STRUJNI UDAR !

Na naduvene reačune žalilo se preko 40 hiljada gradjana Srbije a nezadovoljstvo u duši nose i ostali,da ne kažem svi,svi,svi...Moćnici u EPS-u izgleda, da su odlučili da se kola slome na čitačima brojila i da oni budu kažnjeni otkazima.Nemam ništa protiv toga,jer sam se lično uverio da je radna disciplina toliko pala da nikoga ne treba da čudi zašto se upisivanje stanja na brojilima čita ili u opšte ne čita.

 
                                          Da li oni dobro rade svoj posao?

Medju tim ljudima ima i onih, za koje se zna da su korumpirani pa ili čitaju manje ili ne čitaju u opšte jer se boje „psa” a skloni su da previde  na mnogim strujomerima vlasnika velikih kuća,ugradjene magnete koji usporavaju potrošnju struje.Na terenu funkcioniše sistem kako se krade struja a s druge strane vodi se precizna evidencija koliko se struje proizvede a koliko potroši.Za sve to EPS lokalnim distributerima fakturiše tačne iznose duga a ovi,zbog sve većih kradja na terenu,to ne mogu da pokriju param.Iza toga sledi ovo što se dogodilo a oni to u žargonu nazivaju "šamaranje kupaca".Pošto su sada preterali, usledio je odgovor naroda.Naravno, da čitači treba da plate glavom za haos i kradje koje su počinili ali afera ne može da prodje bez pitanja: a šta je sa ostalim koji rada u ovom monopolističkom preduzeću zbog čega su zaštićeni kao medvedi od otpuštanja i ostalih šikaniranje kroz koja je prošlo preko milion radnika.

Zašto se već decenijama izbegava da se račun za plaćanje struje uprosti i očisti od svih nerazumljivih rubrika za koje se ispostavilo da su proizvod lopovske psihologije kreatora naplatnog sistema u EPS-u.Narod želi jedinstvenu cenu  kilovat sata,kao uostalom i kubika vode,litre benzina,tone smeća i tome slično.Druga rubrika je kolika je potrošnja bila prethodnog meseca a kolika ovog.Dobijenu razliku pomnožite sa cenom kilovata i to platite.Čist račun podstiče i na štednju jer jasno je vidljivo koliko si manje potrošio ako sijalica nije gorela i ako je gorela.Drugo,jasna informacija je laka i jednostavna tema u svakoj kući pa otuda,treba očekivati da i rezultat štednje bude  zajednički, odnosno- porodični uspeh.

Deke i bake tada ne bi bili ismejavani od ostalih ukučana što stalno trče za njima i gasa sijalice koje nepotrebno gore.Sve ovo o čemu mi potrošači maštamo  je mašta i o jakoj-pravnoj i organizovanoj državi, a ne o državi gde vam iz EPS-a javno poručuju-“Da,bilo je kradje”! Potrebno je pokazati dobru volju i veoma ozbiljno uvažiti narod koji je ljut i razočaran,ne samo zabog otovrene kradje već i zbog stalnog ataka na zdrav razum.Ne može više da se u Srbiji živi od kriminala,korupcije i otovrenih kradja koje se najviše demonstriraju u javnom sektoru a onda kao logična posledica prelivaju i na ostale delove sistema i društva.Struja je veliki ispit ali po onome što se vidi na medijima, malo je onih koji su spremni da taj ispit pred narodom i polože,počev od ministarke Zorane Mihalović pa preko njenih pomoćnika i ostalih direktora u sistemu snabdevanja i naplatea i na kraju,do tih čitača brojila. 

Ovaj strujni udar nije bio mali a ni bezazlen i samo naivci i bezkrupolozni likovi pokušaće preko toga sa lakoćom da prodju,kao da se ništa nije dogodilo.E,neće biti tako ! Verujem, da će narod već na ovim izborima znati da pokaže kako se pravilno i provereno čitaju birački spiskovi.

           

MOĆ I LOVA !

Ranka Savić                                              Ljubisav Orbović                                                      Branislav Čanak

 

Da je bilo sreće,kao što nije,Srbija bi se danas ponosila sa svojim sindikalcima.Nije mala stvar oboriti jednog ministra i praktično izazavati krizu u Vladi koja je samo dan kasnije bila primorana da padne.Tu snagu sindikata,imao sam prilike da vidim u Parizu kada su štrajkovali djubretari i vodovodžije.Bio sam u njihovoj centrali i sa pažnjom proučavao organizaciju  jednog tako glomaznog i dobro organizovanog štrajka  u trenucima kada je temperatura u Parizu dnevno prelazila trideseti podeok.

Za samo dva dana,osim glavnih ulica,sve ostalo je bilo zakrčeno djubretom,pacovima i nepodnošljivim smradom.Zahtev je bio da se uslovi rada komunalaca poboljšaju i da ministar za ekologiju, koji je jednom svojom izjavom uvredio ovaj stalež,odmah i bez pogovorno podnese ostavku.U kriznom štabu,radila je jedna izuzetno operativna, usto i nadarena ekipa sindikalnih poverinaka koja je vodila brigu o integritetu štrajka i reakcijama javnog mnjenja  a pre svega medija.Sve je bilo dozirano i isplanirano a pogotovo uzbuna se digla kada je prostrujao glas da su se u jednom kvartu pojavili štrajbreheri koji su počeli da uklanjaju smeće sa ulica i da pozivaju narod na akciju protiv štrajkača.Joj,kako su odmah odreagovali  timovi ili bolje reći vojnici u tim timovima,koji su imali spremne odgovore na pokušaj obaranja štrajka i skretanja pažnje medija na drugu satranu.Odleteli su kao ptice do tog kvarta i bez neke veće gužve i pompe, jednostavno, zbrisali štrajbrehere.Posle deset dana,što je inače granica izdržljivosti za jednu i drugu stranu,vlada je popustila.Sindikalci su otišli na pregovore  a  na  press konferanciji su objavili da su svi njihovi zahtevi prihvaćeni,

Bilo je to negde oko 16,30h.Do ujutru,kada su parižani krenuli na posao, sve je bilo sredjeno.Sa ulica i trotoara uklonjeno je na desetine tona smaće i činilo se da se štrajk nije u stvarnosti ni dogodio.Naravno, da su mediji pozdravili ovu akciju sindikata i njihovih lidera a glavna poruka je prostrujala Parizom i celom Francuskom,da se sa sindikatima nevalja igrati.

Vlada je dobila verliki minus i narvno,već na sledećim izborima bila je kažnjena.Da to je priča o sindikatu,glavnog grada Frncuske a priča o sindikatu glavnog grada Srbije,svodi se na lični ili prsonalni uspon sidikalnih lidera koji sve akcije,kada ih organizuju,to čine u funkciji sopstvenog marketinga radi udvaračko dodvorničkog pozicioiniranja kod aktuelene vlasti.Današnje novine pišu o materijalnoj moći lidera tih sindikata.

"Како наводи Блиц, пример високих зарада су Љубисав Орбовић, председник СССС и Бранислав Чанак, председник УГС “Независност”, чија укупна месечна примања износе по 200.000 динара. Нешто мање зарађују Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања, 125.000 и Ранка Савић, председник АСНС, 105.000 динара.
Осим пословног простора, службеног аутомобила, мобилног телефона и секретарице, што имају право да затраже од својих послодаваца, њихова основна месечна примања се због овакве позиције увећавају за 15 до 30 одсто.

Поред свог пословног задужења у компанији и звања вође синдиката, сваки синдикални председник има и функцију члана различитих надзорних или управних одбора, што додатно увећава приходе за 45.000 динара месечно."

SINDIKAT U AKCIJI !

Sve što priča Orbović,nema nikakve veze sa stvarnošću osim, pukog pokušaja da se napravi još jedan trzaj i time zaštite sindikalci koji opstaju na bazi nelegalne otimačine od radnika.U Srbiji se mnogo toga promenilo, ali kod sindikata sve je ostalo po starom

.Oni još žive u Brozovo vreme a evo kako su se juče surovo pograli sa ljudima i sa Državom koja neme drugog izbora nego da oštrim rezovima pokuša da se izvuče iz živog blata.Sve što je ovaj lik izgovorio je čista manipulacija i prevara čak takva da zaslužuje i krivičnu odgovornost.

Moželi on posle svega da stane licem u lice  sa 10 hiljada svršenih akadameca i da im objasni kako to da u ovoj zemlji za njih nema posla ili,kako to da sindikat nikada nije pokazao interesovanje za preko 750 hiljada nezaposlenih i otpuštenih radnika.Ta briljijantna deca i ti nedužni pripadnici nekadašnje “radničke klase”, ispaštaju zbog ovakvih kakav je Orbović čameći decenijama na  biroima za rad dok sindikalci brane propale firme koje ne proizvode a i kada bi,pitanje je, kome bi te proizvode prodavali.

Tehnologija u 167 nekadašnjih socijalističkih giganata je prevazidjena i zastarela a i ljudi sa njima.Umesto da podrže, sindikalci  se bore da spreče  pa i najmanji  pozitivan rez kojim bi se videlo da li može i šta može da se uradi.Ali ono što je izvesno,bez moderne tehnologije i mladih ljudi nema izlaska na zelenu granu.

Sa tom istinom sindikalci juče manipulišu pred ljudima uveravajući da će Država i dalje slati pare za plate  i ako te firme godinama ne rade.Pa to nije humano a nije ni pošteno.

Parola "ne talasaj- idu izbori” je ček bez pokrića.Uostalom,pitajte guvernerku Tabaković, da li bi ona, kao nekada njene kolege, pritiskala “Topčider” da štampa novac u apoenima sa 12 nula ?Po cenu da joj skinu glavu sa ramena,ona to ne bi uradila, zato što ključeve od štamparije,pored nje,drži predstavnik MMF i Svetske banke a od 21.januara i predstavnik EU. Bez zluradosti,izlaz je u ozbiljnim privrednim reformama za koje se bori ministar Radulović a ne u sindikalnim prepucavanjima koja ,kao uvek,nude  ništa.Da ponovim,ništa !

SAŠA RADULOVIĆ !

O njemu niko ništa nije znao. Došao je iz jednog nepolitičkog sveta,stao pred lice javnosti i bez kompleksa izredjao sve probleme koji godinama sahranjuju srpsku privredu. Istog časa kada je to uradio,okrenuo je protiv sebe Mladjana Dinkića, njegove političke ulizice i sve one koji su se gurali ispod kišobrana ovog kontraverznog čoveka. Kada je ukazao koje zakone država mora da promeni i da ih pod hitno usvoji, jer su štetni, protiv sebe je okrenu umišljene lidere brojnih sindikalnih organizacija koji nikada do tada javno nisu podržali  ni radnike ni neradnike ni milion otpuštenih koji godinama čame na spiskovima Zavoda za zapošljavanje. Ali, kada je Radulović u predlogu novog Zakona o radu sve njih razvlastio i oduzeo im pravo da nastave da se debljaju, pijanče i otimaju iz usta tih istih radnika, njemu nije bilo spasa. Radulović je pao zato što je bio hrabar i što je jasno ukazo šta moramo da promenimo i šta da istrpimo da bi smo posle godinu dana osetili makar malo poboljšanje. Narod mu je uzvratio podrškom ali ne i političari koji su mu okrenuli ledja u času dok su mediji razglabali priču o nevidjenom skandalu koji je bez zadrške i kompleksa napravio direktor RTB Bora. On je  ministru, pred brojnim kamerama, psovao majku samo zato što se ovaj drznuo da pita, gde su narodne pare koje se godinama ulazu i troše mimo svake državne kontrole u gradu bakra i zlata. Ni tada a ni sada, Radulovića niko iz vrha vlasti nije podržao upkos sve učestalijim komplimentima koji su na njegov rad stizali iz zemalja u okruženju ali iz centrala MMF i Svetske banke. Sve to ipak,nije dovoljno da se javnost urazumi i definitivno bez zadrške stane uz reformatore koji ne mogu sami da leče i otklanjaju sve simptome najtežih oboljenja domaće privrede u svim sektorima poslovanja. Umesto toga,današnja rafalna paljba po imenu i delu Saše Radulovića ukazuje da se na tome neće stati. Ovaj krhi i hrabri čovek, dok je živ, više neće imati mira. Danas je počela utakmica u kojoj će se mnogi utrkivati da blatom i govnima prekriju negovo lice. Po njemu će se pucati iz svih oružja ali u stvanosti i to onoj najsurovijoj srpskoj stvarnosti, neće se ništa menjati. Nastaviće se sa presipanjem iz šupleg u prazno,držaće se u zabludi i radnici i direktori propalih firmi da će se odnekuda za njih pojaviti spasioci sa punim autobusom para, krašće se i kraduckati kao i do sada, u bescenje će se prodavati ono što je ostalo, a mladim ljudima neće predstojati ništa drugo, nego da nastave da maštaju o danu kada će u džepu imati kartu u jednom pravcu.Dan pre nego što će neprikosnoveni Vučić, proglasiti nove izbore i to za 16.mart,kada se održavaju i izbori za Beograd, Saša Radulović je podneo neopozivu ostavku na mesto Ministra privrede.U polemici koju sam vodio,na ovu temu,sa nekoliko svojih uvaženih prijatelja, čija imena sa zadovoljstvom spominjem, a to su Mirko Stamenković i Bojan Radovanović,napisao sam i ovo:Propadanje Srpske privrede, traje, traje...Obmanjivanja i laganja je bilo preko svake mere. Došlo je vreme da se saopšti istina. Eto, našao se neko koji je to uradio na svoj način. Ljudi su to doživeli kao uvrdu i udar na krhi integritet svakog od nas. Ali, zanimljivo je,da se namerno i to isključivo radi daljih manipulacija, previdja istina koju je ovaj čovek sto puta ponovio. 
On kaže:"moramo već jednom da znamo šta je ostalo od tih firmi, da ljudima isplatima neisplaćene plate, povežemo staž i ponudimo socijalni program onima kojima to odgovara. Zatim,da formiramo menedjmet, obezbedimo obrtna sredstva za godinu dana i ljudima damo šansu da naprave adekvatnu reorganizaciju sa akcentom da firma opstane i neopterećena dugovima nastavi da radi."To nije program otpuštanja nego program rada,oporavka i adekvatnog tržišnog pozicioniranja. Umesto podrške, Raduloviću je odsečene glava. Čak se otišlo toliko daleko da mu je direktor Bora inače, po vokaciji, bandit i lopov, pred desetine kamera opsovao majku samo zato što je ministar najvio kontrolu trošenja brda para za koje pre njega,niko iz vlade nije pokazivao interesovanje. Blagoje je jednostavno radio šta mu se prohtelo. Pa da li na takve grubosti i vulgarnosti,ministar može utegnuto i u belim rukavicama da se dodvoruje radnicima, da ih moli za oproštaj i da ih podržava u neradu, korupciji i kriminalu. Četrdeset godina sam ja odvajao za svoju penziju a nema dana da mi ne prete kako će je ukinuti, smanjiti, obezvrediti. Stalno mi poručuju da meni neko "daje" penziju,socijalnu pomoć a pritom se zaboravlja da sam od svake plate i to punih 40 godina rada i 65 godina života, štedeo i od usta odvajao najmanje 60 posto za starost i puko preživljavanje. Pa dosta bre sa tim manipulacijama. Ovi sindikalni krpelji i dalje sede u svojim udobnim kabinetima u zgradi na Trgu Nikole Pašića. Orbović ima platu 250.000 dinara i debele prinadležnosti iz tri UO.To isto,ali mnogo više, ima i onaj "nezavisni" Čanak. U sjanoj poziciji su i predstavnici još 24.000 sindikalnih organizacija koje niko ne sme da dira. Svi mogu da dobiju otkaz, oni su zaštićeni kao beli medvedi. I sad pazi. Oni uspešno izmanipulišu toliki svet, podignu ga na noge, dovedu u Beograd (samo ne znam ko je to platio) da bi svi u glas izgovorili: "Dole ministar Radulović"!!!I da ne ostanemo u zabludi. Ovo je nekome iz vrha države bilo potrebno jer od Miloševićevog vremena uvek kada je u državi trebalo napraviti neku gužvu,nekome nepoželjnom "odrubiti"glavu, to nije moga niko bolje da odradi od ovih sindikalnih lidera. Bojim se da je tako bilo i ovoga puta. P.S.Ovaj tekst nema namere da širi uverenje o snazi, moći i besmrtnosi nikog, pa ni Radulovića. On je već prošlost ali ono što ne može da bude zaboravljeno je njegova hrabrost i odvažnost da u najkraćem roku pred lice domaće javnosti otkrije sve slabe tačke višedeceniskog umiranja i propadanja domaće privrede praćenog sa svim karakterističnim kriminalnim pojavama koje su u fazi ovakvih kriza-tranzicija, izgleda- neizbežne. Kao i uvek,na potezu je Vučić. On će morati ili da sam preuzme taj resor i to kao budući predsednik Vlade ili da izmisli čoveka koji će bezpogovorno izvršavati njegove naloge. Uslov je, da taj novi ministar ni stasom, ni glasom a ni obrzovanjem i znanjem, ni jednim- jedinim detaljem ne liči na Sašu Radulovića.Pokazlo se, da takvi odvažni i hrabri, još uvek nemaju šta da traše u javnom, usto i političkom životu- Srbije.Deset dana kasnije !

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ На основу члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади подносим оставку на место Министра привреде у Влади Републике Србије. О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е  Правни основ Одредбом члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади регулисано је да министар може поднети оставку председнику Владе, коју председник Владе прослеђује председнику Скупштине. Разлози оставке У поступку реконструкције Владе, именован сам 02. септембра 2013. године за министра привреде. Економски део експозеа председника Владе који сам писао са министром финансија, и који је представљао и основ за економску политику Владе, садржи план неопходних и више деценија одгађаних реформи које су подељене у пет кључних тачака. Оне треба да омогуће  привредни раст, запошљавање и раст животног стандарда грађана: 1.     Регулаторна реформа - стварање повољнијег привредног амбијента – измене Закона о стечају, Закона о приватизацији, Закона о раду и Закона о планирању и изградњи 2.     Смањење намета на рад – као кључна мера подстицања привреде и главна претпоставка за борбу против сиве економије, запошљавања на црно и црног тржишта 3.     Завршетак деценијског реструктурирања 153 предузећа у реструктурирању које по студији Светске банке коштају државу преко 750 милиона долара годишње 4.     Увођење реда у јавни сектор, посебно јавна предузећа, корпоративно управљање, смањење државног учешћа у привреди, ослањање на приватни сектор, здрава држава 5.     Сређивање банкарског сектора који је оптерећен последицама катастрофално спроведене приватизације, неодговорношћу нових власника-менаџера, као и самих банака, што је све довело до високог нивоа НПЛ-а и високих каматних стопа кредита за привреду Ниједна од ових реформи није спроведена. Највише се одмакло у припреми закона о стечају и приватизацији, изради личних карата предузећа и припреми финансијског реструктурирања за преостала 153 предузећа. На крају је и ова реформа заустављена. Пакет мера економске стабилизације је потпуно промашен. У његовој изради није учествовала ни Влада као колективно тело, ни Министарство привреде. На њему је радило Министарство финансија и кабинет Првог потпредседника. Министар привреде из протеста није био присутан на јавној седници Владе на којој је представљан овај пакет јавности. Донети буџет за 2014. годину је неодржив, у деловима неозбиљан и ни приближан ономе што је Србији потребно. Да поменем само једну ствар: без икаквог писаног документа, само на основу усмених информација из треће руке, очекујемо 3 милијарде евра од УАЕ. Смањење намета на рад и увођење прогресивног опорезивања као кључна мера подстицања привреде и сузбијање сиве економије је напуштено без озбиљне расправе не само као део буџета за 2014. годину већ и у 2015. и 2016. години. Политика повећања пореза и смањења потрошње без смањења намета на рад је економски неодржива. На самом почетку мандата ове Владе 2012. године, донет је пакет за фискалну консолидацију који је повећао порезе и смањио потрошњу. Као резултат имамо повећање дуга за 4 милијарде евра, повећање дефицита, смањење пореских прихода и пад економске активности. Након реконструкције, покушавамо исто очекујући другачији резултат. Партијско запошљавање и наметање страначких личности без озбира на стручност је очигледно званична политика Владе и по мишљењу Министра привреде неприхватљив део коалиционог споразума. Одбијање прихватања овакве политике је довело Министарство привреде у озбиљан конфликт са кабинетом Првог потпредседника. Готово три месеца је трајала борба са кабинетом око постављења директора агенција у надлежности овог министарства. Уместо подршке министру и реформама, подршка је дата постојећим директорима агенција који су на све могуће начине подривале политику Министарства привреде. Због овога нисам месец дана долазио на Владу као једини метод притиска који сам имао у том тренутку да откочим реформе. Ту битку смо добили тек крајем новембра месеца. Претходни министар финансија и привреде је остао део Владе и активан део кабинета Првог потпредседника Владе. Борба за заустављање пропалих пројеката субвенционисања, јавашлука и криминала у СИЕПА, АЛСУ, Фонду за развој и Агенцији за приватизацију, штетних приватизација Вршачких винограда и Прве петолетке је трајала од самог почетка до данашњег дана. Људи из кабинета Првог потпредседника су директно учествовали у фијаску око Вршачких винограда и то и са стране продавца, државе, и са стране купца преко повезаних родбинских веза и њихових фирми. Директно из кабинета и без знања Министарства привреде су ишли налози директорки Фонда за развој да скида блокаде за поједине тајкунске фирме. Непоштовање институција система, Министарства привреде и агенција у његовој надлежности, је очигледно део економске стратегије разних кабинета и политичких странака. Пуно поверење у арапска, кинеска, руска, белоруска и друга чуда, нетранспарентне уговоре, субвенције, и све остале пропале политике претходног министра су изгледа једина политика на коју се заиста и искрено рачуна. Надлежности овог министарства покушали су и даље покушавају да обављају представници кабинета Првог потпредседника без икакве процедуре, без јавности и без економске анализе да ли су ти послови корисни или штетни за Републику Србију. Сви желе да буду део некаквог дила који ће се направити. Сви ови ванинституционални пројекти су успешно заустављени од стране Министарства привреде, али је потрошена велика енергија уз велики губитак времена. Примери су сви „арапски послови“, посао са Etihadom, Ал Дахра, послови везани за Фијат, послови обећавања и додељивања субвенција, стварања заједничког предузећа са Горењем. Штетан тајни уговор Републике Србије, ЈАТ-а и Etihadа, а посебно његова ванституционална имплементација је најбољи пример оваквог деловања. Кабинет Првог потпредседника је месецима спречавао Министарство привреде да добије личну карту ЈАТ-а, процену вредности имовине и спречи спровођење финансијског реструктурирања. Поруке које су добијали неодговорни директори о томе како политика Министарства привреде не ужива подршку Владе директно су се одразиле на ниво њихове сарадње. Пошто је Министарство привреде одбијало да Влади предлаже штетне уговоре по Републику Србију, ту улогу предлагача је супротно Закону о министарствима, преузео кабинет Првог потпредседника. Када је Министарство привреде давало негативно мишљење на закључке Владе којим се одобравају ти послови, рецимо уношење ЈАТ Кетеринга у ЈАТ, таква мишљења нису долазила на дневни ред а закључци су се усвајали. Посебно је отежан рад Министарства привреде када је предложило укидање фискалних субвенција у буџету 2014. године. При томе су се више узбунили представници власти, кабинети и политичке странке него страни инвеститори. Усвојен је буџет у коме нема више субвенција и по коме је предвиђено укидање СИЕПА, а са друге стране је настављено слање порука како јавности тако и неким страним инвеститорима директно, како треба наставити субвенције и како ће оне у ствари бити настављене. Влада за сво ово време није никада радила као тим. Дневни ред за седнице Владе познат је пет минута пред саму седницу Владе. На Влади се ништа не дискутује. Осетан је страх чланова Владе. И други чланови Владе имају сличне проблеме, али се не усуђују да о њима јавно говоре. Медијски линч којем сам изложен преко таблоидних медија је прешао све границе. Од прича како сам шпијун, лажних прича о возачима, лажи о томе колико сам новца зарадио, до последњег провлачења лажних вести о мојој деци на насловној страни таблоида. Медијски линч је део медијског мрака који сеје страх. Самоцензура је на невероватном нивоу. Од гушења вести до менталног разгибавања, ово је значајан део блата у коме пропадамо. Данашњи наручени протест синдиката предузећа у реструктурирању против доношења закона о приватизацији и стечају и јучерашњи штрајкови, али и све досадашње синдикалне активности, попут демонстративног напуштања радне групе и бојкотовања јавне расправе поводом израде Нацрта закона о раду, директно су инструисани од стране политичких партија, у циљу заустављања започетих реформи, које желе да задрже пропалу економску политику вођену последњих десет година, да задрже и партијске и синдикалне привилегије у јавном сектору, а све на штету грађана Србије. У томе их подржавају и неодговорна руководства предузећа у овом сектору. Противљење реформама од стране кабинета Првог потпредседника Владе је најозбиљније почело почетком децембра када је Министарство привреде, након спроведене јавне расправе, упутило предлоге Закона о приватизацији и измена Закона о стечају Влади Србије на усвајање. Ово одустајање од реформи је јасно указивало да се планирају избори. Крајем децембра, очигледно под притиском међународних институција закони су прошли Владу и послати у скупштину, али Влада током јануара, и поред више писаних ургенција Министарства привреде који су указивали на катастрофалне последице неусвајања закона пре избора, није заказала ванредну седницу скупштине на којој би се расправљало о законима. Тиме су практично и закочене реформе. Најава коначног одустајања од реформи и изласка на изборе био је ничим изазван неформални састанак одржан у понедељак 20. јануара 2014. године, у облику „колегијума Социјално економског савета“, који не познаје нити Закон о Социјално економском савету, нити Пословник о раду овог тела. Фарсом са тим нарученим састанком и нарученим протестима сидиката, жели се створити привид широког противљења реформама. Истог дана када је одржан поменути састанак, Министарство рада било је спремно да текст Нацрта закона о раду, после свих пристиглих предлога и сугестија након завршетка јавне расправе, упути министарствима на мишљење. У току су били и преговори са осталим синдикатима око усаглашавања ставова и назирала се и очекивала сагласност свих страна до краја ове недеље. Сви ови напори су без икаквог повода, најаве и образложења обесмишљени у понедељак. Све се ово десило без било каквих консултација са Министарством привреде. На том састанку је, у сенци отпора Нацрту закона о раду, најављено и повлачење предлога закона о приватизацији и стечају и два пратећа закона, који су у скупштинској процедури и које је Влада једногласно усвојила 30. децембра 2013. године. Очигледно ја да нам као друштву није доста Вршачких винограда, неодговорних директора и неодговорних државних службеника који не раде у интересу друштва. Више је него јасно да усиљени синдикални протести мале групе синдикалних и партијских активиста не могу бити разлог за неусвајање закона, већ само изговор и параван за прикривање недостатка политичке воље и жеља за одржавање блата у коме као друштво пропадамо. У досадашњем току рада, председник Владе није био препрека реформским активностима. Са друге стране, није био ни подршка. Премијер, који делује као да је такође под великим притиском свакодневних напада преко жуте штампе, до сада није показивао велики интерес, нити се бавио економским активностима Владе. Главни кочничар свих реформи је био и остао кабинет Првог потпредседника. Одустајањем од усвајања закона о приватизацији, стечају и још два пратећа закона, владајућа коалиција је показала велику неодговорност. Да су уместо опструкције закони били усвојени у децембру месецу, Агенција за приватизацију би у складу са плановима у јануару поднела план финансијског реструктурирања за 10 предузећа и не само испунила обавезе према Светској банци за кредит од 250 милиона $, већ би и те прве фирме могле да успешно заврше финансијско реструктурирање у фебруару, добију обртна средства од Фонда за развој и почну нормално да функционишу на здравим тржишним основама. Ни да се закони усвоје у јануару није било касно. Уместо тога, ове урушене друштвене фирме су осуђене на даље пропадање, а запослени остављени у даљој неизвесности. Трошак за буџет је велики. Ови закони заједно са буџетом су предвидели и исплату свих заосталих зарада на нивоу минималца и повезивање радног стажа за све раднике, као и конверзију потраживања радника изнад минималца у власништво над компанијама у реструктурирању. Финансијско реструктурирање је и коначно решење питања здравствених књижица за све запослене. Без ових закона не може ни да се спроводи буџет у делу Гарантног фонда и стварања Venture Capital индустрије за иноваторе. Сматрам да ово није одговорно понашање. Усвајање ових закона и постављање предузећа у реструктурирању на здраве ноге је разлог због кога сам пристао да будем део ове владе, да као члан тима прихватим одлуку Владе о лошим мерама фискалне консолидације, подизању пореза, недостатку чак и планова реформи пореске политике, пореске управе, пензионог система, здравства, образовања, система социјалне заштите, толеришем све опструкције и неодговорност јавних предузећа. Тог разлога више нема. Овим је обесмишљен мој сваки даљи останак у оваквој Влади. За Србију постоје два пута – један је пропала економска политика субвенционисања, корупције, партијског запошљавања, самовоље појединаца, пљачкашке приватизације, паразита који живе на леђима друштва и други, много тежи, пут одговорности, напорног рада, домаћинског понашања, пристојности, институција система. Доста је било. У Београду, 24.01.2014. год.                                                                                                     Министар привреде                                                                                                     Саша Радуловић