mom rodnom kraju, išta nabolje pokrenuti.