Razne groznice u ovo današnje gadno vreme,tresu svet.Ali verovatno, malo gde groznica "maturskoe večeri" nikoga tako silno ne potresa, kao moj maleni grad.Da priču vratim daleku, daleku 1967.godinu kada sam ja i cela moja generacija preživljavala te "teške i turobne dane" u nastojanju da zajedno sa mojim roditeljima a pre svega, mojom predivnom majkom,jer majke su glavna poluga u "borbi"da se iskamči i crno ispod noktiju samo da dete ode obučeno na matursko veče.Elem!
Dok su se ocene zaključivane mi smo satima sedeli u radnji tada najpopularnijeg i najtraženije šnajdera u gradu, našeg druga i prijatelja Ljubiše Vasovića.Molili smo ga,preklinjala da odmota zamotuljak teget gabardena, malo postave i sita i krene da kroji i šije moje matursko odelo.
Molim te Ljubiša, ne moj da me ostaviš bez maturske fešte!
Reci mi šta da ti ja pomognem samo da vidim da se moje odelo šije!
Možeš samo jedno da mi pomogneš, da odmah ti i ceo tvoj razred izadje iz radnje!Marš napolje i ne brinite, odela će biti gotova makar pet minuta pre nego što autobus krene za Kuršumlijsku Banju.
i bi tako! Fircanje,peglanje,ušivanje dugmadi i krzavica sve oko pet po podne dok autobus već čeka svoje punoletne putnike,maturante gimnazije "Radoš Jovanović Selja" iz Kuršumlije.
Jurim kući.Mama izvukla neku tatinu prepravljenu belu košulju (tada su se košulje prepravljale,nisu se bacale.Date tetka Mici košulju a ona okrene kragnu.Kao nova!) jes malo šira ali bože moj neće se videti ispod sakoa.Plavo odelo,bela košulja a kravata?Joj,nemam kravatu.Jurnjava po komšiluku za neku,bilo koju kravatu jer moj otac je nosio one na lastiž koje su zvali "činovničke".Gotovo! Braon ciple,plavo odelo,bela košulja,tamna kravata,"plava ptica" je mogla da poleti.
Tu smo svi.I oni sa i oni bez odela.Lagano truckanje makadamom do Banje.Kafančina "Prepolac" i muzika iz radija "Nikola Tesla" ako odobrenje za njegovo "paljenje" da Ljuba Gudjula.Ali mi ne bi smo bili mi, da i za ovo nismo imali svoje rešenje.Predobra tetka Ljuba,majka moga sadašnjeg kuma Bobana Lukovića, odobrila nam je da u Banju ponesemo jedan od retkih gramofona u gradu i desetak ploča,uglavnom sa domačim hitovima i pesmama sa San Rema.Dakle,sviraće nam njegovo visočanstvo "Supravon" i to sto puta hitove Djorfja Marjanovića,Mikija Jevremovića,Rite Pavone,Džirole Činkveti...
To je taj tvist!
Te noći jedini pravi hit mejker bila je malena Rita Pavone,sa plavom kosicom i pegicama na licu.Cepala je sto puta "Perke,perke"... Zašto,zašto smo svi mi bili opčinjeni njenim glasom ? E, to vam ne mogu ni sada precizno odgovoriti ali znam, da je sa tom pesmom,hitom Italije,sa te strane Zapada počeo da pristiže talas TVISTA. Ej,znateli vi šta je to značilo?Njiši kukovima,nogama,klati se i veslaj rukama, sve u ritmu koji će u narednim godinama zapaliti ceo svet.Te noći,tog 22.maja 1967.godine i nebo nad Banjom pokazivalo je čudne znake za koje su drevne Inke govorile da ovim ljudima sreća ide u susret.Malo je sevalo,grmelo,malo je zahladnelo a posle ponoći kada smo se "mrtvi pijani" od sreće i ljubavi, lagano vraćalu svojim kućama sve se u trenu promenilo.Topla prolećna noć u našem parku.Pesme,suze i "teška" večna obećanja.Nikada te neću zaboraviti.
Zora je već kucala svoje prve taktove.Ribolovci su kradom izlazili iz svojih sokaka da bi izbegli svaki susret a pogotovo ono zlokobno pitanje "gde si krenuo".Babljok i Mile Ruta su iz vrele furune vadili prvu turu tek ispečenog hleba dok su čistačice u "Evropi,Proleću i Kozari" čistila srču sa tek olajisanog patosa.Sinoć je bilo mnogo pijanstva u gradu i para za cigane.Nikada više nisu skupili bakšiša.
Jutros njih nigde nema.Svi su mamurni i još uvek pospani samo one nisu.Sinfoniski orgestar slavuja svirao je sa tek ozelenelih stabala našeg Samokova svoju jutarnju budilicu,pa onda sanjalicu i na kraju svoju ljubavnu sonatu za nju, samo za nju!
 |
| Svi su u znaku punolestva i mature |
 |
| A tek koliko novca treba izdvojiti za garderobu! |
