KURŠUMLIJSKA PETICIJA

Za dva dana,koliko traje akcija za potpisivanje PETICIJE o vraćanju autentičnog imena lokalnoj Gimnaziji i Ekonomskoj školi,pozivu djaka, organizatora ove akcije, odazvalo se tek 400 gradjana.Taj podatak sam upravo pročitao na portalu "Toličkih vesi" i blago rečeno, ostao sam zgrožen. Gradjani , ove male Topličke opštine, a njih po zadnjim popisima ima preko 10 hiljada, nisu smogli snage, ili su do te mere preplašeni, da podrže svoju decu koja glasno i jasno negoduju protiv odluke Ministarstva prosvete da se integracijom Podujevske Gimnazije  i Tehničke škole promeni ime i od početka školske godine u registar postojećih srednjih škola upišu imena novo- integrisanih škola: Kuršumlisko-Podujevska Gimnazija i Kuršumlijsko-Podujevska Ekonomsko- Tehnička škola! Ova zastrašujuća besmislica, kojoj ne pripada druga kvalifikacija osim da je notorna glupost, opravdano je podigla nezadovoljstvo najpre, nastavnika a potom i učenika da javno negoduju i zatraže da se Gimnaziji i Ekonomskoj školi inače, školama sa poluvekovnom tradicijom, ne pridodaje ime grada sa kojim Kuršumliska opština a time i Srbija, nemaju nikakve veze. Dakle, Kuršumlija nije Podujevo i pridodavanje imena grada,danas najokorelijeg centra i uporišta radikalnog iredentizma, plaši i vredja. Osim toga, tako ukonponovan naziv novo-registrovanih škola samo revoltira,uliva nesigurnost i bezraložno ruši bogatu tradiciju stečenu radom i školovanjem preko trideset hiljada , danas uglednih gradjana i stručnjaka ove zemlje.

Zar je ovome potreban komentar?

Potreba da se putem mirnih protesta učenika ukaže najpre lokalnoj samoupravi a preko nje i resornom Ministarstvu da još jednom preispitaju svoju odluku i iz imena izbace ime grada Podujeva a sav ostali poces integracije okončaju postojećim imenom jedne i druge škole, nažalost, do ovog časa nije shvaćen ozbiljno. Ne bih da nagadjam kakav će konačni rezultat  peticije biti, mada je već prilično jasno da ona neće nikoga posebno uzbuditi. Medjutim, ono što ne mogu da prećutim i što moram po ko zna koji put javno da istaknem,to je taj prokleti strah za vlastitu egzistenciju ukoliko se bilo šta učini mimo volje lokolnog moćnika Radovana Raičevića.

Sada više nema nikakve dileme da iza cele ove ujdurme stoji on a ne lokalna samouprava koja ne sme ni malim prstom da mrdne a da pritom ne pita njega za odobrenje. Najpre su nastavnici naterani da praktično okrenu “ledja” svojim učenicima jer im je otvoreno priprećeno da će ostati bez posla. A potom je  strah počeo lančano da se širi po kućama  i stanovima preplašenih gradjana.Većina je izabrala da ćuti uz povremene komentare koje po neko procedi kroz zube:njemu niko ništa ne može! On radi šta mu se prohte a na kritike vas malo hrabrijih i odvažnijih ne reaguje.Ne dotiču ga, kao da ne postojite. Smeje se, gradi svoje hotele, slaže milione i gazi nemilice prema svemu i svakome za koga čuje da je podigao glas protiv njega.

Aleksandre Vučiću,ovaj čovek pripada tvojoj partiji.Sve što loše radi, a toga ima na pretek, pripisuje se tebi jer iz njegovog okruženja uvek se preti  tvojim autoritetom. Čovek, iz dana u dan, uništava jedan grad koji se raseljava i umire. Stalno je u sukobu sa svojim gradjanima i najružnijim ucenama i pretnjama primorava ih da ćute I trpe. Zar vam bolji primer od ove kristalno jasne inicijative učenika srednjih škola treba. Deca samo traže da se u njihova svedočanstva i diplome ne unosi ime  grada koji je oličenje rata i smrti, mržnje, kriminala i ne tolerancije! Ne mogu da verujem da je ovo političko pitanje i da iza svega stoji neko iz Beograda! Ili sam ja, samo uplašen, jer agonija moga rodnog grada traje predugo.U Srbiji, svuda se po nešto menja i dešava,u Kuršumliji, sve stoji i propada.Zašto?

VUČIĆ NA KOSOVU !

Za divno čudo,niko se još na društvenim mrežama ne izjašnjava o svemu onome što se videlo i čulo tokom dvodnevnog  boravka Aleksandra Vučića na Kosovu. Pljuvačima je izgleda stala knedla u grlu a ovi drugi koji bi i da nešto kažu, ne smeju od njih. Ja neću da ćutim!

Sa mitinga u Kosovskoj Mitrovici

                                                                        

Najpre, sve čestitke RTS što se latio jednog ni malo lakog posla da sa svojom brojnom ekipom gledalištu Srbije primakne svaki detalja koji se dogadjao na nekoj od lokacija gde je Predsednik boravio. Svoj posao su uradili fantastično uz osmišljene komentare iz studija gde su sedeli ozbiljni i odgovorni ljudi, dobro pripremljeni voditelji, koji su znalački povezivali sve šavove ovog maratonskog prenosa.

Uz ovaj komentar o RTS hoću posebno da naglasim i podvučem da u medijskoj sveri, pogotovo u sveri nacionalnih frekfencija, nema ravna nacionalnom distributeru u odnosu na ostalu konkurenciju koja je do sada imala privilegovan status u izveštavanju o aktivnostima Predsednika države. Naravno, mislim na Pink, mrežu koja, a svedocismo toga, surovo potapa samu sebe sa realizacijom jednog ne simpatičnog projekta čiji smisao i sadržaj tumače ljudi sa društvenih margina potpuno nesposobni da izvedu sebe na put a nekamoli mladu generaciju za koju se predpostavlja da je njihova verna publika. Dakle,Vučićev tim ili samo on, duboko su grešili, na svoju štetu, što akcenat svih svojih državničkih, političkih i ljudskih aktivnosti, nisu u svemu poverili RTS. Ipak, ime i snaga nacionalnog distributera sa br.1 je apsolutna garancija da posao, kada se huće i želi, bude odradjen na vrhunskom nivou.

Vučić:laž je da sam nešto potpisao

Vučić je na Kosovu briljirao. Kako na brani Gazivode, tako i u susretu sa poslovnim svetom a pogotovo na mitingu u Kosovskoj Mitrovici. Sve njegove poruke tek će biti tema raznih komentara ali oko nekih ključnih stavova, nadam se, da se više nećemo sporiti

.

On u Briselu ništa nije potpisao nitiće išta potpisati a da mu odobrenje ne da narod i ljudi kojih se to najviše tiče. Preostali Srbi na Kosovu, rasporedjenu u 11 opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

Rata na Kosovu neće biti i Srbiji ne pada napamet bilo kome da preti ali, da li će u slučaju da neko napadne Srbe, listom ustati u njihovu odbranu, u to ne treba sumnjati.

Šiptarima se nudi ruka prijateljstva i pomirenja ali ne po njihovom scenariju več po scenariju prihvatljivom za jednu i drugu stranu-svima po nešto ali, ne nekome sve, Srbima ništa!

Ono što je sada problematično i potpuno vidljivo, a što će ove pregovore produžiti za deceniju i više, to je potpuno haotična situacija medju Šiptarskim liderima medju kojima ekstremistička grupa inkorporirana u vladi Haradinaja, osim sile ne vidi drugi način za trajno rešenje Kosovske drame. To su ljudi sa rukama krvavim do lakata i mnogi od njih znaju  da će, kad-tad, deo svog života morati da provedu u Ševeningenu. Njima mir na Kosovu ne odgovara kao i nekim Srbima koji su se u ovoj ljudskoj i nacionalnoj drami dobro nafatirali. Nije mi jedino jasno u kakvim je problemima Srpska pravoslavna crkva, pogotovo u zalaganju pojedinih velikodostojnika za neka rešenja koja i da su najbolja, ne mogu da prežive bez podrške Države i njenog legitimnog Predsedjnika.

I konačno, najvredniji zaključak sa ove "turneje" po Kosovu je da biznis, novac, ulaganja u nove projekte, zapošljavanja imaju apsolutnu prednost u odnosu na svaki konflikt ili ne daj bože,opšti rat. Radiće se desetak realnih i održivih projekata što je za očekivati da će se sa njima ukupni ekonomski ambijent  značajnije promeniti.

I tako, po ko zna koji put, došlo se na ono što menja sve što je naopako, stvarajući potpuno novi ambijent  koji podrazumeva i rušenje granica svakoj prepreci zajedničkog suživota. Biznis, pre svega biznis. To je ključ da razum progovori a rat i ratna opcija za uvek odu u prošlost.

ŠTA SVE MOŽE JEDNA GLUPOST?

Ljudima svašta pada napmet.Dobro se lako podnosi ali glupost teško u mučno. Iz čije je to usijane glave izletela tako „genijalna“ ideja da u opštoj  gužvi nazvanoj Reformom domaćeg školstva, spajanjem kuršumlijske i podujevske gimnazije „novoosnovanu"  školu jednostvno nazove Kuršumlijsko-Podujevska Gimnazija!!! I umesto da tu zastane da se postidi svojih gluposti, taj dotični kretenčina, ostvario je i drugu „genijalnu“ ideju. Spojio je Ekononomsku školu jednu od retkih stručnih škola koja može da se pohvali svojom visokom reputacijom u ovom društvu sa Tehnučkom školom iz Podujeva a inače, na „privremenom radu“ u gradu na Toplici i dao joj ime  Kuršumlijsko- Podujevska Ekononomsko –Tehnička škola!!!

Kuršumlijski profesori:složno protiv gluposti

Posle ovog šoka, koji je na trenutke zaličio kao tehničko-mentalna grešaka jadnika skrivenog iza rodbinske ili partijske veze u nekoj od kancelarija Ministarstva prosvete, najnormalnije pitanje nas koji se apsolutno ne slažemo sa ovom katastrofalnom „kumovskom“ idejom glasi:šta se htelo ovim?

Ništa, jer ovo zaista, ne znači ništa!

Ako je neko imao namere da iz nekih suludih političkih pobuda, sada kada mu vreme nije, bez razloga i povoda uznemirava i onako uznemirene gradjane Kušumlije, koji već nekoliko decenija žive u atmosveri potpune napetosti, ekonomske neizvesnosti i stalnim političkim pretnjma albanskih separatista koji su davno iskovali muzičko- šovinistički slogan sa jasnom idejom i još jasnijom porukom: „ću da teram bivoljicu na Toplicu a kravu na Moravu“,onda je plasmanom ove ide i njenim ozakonjenjem, čime je komedija završena,slučaj priveden uz duvar. Medjutim, ako Srbija sebi misli dobro onda bi morala pod hitno da uradi detaljnu trijažu  mentalnih sposobnosti zaposlenih u vrhu vlasti i državne uprave.Jer ovu i ovakvu ideju prezentirati svetu a da vam otuda ne stigne pitanje „jesteli vi normalni“prosto je nemoguće.

Učenici :puna podrška profesorima

Zašto je ova birokratsko- politička alhemija ogavna i naprosto nepodnošljiva.Kuršumlijska Gimnazija nedovno je obeležila 55 godina od osnivanja.Odavde je put sveta otišlo bez malo 20 hiljada budućih intelektualaca koji su sav svoj životni vek posvetili ovoj zemlji. Ima nas svuda. Na svim kontinentima, na renomiranim fakultetima u snažnim i vodećim kompanijama. Pa da li je normalno tu tradiciju potkovanu izuzetno visokim kadrovskim potencijalima spajati sa školom koja nema reputaciju a ni tradiciju i sve to radi par radnih mesta i političkog mira bez obzira na činjenice koje ubitačno potvrdjuju nemogućnost povratka srpskog življa u Podujevo, grad udaljen od Kuršumlije 30 km koji je nekada bio čista  srpska oaza a danas grad bez ijednog Srbina. Osim toga, pre rata, u Podujevo jedva da je imalo 30 hiljada stanovnika a danas, dobro upućeni tvrde da ih ima oko 100 hiljada.Sve su prilike da je većina njih sišla sa Prokletija i naprečac naselila plodnu Lapsku dolinu.To je grad u kome caruje nerad, nemoral i lopovluk.Nije slućajno što je u martovskom pogromu krs sveti skidan i lomljen sa kupole crkve u ovom  separatističkom gradu. Samo iz obližnjih srpskih šuma do sada je pokradeno više od 150 hektara prvoklasne gradje i ogrevnog drveta.A o pustošenjima srpskih imanja, kradji letine i takvim terorističkim napadima kao što je miniranje autobusa Niš- ekspresa kod Livadica da ne  pričamo i ne pišemo jer taj užasni teror na duši ne nose samo šiptari već i ljudi iz mirovne misije zaduženi da spreče ovakva krvoproliča. Do dana današnjeg, počinioci ovog zločina nisu procesuirani.Takav grad,koji će večito ostati grad srama i tuge za nas Srbe, ne zaslužuje počast da njegovo ime  neko nosi na svojim diplomama i svedočanstvima stečenim tokom školovanja.To je grad koji zaslužuje da ga se više nikada ne sećamo uprkos činjenici da je ovde rodjeno mnogo Srba. Ne, neodričem se ja Kosova, ni pedlja ove svete srpske zemlje i nikada ne bih dao svoj glas i odobrenje da neko u moje ime šiptarima preda Kosovo. Zato sam se i zalagao za svopšti narodni referendum ali, dozvoliće te, da slobodno izrazim svoje neslaganje sa guranjem imena ovog grada u životno važna dokumenta.To neću, jer ima hiljade boljih ideja i nije normalno da se Ministarstvo prosvete inati sa gradjanima Kuršumlije i da po ovom pitanju dokazuje svoju snagu i mišiće braneći uporno svoj katastrofalno loš stav.

Ako je novo ime bilo nužno,mada za to nije bilo ni jdnog razloga, dovoljno je bilo pripojiti ta odeljenja  Gimnaziji i Ekonomskoj školi i da se time na takva "veštačka" i potpuno nepotrebna spajanja "baba i žaba" jedonstavno stavi tačka.Šta će biti ako neko sutra pita:a gde ste vi završili Gimnaziju u Kuršumliji ili na Kosovu nepriznatoj državi? A ako se istrajavalo na ideji novog imena pitam se,  da li ime neko ko o Topličkom ustanku ne zna ništa i o herojstvima ljudi iz Gvozdenog puka. Nije tu  bila potrebna neka velika inspiracija. Bilo je dovoljno okrenuti samo prvu stranicu istorije ovog kraja.I tu, u prvim redovima te slavne istorije, moguće je naći ime škole sa kojim će se svi ponositi.

Gradjani i udrbranu dostojanstva

To jedno nepotpuno odeljenje Podujevske gimnazije ima 23 učenika a Kuršumlijska  čak 273 djaka.Kome je to stalo da  više niko,rodjen u ovom gradu,ne upiše Gimnaziju već da se iseli i ode u neki od obližnjih gradova.Da li je to ideje da se na ovaj način postakne još više i onako zahuhtala migracije iz kuršumlijske opštine. Priština će gromkim aplauzom pozdraviti ovaj potez. Ako je to ideja Minstarstva prosvete onda su oni najveće neprijatelji ove zemlje a ne vrhovna obrazovna vlast.Nemoguće je da o tome niko nije razmišljao!

Ako na sve ove činjenice dodadam i podatke o Ekonomskoj školi koja je decenijama važila za jednu od najboljih stručnih škola, ništa i drugo ne preostaje nego da svoje zemljake pozovem na opšti bunt protiv ovakve ideje iznikle  u glavama jako loših ljudi. U sve ovo normalno je da se uključimo i svi mi koji više ne živimo u Kuršumliji. Neće nam biti teško da u odbranu  jedne zdrave ideje, a ne grešim ni za milimetar kada kažem i u odbranu Srbije, jer ovde u pograničnoj zoni ne bi nikome smelo da padne napamet da bezrazložno uznemirava narod, tera na razmišljanje i podstiče migraciju. Ovde mora sve suprotno da se dogodi. Da se narod ne raseljava već naseljava.Da se otvaraju radna mesta, podstiče svaka ideja o jačanju privatnog biznisa i razmišlja o reformi obrazovanja ali u pravom smeru koji obezbedjuje kadar za budućnost i sigurni opstanak na vekovnom ognjištu.Umesto da razgovaramo o mogućnosti optvaranja IT Kampusa,ljudi iz Vlade nas teraju da na nepotrebnim stvarima gubimo vreme i energiju. Ovaj potez Ministarstva prosvete ne samo što je katastrofalan več i jako apolitičan sa posledicama koje je naknadnim šminkama teško vratiti u normalu.