JEDNA PLJAČKA MANJE

U Beogradu panika.Gradska skupština uskratila je pravo korišćenja službenih vozila mnogim činovnicima,njihovim damama,taštama,deci i ostaloj rodbini. Namerno karikiram ovaj deo priče jer u stvarnosti je bilo tako. Onaj ko se jednom dograbio službenog vozila, a to je podrazumevalo  i besplatnog benzina ,on je to vozilo koristio za servisiranje svojih privatnih poslova a malo ili ni malo, za posao od koga je profesionalno ziveo. Beogradjenima i ostalim gradjanima Srbije ponudjeno je čak 263 skupocena automobila do kojih mogu da dodju putem licitacije. Očekuje se da grad prihoduje preko 60 miliona dinara što će sve biti uplaćeno u humanitarne svrhe.Kada ovome dodate cenu registracije ovih vozila koja se kreće od 25 hiljada pa do fantastičnih 250 hiljada dinara pa zatim najmanju uštedu benzina od 200 litara mesečno po vozilu (to je moja slobodna usto i jako skromna procena) ulja i servisiranja, grad je zaista napravio dobar i koristan posao na zaštiti poreskih obaveznika čija su se sredstva trošila nemilice.

Ova praksa da se arči državno i narodno biće prekinuta i na republičkom nivou gde se očekuju ogomne uštede ali bitnije od svega,ovom potezom,koga narod pozdravlja iz sve snage, gasi se jedna davna socijalistička tekovina gde je funkcioner pored redovnih primanja mogao da računa i na ozbiljno i ogromno uvećanje porodičnog budjeta što u stvarnosti nije ništa druga nego legalna i organizovana pljačka poreskih obveznika.No,niko nije u zabludi da će se sve ovo završiti ovako kako je krenulo. Generalni sekretar Vlade Novak Nedić otkriva,da zahtevi za dalje korišćenje slušbenih vozila svakodnevno pristižu ali da je dosad odobrena upotreba samo dvadesetak vozila.

Navali narode:na prodaju 263 vozila 

Nijedan direktor agencije, vladine kancelarije ili uprave, njihovi pomoćnici i državni sekretari, neće moći da koriste službeno vozilo za dolazak na posao i odlazak s posla. 

To pravo imaće samo najvažniji predstavnici vlasti - predsednik države, Vlade, parlamenta, ministri, nosioci najviših pravosudnih funkcija - koji po novoj uredbi imaju stalno na raspolaganju vozača i automobil.

- Propisano je da automobili mogu da se koriste samo od 7.30 do 15.30 časova, dakle tokom zvaničnog radnog vremena. Zasad ova pravila važe za ministarstva, uprave, agencije, ali ćemo već u sledećem krugu obuhvatiti i sva javna preduzeća - najavljuje Nedić.

Uz to, kako saznajemo, na jednoj od narednih sednica Vlada bi trebalo da usvoji i zaključak o upotrebi rotacija. Korišćenje svetlosne i zvučne signalizacije biće odobreno samo za vozila 11 najviših državnih funkcionera, a to su: predsednik Srbije, predsednik Skupštine i premijer, ministri spoljnih poslova, odbrane i unutrašnjih poslova, načelnik Generalštaba, direktori policije, BIA, VOA i VBA. Rotacije će imati i najvažniji strani zvaničnici tokom poseta našoj zemlji. 

Za ostale, za koje se proceni da su ugroženi i imaju obezbeđenje, odobrenje će se davati na osnovu preporuke Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

OTOVRENO PISMO ALEKSANDRU VUČIĆU

Poštovani predsedniče Vućiču,

Vi ste sinoć u svom intervju RTS udarili kao grom iz vedrog neba po onom delu policije koja je rak rana ovog društva. Izjavom, čiji jedan deo citiram u ovom tekstu,ohrabrili ste običan svet da može slobodno i odgovorno da progovori i ukaže na najteža kriminalna dela koja su činili oni uniformisani ljudi plaćeni od ovog naroda da štite,sprovode i brane ustavni poredak zemlje Srbije.

I ovoga puta, pokazalo se, da za ljude niskog morala boljeg zaštitnog kostima od uniforme nema. Svi oni koji su prevideli činjenicu kakvu im snagu i moć daje službena odora, moraju da budu kažnjeni kao kriminalci ili zloćinci koji su svoja zlodela činili sa potpunim predomišljajem.

Aleksandar Vučić

Ono što mene lično zanima, gosdpodine predsedniče Vlade  je, šta će te uraditi sa ljudima koji su učinili zloćin koga ste opisali ovako:

"Video sam na primeru jednog čoveka koji je trebalo da postane direktor policije, svojevremeno je bio neki kandidat za direktora policije, pristojan čovek, inače, i odjednom su njegovoj ćerki, koja je tada imala 17 godina tobože pronašli drogu.Ubijen je taj čovek i to dete. Dete, naravno, nikada ni cigaretu nije zapalilo, a kamoli drogu koristilo", rekao je Vučić Radioteleviziji Srbije.

Ako se ne varam,rekli ste: "ubijeni su taj čovek i to dete".Ono što dugujete gradjanima Srbije je ime tog čoveka i njegovog deteta, opis čitavog slučaja i imena ljudi koju su to uradili i obojili drugim bojama. Ovo je velika optužba i ja se usudjujem da o tome i po nešto napišen,uveren da je razotkrivanje svih zločina koje su počinila službena lica,ne samo službena lica,vaša zakonska obaveza i ispunjenje vašeg predizbornog obećanja da u borbi protiv kriminala i korupcije neće biti poštedjenih i povlašćenih.
Već tokom dana elektronska izdanja mnogih dnevnih novina, već su imala priču o kom se to čoveku radi. Na ovome se neće stati.
  
PREŽIVEO DRAMU

Njemu je banda iz vrha policije uništila život!

Miloš Oparnica je čovek čiji je slučaj premijer Vučić spomenuo otkrivajući na šta je sve deo policije spreman u trci za fotelju.

 

Miloš Oparnica 

Oparnica je kao bivši kandidat za direktora policije bio kompromitovan tako što su njegovi protivnici iz MUP-a napravili lažnu službenu belešku da je kod njegove maloletne ćerke nađena droga i plasirali priču kako je ona narkomanka.

 Osujećena namera pojedinaca u MUP da ucenjuju 

SLEDI ČISTKA U VRHU POLICIJE
Premijer Aleksandar Vučić je rekao da su neki u policiji, povodom incidenta koji mu je predstavljen kao da je učestvovao i njegov sin, pokušali da mu nešto „učine“.
- Rekao sam „Stanite, nemojte da mi činite ništa“. Rekli su da smo to završili, a ja da nismo ništa završili, nego da tek sada počinjemo.

U nameri da iznude ostavku premijera, visoki funkcioneri MUP su Vučiću preneli lažnu informaciju da je njegov sin Danilo (16) pretukao golmana Vladimira Stojkovića na beogradskom splavu „River“. Pad Vlade je izbegnut jer je otkriveno da je reč o prevari i da Vučićev sin nema veze s incidentom.

Ministar policije Nebojša Stefanović je rekao da je istraga ovog slučaja u toku, predstoji čistka, naročito u vrhu MUP.

AMERIKANAC KOJI VOLI SRBIJU

Osećam strašno zadovoljstvo  što mogu ovo pismo da prenesm na moj blog i da vama, poštovani prijatelji, omogućim da pročitate jednu dirljivu priču koja je jača od svake nesreće. Izatkana  je od  ljudsklog materijala  sa najtvrdjom moralnom armaturom. Uživajte dok ovo čitate i zapamtite, Srbija se menja! Pobedićemo ovo zlo i na  lica  vratiti onaj dobri i dragi osmeh koji govori svim jezicima sveta.

Metju Trineti

Amerikanac koji voli Srbiju najviše na svetu: Njegovo pismo svetskoj javnosti će vas rasplakati.

Amerikanac Metju Trineti putnik, pisac i publicista je zaljubljen u našu zemlju i sada kada smo pogođeni velikim poplavama, pokušava da apeluje na svet pričajući zbog čega je toliko zavoleo Srbiju i zašto je bitno da joj se pomogne.

"Za one koji imaju sreću da putuju, znaju da postoje pojedina mesta koja na nas ostavlja veliki uticaj i duboko su utisnuta u naša srca. Nekada je to narod, nekada priroda, a ponekad i određene okolnosti sa kojima smo se susretali kroz ta putovanja. Taj utisak je verovatno kombinacija svega ovoga, ali sigurno ima i nešto više.

Čak i ako ne možemo da objasnimo zašto ta država toliko utiču na nas, ne možemo ih zaboraviti. Naše oči će uvek zasvetleti kada se one pominju. Postali smo predstavnici mesta koja su neočekivano uletela u naše živote, i uvek će tako biti iz nekih određenih razloga koje većina ljudi neće razumeti i nikada posetiti.

Hteli mi to da prihvatimo ili ne, moramo da osećamo neku vrstu odgovornosti prema toj zemlji. Kao šampion kada pobedi, treba da se trudimo da je predstavljamo i pomažemo kad god možemo, pogotovo kada su u nevolji. Kao putnici, moramo da ustanemo i reprezentujemo državu koja nam je dala novo životno iskustvo i promenila pogled na svet.

Takvo mesto za mene je Srbija. A Srbiji je danas očajnički potrebna pomoć.

Ako ljudi poput nas, putnika, ne pomognu mestima koja su ih dotkala u srce, ko će? Lokalno stanovništvo hoće. Komšije hoće. Porodice koje su se odselile u inostransvo hoće. Ali Srbija nije bogata zemlja. Država poput Srbije nema toliku podršku kao što je ima SAD ili neka druga razvijenija zemlja. Njoj je potrebna pomoć sa strane. Potrebna joj je naša pomoć.

U mom tekstu: “Stvari koje sam naučio putujući po Evropi za 7 meseci” rekao sam:

‘Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 10.000 dolara godišnje, ali ja sam ipak morao da molim moje prijatelje da platim bilo šta’

Važno je pomoći Srbiji, ali ne samo zbog same pomoći. Treba joj pružiti pomoć u znak zahvalnosti. U znak zahvalnosti zbog toga što je na neki način oblikovala naše života.

Većina strastvenih putnika znaju da svrha puta nije samo da bi se putovalo. Bitno je davati onoliko koliko se uzima. Takva razmena je nekada i životna lekcija. Prijateljstvo, ljubav a nekada i samo fizičko zadovoljstvo.

Značaj da se pomogne Srbiji je u tome što se pomaže mestu koje bi ostavilo dubok trag na vama. Bitno je setiti se, jer na kraju dana, svi smo mi u istom timu. Odaćemo poštovanje koje će nam sigurno vratiti. Radeći ovakve stvari, održavamo duh putovanja, njegov značaj, magičan kao što je bio dan kada smo se sa njom i susreli.

Ukoliko je neko mesto uticalo na vas toliko koliko je Srbija uticala na mene, verujem da ćete shvatiti zašto vam govorim da je veoma važno pomoći Srbiji. I zato apelujem na vas da pomognete Srbiji i drugim balkanskim zemljama, naravno, ukoliko možete. I na kraju, molim vas podelite ovaj blog kako bi proširili savesnost kod ljudi. Čak iako to ne uradite, molim vas, zapamtite da uvek glasno pričate o zemljama koja menjaju vaš život kroz vaša putovanja.”

KAD ZLO PRODJE !

Neko je juče napisao:"Svadjali ste nas,uvukli u rat i pobegli.Ova nesreća nas je ponovo spojila".A Jasmina i ovo:"Šta je sa narodom? Ne svađa se više Bosanac sa Srbinom. Sava prekri granice. Bosna se izli po dvorištu, pa uđe i u kuće. Niko ne pita kako se zove, gdje ide da se moli, i kome…
 
Vrbas preplavi Banja Luku. Svako gleda da spase živu glavu. Utihnu sve, svi smo postali jedno. Da ne dođe do ovakve tragedije, ne bi ni postali jedno. Jesu li se morale izliti Spreča i Utoka, da bi Srbin pomogao muslimanu, a musliman katoliku? Šalje li nam to neko znak? Neko ko je veći od svih političara kada se skupe, od svih građana i svih naroda, pa i cele Zemlje. Presušiće i to, neće Maglaj vječno ostati kao jedna rijeka, vratiće se Vrbas i Bosna u svoje korito, a mi?! … Hoćemo se i mi vratiti u svoja korita, i u međusobne svađe i predrasude ili ćemo iz ovoga nešto naučiti? Ili ćemo možda slučajno ostati razliveni svuda, bez obzira na ime i prezime? Eh, kamo puste srece"…!

 Za mene je još važnije i ovo.Svi oni koji su verovali da je do pomirenja nemoguće, a bili su jako glasni i uticajni,izgubili su ovaj rat.Njihova misija da šire mržnju i narod drže u zabludi je završena.  Vreme je da na scenu stupi ona druga ekipa mirnih,dobrih i pametnih ljudi.

U jednoj noć sa jednom strašnom poplavom zlo je otišlo,dobro je došlo.Nesreća je strašna ali je sreća velika što ona nije birala i prebrojavala koga će da zakači,kojoj veri i naciji taj pripada.Rane su iste,duboke i proćiće mnogo dana i neprospavanih noći dok se ne zaleče.Lakše je kada čovek zna da ima nekog uz sebe da mu niko ne radi iza ladja već da trči u lice da pogleda i sa njim podeli muku.

Dunavom i Savom, godinama unazat, su stizale strašne “poruke”, takve da se ne zaboravljaju ali evo ovih dana buice su nemilosrdno uništavale svu zlobu pred sobom i spajale stradalnike sjedne i druge strane obale da se pomažu, podržavaju,da doture ruku spasa,koricu suvog hleba da pitaju "kako si,možeš li“?

Hoćeli i ovog puta ostati za nam i muka i tuga i bol,jad i nemaština.Hoćeli sećanja i priče o ovom strašnom dogadjaju počinjati onom narodnom mudrošću:U svakoj muci i bolu, začne se i jedna klica nečeg humanog i dobrog“!

PRIČA IZ NASTRADALOG KRUPNJA !

Slušam vesti B92. Reporter razgovara sa gradjanima Krupnja. Oni ogorčeni i očajni.Ukazuju da u gradu nema nikakve organizacije i da je na sceni pravi haos. Svako grabi za sebe a nije retkos da se dosta pristigle humanitarne pomoći već nalazi na rafovima nekih privatnih trgovina a mnog toga su alavi pojedinci, iz tog malog unesrećenog gradića, već odneli u svoje podrume i špajzeve. Predsednik opštine, pospan, umoran, teško govori, potpuno izgubljen i apsolutno nedorastao ovom teškom trenutku, to ne pominje, ćuti a nezdovoljstvo u gradu došlo je do tačke ključana. Pred tim ljudima, ozlojedjenim i razočaranim i  ministar pravde Nikola Selaković, jedva je izbegao linč. Kao da je on glavni i jedini krivac za nesreću koja ih je snašla. 

Poplave su odvajkada užasne elementarne nepogode sa nesagledivim posledicama ali poplave ne nose samo materijalna dobra i živote nedužnih, one najčešće na površinu izbaci i najlošije ljudske naravi,karaktere i osobine.Čoveku je u muci, a ovo jesu bile strašne muke, uvek neko drugi kriv. Svi oni hteli bi da se svadjaju,tuku,psuju izbacujući iz sebe najgori bes i otrov.” Zar ne osećate kako sve smrdi i to nesnošljivo smrdi”,kažu ozlojedjeni gradjani,zaboravljajući da pomenu da je mulj lako oprati ali ljudsku zlobu,sebičnost,gramežljivost,ne može te oprati ni vodom,ni jakom kišom ni nabujalim rekama. To ostaje za uvek u čoveku da čami do kraja života.

Razumem ja vas,tugo moja napaćena,ali razumite i vi mene. Stićiće pomoć,izgradiće se porušene kuće,zalečiti teške rane i sve će se jednoga dana preseliti u priču iz nekih dalekih vremena. Ali ono što ostaje večno da boli a stalno se ponavlja, to je ona izandjala ali istinita narodna izreka “nekome je poplava majka a nekome opaka maćiha”. Vućić se ubi od rada i upozorenja da će se lopovima “ruke seći do lakata” i nije za verovati da će pravda i u Krupanj stići ako vi pošteni ne zaustavite nalet vaših lokalnih moćnika,raznih rodbinskih i političkih klanova koji vam krv piju, ne od ove poplave, nekog od mnogo poplava i nesreća koje su vas zadesile u ovom i onom veku. Tu po meni leži problem.

Bujica je gutala kuće pred sobom

Nekada:Krupanj,srce Radjevine