ČESTITKA !

 

Ako smo i večeras na ovoj liniji,želim da vam preko nje isporučim pregrš najlepših želja za sve što će te reći da je bilo lepo,zdravo,pametno i dobro.Imam medju vam dobrih i iskrenih prijhatelja sa kojima se ne čujem tako redovno ali osećam svakodnevno,imam i takvih sa kojima delim najsentimentalnije i najiskrenije trenutke u našim komunikacijama nastojeći da život, po nekada, učinimo lepšim nego što je on u stvarnosti.Ali šta mi imamo od toga da nas tuga stalno vuče u tamu depresije i lavirint odakle se teško ili nikada izlazi.Želim da verujem u ono što je lepo i najlepše pa makar po nekad to bilo i virtualno,nedokučivo i nestvarno.Hoću da se smejem,neću da tugujem i suze gorke sa lica brišem.

Po običaju,kako godine idu sve više i više sam se vraćao svojim korenima,svom zavičaju i ljudima koje nikada ne mogu da zaboravima.Pisao sam mladjima o nama o tom vremenu i životu, o toj mladosti koja nije živela u senci ovakvih ekonomskih,političkih manipulacija koje jednostavno ubijaju i satiru.Niko od nas nije ni znao a kamoli naslućivao, da će svet biti zashvaćen takvom globalnom ekonomskom krizom koja nije ništa drugo nego dobro izmišljena i primenjena formula jedne male grupe drskih pripadnika čovečanstva rešene da sve stavi u funkciju svojih interesa i svog besumučnog bokaćenja.Otimajuću ili ubijajuću,sasvim je sve jedno šta su odabrali da bi došli do cilja, izgovarajući onu odvratnu misao “da svaki cilj opravdava i sredstva”. Svakog dana izmišljaju nove i užasne principe kako dalje da prave sve dublji jaz izmedju 1 posto bogatih i 99 posto siromašnih.Do sada im  je ta prevara uspevala ali neki nagoveštaji porobljenog čovečanstva govore da će i tome ubrzo doći kraj.Svet nije i niti može biti trezor jedne ili dve nenormalno bogate banke i s druge strane praznih kazana socijalno nemoćnih.

Ostajemo u zdravlju i veselju na mreži da i dalje uzivamo u našim svakodnevnim životnim promenama,porazima i dostignućima.Ostajemo da se divim lepim i šarmantnim ženama,pametnim pripadnicima muškog pola i onima koji su izvan naših uobičajnih ljudskih mogućnosti postali prvi i najbolji u svom poslu,struci ili sportu kojim se bave.Nole je je oličenje svega toga i svako od nas ima pravo da bude presretan što živi u vreme kada ovaj momak srpske krvi i porekla, dokazuje  koliko moć i umeće naderanih može pozitivno da deluje na dve trećine čovečanstva.Taj um i to nadljudsko dostojanstvo ne može se parama platiti ali se ne može ni umanjiti zavidnošću onih koji imaju bogatsvo i pare a nemaju talenta i predispozicija da budu pa makar samo jedan minut u životu Nole Djoković.Izmedju Noleta,bogatsva i moći glasam,biram i opredeljujem se za Noleta.

PUTNIČKIM DO KOSOVA POLJA !

Sa zvučnika železničke stanice u Nišu,gruvalo je iz sve snage "Putnički  iz Niša za Kosova Polje,preko Prokuplja i Kuršumlije, postavljen je na šestom koloseku.Polazi u 14,25 h ! Pa opet... Pažnja ! Putnički voz.. Asvaltnih puteva nije bilo.Pruge i parnjače zavlačile su se u svaki kutak prelepe zemlje na brdovitom Balkanu. Pruga je bila žila kucavica za Toplicu.Njom je sve dolazilo i njome sve odlazilo.Radosni i nasmejani putnici,tužne povorke,veseli i razdragani svatovi,sportski pobednici i gubitnici, putnici namernici, trgovci, pevači i lopovi.

Četvrtkom su dolazili  “Šiptari” da trguju a popodne odlazili.Tom prugom je iz bogatog Dobriča stizao prvi bostan,paradajs,paprike, kupus a jednoga dana stigle su i prve banane koje do tada nismo videli.

Dolazele su iz daleka i mlade lepe rodjake kod svojih baka, ujaka i stričeva i tu ostajale kao majke, zaljubljene žene. Odlazili su regruti a posle godinu i po dana, vraćali se ljudi. Odlazila je i omladina na prve radne akcije a izvidjači na Sutjesku, Kadinjaču, Beograd…Putavali smo na "derbi" ne bi li u živo videli bravure Šekija,topovske udarce Bore Kostića, sjajne finte Milana Galića i parade nesavladivog Milutina Šoškića.

Parnjačom do mora!

Ovom prugom  smo jednog septembarskog jutra krenuli na matursku eksurziju do Ljubljane, Postojne, Bleda, Bohinja i Opatije…Dok smo se čvrsto držali za ruke  parnjača je uletela u tunel ispod Hisara i u tom mraku čuo sam njeno nežno-volim te ! Bila je to moja prva ljubav odlučna da tišinu svog srca bez trena čekanja ispuni talasima bure.U mraku tiho i nečujno, onako uzgred, sa svojim neznim ustima prešla preko mojih. Nije to bio poljubac, to je bila vatra koja me je uspalila i po prvi put opekla snagom groma.  Od tog trenutka pa do povratka, minute, dane i lepe zgrade železničkih stanica, brojali smo vrelim poljupcima. Ništa nam nije bilo preče od njih. Ni prvi dodir, ni prvi pogled,ni slani ukus plavog Jadrana. Nisu nam smetala ni ona ritmička lupkanja točkova užarene parnjače koja je hitala ka svome cilju.Bez prestanka :tup,tup,tup…Bili smo nemi,ozbiljni i odgovorni dok smo se posle svakog poljupca zaklinjali na večnost i vernost.Ništa jače i lepše ne ustresa svaki damar u telu, ne uzburkava mladu i vrelu krv, kao ljubav,kao prva ljubav i prvi poljubac...Sve vri u vama dok hodate i živite dok letite i odlazite.

Koliko ovakvih tajni i koliko neostvarenih ljubavi krije ova pruga? Tužnih pogleda i od suza natopljenih belih maramica. Koliko je samo pesama otpevano u vagonima, šala ispričano, flaša alkohola popijeno. Koliko..?

Svi smo se duž pruge, od Niša do Kosova Polja, radovali vozovima koji nekuda jure i žure čak sa 40km. na sat,onom crnom dimu dok je kuljao iz užarene lokomotive i prodornoj  škripi kočnica sličan  histeričnom vrisku malene brinete iz susetnog ulaza moje zgrade.

Danas, prugom ne prolaze vozovi, tek po koji  vagon, nalik na stari umorni i zaboravljeni niški  tranvaj koji je klecao krivudavom prugom do centra Niške Banje.Na stanicama nema otpravnika, nema ni ljudi a ni pasa lutalica koji su dočkivali i otpraćali sve vozove.Danas je sve prekrio korov,šaš i prvo jesenje inje koje se ne topi ni leti. Razrušene fasade, prazne i opustele čekaonice,polomljene česme i klupe bez naslona, peroni bez veselih putnika 

Ostala su samo sećanja na prugu i neka  davna vremene i onaj prodorni glas sa peronskih zvučnika:

- Putnički iz Niša za Kosova Polje,preko Prokuplja i Kuršumlije,postavljen je na šestom koloseku.Polazi u 14,25h...Pa opet: Putnički...

Elem,to beše ovako.

"Ideja o izgradnji pruge kroz Toplicu nastala je krajem XIX veka a pruga je trebalo da bude jedna od pruga koje povezuju Jadransko i Jonsko sa Crnim morem(što se nikada nije desilo),piše u tekstu na jednom od foruma gospodin Forest i nastavlja.Međutim, topličani će prugu dobiti tek 1925. godine skoro 40 godina nakon donošenja plana o izgradnji. Prvi deo pruge Doljevac-Prokuplje svečano je pušten u saobraćaj 27.12.1925. Bila je to velika svečanost. Čitav grad se sjatio oko železničke stanice a većina prisutnih je tada prvi put u životu videla voz. Dve najveće svečanosti u Prokuplju od oslobađanja od Turaka 1878. pa do početka II svetskog rata bile su doček prvog voza 1925. i otvaranje spomenika topličkim junacima 9. oktobra 1934. kada je Kralj Aleksandar došao u Prokuplje, tačno mesec dana pre nego što će biti ubijen u Marselju ( tek iz trećeg pokušaja je uspeo da skine platno sa spomenika i ljudi su to smatrali nekim lošim predznakom). Već naredne godine (1926) probijanjem tunela ispod brda Hisar kreće dalja izgradnja pruge prema Kuršumliji tako da je 4.12.1929 pruga otvorena do Pločnika, a već 6.7.1930 na velikoj svečanosti prvi voz je stigao u Kuršumliju.

Time je završen deo pruge kroz Toplicu od Doljevca do Kuršumlije u dužini 56km i 200m. Pruga je delimično građena šinama koje su stigle iz Nemčke kao ratna odšteta i na kojima stoji 1908. i 1911. godina. Verovali ili ne te šine su uglavnom i dan danas na pruzi, evo čitav vek kako su napravljene. Od Kuršumlije do Prištine bilo je potrebno izgraditi još 65 km pruge a gradnja je nastavljena 1937. godine pa prekinuta zbog izbijanja II svetskog rata. Inače ovaj deo pruge do granice u mestu Merdare prolazi kroz kraj koji se zove Kosanica. 

Nakon II svetskog rata nastavljena je izgradnja pruge kako sam pročitao u jednom tekstu uz pomoć radnih akcija i „kuluka“. Naime kosanički srez je bio poznat kao četnički kraj pa su zbog toga nove vlasti na silu terale narod na gradnju pruge. Takođe bila je razrezivana velika renta pa su ljudi na pijaci morali da kupuju žito da bi uspeli da predaju vlastima tako da i pored izgrađene pruge i puta Niš-Priština dobar deo stanovništva je doneo odluku da se odseli u Vojvodinu. Veliki broj porodica je otišao u mesto Putnikovo kod Kovačice gde i danas žive... a Kosanica ostade pusta.
Pruga do Prištine je svečano otvorena 7. jula 1948. na državni praznik. Prosto se ne zna koji deo pruge je lepši, da li onaj kroz Toplicu koji je pitomiji ili onaj kroz Kosanicu koji je više planinski. Na tom delu od stanice Rudare ka Kosovu pruga ima jako zanimljivu trasu sa 6 tunela od kojih su najveći „Kružni“ tunel koji zaokreće trasu pruge za 180°, kao i tunel „Merdare“ koji je i najduži tunel, negde oko 1,5 km. Ulaz u tunel je na našoj strani granice a kada izađete iz tunela znate da ste stigli na Kosovo. U tom periodu negde pred rezoluciju IB dok smo još bili u prijateljskim odnosima sa Albanijom sa jednog dela pruge između Prokuplja i Pločnika skinute su šine i poklonjene tada bratskoj Albaniji za izgradnju pruge Tirana- Drač, a u kontekstu one priče o međunarodnoj pruzi koja iz Albanije preko Kosova, Niša i Prahova izbija na Dunav. Bilo je predviđeno da se pruga kod Pločnika preusmeri i skrene ka Blacu i dalje prema Kruševcu ali se od tog plana odustalo zbog rezolucije IB. Inače kada god je Tito dolazio u Toplicu dolazio je ovom prugom po povratku sa Kosova.

Jako je zanimljiva i trasa kroz Prokuplje, odnosno hisarski tesnac gde pruga prelazi preko 4 mosta i tunel koji se nalazi ispod same crkve Sv. Prokopija po kome je Prokuplje i dobilo ime. Prokuplje je prolazna stanica a Kuršumlija čeona. U Kuršumliji postoji triangla tako da voz može da ide ka Kosovu (i obrnuto sa Kosova ka Nišu) a da ne ulazi u Kuršumliju."

BOR

 Ako ste večeras gledali "Insajdera", neće vam noćas san lako doći na oči. U RTB Bor, dogodila se strašna pljačka, nezamisliva i svirepa otimačina koja će orobiti mnoge generacije iza nas u nastojanju da sve što je pokradeno i upropašćeno nekada vrate.

Srbija je slala tone novca očekujući da će Bor početi da vraća uloženo.Umesto bakra i deviznih priliva, umesto sumiranja velikih poslovnih rezultata,došlo je vreme za svodjenje teških računa.Ukupan gubitak Bora iznosi preko MILIJARDU EU.

Samo na izgradnji nove Topionice, za koju nema rude, kako se čulo u emisiji,i Fabrike sumporne kiseline,cena je za tri godine uvećana TRI puta, pa umesto da investicija košta nešto preko 130 miliona EU, sadašnja predvidjanja su da će ona koštati preko 300 miliona. Ali ono što je zapanjujuće, ceo projekat je radjen po sistemu "od oka" i bez mišljenja kopetentnih institucija koje su morale da sagledju celu studiju, koju niko nije video,da na nju daju svoje mišljenje pa tek da se udje u izgradnju.I još crnje saznanje je, da za ovaj projekat, za koga učesnici u emisiji tvrde da se u izboru Kanadskog izvodjača radova "Lavalina",pogadjalo na jedan primitivniji način nego prilikom kupovine polovnog auta na “buvljoj” pijaci.

Zanimljivo je, da je na tom sastanku u "Hajatu", gde se birao izvodjač i to unapred,glavnu reč,ili kako se to kaže "banku", držao Žarko Zečević, bivši gen.sek.Partizana iz čijih usta su se čule te užasavajuće cifre.Na primedbe nekih prisutnih, Zečević je konstantovao da je "mnogo" pa bi moglo nešto i da se smanji! Osim toga, projekat nije imao nikakvu nazornu državnu kontolu pa ispada da je sve išlo preko Ministarstva privrede i finasija na čijem čelu je bio Mladjan Dinkić, koje je odobravalo sve u ime Vlade Mirka Cvetkovića i sprovodilo sopstvenu autokontrolu!!!

Joj,ljudi moji,pa da li je sve ovo moguće,da li se to samo nama dešavalo ili je ovo opšti lopovski trend u svetu?

Ova pljačkaška afera tek dobija na svome zamahu. Iz Bora se nosilo šakom i kapom što najbolje svedoči i ovaj teks objavljen u Blicu 25.aprila 2014.godine.

Ja tebi, ti meni: Kako prebijaju dug Farmakom i RTB Bor

Zoran Spaskovski, brat generalnog direktora RTB „Bor“, zaposlen je u „Farmakomu“ Miroslava Bogićevića, saznaje „Blic“.

+

Spaskovski se u Bogićevićevoj firmi koja je RTB “Bor” prošle godine dugovala 7,2 miliona evra, vodi kao saradnik za poslove rudarstva. Prema podacima “Blica”, Bogićević mu je u maju 2013. isplatio zaradu od 157.208 dinara (oko 1.350 evra), što je 600 evra manje od tadašnjih plata generalnih direktora u koncernu “Farmakom”.
 

Četiri meseca kasnije zarada Zorana Spaskovskog je bila manja za pet odsto. Spaskovski je juče odbio da razgovara za “Blic”, odnosno na pitanje da li je posao dobio zahvaljujući saradnji Bogićevića i RTB “Bor”, i spustio nam je slušalicu.
 

Kombinacije U vreme kada ga je Vlada Mirka Cvetkovića 2008. postavila na čelo borskog basena, Spaskovski je pomagao „Farmakomu“ na revitalizaciji rudnika „Lece“. Nešto kasnije „Farmakom“ počinje da se bavi prodajom bakra iz RTB „Bora“

- Pa gde me nađoste. Ne želim da pričam ništa - bilo je sve što nam je rekao. Spaskovski.

Za komentar nisu bili dostupni ni čelnici “Farmakoma” i RTB “Bor”. Zna se, međutim, da su Bogićević i Blagoje Spaskovski imali dugogodišnju poslovnu saradnju. Između ostalog, kako su mediji pre tri godine objavili, „Farmakom“ je posrednik u nabavci bakra između RTB “Bor” i Valjaonice bakra Sevojno. Tvrdilo se i da “Farmakom” na ove poslove nije obračunavao posredničku proviziju.
 
Prema podacima iz lične karte RTB, dostavljene Ministarstvu privrede, “Farmakom” je RTB “Bor” na kraju 2012. bio dužan skoro 5,4 miliona evra. U isto vreme RTB je, prema zvaničnim podacima, ovoj privatnoj firmi dugovao oko 440.000 evra.
 
Dug “Farmakoma” prema RTB povećao se za sedam meseci 2013. za još oko 1,8 miliona evra, dok je ova društvena firma smanjila svoje obaveze prema “Farmakomu” na 71.000 evra.