BOMBA NA ESTRADI !

U principu,kako bi to rekao analitičar naše svakodnevnice,ja se ne palim na našu estradu.Objektivno govoreći, ima mnogo toga što me strašno nervira pa moja konačna odluka da im ni u jednoj varijanti ne okrećem glavu je logična. Ogrešili su se u mnogo čemu ali po najviše u moralne i ljudske vrednosti vekovnih žitelja ovih prostora, u ruženju stvarnosti, brojnim porocima i permanentnom nasrtaju na sve kulturne vrednosti sa kojima smo se ponosili a donekle i bili prepoznatljivi. Takva estrada i ljudi na njoj, a pogotovo njeni inspiratori  i organizatori medju kojima najnegativniju ulogu imaju Saša Popopović i Lepa Brena, koji su svojim „plitikim“ umećem potpalili  jednu čitavu generaciju da u tom prostoru,  tražeći sebe po najviše truda i svog života posveti njima. Oni su naprosto organizatori jednog permanentnog kulturnog „genocida“ koji se sprovodi nad generacijama koje su ostale ne obrazovane, ne zaposlene, ne preduzimljive, izgubljene u vremenu i prostoru u kome žive.  Olako su pojurili za slatkim izazovima estrade, previdjajući sve njene uzasne i bolne strane koje su mnoge, iz tog društva, oterali u dalja i još dublja propadanja.

Oslikavajući ovakvim sivim, da ne kažem crnim tonovima, sva zabivanja na estradi, što je deo mog vidjenja i mog prava da o tome progovorim na ovakav način, u subotu veče bio sam zatečen i naprosto nateran da samog sebe, u dobrom delu demantujem i javno ispravim.Na to su me naterali ljudi i dogadjaji koji su se proteklih deset meseci vrteli oko   izbora za PRVU PINKOVU ZVEZDU. Tu se po prvi put dogodilo, čini mi se,  sve suprotno od onog ustaljenog reda i poretka koji su pred licem domaće javnosti godinama demonstrirali Saša Popović i njegova partnerka Lepa Brena.Niko nije morao da producira golotinju,svoje obline, silikone, stajling ulice i noćnih barova. Za razliku od te gubitničke družine, pred licem javnosti, pojavili su se neki sasvim drugi ljudi o kojima smo, zbog ustasljenih navika i predrasuda, imali običaja da isto govorima kao i o onima koji su dno dna na estradi.Za njih su glasovne vrednosti bilo pravo i jedino merilo. I tu sam napravio grdnu grešku. Nisu svi ljudi isti i nije normalno  glorifikovati njihove ličnosti sa nekima koji im nisu dorasli  ni do malog prsta.

Želim ovom prilikom da progovorim, najpre, o članovima žirija koji su bili alfa i omega ovog  šoua koji  je iznedrio ne samo nove talnete već i pokaza novi put kako se do njih dolazi.

Haris Džinović,gromada svih scena i muzičkih pravaca Ex Jugoslavije. Sa koliko sjanih hitova nas je decenijama ostavljao bez daha i tako snažno i uverljivo vezivao za sebe. Znali smo da je sjajan pevač i kompozitor ali malo je ko znao šta se zapravo krije iza tih brojnih šeširića koji su postali deo njegovog estradnog  i životnog imidža. Danas  to već znamo. Haris je intelektualna veličina, majstor svoga zanata, jedan obrazovan i izvan svega kulturan čovek koji je do kraja ostao u okvirima svojih visokih profesionalnih principa što je moralo na kraju da da adekvatne rezultate. On je već davno video  sve vrednosti prve Pinkove zvezde i bio je siguran da će to i narod prepoznati. Ivan Kurtić, alijas  Stivi Vonder, zapalio je Srbiju i sve zemlje u okruženju i potvrdio ono što je Haris govorio o njemu :“Tebi Stivi Vonder ne bi mogao ni cigarete da donosi“.

Uz pobedničko ime beležimo i jedan kuriozitet koji sam po sebi govori ko je ko na estradi. Saša Popović je više puta odbio Ivana Kurtića da udje medju njegovim izabranicima. Za njega on nije imao dobre glasovne i pevačke mogućnosti. Komentar nije neophodan, zar ne ! 

Drugo ime u žiriju dosta dugo je lutalo svim životnim stazama i bogazama dok konačno nije našao smiraj svojoj predobroj duši. Bora Djordjević, večiti „zatočenik“ domaće rok scene, sjajan interpretator, tekstopisac i više nego dobar čovek. Kako je umešno i kutruno predstavio samog sebe i pred licem milionske javnosti potvrdio da  mu je mesto u kraljevskoj stolici domaćih rokera. Muzički obrazovan toliko da je  bio u stanju da prepozna sve čujne i nečujne vrline brojnih kandidata koji su želeli mesto na tronu. Borino DA, bilo je i narodno DA!

Ako je nekome trebalo  deset meseci, da iz emisije u emisiju, obara  predrasudu po predrasudu o sebi, onda je to bez sumnje, bila Svetlana Ceca Ražnjatović. Jeste to moja zemljakinja i imam puno razloga da je volim i poštujem, medjutim, njen životni put i prenaglašena uloga na estradi, jedno vreme  u sportu i politici, učinili su da joj mnogi ljudi ne veruju i jednostavno, da je ne poštuju. Ceca je istrčala na teren hrabro i za mnoge neočekivano umešno i elokventno  uspela da  situaciju okrene u svoju korist. Naterala me je da izdvojim njenih nekoliko sjajnih pesama i da ih po svom ukusu proglasim za hitove decenije. Ono što sa sigurnošću tvrdim, Ceca više nije ona, vidjena i zapamćena pre početka ovog šoua. Ona je danas mnogo jača i mnogo kompletnija ličnost.

Marina Tucaković, nije pevačica ali jeste, verovatno, najbolji hit majstor da prepozna ko bi to mogao da bude i da mu dok peva u letu  ugradi deo svojih razmišljanja i ideja kroz lucidne  tekstove koji danas pale estradu. Bilo joj je mesto u žiriju i to je odlično odradila a ako uspe da napravi nekoliko hitova za Ivana Kurtića, napraviće i sebi veliki poslovni  i finasiski dobitak posle koga će moći mirno da čeka  stare dane na estradi.

Miroslav Ilić, imao je razloga da se nikada ne pojavljuje na ovakavom mestu. O njemu su se već ispredale  lepe priče pametnog. obrazovanog i kulturnog pevača rodom iz Mrčejevaca koji  se ni malim prstom nije primakao  onoj lošoj strani  domaće pevačke scene. Dakle, bio je to  dobar „paketić“ i nije ga trebalo raspakivati. Uporan da demantuje sam sebe i svoje fanove, Miroslav je to u potpunosti uspeo. Ne računajući nekoliko poslednjih emisija, sve ostalo, bila je njegova loša predstava u svakom pogledu. Trudio se da se obruka i razočara gde je god mogao i u tome je uspeo. Videćemo, kako će se sve ovo odraziti na njegovu dalju karijeru ali za razliku od ostalih članova žirija koji su iskoračili korak napred, Mire je otišao čak dva koraka u kontra smeru.

U Srbiji je sve moguće pa i to da se u jednom danu dva puta svira BOŽE PRAVDE dok su na pobedničkom postolju stajale naše košarkašice, novi prvaci Evrope i vaterpolisti osvajači Svetske lige a samo nekoliko dana ranije i u čas naših „orlica“ koji su osvojili svetsku fudbalsku krunu na Novom Zelandu. To smo mi i to je ono što mi očekujemo od samih sebe navlačeću strašan bes  drugih koji nikako to da razumeju  a ni da prihvate kao normalno. Joj šta će tek biti ako Nole osvoji ovogodišnji Vimblndon, a znam sigurno da hoće. Popucaće svi, kao što pucaju mnogi mešetari na estradi, nenaviknuti da se na ovakav javni i transparentni način biraju nove zvezde domaće estrade. To liči na priču iz nekadašnjih vremena kada su dolazili Cune, Tozovac, Marinko, Silvana, Lepa...

Hvala  ovom žiriju koji nam je vratio veru  u ljude i njihove najlepše osobine koje jednostavno zovemo-LJUDSKIM osobinama.

GRUBA DIPLOMATIJA !

Kuda danas ide medjunarodna politika i diplomatija? Nikuda, barem iz vizure malih i potlačenih naroda. Ako nije sve kako kaže Amerika i njeni sateliti, pre svega Engleska, nema vas nigde i ono što na diplomatskom planu možete da očekujete to je tiho i dugo umiranje do konačnog nestanka.  

Za male zemlje,  pogotovo zemlje zapadnog Balkana, diplomatski vokabular pun je ucena, uvreda i javnog  ponižavanja. Kažnjavanja  su surova i ona se kreću u dijapazonu ekonomskog siromašenja, života u stalnim i napetim krizama i permanentnom pretnjom sa novim ratnim sukobima na principima verske i nacionalne netolerancije. Balkan je naseljen ljudima različitih vera i nacionalnbosti uvek spremnih na rat i umiranje pre i više, nego na mir i uživanje.

Oni koji  to dobro znaju, a zovu se „ekspertima“, sede  tik uz kabinete glavnih šefova u Beloj kući ili na Daunig stritu br. 10, puni su novih ideja kako ustalsati duhove i otvoriti novo krizno poglavlje posle koga ništa neće biti kao što je bilo. Rezolucija o Srebrnici, koju priprema Engleska a zdušno je svojom rezolucijom podupire Amerika, je čin novih ucena i kažnjavanja  Srbije za „zlodela“ počinjena u gradjanskom ratu koga su oni, pre svega oni, kumovali i izveli uz pomoć  domaćih nacionalnih fanatika.

Hilari Klinton i njen muž  Bil, ostaće upamćeni kao mrzitelji Srpskog naroda

Priča očito još nije završena, jer  fitilj novog  gradjanskog rata je u njihovim rukama. Da li će i kada biti potpaljen  to isključivo zavisi od naše rešenosti da se savijemo i preimenujemo sva njihova ratna nedela, pa i 78 dana surovog bombardovanja, u humana i milosrdna dela. Da i u političkom sukobu sa Rusijom, okrenemo svoj kurs i primerom pokažemo kako se u ime medjunarodne političke solidarnosti sa Amerikom, pljuje po svojoj braći po veri,mentalitetu i po mnogim drugim detaljima koji nas zbližavaju pa ako hoćete i krvno vežu jedni  za druge. U protivnom, sledi vam mučan put  ka Evropskoj uniji sa neizvesnim krajem i sigurno dužničko ropstvo, nemilosrdno i surovo gde vam svakodnevno MMF pokazuje snagu svojih monetarnih principa baziranih na nenormalnoj otimačini i onog „crnog ispod noktiju“.

 Što je veća patnja i što je duža kriza, veruje se, da se i do cilja potpune vazalnosti lakše stiže. A kada pred sobom imate državu u kojoj živi više od polovine nezadovoljnih, onda vam je lako sa tom državom i tim narodom manipuliasati.

Rezolucija o Srbrnici u kojoj se ultimativno traži da se užbenici istorije pod hitno menjaju i Srpski narod nazove genocidnim narodom.Teška i zaštrašujuća pretnja sa kojom neće biti lako da se živi pogotovo šta taj užasni dogadjaj sam po sebi ima svoju veliku težinu i zastrašujuću opomenu za sve koji  žive  i koji nemeravju da žive na multietničkim prostorima Balkana. Gde mržnja i ratovi podsticu  nove ratove i još strašnije mržnje. Kreatori takve diplomatije-eksperti, koji  u ime politike svojih zemalja i njihovih uskogrudih interesa to podstiču i realizuju,oni po pravilima velih sila za uvek ostaju anonimni ili u krajnjem slučaju glume diplomate i pisce ovakvih rezolucija. O njihovom zločinu niko se ne usudjuje ni glasa da pusti.

Analizirajući sve ono što je rako predsednik Tomislav Nikolić, slobodan sam da ustvrdim da tu ima i logike i rezona i našeg nacionalnog i pojedinačnog bunata. Nema čoveka u Srbiji  kome Srebrtnica  nije jasna sa svim svojim tragičnim posledicama i ovakva „iznenadna“ reakcija Engleza i Amerikanaca ničim ne podstiče pomirenje i život na ovim krvlju zalivenim prostorima. Svako pa i najmanje čeprekanje po tim ranama ponovo budi osvetničke strasti i retoriku napetosti,mržnje i nepoštovanja. Bolno i teško jeste ali neko u ime generacija koje dolaze, sjedne i druge strane Drine, mora da prekine i „olabavi“ ovakava huškanja. Jedno je odavanje počasti i sećanja na sve  nedužne žrtave a drugo je politička manipulacija radi odredjenih interesa i ciljeva. Ne može Bakir Izedbegović,  pogotovo on, da zbog hapšenja Orlića podstiče prekid  političkih i ekonomskih veze sa Srbijom i otovoreno poruči predsedniku najmnogoljudnije nacije na Balkanu- „ne dolazi u Sarajevo“! To nije diplomatija izrečena u ime multietničke BiH. 

"Ne mislimo baš ništa dobro o rezoluciji o Srebrenici,kaže Nikolić, koja se priprema za usvajanje u UN, od motiva, preko sadržaja i poruka nama, koje se žele postići, sve do jasnih upozorenja, opet nama, a ne onima koji su kroz celu istoriju činili genocid na tuđim, na primer Belgija, pa i na svojim teritorijama, recimo, Nemačka i Turska.

 

 Ta užasna pojava, užas koji se dogodio u Srebrenici, toliko politizovan da izaziva mučninu. Srebrenica nije izolovana pojava i da se desila u građanskom ratu, posle brojnih pokolja srpskog civilnog stanovništva u okolini te iste Srebrenice. 

Srbija treba da traži podršku ne samo od Rusije u Savetu bezbednosti UN da blokira usvajanje te rezolucije, nego treba svima u Savetu bezbednosti objasniti da zločini ove vrste nisu srpska izmišljotina.

Da su se bar osvrnuli na naciste i ustaše, na prvi genocid u istoriji, na Jermene, o čemu se dvadesetak zapadnoevropskih parlamenata izjašnjavalo, i ništa, samo Srebrenica i jedna presuda Krstiću", kaže predsednik Srbije Tomislav Nikolić. 

FUDBAL SA DVA LICA !

"El grande Predrage",prvi golman sveta


DOČEK NA TERASI ŠAMPIONA
22.06.2015.godine

PRVACI SVETA

Malo je dogadjaja u karijeri  novinara kada mu se pruža prilika  da odahne i sa velikim zadovoljstvom konstantuje:ponosan sam šta sam napisao i predvideo na svom Blogu. Bila je to priča sa utakmice protiv Amerike odigrane u četvrtfinalu ovog zanimljivog turnira.

U polufinalu pobedjana je odlična ekipa Malija rezultatom 2:1  a u finalu igrala se utakmiza života.Pali su nepobedivi Brazilci i to u 118 minutu golom Maksimovića.Tri minuta pre kraja ove stresne utakmice, na semaforu je pisalo Srbija-Brazil  2:1.I ostalo je tako !

Srbija je  prvak sveta i ta istina obletela je brzinom munje zemaljsku kuglu i time konače uverila sve neverne Tome da je to ipak, istina,velika istina.Zvuči nestvarno, ali tako je - Srbija je u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu pobedila Brazil! Junaci su "orlići", igrači omladinske selekcije, koji su petostruke šampione sveta savladali posle produžetaka sa 2:1 u finalu turnira, zahvaljujući golu Maksimovića u 118. minutu.Poveli smo golom Mandića u 70 minutu da bi Brazilci izjednačili samo 3 minuta kasnije.

 Za uspeh ostvaren u kišovitoj novozelandskoj noći zasluge imaju:
 Rajković, Gajić, Babić, Veljković, Antonov, Zdjelar, Milinković-Savić (od 82. Jovanović), Maksimović, Živković, Mandić (od 76. Gaćinović), Šaponjić (od 95. Ilić).Oni odlaze u fudbalsku istoriju i o njima će pričati pokoljenja.

Ostaće upamćeno da je golman Predrag Rajković proglašen najboljim golmanom na prvenstvu čime je stekao pravo da uz svoje ime pripiše i nadimak"El grande Predrage" kao nekada u Urugvaju Jakšić "El grande Milovane." "Bronzana lopta" otišla je u ruke Milinković-Saviću.

EL GRANDE PREDRAGE

Njega su na prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju nazvali "El grande Milovane" a toliko godina posle Montevidea rodio se novi "El grande Predrage."

            Milovan Jakšić                                                                             Predrag Rajković

Svako od igrača mogao je da ponese  ovo laskavo priznanje ali pre svih mladi i neuhvatljivi Živković.Nažalost,FIFA je odlučila da za najboljeg fudbalera proglasi Turea iz reprezentacije Mali. 

 

Oni su prvaci sveta u fudbalu

Tekst objavljen 14.06.2015.godine

Šest sati nas je delilo od dve fudbalske priče.Ona tužna i ružna iz Kopenhagena i ona drug,jutarnja sa dalekog Novog Zelanda,radosna i puna emocija.

Najpre su "A" reprezentativci po drugi put od kada su rusvaj u FSS napravili,najpre,Siniša Mihalović,a potom,čovek koji je apsolitni krivac za stanje u domaćem ligaškom i reprezentativnom fudbalu.Tomislav Karadžić,najtamnija strana našeg sporta i to našeg najpopularnijeg sporta,svojim neznanjem i organizacijom sa primesama Sicilijanske mafije,učinio je toliko grehova da će povratak na stare staze trajati dugo i mučno.

Nije nas bilo na Svetskom festivalu fudbala u Brazilu a evo,neće nas biti ni na Evropskom prvenstvu.Sramota i to velika sramota.

 

 Znaju ko su i koliko vrede !

Dečaci koje je Veljko Paunović odveo na Svetsko omladinsko prvenstvo  već na ispraćaju jasno su poručili:imamo i kapaciteta i znanja za igru u finalu.I evo ih na korak do tog cilja.Najpre obračun sa reprezentativcima Malija a potom,verujem u to,utakmica života i to najverovatnije sa vršnjacima iz Brazila za kopiju pehara  nezaboravnog Žila Rimea i to onog lika koga je u  seriji "Montevideo-bog te video",sjajno odigrao Dragan Gaga Nikolić, koji u ovim sparnim letnjim danima bije svoju bitku za život.Navijamo za njega i za ove mladiće da se sa uspehom ispenju na fudbalski Olimp i svima odatle poruče:da,mi smo ta NOVA,HRABRIJA I PAMETNIJA SRBIJA.