ZAŠTO SAM SE RAZOČARAO ?

Mi nismo voleli sport, mi smo ga obožavali ! Nije bilo deteta koje nije trečalo za loptom!

Oni koji su obožavali fudbal bili su na velikom igralištu kraj Toplice a oni koji su verovali da su ekstra talnetovani rukometaši  trčali su na šljaci pored „Drinke“. Košarkaši su gadjali u obruč svuda gde ga je bilo a nešto ozubiljnije su počeli da se izdvaju ti dugački momci kada je asvaltirano  igrališe kod škole koje smo podigli svojim rukam i po inspirativnim idejama našeg poznatog nastavnika fiskulture poularnog Duška „Sidže“. Umesto onih dosadnih razgibavanja i vežbi oblikovanja u crenim šorcefima i belim majicama, čas smo provodili u kolektivnom iznošenju kamena „oblutka“ i „belutka“ sa obala Toplice i slagali ga u drenažne kanale koji su trebali da omoguće oticanje atmosverskih  voda . Kiša je mogla da pada koliko joj je volja, utakmica nije smela da se prekida.

Fudbal se po običaju igrao nedeljom oko tri a na igralište smo kretali sat ranije.Tribina nije bilo pa je privilegija bila ugrabiti mesto ispod jedne oglodana šljive sa dve grane i tri lista i to na  istočnoj strani livade za koju su mnogi trvrdili da je najduže fudbalsko igralište u Evropi. Ja znam da sam ga teško istrčavao  a moji drugari koji su igrali fudbal za Kosanicu „našu milu“, mučili su muku sa kontrolom lopte po nevidjenim džombama i dugačkom igralištu na kome se igralo po pravilima domaćina. Uteraš goste od prvog minuta u šesnaesterac i nedaš im da dišu. Rezultati 9:0, 13:0 bili su savim normalni i  ako sve prodje  u miru i bez namirivanja dugova  sa utakmice  koja se  sjeseni igrala na njihovom bunjištu, smatralo se da je sve bilo fer i korektno. A bogami, bilo je: njega, njega, daj da ga malo „pomazimo“! U proseku  za Kosanicu je navijalo po trista  do petsto „tifoza“  koji bi posle svake utakmice dugo prepričavali dobre poteze i finte lokalnih fudbalskih madjioničara.

Rukomet je bio miljenik grada pogotovo što su ga igrala talentovana deca i što je ta i mnoge generacije iza nje, uvek pobedjivala u to vreme favorizovane komšije iz Prokuplja. Nedelja u deset pre podne bio je termin koga niste smeli da preskočite. Ako vas nije bilo na svom mestu do poluvremena moralo je da se sazna gde ste. Navijalo se, bodrilo, vikalo, radovala i ljutilo ali pobeda se nije davala tek onako. Protivnik je morao da se izbori za nju i da presretan ode  iz grada  sa osvojenim bodovima na ne osvojivom terenu.

 

Zoran Pavlović:iz mojih sportskih dana

RK "Mladost" na turniru gradova

Ova slika ne samo što je draga uspomena već i najoriginalniji postrek za jednu zanimljivu priču.Te 1972.godine,u dva dana 29. i 30.janura, RSS organizavao je, tada i više nikada ,„Turnir gradova“ koji se igrao po ubrzanom sistemu. Učestvovalo je, koliko se ja sećam,dvadeset gradova a igralo se po grupama. Poluvreme je trajalo 7,5  minuta što je bilo dovoljno da svi pokažu koliko poznaju sve čari ovog trofejnog sporta. Na ternu su bili svi najbolji domaći rukometaši. Popularni i veliki Laza iz Zvezde, zatim nenadmašni Pokrajac, golman Banjanin, Kinez Lau, pivotman Popović,Tuta i Tole iz Niša, Cvetanović iz Dobočice, šampionska postava  FAP-a iz Priboja, „Mladi radnik“ iz Požarevca sa velikim Lisovskim, Borac iz Uroševca na golu sa Zoranom Jovanovićem, Sečanj iz Sečnja, Arandjelovac sa Mirčetom i sve beogradske ekipe.Na turniru su bile i naše komšije iz Prokuplja i ostavili su dobar utisak. Ekipa  „Mladosti“ za ovu priliku bila je zaista mlada i atraktivna i do nekle otkrovenje turnira.Osvojili smo 13 mesto a dobre partije su pružali gotovo svi momci a po najbolje Granja i Tuba.Ono što je ostalo upamćeno i što se dan- danas prepričava, je dolazak i smeštaj ekipe a i igranje  utakmica na parketu Hale sportova na Novom Beogradu. Za sve njih, osim za mene, bio je to prvi kontak sa loptom u zatvorenom prostoru i igra po parketu.Smeštaj je bio u luksuznim sobama novog hotela „Srbija“ koji je za većinu bio otkrovenje zbog visoke spratnosti, liftova i kupatila .Uglavnom, niko oka nije sklopio od sreće i zadovoljstva  što nam se pružila prilika da se svojski provedemo dva dana u Beogradu.

Da se podsetimo svih ljudi sa ove slike.

Gornji red:Milisav Filiopvić-Misa, vodja puta, iza njega Milivoje Pavlović, pok.Aca Perić,  golman Novica Kostić-Noce,  Bratislav Djordjević-Buretino,  Boban Marković, Zvonko Dragojević, pok.Bata Petković, Boban Milojković-Granja, Duško Perić.

Donji red: Zoran Pavlović-Piki, Nikola Jovanović-Nidža, Slavoljub Pavlović-Caki i pok. Srbislav Milojković-Tuba


Pedeset godina kasnije !

Presrećan što mi se ukazala prilika, otišao sam sa sinom na utakmicu Super  rukometne lige gde su megdan delili  domaća „Planinka-Prolom voda“ i „Spartak Vojput“ i bio razočaran. Hala hladna i poluprazna sa navijačima koji nisu  ni krik ispustili kada su nas borbeni gosti sa severa Bačke pobedili sa tri gola razlike i presrećni seli u autobus iz koga će izaći posle šest sati vožnje i predjenih 500 km. Ej, mala Kuršumlija se nadmeće sa Suboticom, gradom najslavnije sportske istorije u svim Jugoslavijama i današnjoj Srbiji a za sadašnju mladost Kuršumlije to nije važno! To nije dogadjaj koji je mogao da okupi  sve generacijije da svojim navijanjem pomognu Avrinom timu  u kome se junački  bori njegov sin Dušan. Kada on igra kako zna  sa lakoćom padaju Zvezda i Partizan i to sa velikim razlikama. Danas nije išlo i zbog toga što je Spartak bolji i što ima „dužu“ klupi i trenra koji je dobro pripremio taktiku za ovu utakmicu.

Šta se to dešava u glavama ljudi u gradu gde je sve usporeno, većina toga stoji i ne mrda smesta i gde se glavni društveni život provodi u kolima i kafićima. Tako mali grad a tako neverovatno bogat vozni park. Nećete verovati, da se po spoljašnjem izgledu voze očuvana kola i to naviše „benveji“,“audi“ i ostale drumske aždaje. Dobri poznavoci prilika tvrde da nije mali broj onih koji imaju čak i po tri automobila. Ništa ne radi, pare se s mukom zaradjuju, dobra kola kupuju i iz njih se izlazi samo kada mora da se spava. U takvoj atmosveri, gde mladi svat  brine neke druge brige, malo je onih koji žele da se dokazuju na sportskim terenima a naterati nekog  da dodje na utakmicu,  prava je umešnost. Grad je dobio lepu i modernu halu, igra se Super liga u rukometu, ulaz se ne naplaćuje i ne vredi, ljudi neće i ne žele da navijaju i sat i po vremena provedu bodraći svoj tim, svoj grad koji se nadmerće sa velikim gradovima. Gledao sam te momeke iz Subotice koliko su se obradovali ovoj pobedi  jer očiti na nju nisu računali. Otišli su kući pevajući a mi plakajući jer posle ovog poraza sledi grčevita borba za opstanak. Držim im pesnice da u tome uspeju ali biće jako teško ako ih grad ne bodri i ukoliko hala ne bude puna do poslednjeg mesta. Čujem da je i Planinka u zakašnjenu sa isplatama  premija i plata igračima i pored toga što je  zahvaljujući ovim momcima, koji igraju  Super  ligu  ostvaren veliki marketinški pomotivni plasman jedne pozitivne ideje o Prolom vodi. Mojim očima sam vide da sve više sportista  pije ovu izvnrednu vodu tokom napornih treninga i tokom redovne ishrane. Sport je bio i ostao veliko čudo u promociji uspešnih brendova.

DOSTA JE TIH UCENA !

Србија ће у једном тренутку морати да одлучи између перспективе у ЕУ и руског пријатељства“, сматра бивши немачки министар одбране Карло Теодор Гутенберг.

„Не морам да дајем никакве савете Србији. То је одлука коју Србија мора да донесе. Ако ништа друго, ако ви одлучите да се приближите ЕУ, што је такође циљ који наилази на пуну подршку, и постоји важан корак који мора направити да бисте тражили приступ ЕУ. Тако да ако ЕУ доноси одлуке, које су повезане са вредностима ЕУ, у једном тренутку ћете морати да одлучите да ли су те вредности битније од пријатељстава.“

Vi hoćete da nam kažete, gospodine Gutenberg, da je dobro “dati veru za večeru” ! Možda jeste kod vas, ali kod nas Srba, to je bogohuljenje, izdajstvo i beda. A šta mislite o varijanti koja  vam je  već poznata.

Mi smo odlučili ali, vas još nismo obavestili. Vi volite mani ! Ni mi ga ne mrzimo ! Naša ljubav prema njemu nema takvu nastranost  kao vaša.Vi ubijate zbog njega i to nazivate legalnim pravnim i ljudskim interesima. Mi živimo  bez njega i živimo, na svoj način. Mi verujemo u porodicu i ne forsiramo nastranosti kao vi. Srbija je ekonomski i politički prostor ne razumljiv za vas. Znateli šta je to INAT ? Naravno da ne znate. Najbolji tumač te reči je Novak DJOKOVIĆ, pitaj te njega kako i zašto će vladati svetskim tenisom još sigurnih deset godina, sve dotle dokle neko najpametniji od vas ne napravi dete koje će ga u svakom pogledu nadvisiti, dete čijim venama će strujati taj naš inat. Evo vam zadatka, udrite svom snagom pa možda nešto ispadne a dotle,  duboko razmišljajte od dobroj i korisnoj vezi izmedju Nemačkog idola Bekera i Srpskog genijalca Novaka ! Ova kopča, pokazala se ko iskorak u svetu tenisa i sporta, spočetkom ovog umnog i dinamičnog veka.

Karlo Teodor Gutenberg

 Nije normalno što nas stalno ucenjujete i skoro kinjite da se pridružimo vama u sankcijama protiv Rusije, mada dobro znate da ste tu odluku doneli po nalogu Amerike i da ona nema nikakvog smisla ni značaja. Sankcije, rat, nemaština, beda i propadanje je formula koja ne može da se završi samo pred vratima Rusije, jer vi to tako želite. Naravno, kao bumerang i kao dugoročni problem, vraća se vama.U očajanju i teškoj ljubomori vi bi ste sada potopili i nas mada dobro znate, da naša mala privreda živi na preferencijalima  od  Rusije.

Što se nas tiče, ovo pitanje kako ga vi tretirate “ili- ili”, nema podrške kod naroda ali je moguće da ga vi iznudite od nekih naših  političara koji inače, nemaju mandat da to rade. Po običaju, takvi kod nas završe u reciklaži smrdljivog otpada i to za navek.

Sprdaliste se sa šiptarima, i to je dobro, ni  ipak je u krajnjem slučaju tužno. Ostavili ste ih bez igde ičega i naprosto naterali da vam dodju na doručak. Sada vidite, šta ćete sa njima i potražite u njihovom rečnik značenje reči besa ! Ima tu nečeg zanimljivog.

Rusija je naša sudbina ali položaj i naš viševekovni značaj u razvoju Evrope i njene civilizacije nedaju nam da odemo daleko od vas. Moramo da budemo sa vam i uz  vas ali nam ne pada npamet da se svrstavamo, po vašoj želji, u koaliciju protiv Rusije. Mi nudimo nešto što je najlogičnije da zbog vas i nas budemo most izmedju Evrope i Rusije i da vam pomognemo da operete ovo sranje koje ste priredili sami sebi. Računaliste na slabisti Rusije a u stvarnosti vi ste se preplašili od snage Rusije koja nema namere da cenkanjem sa Ukrainom popravlja svoj medjunarodni ekonomski, politički i vojni ugled. Dirnuliste u nezgodno mesto lava dok spava i gledaj te sada kako ćete ga smiriti. Sa ovim glupim ucenama, koje upućujete nama, niste ništa postigli, jer one same po sebi su totalna besmislica. Naravno ni za vas a ni nas priča nije ni izdaleka završena kao i za sve ostale zemlje Evrope. U toku je nova raspodela karata i veoma je moguće da će mnogi od vas izgubiti poziciju na kojoj se sada nalazite. I na to treba biti spreman.

BANKARI U KAVEZU !

Deset puta čitam ovu vest. Evo i jedanaesti. Da li je konačno Evropa počela da proteruje bandite koji su upropastili svet, doveli ga do rata a tri milijarde ljudi do bede. Ovo što su Islanđani uradili proširiće se kao zaraza. Sve ove face na slici, bili su jedinstveni u jednome: samo fiskalna konsolidacija može spasiti evropsku ekonomiju. Epilog je poznat. Siromašni su postojali još siromašniji.

Punih trinaest godina srsku bankarsku "elitu" predvodio je Mladjan Dinkić. Sve što je moglo da se uništi on je uništio i ako Republički javni tužioc, ima snage i znanja, prvi na listi bi bio upravo Dinkić.Njegovi grehovi su ogromni usto i tragični. Ko se još ne seća  kada je on sa grupom luzera i kalašnjikovim na ledjima ušao u Narodnu banku i bez ikakve primopredaje  zaseo u fotelju Guvernera. Iza toga, sledila je divljačka likvidacija četiri domaće banke i potraga za  milijardama iznetih na Kipar. Sve je to zataškano uz redovno pitanje ko štiti ovog čoveka? Da ne nabrajam dalje, jer sve što se dogodilo u proteklih dvadesetak godina, bilo je tragično po ekonomiju zemlja i narod koji je neprekidno bio izložen njegovim torturama i nekim, tz.ekonomskim eksperimentima koji su nas koštali bede u kojoj sada živimo.

Islandjani su pokazali kako svaka ozbiljna država mora i može da se razračunava sa bankarskim koštaplerima koji ovde u Srbiji ne rade ništa drugo osim što nas surovo pljačkaju.Na naš novac nam daju kamate ne veće od 1 posto a taj isti novac okreću sa kamatama većim od 5 posto.Svaki ulazak u banku je pljačka i tome se konačno mora stati na put.

 E,sada Vučiću,ovo i realizuj !

Njih čeka duga robija !

Kamatna politika, to je ekonomija užasa. Pogledajte samo sa koliko upornosti domaće banke brane svoju  poziciju pred ljudima koji su prevareni i na silu oterani da se zaduže u "švajcarce". Nikome ne pada da popusti ni za cent i pored toga što su kamte i kurs valute bankama donele milionsku zaradu. Samo u Srbiji, ove jadne i kriminalne banke su tokom protekle godine od svojih visokih provizija od naroda oteli milijardu eu.Ne treba ćutati, sada je trenutak da i Srbija dokaže Evropi da je ozbiljna i odgovna zemlja i to prema sopstvenom narodu. Fiskalna konsolidacija to je notorna glupost i tragično je što se sve završilo na penzionerima koji su dovedeni do ivice elemetarne egzistencije. Sa tom Vučićevom strategijom koji gura nesretnik Paja Petrović, svi živi se sprdaju, osim penzionera. Plate nisu nigde smanjenje a to nam potvrdjuje grupa mladih foteljaša-krvopija, koji uporno šalju slike sa Tajlandskih plaža gde provode svoj godišnji odmor koji će ih koštati najmanje 10 hiljada eu po čoveku.

Island je dao šlagvort Srbiji, Grčkoj i ostalim uništenim zemljama Evrope. Vreme je da se pretrese svaka  banka i to od Narodne banke,pa da se tačno vidi ko je gurao inflaciju a novac gradjana nudio kroz preskupe kredite.To je prilika da se krene i u detaljno peglanje IZVOZNO-UVOZNOG LOBIJA koji nas satire od guranja cena  u nebo do plasmane krajnje sumnjive robe za koje svremena na vreme saznajemo, da nije za ljudsku ishranu.

Ovo jeste sofisticiran kriminal kome se mora stati na put. Golden saks, Američka banka, projektovala je sve krize i normalo propraćene  ogomnim ratovima. Obama se hvali da su izašli iz krize ali ćuti kada treba  da objasni  šta se dogodilo sa privredom Iraka, Sirije, Libana, Ukraine i svim zemljama Trećeg sveta. Zašto je Srbija brutalno napdnuta i po kojim to Zakonima nam je oteto Kosovo. Sve što je vredelo na Kosovu  je uništeno i osim prometa droge i izvoza prostitucije  ništa ne radi. Ljudi se iseljavaju ali ne u Ameruku već u Evropske zemlje a po najviše u Nemačku.To je očigledan rezultat  planiranih kriza, porobljavanja i putem rata otimanje dobrih i profitabilnih resursa.
Sve to znamo ali ovaj momenat osude bankara na Islandu, odjeknuo je Evropom kao detonacija manje atomske bombe. Videćemo dokle će ribari sa Severa dogurati ?

УДАРНА ВЕСТ: Исланђани су почели да затварају банкаре који су их упропастили

КОНАЧНО ОСУЂЕНИ: Исланђани су дочекали бар део правде

Врховни суд Исланда је 12.02.2015. одбацио жалбе оптуженика на њихову пресуду и послао их на одслужење затворске казне. Иако су у очима Исланђана многи банкари били прозивани за њихово недавно дужничко и кредитно ропство, четири водећа менаџера банке Kaupthing су својим берзанским манипулацијама, безобзирним мешетарењем и финансијским преварама осигурали потпуни банкрот Исланда због кога су Исланђани са економског „крова“ Европе постали држава са грчким синдромом.

Kaupthing је била једна од три највеће исландске банке које су безобзирним финансијским сплеткама и подкрадањем властитих корисника крајем 2008. повукле у пропаст целокупу привреду острвске државе. Заједно са малверзацијама из банака Glitnir и Landsbank сваки грађанин Исланда је преко ноћи постао задужен за 325 хиљада британских фунти. 

Због тога је исландска валута, у мање од 24 сата, постала безвредна, а цела државна администрација заједно са јавним предузећима, пензионим и здравственим фондовима је постала талац углавном британских и холандских банкара који су тражили наплату националних дугова уз огромне зеленашке камате.

Након што су Исланђани одлучили да ниједној страној банци неће дозволити такозвани bailout или пљачкање државних резерви страних валута и племенитих метала, Исланд је покренуо прву националну истрагу с којом је откривена интернационална монетарна превара која своје организаторе крије у самом срцу Европе првенствено у виду британских, холандских и немачких инвестиционих, мешетарских и банкарских институција.

Hredar Mar Sigurdson, бивши извршни директор одбора Kaupthinga је добио затворску казну од пет и по година.

Sigurdur Eirnarsson, предсједник Управног одбора банке Kaupthing је добио затворску казну од четири године.

Magnus Gudmunsson, директор подружнице Kaupthing у Луксембургу, преко које се извлачио украдени новац из Исланда је добио четири и по године затворске казне.

Olafur Olafson, један од главних деоничара споменуте банке је осуђен на четири и по године затвора.

Овај четверац је проглашен кривим за манипулацију финансијским сектором Исланда и превару свих корисника банке због остваривања личне добити и добити људи из сенке унутар ЕУ банкарских институција. Проказала се и веза са шеиком Mohammad Bin Khalifa Al-Thani-јем из Катара који је имао 5,1% удела у овој банци пре њеног слома 2008. године. Иначе познато је како је Kaupthing стварао фиктивне трошкове, кредите и друге смицалице да би се новац без икаквог видљивог трага пребацивао овом шеику и другим катарским „инвеститорима“. Велики део новца је прво путовао на британске рачуне, а након тога је нестајао у виду магле, водећи Исланд сваким даном све ближе слому.

О овој теми смо детаљно писали овде.

Иако су банкари крајем 2013. године проглашени кривим, жалили су се Врховном суду који је још једном прочешљао њихов случај дајући за право додатне мере осигурања, попут сталне забране за рад у финансијском и банкарском сектору овој четворици, као и замрзавање и одузимање имовине која се створила малверзацијама у Kaupthing-у.

Четверац је остао у уверењу како је потпуно невин, као и да нису имали никаквог удела у банкроту Исланда, иако су истражитељи с годинама прикупили неколико десетина хиљада страница које су показивале уплетеност четверца у пљачкање Исланда.

Још увек се не зна ко је следећи на реду за суђење, али сигурни смо како би наше опљачкане и девастиране државе требале почети хватати и осуђивати мешетаре, лопове и банкаре који су нас довели у ситуацију да се налазимо на самом зачељу ЕУ економије.

Хоћемо ли ми за то имати памети и жеље, чисто сумњам, но тада нам не преостаје ништа друго већ да упаднемо у још веће кризе и дужничко ропство.