NOĆ KADA JE EVROPA PLAKALA !

Kako će istoričari nazvati ovu noć u kojoj se desilo mnogo toga.Famozni petak usto i trinaesti po redu, svetu su doneli obilje krvi koja je tekla ulicama Pariza. Pomahnitali džihadisti streljali su nedužne ljude koji su  koristili zadnje odsjaje vrelog leta da u još jednoj noći osete zadovoljstvo opuštanja, draži muzike, sporta i opojni miris mladog božulea.

Umesto svojim kućama, stotine ubijenih, preselili su se  na pariska groblja da tu ostanu  za uverk kao nemi svedoci jednog pomahnitalog i poludelog sveta omamljenog verom i totalnim fanatizmom, gde se živi za trenutak umiranja. Francuska krvari oplakujući nedužne živote a Evropa se trese pred naletom verskog fanatizma. Ko je sledeći? Gde će omamljene reke izbeglica udarirti. Kome će se zahvaliti  mecima iz kalašnjikova za doček i gostoprimstvo a kome bombom i uzvikom "Alah egbard".

Noć užasa!

Oni  koji su proglasili Evropu staništem Drakulinih naslednika, ti su  zaoštrili glogov kolac i dali ga u ruke fanaticima.  Evropa je izgubila trku sa stvarnošću jer je poverovala dželatima preko Atlantika. U redosledu zločina, pamtimo one najstrašnije i najsurovije. 

Nedužna mala Srbija je punih 78 dana  bila izložena besomučnom bombardovanju i ubijanju. U vihoru rata, ubrzo je  nestao i Irak, a onda je glavom platio i Gadafi.U nekoliko nedelja uništena je Libija. I to nije bilo dovoljno. Rat se ubrzo iz Afrike i Bliskog istoka preselio u srce Evrope. Eksplodirala je Ukranija. Rat je  odveo ovu  prebogatu zemlju  na vrata samog pakla. Usledio je niski udarac Rusiji  a onda su džihadisti krenuli u Siriji svoj krvavi pir. Ubijali su, palili i rušili sva kulturna dobra kojima se  istorija i mnoge civilizacije divile. Milioni ljudi  su podstaknuti užasima ovog svirepog rata krenuli u najveću svetsku seobu naroda ikada zabeleženu. Godinu dana  teče neprekidna reka izbeglica sa jednog kontinenta na drugi. Evropa se trese pod korakom  mladih i gladnih ljudi. Amerika ćuti i zadovoljno trlja ruke.Isuviše su daleko da bi ih zahvatila izbeglička kriza koja hara Evropom.

Na redu je drugi čin ove  užasavajuće drame.

 

Zapad nije obećana zemlja za milione izbeglica. Sve jači i sve otvoreniji rat na ulicama nemačkih gradova, Švetske, Francuske...Granice se zatvaraju bodljikavim žicama a veliki avioni već rulaju pistama, prepuni izbeglica  koji se vraćaju u svoje razrušene zemlje. U Siriji se nazire kraj ratu ali pitanje je, gde će se preseliti psi rata da  upale novi požar ? Ko će zaustaviti ovaj radiklni  islamizam koji je u  srž svoga delovanja uvukao mnoge zemlje sa juga Afrike, bogate zemlje Persiskog zaliva i stvorio pozamašnu materijalnu bazu iz koje finasira rat i kupuje  oružje. Prodavac je mnogo a kupaca još više.

Zašto je Evropa poverovala Americi i sebe okrenula protiv Rusije koja jedina u uvom času vodi ogorčeni rat sa džihadistima? Da li će ovaj baksuzni petak konačo probuditi savest političara sa Starog kontinenta ? Moguće je sve kao i raspadanje Zajednice koja je  samo do juče glumila  neme  ludake  primoravajući mnoge da na sili zažmure i u porodicu  evropskog klturnog sveta, prime  teroriste  sa Kosova koji  su se  najdenom izjasnili da hoće i mogu da čuvaju svetsku  pravoslavnu baštinu rasutu po velikoj srpskoj zemlji.

To je danas Evropa? A gde je Srbija ?

Može li sadašnja  potpuno izgubljena vlast da odgovori  ovom istorijskom izazovu i zemlju okrene ka kursu spašenja. Vučić se davi u svojim neispunjenim obećanjima, "ratuje" sa vlastitim narodom, podstiče i podržava lokalne  kriminalne obračune izmedju  medija koji su do juče  bili i njemu na usluzi. Reforme su za spoljni marketing nešto donele ali za  unutrašnju ekonomsku realnost, samo produbile  krizu koju narod više nije spreman da trpi. Srbija konačno mora  da nadje svoj put koga neće trasirati i kadrovirati ambasadori Amerike i Engleske i moćni ljudi iz senke-višedecenijsaki vladari zemlje. Ovo je trenutak da se na političkoj sceni pojavi nešto što ni malo ne liči na sve dosadašnje metode  izbora i kadroviranja podaničke i nesrpske vlasti. Nije moguće da danima trpimo teror  ljudi iz MMF a da sve to aminuje predsenik Vlade i da niko ni jednu reč ne progovori. Narodu se  na ime zahvalnosti  povećavaju plate i penzije za po nekoliko stotina dinara, bukvalno, za  par flaša piva, a onda ljudi teraju da se o tome peva “Ode zahvalnosti” i to nikome drugom, nego Aleksandru Vučiću! Pa što je mnogo, mnogo je!

FANTASTIČNO-1,25 POSTO!

Punih šest meseci čekali smo famozni  procenat!  I, dočekali-1,25 posto!

Hvala  vam gospodine predsedniče,vi ste čovek od reči! 

Ono što ste, doduše, prikrivali od nas to je da ste užasni cinik i  škrtica kao da ste Piroćanac a ne Bosanac ! I baš upravo oni,ti Piroćanci  apsolutni šampioni u krtičarenju,pitaju vas: kude bre nadjoste ovih 0,25 posto!  Ajde  1 posto to si razumemo,  ali  otkud i iz koju računicu izbi ova četvrtka od jedan posto ? Ovojsi je čista zajebancija! Ete, od danas kad to čusmo, deca  se ubiše od zezanciju. Vikaju, deko, kupi mi sladoled u dve rate!
Predsedniče,izvini te na ovoj slobodi da vam se ovako obratimo.Ako sve ovo ne isteramo na šalu,ili kako reko smo-zajebanciju, ništa nam drugo ne ostaje nego da puknemo od muke.I baš upravo sa imenicom MUKA  žive vaši penzioneri a posle ove objave stanje se naglo pogoršali.Od  danas  nam se sve SMUČILO !

Ni slučajno, nemoj te se truditi da nam na ovo pitanje odašiljate  odgovor. Nije nam potreban jer  i tih 0,25 posto su  pare bre! Ništa nije za bacanje pa ni celih 50 dinara koliko će povećanje  penzija usrećiti naše  sugradjane koji primaju 20 hiljada penziju i to u dve rate! 

Ono što se pamti i što niko od 1,2 miliona otpisanih penzosa neće zaboraviti, ne barem do prvih narednih izbora, je podsećanje na dane kada nam je na jedan olaki i prevarantski način  oteta penzija.Bila je to vaša uspešna  in vivo operacija, bez protesta, jauka i suza… Ponašali smo se na način kao da  smo svi bili pod kolektivnom anestezijom uvereni u iskrenost  reči tek imenovanog  mladog i ambicioznog Premijera. Umesto  zahvalnosti i poštovanja, Aleksandar Vučić se opredelio za nešto sasvim drugo ali ne i neočekivano.

Misija MMF: kome su oni sreće doneli !

Sve je  uradjeno  sramno i do bola uvredljivo i bolje je i časnije bilo odustati od bilo kakve  podele  para kojih nemamo, nego ovako  poniziti sopsteveni narod. Za  učinjeno, nema drugog  objašnjenja kao ni  konstatacije da banditi iz MMF , sve je očitije, nisu ovde samo u monetarnoj  misiji već i u misiji  jedne  ekspazionističke politike koja  preko  totalnog osiromašenja zemlje igra i na  kartu njenog  potpunog intelektualnog obezglavljivanja. Srbija  zemlja u večitom dužničkom ropstvu (samo u narednoj godini MMF na ime kamata moraće da se isplati 1,3 miliarde EU) ali i zemlja bez mladih i obrazovanih ljudi bez kojih nema  oporavka  a ni izlaska iz krize. Problem u podeli ovakvog “prebogatog” finasijskog kolača  dotakako je  tačku usijanja, kada su na red došli univerzitetski profesori kojima je trebalo povećati plate za celih 2 posto! Banditi iz MMF su se tome žestoko usprotivili.

Noćas je noć tuge za srpske  penzionere kojima ne preostaje ništa  drugo nego da oplakuju svoju sudbinu a oni koji su zdraviji od većine  obolelih, da se vrate poslu kako bi  preživeli. Definitivno, od penzija, za koju smo izdvajali punih 40 godina rada, neće moći  da  se živi a ni preživljava. 

Lekari očajavaju sa  svojim malim platama i sve punijim ordinacijama a poreznici i finasijski policajci gube  strpljenje. Fudbaleri gladuju, liga  se raspada, stadioni su sve prazniji. Na pijacama obilje  još uvek neprodate jesenje robe a u prodavnice obuća i tekstila niko danima ne ulazi. Kinezi beže glavom bez obzira. Nešto bolje stoje prodavnice stare oprane i opeglane garderobe pristigle sa brojnih  evropskih smetlišta. Dve košulje za  samo dvesta dinara...

To je slika Srbije!

Iz inostranstva  stižu  pohvale za uspešne reforme. Cena koju plaćamo za takav prljavi marketing,prevelika je gospodine Vučiću. Narod ste žrtvovali! Uterali ste nas u tešku i nepodnošljivu bedu sa izgledom da iz nje izadjemo-NIKADA ! 

Ako još imate trunke časti i morala, stanite na "rep" ovim koštaplerima iz MMF i zahtevajte grejs od nekoliko godina, da malo predahnemo, oživimo, počnemo da verujemo da nade i izlaza ima.Pod uslovom, da vi vladate ovom zemljom,  a ne oni ?

NA "E" REFERENDUMU REKLI SMO-BRUKA !

Jesmo razočarani i revoltirani i niko sada ne može da kaže da su ovakve reakcije nacionalistički porivi ili reakcija sa pozicije jačeg i brojnijeg naroda.Ovo je svojevrstan elektronski referndum u kome je narod jasno rekao šta misli o politici Mila Djukanovića i politici makednoskih lidera.

Dogadjaj o kome se piše i datum koji se pamti.Ovo je istorija koju će generacije proučavati i tumačiti kao neočekivanu i neverovatnu izdaju koja u svim izržavanjima ima jedinstven metaforični izraz:"nož u ledja".

 

Skupština UNESK-a,održana u Parizu 9.11.2015.god, rekla je "ne" daljoj secesiji Kosova !

Drugo, svi smo videli da su se članice UNESK-a izjašnjavala pojedinačno posle prozivke predsedavajućeg. Imali su na raspolaganju tri odgovora:"za" prijem Kosova,"protiv" i status "uzdržanog" člana.To su neoborivi dokazi da su se naša vajna braća i bliske komšije detaljno pripremali kako će nastupiti i koje stavove će zastupati.Njihovo soliranje je isključeno i kao mogućnost pa ni slučajnost.Oni su,jednostavno,čvrsto stajali iza stavova svojih Vlada čime su izdemonstrirali i oficijalni stav nacionalne politike prema ovom više nego istorijskom pitanju za Srpski narod.Uveravanje Mila Djukanovića,da je  to samo  normalan sled politike priznavanja Kosova od strane Crne Gore,demantuju Japan,Indonezija i još neke zemlje koje su priznale Kosovo ali su juče bili protoiv secesije  srpske kulturne baštine koja i celim svojim obimom pripada svetskoj kulturnoj baštini.

Koliko je sve ovo moglo da bude bolno i tragično najbolje se čita iz reakcije šiptara.Da su pobedili slavili bi do neba,svi do jednog i oni koji žive na Kosovu i oni koji drže u vlasništvu pola Crne Gore i Makedonije uvereni da je svet podržao secesiju otimanja teritorija suvernih zemalja na bazi sile i brojčane zastupljenosti a ne na bazi istoriskih i kulturnih činjenica.

Kako je moguće da Crnogorci i Makedonci ovu neoborivu činjenicu ne uvažavaju kao trenutnu realnost svetskih političkih turbolencija patentiranih u dalekom Vašinktonu.Pobeda Srbije u Parizu je još jedan javni poraz ove politike koja sve više posustaje pred politikom Rusije i politikom malog i preplašenog dela čovečanstva,rešenog da konačno i hrabro podigne svoju glavu i pusti svoj glas.

ZAVISNICI !

Biti apsolutni zavisnik to je danas smisao svih političkih, ekonomskih, vojnih i mentalnih strategija koje primenjuje Amerika svuda gde im je to dopušteno. U Ukraini su napravili haos a onda ih je Rusija sprečila, u pet do dvanaest, da to isto finiširaju i u Siriji.

Smisao ovog omiljenog straeškog  termina funkcioniše besprekorno, kroz dobro uigranie kancelarije i sekcije po šemi "što propusti  Mali Radoica to dočeka Deli Radivoje".

Preko pojačanih priliva belog praha najpre se udara na mentalni sklop  stanovništva i to po najviše na mladju populaciju. Zavisnost se širi kao zaraza budući da je ona praćena  bedom, siromaštvom, nezaposlenošću i totalnom neperspektivnosti življenja.Caruju brojni mediski apsurdi koji kroz  rijaliti programe šire nemoral producirajući ljude iz sumnjivih socijalnih slojeva. Sve to stvara ruznu sliku o društvu u kome živimo. 

U drugom ešalonu se pojavljuju stratezi ekonomskog raštimavanja svih pa i najmanjih privrednih potencijala zemlje. Sve je to propraćeno uz burne političke i nacionalne vibracije koje se u većini slučajeva završavaju  krvavim epozodama višegodišnjeg gradjanskog rata i totalnom devastacijom  svakog kutka životnog prostora.

Prvi spasioci, posle teških godina rata, koji bez rezervno nude ruku spasa i nade,  su uigrani eksperti iz misije MMF i Svetske banke. Krediti pljušte a oporavak  sklerotičnog ekonomskog krvotoka uslovljava se  potpunom zavisnošću od  dolara  i ogromnih kamata koje su  pokrivene  prirodnim resursima. Rudnici, energedske rezerve, vodeni tokovi, banje i eko površine  za proizvodnju zdrave hrane su na spisku hipotekarnog prekrivača.

Misije MMF-ovih finasijskih  dželata i neopisivih zelanaše, bivaju česte jedino ako se u zemlji nešto radi, trpi  i bedno živi i to sve u funkciji   obezbedjivanja milijardi za  servisiranje  dužničkih obaveza. Zemlje koje ne ispunjavaju taj uslov, finsijski misionari ih zaobilaze u širokom luku.Uglavnom, glavnica duga se ne  pomera sa mrtve tačke i ona ostaje  kao trajni stimulator  ekonomske zavinosti . Ono što se  isplaćuje to su  kamate. 

 

Ovako je najbolje:"Širok Dunav,ravan Srem"...

Za "uspešan" ekonomski oporovak, koga inače, stanovništvo ni u promilima ne oseća, stižu nagrade i pohvale u vidu minimalnih procenata koji  pokazuju svetu i budućim investitorima, de se ekonomija zemlje  nalazi na putu oporavka. Domaći  stražari, plaćenici i potpuni zavisnici od njihovih honorara, budnim okom prate sve što se dešava reagujuću burno i grubo na svaku pomisao da  se i neka mrvica tog  ekonomskog oporavka  podeli sa gladnim i siromašnim narodom.

Svi zavisnici našeg tipa imaju svoj nazavisan Fiskalni savet i svoga "uglednog" profesora Paju Popovića koji je u stanju, da ako  treba, skoči i na sto, povisi ton do visokog "c" i onako krečeći kaže:ne dam da se povećaju plate a naročito ne penzije.Ne dam bre,dok sam ja ovde i dok  me oni plaćaju.Umesto plata, hoću da vidim reku otpuštenih državnih činovnika koji će svojim ateriranjem na  prezasićeno tžište rada, podstaknuti novi cunami ekonomskog nezadovoljstva i propadanja. Hoću što više zavisnika jer to je garancija da  ce u zemlji naglo porasti  broj drugih zavisnika,pogotovo onih, koji su naučeni da kleče i mole,sebe radi a pogotovo, svog političkog opstanka i kredibiliteta.

Od prevelike želje da  se u takvoj suludoj politici  totalne zavisnosti, pojedinci  se zaborave i počinju pred  medijima da izgovaraju  gomile  nezdravih i nerazumnih besmislica. Da bi udovoljio MMF i Fiskalnom savetu, ministar zdravlja Lončar, požurio je da izjavi da je u njegovom resoru zaposleneo  25 posto nemedicinskog kadra. Oni će po automatizmu,odmah dobiti otkaz ! 

Sjajno! Da li to znači, da  će višak lekara sa biroa raditi poslove portira, vozača, kuvarica, spremačica, blagajnika i majstora na održavanju  opreme i zgrada. Da li će za nezaposlne mlade lekare obavezna praksa počinjati u vešeraju ili u stolarskim i bravarskim radionicama gde se popravljaju  razgavljeni  plakari, kreveti i polomnjene stolice?  Boljeg primera koji dokazuje sve pogubne uticaje od  neke vrste zavisnosti ,kojom je  Srbija zahvaćena  decenijama, nema !

I tako,ringišpil  zavisnosti je najvažnija usto i najproduktivnija strategija gde iz kruga niko ne može da izadje.Radio-ne radio,crkavao, ridao ,pomoći nam nema-prijaterlju moj !

TANJUG !

Dva puta sam bio u Talinu glavnom gradu Estonije i oba puta, šetajući po gradu, uporno sam tragao za dokazima bivše zajedničke države SSSR! Osim na teškim poklopcima uličnih šahti, na kojima je pisalo:"u vlasništvu SSSR",nigde više nije bilo ni jednog dokaza da je ova mala Baltička država bila, do raspada SSSR 1991.godine, u sastavu najveće i najmoćnije države Vašavskog bloka samo mala republika i ništa više. Kada je pukao veliki Sovjetski savez, Estonci su izbrisali sve dokaze da su ikada bili u sastavu jedne moćne komunističke države. Sve, osim teških livenih poklopca na uličnim šahtovima.

Ovaj primer navodim i zbog toga, što svako od nas može da iskuje svoju simboličnu priči o nečemu što je bilo i što se očito odžavalo silom i strahom. A  kada toga više nije bilo,narod je požurio da kaže svoju poslednju misao i odluku:"sve teče i sve se menja pa i strogo kontolisana prošlost" !

Čije će se zastave ovde vijoriti ?

TALIN i TANJUG, sem prvog slova, nemaju ništa drugog zajedničkog. U traganju kako najbolje da ispišem svoje burne emocije koje mi se gomilaju u glavi posle večerašnjeg saopštenja, da je danas u Beogradu( kako podseća na početak tužne vesti) zatvoren i poslednji simbol stare Jugoslavije koji ni u čemu ne zaslužuje sudbinu ovog primera iz Estonije.Naprotiv, ako je nešto trebalo sačuvati, ne samo kao simbol, već kao neprocenjivu vrednost, onda je to Telegrafska agencija nove Jugoslavije -TANJUG, prvo komunističko "rodjeno dete" davno preminulog Moše Pijade.

Od 1943.god pa do dana današnjeg, Tanjug je bio jedna od najboljih novinskih agencija Jugoslavije koja je u svim fazama njenog razvoja briljantno obavljalo svoj posao obaveštavajući sve narode i narodnosti tadašnje zemlje i celi svet o  onome šta se dešavalo u zemlji,Balkanu,Evropi…

Tanjug je konačno pao! Da li zbog toga što smo kao zemlja dotakli dno pa za jedinu nacionalnu agenciju nema para ili je reč o nečemu što se valja iza ove tužne priče. Nekome se mnogo dopala zgrada na Obelićevom vencu pa je ovo najlakši način da se do nje dodje za male pare i uz "male" žertve."Samo" 188 otpuštenih i na ulicu najurenih novinara!

Estonci su ostavili poklopce od uličnih šahti ne da ih podsećaju na SSSR, već da mogu po nečemu što nije valjalo, večeno da gaze.Siguran sam da ovaj narod a i ostali narodi iz sastava bivše Jugoslavije, nikada ne bi pljuvali i gazili po imenu Tanjuga. Ovako, ostaje mi da konstantujem: Tanjug je srpska novinarska tragedija koju je javnosti saopštio državni sekretar u Ministarstvu kulture i infomisanja Saša Mirković,mucavo i jako nepismeno, siguran, da razjedinjena novinarska udruženja neće ni ovoga puta podići glas a ni suzu pustiti za svojim otpuštenim kolegama i zatvorenom novinarskom kućom. Neće, jer su preplašene kukavice, ubedjeni, da njih neće stići ista sudbina!

Moša stvorio,Tito aminovao, a posle 72 godine-Vučić ugasio! Neka ovo ode u arhiv Srbije kao poslednja vest pod sloganom: “kako Tanjug javlja”!