BOMBA NA ESTRADI !

U principu,kako bi to rekao analitičar naše svakodnevnice,ja se ne palim na našu estradu.Objektivno govoreći, ima mnogo toga što me strašno nervira pa moja konačna odluka da im ni u jednoj varijanti ne okrećem glavu je logična. Ogrešili su se u mnogo čemu ali po najviše u moralne i ljudske vrednosti vekovnih žitelja ovih prostora, u ruženju stvarnosti, brojnim porocima i permanentnom nasrtaju na sve kulturne vrednosti sa kojima smo se ponosili a donekle i bili prepoznatljivi. Takva estrada i ljudi na njoj, a pogotovo njeni inspiratori  i organizatori medju kojima najnegativniju ulogu imaju Saša Popopović i Lepa Brena, koji su svojim „plitikim“ umećem potpalili  jednu čitavu generaciju da u tom prostoru,  tražeći sebe po najviše truda i svog života posveti njima. Oni su naprosto organizatori jednog permanentnog kulturnog „genocida“ koji se sprovodi nad generacijama koje su ostale ne obrazovane, ne zaposlene, ne preduzimljive, izgubljene u vremenu i prostoru u kome žive.  Olako su pojurili za slatkim izazovima estrade, previdjajući sve njene uzasne i bolne strane koje su mnoge, iz tog društva, oterali u dalja i još dublja propadanja.

Oslikavajući ovakvim sivim, da ne kažem crnim tonovima, sva zabivanja na estradi, što je deo mog vidjenja i mog prava da o tome progovorim na ovakav način, u subotu veče bio sam zatečen i naprosto nateran da samog sebe, u dobrom delu demantujem i javno ispravim.Na to su me naterali ljudi i dogadjaji koji su se proteklih deset meseci vrteli oko   izbora za PRVU PINKOVU ZVEZDU. Tu se po prvi put dogodilo, čini mi se,  sve suprotno od onog ustaljenog reda i poretka koji su pred licem domaće javnosti godinama demonstrirali Saša Popović i njegova partnerka Lepa Brena.Niko nije morao da producira golotinju,svoje obline, silikone, stajling ulice i noćnih barova. Za razliku od te gubitničke družine, pred licem javnosti, pojavili su se neki sasvim drugi ljudi o kojima smo, zbog ustasljenih navika i predrasuda, imali običaja da isto govorima kao i o onima koji su dno dna na estradi.Za njih su glasovne vrednosti bilo pravo i jedino merilo. I tu sam napravio grdnu grešku. Nisu svi ljudi isti i nije normalno  glorifikovati njihove ličnosti sa nekima koji im nisu dorasli  ni do malog prsta.

Želim ovom prilikom da progovorim, najpre, o članovima žirija koji su bili alfa i omega ovog  šoua koji  je iznedrio ne samo nove talnete već i pokaza novi put kako se do njih dolazi.

Haris Džinović,gromada svih scena i muzičkih pravaca Ex Jugoslavije. Sa koliko sjanih hitova nas je decenijama ostavljao bez daha i tako snažno i uverljivo vezivao za sebe. Znali smo da je sjajan pevač i kompozitor ali malo je ko znao šta se zapravo krije iza tih brojnih šeširića koji su postali deo njegovog estradnog  i životnog imidža. Danas  to već znamo. Haris je intelektualna veličina, majstor svoga zanata, jedan obrazovan i izvan svega kulturan čovek koji je do kraja ostao u okvirima svojih visokih profesionalnih principa što je moralo na kraju da da adekvatne rezultate. On je već davno video  sve vrednosti prve Pinkove zvezde i bio je siguran da će to i narod prepoznati. Ivan Kurtić, alijas  Stivi Vonder, zapalio je Srbiju i sve zemlje u okruženju i potvrdio ono što je Haris govorio o njemu :“Tebi Stivi Vonder ne bi mogao ni cigarete da donosi“.

Uz pobedničko ime beležimo i jedan kuriozitet koji sam po sebi govori ko je ko na estradi. Saša Popović je više puta odbio Ivana Kurtića da udje medju njegovim izabranicima. Za njega on nije imao dobre glasovne i pevačke mogućnosti. Komentar nije neophodan, zar ne ! 

Drugo ime u žiriju dosta dugo je lutalo svim životnim stazama i bogazama dok konačno nije našao smiraj svojoj predobroj duši. Bora Djordjević, večiti „zatočenik“ domaće rok scene, sjajan interpretator, tekstopisac i više nego dobar čovek. Kako je umešno i kutruno predstavio samog sebe i pred licem milionske javnosti potvrdio da  mu je mesto u kraljevskoj stolici domaćih rokera. Muzički obrazovan toliko da je  bio u stanju da prepozna sve čujne i nečujne vrline brojnih kandidata koji su želeli mesto na tronu. Borino DA, bilo je i narodno DA!

Ako je nekome trebalo  deset meseci, da iz emisije u emisiju, obara  predrasudu po predrasudu o sebi, onda je to bez sumnje, bila Svetlana Ceca Ražnjatović. Jeste to moja zemljakinja i imam puno razloga da je volim i poštujem, medjutim, njen životni put i prenaglašena uloga na estradi, jedno vreme  u sportu i politici, učinili su da joj mnogi ljudi ne veruju i jednostavno, da je ne poštuju. Ceca je istrčala na teren hrabro i za mnoge neočekivano umešno i elokventno  uspela da  situaciju okrene u svoju korist. Naterala me je da izdvojim njenih nekoliko sjajnih pesama i da ih po svom ukusu proglasim za hitove decenije. Ono što sa sigurnošću tvrdim, Ceca više nije ona, vidjena i zapamćena pre početka ovog šoua. Ona je danas mnogo jača i mnogo kompletnija ličnost.

Marina Tucaković, nije pevačica ali jeste, verovatno, najbolji hit majstor da prepozna ko bi to mogao da bude i da mu dok peva u letu  ugradi deo svojih razmišljanja i ideja kroz lucidne  tekstove koji danas pale estradu. Bilo joj je mesto u žiriju i to je odlično odradila a ako uspe da napravi nekoliko hitova za Ivana Kurtića, napraviće i sebi veliki poslovni  i finasiski dobitak posle koga će moći mirno da čeka  stare dane na estradi.

Miroslav Ilić, imao je razloga da se nikada ne pojavljuje na ovakavom mestu. O njemu su se već ispredale  lepe priče pametnog. obrazovanog i kulturnog pevača rodom iz Mrčejevaca koji  se ni malim prstom nije primakao  onoj lošoj strani  domaće pevačke scene. Dakle, bio je to  dobar „paketić“ i nije ga trebalo raspakivati. Uporan da demantuje sam sebe i svoje fanove, Miroslav je to u potpunosti uspeo. Ne računajući nekoliko poslednjih emisija, sve ostalo, bila je njegova loša predstava u svakom pogledu. Trudio se da se obruka i razočara gde je god mogao i u tome je uspeo. Videćemo, kako će se sve ovo odraziti na njegovu dalju karijeru ali za razliku od ostalih članova žirija koji su iskoračili korak napred, Mire je otišao čak dva koraka u kontra smeru.

U Srbiji je sve moguće pa i to da se u jednom danu dva puta svira BOŽE PRAVDE dok su na pobedničkom postolju stajale naše košarkašice, novi prvaci Evrope i vaterpolisti osvajači Svetske lige a samo nekoliko dana ranije i u čas naših „orlica“ koji su osvojili svetsku fudbalsku krunu na Novom Zelandu. To smo mi i to je ono što mi očekujemo od samih sebe navlačeću strašan bes  drugih koji nikako to da razumeju  a ni da prihvate kao normalno. Joj šta će tek biti ako Nole osvoji ovogodišnji Vimblndon, a znam sigurno da hoće. Popucaće svi, kao što pucaju mnogi mešetari na estradi, nenaviknuti da se na ovakav javni i transparentni način biraju nove zvezde domaće estrade. To liči na priču iz nekadašnjih vremena kada su dolazili Cune, Tozovac, Marinko, Silvana, Lepa...

Hvala  ovom žiriju koji nam je vratio veru  u ljude i njihove najlepše osobine koje jednostavno zovemo-LJUDSKIM osobinama.