EMOTIVNI UTISCI-JASNI POLITIČKI SIGNALI !

I na daljinu osećam kako iz srpskog naroda zrače spontane simpatije prema mojoj zemlji i narodu, da voli i poštuje Rusiju’, rekao je Putin,sažimajući veoma emotivne utiske sa svog jednodnevnog boravka u Beogradu.

 

Plakat koji govori sve !

Putinova poseta Srbiji i način na koji je  dočekan, zaista je izvanredan događaj,piše “Pravda”. Nijedan evropski lider se danas ne bi usudio da dočeka Putina tako toplo,kao što je to uradio Nikolić u Beogradu. Slogani poput „Putine, spasi nas od NATO-a“ izražavaju emocionalni stav ljudi koji su proživeli NATO bombardovanje 1999. godine. Srbija ima krvavu istoriju sa ovim blokom

Ali,u Srbiji ne postoji politička partija koja bi se potpuno okrenula od EU ka Rusiji. Putin je ekstremno popularan na Balkanu, ali kod emocionalnih ljudi sa određenim shvatanjem. Oni ne predstavljaju nikakvu vrstu sile sa političkog stanovišta. 

Postoje tri stranke u Srbiji koje propagiraju okretanje od Evropske ka Carinskoj uniji. To su Dveri, Ruska stranka i Demokratska stranka Srbije.To je tako kada se imaju u vidu programi ovih stranaka ali ne može se zaobići činjenica vidjena na Ušću gde je preko 100 hiljada ljudi dočekalo i srdačno pozdravilo predsednika Rusije. Možda je balansiranje između Rusije i Evropske unije neophodna jedinstvenost srpske politike. Nadajmo se da je hladni rat istorija. Verujem da je ruska integracija u globalnu ekonomiju i globalne međunarodne odnose neizbežna“.

Ulaganje Rusije u Srbiju je u poslednje vreme u porastu.Medjutim,Rusija nije među prvih 5 investitora. Najveći investitiori su Italija, Nemačka, Austrija, Slovenija i Francuska. Ruski Gaspromneft je stekao deo srpske naftne industrije. Ova ruska kompanija je najveći investitor.

Rusija i Srbija imaju zonu slobodne trgovine koja ima veoma ozbiljan potencijal za razvoj,Putin,ne želi da se odnosi zadrže samo na tome.0n kaže:

– Tomislave, kada god budete imali novu ideju, napišite mi, postaraću se za to. Uvažavam Srbiju koja ima svoje stavove i ne podleže pritiscima – poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin srpskom kolegi Tomislavu Nikoliću, tokom sastanka zatvorenog za javnost u Palati Srbija .

SVEDOČIO,OTIŠAO KUĆI I UMRO !

 Slobodan Radulović, bivši direktor „C marketa“, optužio je juče na sednici Apelacionog suda, koji razmatra žalbe na presudu „stečajnoj mafiji“, da su Miroslav Mišković i Milan Beko, uz podršku Vojislava Koštunice, pokrali male akcionare „C marketa“ i nezakonito preuzeli ovu kompaniju, a u svom iskazu Radulović je istakao i da je bivši predsednik Boris Tadić štitio interese vlasnika „Delte“.
Radulović je istakao da su Mišković i Beko pokrali male akcionare za 207 miliona evra, da je Mišković za pet i po godina monopolskom pozicijom na tržištu zaradio ekstraprofit od čak 870 miliona evra, a onda i dodatnih 200 miliona evra na razlici u ceni nakon prodaje kompanije belgijskom „Delezeu“ 2011. Govoreći o Borisu Tadiću, on je rekao da je bivši predsednik, kada je Mišković prodavao akcije „Delezeu“, namerno odbio da proda i državne akcije Belgijancima i tako propustio da obezbedi prihod za budžet Srbije od 72 miliona evra. Ucenili ga
- To je uradio jer bi se prodajom državnih akcija utvrdila stvarna vrednost „C marketa“, odnosno izašla bi na videlo ogromna razlika u ceni, po kojima je Mišković platio akcije od malih akcionara (300 evra) i po kojima ih je prodao „Delezeu“ (2.215 evra). Time je Tadić štitio interese Miškovića - rekao je Radulović.

Slobodan Radulović

On je pre toga objasnio kako je 19. avgusta 2005. ucenama bio primoran da potpiše memorandum o razumevanju, kojim su Mišković i Beko preuzeli „C market“, a koji je sačinjen po nalogu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice.
- Najvažniji elementi ovog memoranduma bili su da će Miškovićeva „Delta M“ i Bekova „Laderna BN“ preuzeti akcije od malih akcionara u odnosu 40 odsto „Delta M“, 60 odsto „Lederna BN“, i da će cena akcija biti 300 evra po akciji. Tako su oni malim akcionarima platili 44 miliona evra umesto 251 milion, čime su između sebe podelili 207 miliona evra- objasnio je Radulović.
Prema njegovim rečima, „Delta M“ je ubrzo otkupila akcije od Milana Beka.
- Mišković je od Beka kupio akcije po ceni od 1.200 evra. Na taj način Beko je za 75 dana zaradio 83 miliona evra - objasnio je Radulović.

Ogromna razlika u ceni
On je naveo da je Mišković preuzimanjem 75 odsto vlasništva odmah formirao moćan monopol, kojim je kontrolisao 61 odsto maloprodajnog tržišta Srbije. Kako je dodao, tokom upravljanja „C marketom“ Miroslav Mišković je preko monopolske trgovine ostvario ekstrazaradu od 870 miliona evra, a onda je dodatnu zaradu ostvario prodajom „C marketa“ belgijskom „Delezeu“ 2011. godine.
- On je svojih 153.000 akcija prodao „Delezeu“ za 339 miliona evra, odnosno akcije koje su kupljene po 300 evra prodao je po 2.215 evra - zaključio je Radulović.

Činjenice

- Mišković platio 18 miliona evra za 40 odsto akcija malih akcionara
- Mišković isplatio Beku 110 miliona evra za ceo paket akcija
- Prodajom akcija „Delezeu“ za 339 miliona evra ostvario razliku u zaradi od oko 211 miliona evra
- Tokom upravljanja kompanijom zaradio 870 miliona evra

Optužbe Milan Beko
Za 75 dana na preprodaji akcijazaradio 83 miliona evra Vojislav koštunica
Omogućio Miškoviću i Beku da preuzmu „C market“ Boris Tadić
Štitio interese Miškovića i oštetio budžet Srbije za 72 miliona evra

(teks prenet iz BLICA,25.10.2014.god.)

P.S.

Evo gde si gospodine Vučiću trebao da tražiš novac za popunu budjetske rupe.Vam je očito,lakše bilo   da otmete od penzionera ono našta niste imali pravo.

TAJKUNI PROŠLI,PENZIONERI PALI!

Ne samo da ne smeju da pipnu tajkune već ne smeju da im naplate porez koji duguju. A ko duguje:Delta Holding,  Verano Motors,  MPC Holding,  MK Komerc,  Interkop doo Šabac, Zekstra...

Samo kod njih, gubici iskazani u prošloj godini, dostigli su 2.956 milijardi dinara, ili više od 25 milijardi evra. U tim gubicima iskazani gubitak iznad vrednosti sopstvenog kapitala na kraju prošle godine dostigao je 1.152 milijarde dinara, ili više od deset milijardi evra, dok je gubitak kod pravnih lica koja raspolažu sa sopstvenim kapitalom 1.704 milijarde dinara, ili oko 15 milijardi evra.

Sa takvom krvnom slikom ništa se bolje ne može očekivati ni u poslovanju ove i naredne godine.

Naravno,svi oni su najpre opljačkali domaće banke, Agrobanku, Srpsku...pa zatim iskazali nenormalne gubitke dajući time do znanja da državi nemaju od čega da plate ogromna poreska zaduženja.

 Njima niko ne ulazi u firme da isključuje struju i vodu,   popisuje imovinu, prodaje zgrade i kuće na licitaciju. Niko im ne zaviruje  ni u račune punih para koje drže na Devičanskim ostrvima ali zato, od penzionera treba uzeti  sve što se može.

Godinu dana  penzije su i političko pitanje sa kojim se sadašnja vlast obračunava sa bivšom i zbog toga što su neodgovorno povećali penzije i time zemlju uteraliu ogromne dugove.

Pazite, prosečne penzije su povećane sa 100 EU na 190 EU!

Preko 600 hiljada penzionera danas živi, ukoliko to ne zvuči ironično, od 15- 25.000 dinara u "sreći" i zadovoljstvu što mogu da opstanu 10 dana i što im penzije neće biti umanjene ni za dinar.Oni nemaju šta da računaju,čute i čekaju !

Dušasn Vujović

Vladin duet V.V, presrećen je što je uspeo da te ljude  zaštiti. I jedan i drugi kažu:nismo dozvolili da se njima umanje penzije ! S moje strane, velike čestitke!

Ostaće upamćena i Vujovićeva izjava: kada bi oni bili izuzeti iz mera štednje, mi onda ne bismo imali gde da uštedimo uz molbu, penzioneri, podnesite i ovu žrtvu!

Penzioneri oduševljeno na sve ovo:hoćemo ministre, a kako je bilo, pričaće oni koji prežive !

Moram i ja nešto da Vas  pitam,ministre Vujoviću:zašto bre žrtvujete ovoliki narod samo zato da bi ste hranili “masnu gusku” ili jedan posto prebogate svetske populacije koja se davi u bazenima punih pare neznajući gde da ih uposle.Zar sve mora da se vrati MMF i Svetskoj banci ili može po nešto da se reprogramire dok se ne stane na noge ?

Zašto štitite domaće  lopove malih i velikih formata čija imena i adrese sigurno znate i na kraju, podigli ste veliku buku oko Miškovića,Beka i ostalih tajkuna i stali? Šta će biti, a biće, da svi oni dobiju sudske sporove i zatraže da ih država obešteti. Od čega će te to platiti, od kojih para, kada će naše zaduženje, već  u sledećoj godini, u odnosu na bruto nacionalni dohodak, biti veće od 100 posto, naravno ako se ovako nastavi sa poniranjem i propadanjem. 

Ispričano je na stotine priča iz Potemkinovih sela i u njih malo ko veruje. Smanjenje penzija ozbiljno je ustalasalo strasti kod 1,3 miliona penzionera koji su sa velikom pažnjom slušali te priče. I ne samo slušali, već u njih i verovali.

Da završim,jer i meni se smučilo, uz rečenicu ministra Vujovića:

- To je neodrživo! Tako je ministre!  Neizdrživo !

Dalje !

- Smanjenje plata i penzija je privremeno i delimično i biće ukinuto čim se uspostavi realni nivo dohodaka koji može da se obezbedi na duži rok !

Slaba  uteha,ministre, a osim toga i neostvarljiva.

Sve mi to liči na: “ne lipši magarče do zelene trave” !

 

KAKO SAM DOŽIVEO ALBANIJU ?

UVODNA NAPOMENA VLASNIKA BLOGA!

18.11.2022.god

Proteklo je tačno tri godine od kako sam napisao ovu uvodnu napomenu i to sa razlogom.Danas sam ponovo čitao teks na inicijativu administratora moje f stranice i još jednom doživeo ovaj dogadjaj kao da se dogodio juče.U medjuvremenu, dogodilesu se neke stvari na relaciji Vučič-Rama koje hoću sa namerom da istaknem kao dobre i pozitivne za oba naroda i Balkan u celini.Inicijativa OTVORENI BALKAN, ušla je u fazu primene i domenu,isključivo ,onih ekonomskih detalja koji su od koristi za Makednoce,nas i Albance.Pitanje je dana kada će se ovoj inicijativi pridružiti Crna Gora,Bosna i Kosovo koje za sada luta u magli brojnih političkih zabluda koje im nameću savetnici,slobodni strelci,iz Amerike i Engleske.Kurti traži izlaz iz krize kroz primenu sile što neće proći ni u jednoj varijanti.Edi Rama,stiče se utisak,vodi politiku Albanije sa ciljem da svojoj zemlji obezbedi lakši i brži protok robe ka tržištima Srbije i Makedonije pogotovo kada je reč  i plasmanu ranog povrća što je u ovom času veliki izvozni poduhvat zemlje orlova.Kosovo je u fazi išćekivanja vizne liberalizacije što će biti pokazatelj zadovoljstva i nezadovoljstva stanovnika Pokrajine koji će tada biti u prilici da odlučuju da li da ostanu ili odu sa Kosova u zemlje EU gde već žive brojne zajednice Albanaca sa Kosova.Ima i onih zagovornika koji upozoravaju na stalno zveckanje oružjem na Kosovu što možda i jeste tačno uz napomenu da se taj zlokobni zvuk i dalje čuje i čita u medijima dok na samom terenu vlada uzdržljivost,valjda i zbog toga što ima mnogo nezalečenih rana iz proteklog rata.Ja živim sa uverenjem da polako ali sigurno,ulazimo u fazu mira i dobrosusedskih odnosa,što naravno i dalje ne podrazumeva naše priznanje  Kosova kao samostalne države nastale otimanjem 17 posto Srpske zemlje.

18.11.2019.godine

Razumljivo je što sa velikom pažnjom pratim sve što se dogadja na realaciji izmedju Beograda i Tirane.Sudbina Balkana,svidjalo se to nama ili ne,zavisiće po najviše od nas Srba s jedne i Albanaca,s druge strane.Otuda svaki potez koji ohrabruje zaslužuje pažnju a pogotovo oni koji streme ka budućnosti.

Košarkašice su juče u Draču,u okviru kvalifikacija za prestojeće Evropsko prvenstvo,odigrale utakmicu sa nejakim i potpuno nespremnim albankama i tim famoznim rezultatom 139:34 pokazali ne samo jedan visoki sportski karakter već i ogromnu razliku izmedju dva naroda u svemu.

Ja se tom psihološkom analizom bavim u svome tekstu koji je nastao posle mog boravka u ovoj zemlji.Bila je to i zvanično prva državna delegacija koja je poletela sa beogradskog aerodroma put Tirene u kojoj su bili i državnici, političari, privrednici, novinari, umetnici, sportisti i slobodni strelci.Od tada pa do danas,na relaciji ove dve zemlje, mnogo toga lošeg se izdešavalo a jako malo dobrih nagoveštaja za koje se svi normalni ljudi hvataju kao za slamku spasa.Dovoljno je samo prisetiti se užasnog rata i teških posledica koje će se vidati još mnogo godina i decenija.

No kako život ide dalje,bez obzira što i ja kao i većina Srba jako loše doživljavamo sve te burne i turbolentne dogadjaje na Kosovu gde se ništa nije promenilo i posle ovih poslednjih izbora,kada je na scenu stupila nova ratno-huškačka garnitura predvodjena Albininom Kurtijem, Albancem srpskog porekla,koji po cenu verbalnih sukoba i nerazumevanja sa Edi Ramom,uporno nastoji da i dalje komplikuje odnose izmedju Beograda i Prištine.Kako je reč o jednom neozbiljnom i neodgovornom čoveku,stiče se utisak, da je njegova politička karijera zapečaćena.Slede novi izbori a njega neće biti ni u jednoj kombinaciji.

S druge strane, malo je nas koji veruju Ediju Rami,Albancu sa američkim manirima i njihovim obrazovanjem.Svaki njegov nastup,ravan je nastupu košarkašica ove zemlje koje su poražene sa čak 105 koševa razlike,ali pošto se nema kud,svi njegovi potezi, koji podržavaju klimu dobrosusestva, tolerancije i trajnog mira, su za poštovanje uz obavezan oprez!

On je zagovornik Vučićeve ideje o stvaranju male ekonomske unije izmedju Srbije,Albanije i Severne Makedonije,poznatije kao "Mali Šengen", u čemu ja ne vidim ništa loše za Srbiju.Naprotiv,mislim da je to samo jedan mali ali jako koristan potez koji će u mnogome relaksirati ekonomske odnose izmedju svih potpisnika ove inicijative.

Ovo je reklo bi se,presek jedne transparentne dijagnoze izmedju Srbije i Albanije.Nažalost nema tih eksperata koji bi mogli,kao sigurno,da potvrde da se klima na Balkanu menja nabolje.Ona je fluidna i svakog dana može da krene ka dobrom smeru ali već sutra dan,da se vrati na početnu poziciju.Videćemo! 

Subota,14.10.2016.godine,

Prošlo je dve godine kako sam objavio ovaj teks.Čitam ga i pokušavam da sve uporedim sa današnjim dogadjajem, napre u Beogradu a zatim u Nišu, gde je na najvećem poslertanom Forumu organizovanom u nadi da će se privredni odnosi, izmedju Albanije i Srbije, otkraviti i da će biznismeni biti ti koji će nadvladati skoro nepodnošljive političke odnose koji traju punih 70 godina.U Nišu je bilo preko 300 privrednika iz Albanije i toliko iz Srbije.Delegacije su predvodili predsednici vlada,s jedne strane Edi Rama a s druge, Aleksandar Vučić.Moj utisak je pozitivan. Da ne kružim kao kiša oko Kragujevca,udariću u centar.Odnosi izmedju najmlogoljudnijih suseda sa Balkana su u stalnom usponu! Da,da, u usponu a ne u slobodnom padu!

Brojno prisustvo privrednika, tvrdim, da su u velikoj meri relaksirali veoma zategnute političke stavove u kojima se ništa nije promenilo,i vratili nadu da se ipak može i bolje i korisnije nego do sada.

Nema ozbiljne glave na Kosovu koja danas nije bila okrenuta ka iščekivanju izveštaja sa Foruma u Nišu.Oni kojima je rata i svadja preko svake mere,mogli su da odahnu uvereni, da će se sve brže i dinamičnije menjati tek kada bude završen auto put do Prištine i dalje prema Draču.Tada će se do obale Jadrana stizati za 5 sati umesto sadašnjih osam i više po teškom i mučnom putu gde na svakom desetom kilometru stoji po neki krajputaš kao opemena i sećanje na one koji su tu ostavili svoje živote.

Naravno, da se mi koji živimo uz samu administrastivnu granicu sa Kosovom,gde se jasno čuju svi bubnjevi rata,gde se živi da bi se druga strana mrzela,posebno pozdravljamo svaki čin dobrosusedskih razgovora koji u sebi imaju veliku perspektivu.Rata neće biti,to je sada više nego izvesno a da ima šansi i uslova da se živi bolje,u to sam više nego ubedjen.Pa neka je sa srećom!

Četvrtak,11.04.2019.godine

Verovao sam u čudo koje se nije dogodilo.Odnosi sa  Albanijom i Kosovom ne da se nisu popravili već su se drastično pogoršali.Kosovo nije odmaklo od početka i utisak je da svakim danom sve dublje tone u nerešivu krizu koja podrazumeva ne priznavanje nove države i sve glasnije zveckanje oružjem.Osnovali  su svoju vojsku,na čelo nepriznate države doveli prvi teroristički krug  ubica sa rukama krvavih do lakata.Slede logiku nekih američkih krugova koji  to rade za debele svežnjeve dolara.Uveli su Srbiji nelogične ekonomske sankcije tako što su podigli taksu na našu robu od 100 posto.Dominira  suluda logika kontraverznog Ramuša Haradinaja.
U Albaniji  svoju dramatičnu političku  i državničku karijeru preživljava Edi Rama.Opozicija traži njegovo hapšenje jer  po njihovim tvrdnjama,on je  na čelu moćnog narko kartela koji vlada Albanijom.Daleko smo od mira i dobrosusetskog dogovora i poštovanja.Koliko je samit privrednika u Niši pre tri godine nudio neke nove mogučnosti razvoja Zapadnog Balkana,toliko današnja jako zategnuta politička situacija osim krize ne nudi ništa dobro.

Petak,17.oktobar 2014.godine,

Ima tome desetak i više godina.Vraćam se na ovu priču podstaknut sinoćnim dogadjaima na stadionu JNA kada su obesni navijači Albanije napravili jedan,do sada,ne vidjeni inciden na sportskim priredbama zbog čega je ova kvalifikaciona utakmica morala da bude prekinuta.Dakle,ovo je priča o Albaniji iz perspektive jednog "drona". 

Zvanično,to je prva delegacija koja je avionom JAT-a odletela prema Tirani.Bilo je tu dosta novinara,ljudi iz turizma,policije, politike i po neki zalutali biznismen, uveren da je sa Albanijom moguće napraviti dobar posao.

Atmosvera  u avionu vidno napeta a neizvesnost se čitala se na licima svih nas.Da li će sve proći bez provokacija i incidenata?

Kružilo je nekoliko flaša viskija, čula se po neka šala dok su se stjuardese  trudile, da  pedesetak putnika ATR-a,posluže za pola sata koliko je i trajao ovaj prijatan let preko neprijatnih snežnih vrhova planine sa najprokletijim imenom-PROKLETIJE. 

Skoro da smo krajevima krila dodirilivali snežne vrhove ove surove planije.Gledali smo i cutali.U avionu je nastao muk i potpuna tišina.Bio je to spontani minut ćutanja,minut sećanja i počasti za sve one koji su ostavili svoje kosti po ovim albanskim vrletima.Naše  misli bile su okrenute njima,onim potresnim slikama iz mnogih istorijskih čitanki i snimcima dobro poznatog dokumentarnog filma. Kolone koja se sa mukom uspinje i premrzlih  boraca koji su tu ostali za uvek. 

 

Spomenik Skender Begu,mnogi Albanci ne znaju da su njegov otac i brat sahranjeni kao monasi u porti Hilendara

-Dobro nas je ostalo ovoliko koliko nas ima, prozbori  neko sa prednjeg dela aviona. Onaj ko je prepešačio ove proklete gudure, jači je od kamena,od najveće ljudske nevolje  koja može da snadje živo biće.Posle ovoga, proboj Solunskog fronta i juriš na neprijatelja do slobodnog Beograda, jeste bila trka života ali vojnički moćna i odvažna u odnosu na umiranje po zimi,ledu i neopisivoj hladnoći  planine.

Zaneti mislima nismo ni osetili kada su točkovi aviona dotakli pistu aerodroma.Za nešto manje od pola sata bili smo u autobusu koji nas je vozio prema centru glavnog grada Albanije.

Usput slike kao na svakoj periferiji velikih gradova.Haos i nered! Kuće, pola dovršene a pola ne dovršene, kolibe i gomile smeća.Bezbroj bunkera izgradjenih posred bašti i njiva,za jednog čoveka,za mitraljesko gnezde,za vod i najveći,za četu.Male gradjevine od posivelog betona ličile su na neubrane pečurke.Bunkeri su napušteni drugi dan posle smrti Envera Hodže a danas su skloništa za beskućnike, čobane, ratare i stada koza i ovaca.Naravno i atrakcija koja je ostala da svedoči o vremenima hladnog rata,o vremenima snage i moći  diktatora koji su vlastiti narod držali u ideološkoj zabludi i  uverenjnu"da naprijatelj ne spava i da su njegove jedinice,tu odmah iza brda".Ko je smeo da posumnja da nije tako?Enver Hodja je bio sve, vladar na zemlji i bog na nebu.Drugog boga osim njega nije bilo.

Uklanjanje ovog njegovog "odbrambenog čuda",a tek na kraju puta ćemo saznati zbog koga je pravljno, koštaće Vladu ove malene i siromašne zemlje, preko 4 miliona EU.

Naša delegacija bila je smeštena u jednom od oronulih hotela iz vremena posleratne gradnje i to nekih stotinak metara od poznatog trga "Skender Bega", slike koja je bila najčešća pokrivalica za malo dobrih a mnogo više loših vesti, koje su dolazile iz Tirane.Iskreno, nismo se usudjivali  odmah da izadjemo u centar grada i direktno,licem u lice,vidimo kako na nas gledaju ljudi iz Šiptarije.Kada smo se okuražili,ostali smo bez daha.Pred očima zablistale su fasade starih zgrada ofarbane u jarko pastelne boje.Tu ideju uspeo je da realizuje tadašnji gradonačelnik Edi Rama a današnji predsednik Vlade Albanije čiji je brat,Olsi Rama,napravio nevidjeni skandal na utakmici Srbija-Albanija odigrane u okviru kvalifikacija za predstojeće Evropsko prvenstvo i to usred Beograda.

Ovo je bio izum Edi Rame

Eto, u to vreme sam bio oduševljen ovim potezom gradonačelnika i zbog toga što svaka marketinška ideja počiva baš upravo na ovoj premisi „da prvo okrečimo i očistimo“pa da vidimo kako ćemo dalje.Edi Rama iz tih vremena i braća Rama danas u ogavno smišljenoj  provokaciji sa „dronom“ i zastavom velike Albanije, su jedna sasvim druga priča.Ono čega se normalni ljudi stide, budala se time ponose ! I baš upravo zbog te osobine,svi mi koji imamo veliko iskustvo u kakvom- takvom suživotu sa Šiptarima,znamo jedno pravilo koje se nikada neće promeniti a ono se krije iza poslovice:„Vuk dlaku menja ali, ćud- nikada !“

Ono sa čime su nas fascinirali domaćini je sudbina jedne velelepne zgrade  tu na samom trgu koja je nakratko bila maozulej Envera Hodže.Imperator je odatle proteran a u zgradu su se uselili vlasnici prve privatne televizije, za koje ljudi kažu da su mafijaši i čisti narko dileri poreklom iz zabitih sela podno Prokletija.Emituju neki nacionalni program sa novokomponovanom muzikom, lake  i porno filmove i narovno, reklame.Na ovoj televiziji vesti i najave rade mlade devojke jako oskudno obučene.Po nekada i sa potpuno otkrivenim bujnim grudima ili tek ovlaš prekrivenih providnim tilom.

I kad smo kod tog anatomskog izgleda faca koje smo sreli na ulici, a to svako primeti,zapali su nam  za oko dva tipa.Jedan koji nema sličnosti u savremenoj anatomiji a potiče sa Prokletija.

Umesto maozuleja sada televizija

To su ljudi koji su naselili Tiranu sa periferije a druga grupa sišla je na Kosovo, naseljavala Srpska imanja i kuće u kojima su se mnogi prvi put sreli sa šporetom, frižiderom, krevetom i mnogim drugim blagodetima civilizacije.Njih je na trgu najviše, isto kao i u Prištini.Ništa ne rade osim što smišljaju načine kako da se obogate od nerada i kradja.Kada smo mi bili u Tirani,na svakih metar i po, bio je po jedan diler koji je nudio devize i usluge prostitucije.

Druga grupa ljudi koju smo sreli na šetalištu pored reke Išem, deluje potpuno proevropski i to u svakom pogledu.U ophodjenju, oblačenju, porodičnom životu i dubokom poštovanju i uvažavanju ljudi drugih običaja i kultura.Razgovor sa njima bio je na nivou i čovek je slušajući njih mogao da stekne sasvim drugu sliku o Albancima.Kasnije smo saznali da su to pretežno katolici i da medju njima ima dosta Srba koji još skrivaju svoje korene.

Na izlozima u centru Tirane dominiraju  modni detalji iz Italije.Upadljive su bile cene dobrih italijanskih cipela koje su  za nas bile jevtina a za Albance preskupe i nedostižne.Dobra cipela koštala je kao prosečna plata koja je dobacivala do 70 EU.

U kafiću na samom trgu "Skender Bega"doziveli smo jedno lepo iznanadjenje koga se rado sećam i danas.Samo što smo seli, konobar je dotrčao i na čisto srpskom upitao „šta želite da popijete o trošku gazde lokala“?Zahvaljivali smo se i odbijali ali on je bio uporan opominjući nas da će odbijanje časti uvrediti gazdu.Pristali smo. Stigla je tura pića sa malim mezetlukom.Degustiralo smo pravi albanski konjak koji se mnogo razlikovao od onoga što se nekada prodavao po Beogradu.U razgovoru sa konobarom obavešteni smo da oni znaju da smo mi prvi turisti iz Srbije i da im je drago zbog toga.Usto otkrio nam je i podatak da je on iz Djakovice i da je sa Kosova došao ovde da radi i živi, kako reče, medju svoima.

U tom tumaranju po ćoškovima Tirane i to u neposrednoj blizin trga, nagledali smo se svega i svačega.Puno starih kućeraka pokrivenih ćeremidom a pored njih raskošne i ogromne palate koje su gradili novi i budući gospodari „zemlje orlova“. Zemlje laži i falsifikata a pogotovo istorijskih  falsifikata.

Istina o Skender Begu je poražavajuća za svakog Albanca pa upravo zbog toga nije umesno o tome pričati.Otac i brat Skender Bega,sahranjeni su u porti Hilendara, kao Srbi pravoslavci,koji su služili bogu posvećujući ceo svoj monaški život molitvama za spas duše.Pa ko je onda bio Skender Beg i koja krv je tekla njegovim venama?Tu istinu nikada neće saznati  jedan prosečni  žitelj ove zemlje u kojoj je narod vekovima živeo od zabluda i iza teških traka „gvozdene zavese“.

Pre nego što smo napustili ovu zemlju užasnih kontrasta, laži i zabluda, uspeo sam da od vodiča izvučem odgovor na pitanje:zašto je Hodža gradio bunkere? Pa zato, veli on, što mnogi ovde i danas veruju da Albanija ima samo jednog neprijatelja a to ste vi Srbi i da je vaša vekovna težnja da nas porobite i zemlju otmete. Nasmejao sam se i rekao:nadam se, da ti ne živiš u toj zabludi ! Osim ćutanja i pogleda prikovanog za beton, odgovora nije bilo.

Kada ovo rečeno  uporedite sa dogadjaima na utakmici sa Albanijom, isceniranim incidentom, koji je pokrenuo lavinu emocija, kako kod onih na tribinama tako i kod svih nas koji smo bili pored TV ekrana, a pogotovo slike koje su stizale sa ulica Prištine i euforični doček, kao u transu, navijača u Tirani i to samo zbog uverenja da su njihvi „heroji“uspeli da uvrede i ponize Srpski narod (!), bez obzira što utakmicu nisu dobili a ni fudbal igrali, ne ostaje vam ništa drugo nego da se pitate: kada će ovaj jadni narod izaći iz mraka zabluda i laži i postati ravnopravni član civilizovanih naroda udruženih i povezanih po zahtevima i principima EU?Mnogo će vekova proći dok se to ne dogodi.