NOĆ KADA JE EVROPA PLAKALA !

Kako će istoričari nazvati ovu noć u kojoj se desilo mnogo toga.Famozni petak usto i trinaesti po redu, svetu su doneli obilje krvi koja je tekla ulicama Pariza. Pomahnitali džihadisti streljali su nedužne ljude koji su  koristili zadnje odsjaje vrelog leta da u još jednoj noći osete zadovoljstvo opuštanja, draži muzike, sporta i opojni miris mladog božulea.

Umesto svojim kućama, stotine ubijenih, preselili su se  na pariska groblja da tu ostanu  za uverk kao nemi svedoci jednog pomahnitalog i poludelog sveta omamljenog verom i totalnim fanatizmom, gde se živi za trenutak umiranja. Francuska krvari oplakujući nedužne živote a Evropa se trese pred naletom verskog fanatizma. Ko je sledeći? Gde će omamljene reke izbeglica udarirti. Kome će se zahvaliti  mecima iz kalašnjikova za doček i gostoprimstvo a kome bombom i uzvikom "Alah egbard".

Noć užasa!

Oni  koji su proglasili Evropu staništem Drakulinih naslednika, ti su  zaoštrili glogov kolac i dali ga u ruke fanaticima.  Evropa je izgubila trku sa stvarnošću jer je poverovala dželatima preko Atlantika. U redosledu zločina, pamtimo one najstrašnije i najsurovije. 

Nedužna mala Srbija je punih 78 dana  bila izložena besomučnom bombardovanju i ubijanju. U vihoru rata, ubrzo je  nestao i Irak, a onda je glavom platio i Gadafi.U nekoliko nedelja uništena je Libija. I to nije bilo dovoljno. Rat se ubrzo iz Afrike i Bliskog istoka preselio u srce Evrope. Eksplodirala je Ukranija. Rat je  odveo ovu  prebogatu zemlju  na vrata samog pakla. Usledio je niski udarac Rusiji  a onda su džihadisti krenuli u Siriji svoj krvavi pir. Ubijali su, palili i rušili sva kulturna dobra kojima se  istorija i mnoge civilizacije divile. Milioni ljudi  su podstaknuti užasima ovog svirepog rata krenuli u najveću svetsku seobu naroda ikada zabeleženu. Godinu dana  teče neprekidna reka izbeglica sa jednog kontinenta na drugi. Evropa se trese pod korakom  mladih i gladnih ljudi. Amerika ćuti i zadovoljno trlja ruke.Isuviše su daleko da bi ih zahvatila izbeglička kriza koja hara Evropom.

Na redu je drugi čin ove  užasavajuće drame.

 

Zapad nije obećana zemlja za milione izbeglica. Sve jači i sve otvoreniji rat na ulicama nemačkih gradova, Švetske, Francuske...Granice se zatvaraju bodljikavim žicama a veliki avioni već rulaju pistama, prepuni izbeglica  koji se vraćaju u svoje razrušene zemlje. U Siriji se nazire kraj ratu ali pitanje je, gde će se preseliti psi rata da  upale novi požar ? Ko će zaustaviti ovaj radiklni  islamizam koji je u  srž svoga delovanja uvukao mnoge zemlje sa juga Afrike, bogate zemlje Persiskog zaliva i stvorio pozamašnu materijalnu bazu iz koje finasira rat i kupuje  oružje. Prodavac je mnogo a kupaca još više.

Zašto je Evropa poverovala Americi i sebe okrenula protiv Rusije koja jedina u uvom času vodi ogorčeni rat sa džihadistima? Da li će ovaj baksuzni petak konačo probuditi savest političara sa Starog kontinenta ? Moguće je sve kao i raspadanje Zajednice koja je  samo do juče glumila  neme  ludake  primoravajući mnoge da na sili zažmure i u porodicu  evropskog klturnog sveta, prime  teroriste  sa Kosova koji  su se  najdenom izjasnili da hoće i mogu da čuvaju svetsku  pravoslavnu baštinu rasutu po velikoj srpskoj zemlji.

To je danas Evropa? A gde je Srbija ?

Može li sadašnja  potpuno izgubljena vlast da odgovori  ovom istorijskom izazovu i zemlju okrene ka kursu spašenja. Vučić se davi u svojim neispunjenim obećanjima, "ratuje" sa vlastitim narodom, podstiče i podržava lokalne  kriminalne obračune izmedju  medija koji su do juče  bili i njemu na usluzi. Reforme su za spoljni marketing nešto donele ali za  unutrašnju ekonomsku realnost, samo produbile  krizu koju narod više nije spreman da trpi. Srbija konačno mora  da nadje svoj put koga neće trasirati i kadrovirati ambasadori Amerike i Engleske i moćni ljudi iz senke-višedecenijsaki vladari zemlje. Ovo je trenutak da se na političkoj sceni pojavi nešto što ni malo ne liči na sve dosadašnje metode  izbora i kadroviranja podaničke i nesrpske vlasti. Nije moguće da danima trpimo teror  ljudi iz MMF a da sve to aminuje predsenik Vlade i da niko ni jednu reč ne progovori. Narodu se  na ime zahvalnosti  povećavaju plate i penzije za po nekoliko stotina dinara, bukvalno, za  par flaša piva, a onda ljudi teraju da se o tome peva “Ode zahvalnosti” i to nikome drugom, nego Aleksandru Vučiću! Pa što je mnogo, mnogo je!