ČETIRI UTISKA IZ MELBURNA!

1.U jednom sasvim solidnom meču, Nole je sa maksimalnim rezultatom deklasirao indisponiranog Verdaska. Analitičari zanemaruju igru u prvom i trećem setu a akcenat bacaju na drugi set, koga je Nole rešio u taj-breku.U njemu se traže slabosti našeg asa a po strani smeštaju činjenica da je do taj-brek došlo zbog nekoliko neplaniranih grešaka u skoro dobijenom gemu. No, bilo,kako bilo, pobedi se ne gleda u zube pogotovu, što ni jednog časa nije bilo nikakve neizvesnosti i u ovom setu. Dake, pobeda čista kao suza.

2.Posle teškog meča sa nepredvidljiv špancem u Doki, mnogi su priželjkivali reprizu i Noletov karah. Želje i stvarnost na terenu su nešto sasvim drugo. Pametni Nole izvukao je pouke iz ovog meča u kome je spasio čak šet meč lopti i ovde od starta dao Verdasku do znanja da zaboravi na reprizu Doke. U nekim detaljima, nažalost, reprize je ipak, bilo. Gestikulacije, gestikulacije i to jako neprijatne gestikulacije, ovog po malo naduvenog i prepotentnog Španca, prevazišle su sve mere i granice ukusa pa je za mirno gledanje nastavka ovog sjajnog grem slema, najbolje što se Verdasko spakova i sa čitavom svojom svitom otputova za Španiju. Lakše nama a lakše i njemu.

Turnir u Dohi dobar psihološki posticaj za Noleta!

3.Prvi komentati Vilandera i atraktivne Barbare, nagoveštavaju da ćemo se i ove godine nervirati i u mnogo čemu ne slagati sa njima.Bio je to bledi i kratki komentar u kome niste mogli da osetite ni trunke poštovanja i strasti prema do juče svetskom br.jedan. Sve njihove simpatije okrenute su sadašnjem br.1. Ono što smo ipak, svi primetili, to je Vilanderovo gorko prisećanje na meč u Doki gde je Marej poražen. On bi, čini se, bio mnogo sigurniji i spokojniji, da je Marej došao u Melburn sa "zlatnim sokolom" a ne sa salatarom.

4.Hvatam sebe a znam i mnoge oko sebe, koji pomno prate svaki Noletov meč.Novina je, i to možda poslednjih par meseci, što pored njegove ige, njegovih sjajnih poteza sve više obraćamo pažnju i na govor njegovog tela. Ustresem se na svaki grč na licu, svaki dublji uzdah, pogotovo kada poen potraje duže i kada njegovo krho telo zatraži više kiseonika. Pre i posle svaskog meča, merim ga sa koliko je kilograma ušao a sa koliko izašao i ne svidja mi što su mu nogice sve tanje a rebra sve vidljivija. Možda je to samo urodjen strah od gladi jer ja pripadam generaciji koja je rodjena u tim prelomnim godinama kada nije bilo dovoljno hrane i kada smo svi izgledali potpuno identično, mršavi, neuhranjeni i željni svega. Ovo su ipak druga vremena. U moje vreme, nad nama su bdele brižne majke a danas, naročito u sportu, dominiraju nutricionisti, preparatri i njihove ideje o savremenoj i modernoj ishrane. Sećam se ipak, vremena kada smo drugovali i dosta vremena provodili na Kopaoniku. Hranili smo se u njihovoj piceriji a Srdjan je zbog nas, sebe i malenog Noleta iz Prokuplja angažovao jednog roštiljdjiju koji je pravio bajkovite pljeskavice. Kao danas gledam malenog Noleta, koji malo pa malo otrči po svoju pljeskavicu i pojede je u trenu.Vozio je skije sjajno a kako igra tenis o tome da ne pričam osim što mu želim da po SEDMI put dodje i osvoji finale najprestižnijeg grem-slema u belom sportu.

KRAJ JEDNE PAKLENE POLITIKE!

U moru novogodišnjih čestitiki, ona glavna, prošla je bez tri domaće na eks ali ne i bez iskrenog blagosiljanja: putuj antihriste, daleko od nas da te moje oči više ne vide!

Posle 25 godina ratno huškaške politike i uništavanje svih materijalnih i civilizacikih dobar sveta, sa vlasti silazi elita zlikovaca koja je sve učinila da svoju personofikaciju doživi u još jednom mandatu kroz lik i delo Hilari Klinton .Oni odlaze a nova adminastricija više ne želi da svetu zagorčava život. Sve svoje snage okrenuće ka sredjivanju unutrašnjih ekomskih (ne) prilika.

Ta politika glavnog i dežurnog policajaca za sobom je ostavila pustoš i  ratne sukobe koji su u Siriji tek na pola puta. Srbija je sve to najbolje osetila jer je bila meta tromesečnih iživljavanja i skoro dvodecenijskog saliovanja i maltretiranja, od tih istih ljudi, da bombardovanje priznamo kao “human čin”, da zemlju uredjujemo kako to njima odgovara i da sva svoja umeća, snagu i pamet okrenemo protiv Rusa. Kratkovidi su bez dana čekanja požurili da uslove prihvate ali je narod sve to na vreme prozreo i okrenuo list novoj politici koja zatvara vrata tutorima i nedobronamernim mentorima. Pala je Crna Gora na koljena, Makedonija još crnje i niže, a projekat Kosova, otišao u zaborav. Muslimani se uzdaju u Tursku a Hrvati gledaju širom otovrenih očiju ka Nemačkoj i EU koja i samo gaca po živom blatu pogrešno gradjene politike Zjednice evropskih naroda zavisne od Amerike u svakom potezu pa čak i u onom trivijalnom i najodvatnijem modelu prijema novih članova o čemu se ne pitaju Evropljani već Amerikanci. Ko se još uvek ne seća uslova i famoznih poglavlja koji su u Rumuniji i Bugarskoj poništeni i proglašeni ne bitnim onoga časa, kada je NATO instaliro svoje rakete sa atomskim bojevim glavama okrenutim prema Moskvi.Taj redosled, najpre u NATO, potom na večno zaklinjanje Americi i Nemačkoj, uz prodaju i otimanje svega što vredi, bili su uslovi koliko će da traje iživljavanji maltretiranje evropskih činovnika koji imaju odrešene ruke i pravo da nas za svaku grešku raspla deset po tutu, izvuku uši i osramote pred svetim.

Detinjstvo i rat!

Ili će te kako mi sviramo ili para nema ni za lekove. Bukvalno, svako od njih koje hteo mogao je da nas ucenjuje do mile volje. Nevaljaju vam navijači, marš iz Evrope! Slabo ste organizovali pedar bal, marš iz Evrope! U medijima nema ni trunke demokratije, televizije su vam nikakve, zacepiliste sa cenom za  EPS-a.,Telekoma, rudnike zlata i bakra. Izvore čistih voda moramo mi da konmtrolišemo a termičke izvore vaših banja mi da uredjujemo i sa njima gazdujemo. Nevalja vam sira i mleko, preskupi su, dok Evropa rasipa svoje.Sada ćemo konačno da vas podojimo kako valja. A i rakija ne može više tako da se pravi i prodaje. Šta će vam više od jedne krave u štali i jednog deteta u kolevci. Sve vaše doktore, inženjere, IT stručnjake, dobre radnike, zidare, varioce, armirače vodimo u noviji i bogatiji svet. Kada već rade neka rade za par hiljada EU a ne za vaših tričavih 400- 500.Srbija je samo usputna stanica ka paklu gde žive osiromašeni i mentalno ubogaljeni ljudi.To je zemlja bez nade, bez perspektive za život i uzalud je tu po brdima Balkana tražiti tračak sreće.Nema toga ali tuge,smrti i rata na pretek. Kada mi poželimo, rat može da započne. Sećamo se i Prvog i Drugog i ovog užasnog gradjanskog rata. Ništa nije moglo da prodje bez nas. Imali smo nameru da rasformiramo Republiku Srpsku da Kosovu damo status priznate države ali izgleda da smo u tome zakasnili. Prošle godine smo planirali da vam otmemo  svo kulturno blago Kosova da vam srce izvadimo ali za malo nije uspelo. UNESKO je bio na vašoj strani. Ali zato, videli ste da ste u prazno govorili kada ste verovali da su vam Crnogorci baća. Onaj njihov kriminalac, švercer narkotika, duvana, oružja radi sve  što mi kažemo samo da ne bi otišao na nebo ili u tamnice  Ševeningena. Glasa svuda protiv vas a onda drži banku kako je to normalna i razumna politika. Pobegao je, jer glavnu predpostavku ekonomske i političke stabilnosti CG, odnjela je Morača. Nema ništa od ulaska u NATO a nema ni planiranih para sa te strane. Otimanje od naroda, konačno će razuveriti i one poslednje zagovornike politiker nerada, šverca i kriminala, da dok je Milo na vlasti za nas nema zime. Vi ste se zavadili sa Grcima radi imena Makedonaca a oni vam udarili nož u ledja. Oni koje su Šiptari pojeli do kraja, glasali su za nezavisnost Kosova.!!!

Evo vam prilike, braćo Srbi. Prilike se menjaju i pravi je čas da sada ili nikada, napravite svoju trajnu nacionalnu strategiju i konačno iskoračite snagom groma i brzinom munje da niko živ više ne mže da vas stigne. Ne daj te narod  da vam odlazi, bez njih nećete moći ništa. Ne nasedajte na rusofobične  krimose koji će vam uvek govoriti suprotno od realbosti i ekonomske stvarnosti. Narod nije lud. Oni  koji pevaju, plaču i pišu potresne parole o nastradalim Rusima su  Srbi a ne neko drugi. Njih koji se klanjaju majčici Rusiju svakim danom je sve više i više a godina pred nama rešiće i poslednju dilemu na relaciji Moskva-Beograd.

Ljubite i poštujte Kinu jer jedino ona može da sa smo dva poteza, reši pitanje Bora i Pertohemije. Nema u Evropi ni jedne kompanije koja može da uloži više  od 700 miliona EU u pokretanje jedne i druge kompanije. Nema više  američkih dolara  a sa njima i vagoni ucena. Prisetite se samo  vršljanja na desetine  ambasadora iz SAD i Engleske koji su ovde radili šta su hteli pa čak i to da su neki od njih navodili bombe  na vojne i civilne objekte i decu nastradalu u njihovom besmislenom ratu. Da li se pitate, gde se dede najednom ambasador Skot, zagovornik politike grogiranog hegemona. Videćemo, sve i to u prvih par meseci ove godine. 

Idu izbori u Nemačkoj, Merkelova je gradila strategiju EU kao zavisnik od Amerike i napravila je niz katastrofalnih grešaka. Pre svih, uvodjenjem sankcija Rusiji, gde  je njena zemlja najviše izgubila.Tupavi Oland, koji ne zna gde udara glavom, Fransusku je doveo u smešan vojno politiki položaj izigravajući šuplju kariku odbrambenog saistema NATO  koji je i sa nama  “ uspešno” ratova ali sa 10 hilja metar visine. Ako pobedi  La Penova,  na žalost  brojnih  neradnika i lezilebovića EU najveća prevara u istoriji čovečanstva, prestaće da postoji  istog  dana.

 Narvano, da nije nevažno ni koga ćemo mi izabrati za predsednika. U opticaju su neka više nego podanička imena i dobro je što ih je Srbija davno upoznala. Tu je grupa političkih veterana sa svojom jasnon nacionalističkom politikom zakasnelom za  sva a pogotovo sadašnja vremena. Predsednik će biti onaj koga cela Srbija podrži. Ko će to biti, videćemo uskoro.