O SKRAĆIVANJU JEZIKA

 Piše: Matija Bećković 

Predlažem da se ceo jezik sažme u dve reči. On je već i sažet, i vi već pogađate da su to reči: jebote i super! Ne znam treba li da svoj predlog obrazlažem. Dokle ćemo kaskati za životom? Predlažem nešto što je odavno naša stvarnost (i strepim: da li će moj predlog biti usvojen!) Smešno je zatvarati oči pred realnošću. To, što ja predlažem, većina je već usvojila, i manjini se predlaže da nam se pridruži, kako ne bismo kvarili utisak. Ja ne tražim da se to uvede, nego da se prizna i ozakoni kad je već došlo spontano.

Ovo je vek brzine, koji je štošta skratio i sažeo. Kako sam razumeo, i sama atomska bomba je rezultat ogromnih sažimanja. Hrana je odavno koncentrisana, a da i ne nabrajam - šta se sve obrelo u pilulama? Napredak nauke stvoriće pilule u kojima će se naći najrazličitija znanja i osećanja - biće dovoljno popiti pilulu pa postići ono za šta su ranije bile potrebne decenije.

Naravno, jezik ne može biti izolovan od sveta i veka. Nije normalno da se sve skraćuje a da se jezik širi i produžuje. Pojavom dve svemoćne reči ("jebote" i" super") pokazalo se da postoje milijarde nepotrebnih pojmova. Moderan čovek ne zna šta će sa tim balastom a mora da se izražava kraće i brže. Pokazalo se da se jednom, od tih reči, može reći više nego vatrometima reči i govorničkim toboganima. Neverovatna je sposobnost reči "jebote" i "super": mogu biti upotrebljene bezbroj puta a da uvek znače nešto drugo. Nabijene smislom koji se ne može potrošiti, one su se već pokazale kao uspešna zamena za sve. Prosto je neshvatljivo da se niko ranije nije setio ova dva pojma, koja su nam bila na vrhu jezika, niti zapazio kakva se moć krije u ovih deset slova! Bili su potrebni čitavi tomovi da se izrazi ono što se može daleko uspešnije reći sa "jebote" i "super". Kad bi neko bio dokon, pa da razmotava i razlaže ove dve reči, videlo bi se da je u njima zbijeno sve ono što je ispisano na bilionima stranica. Tako bi obrnutim putem, ponovo nestalo ono što kao zakopano blago čami mrtvo u magacinima i policama biblioteka. Ali, čemu taj obrnuti proces? Da su te dve reči ranije uočene, ne bismo straćili toliko vremena i potrošili more mastila i papira. Još nisam primetio da postoji neko pitanje na koje se ne može odgovoriti sa "super" ili "jebote". Nema tog doživljaja koji se ne može savršeno izraziti jednom od ovih reči, pa čak i one - po potrebi - mogu biti skraćene. Dovoljno je reći "u-je" ili "suu" pa steći ugled ne samo znalca, nego i slavu govornika! Kako je ovim otkrićem postala smešna čitava gramatika i tolike druge oblasti koje su izrasle iz jezika! Kako su osramoćeni i uhvaćeni na delu toliki praznoslovi, skribomani, i gnjavatori. Nemoguće je jednu od ove dve reči upotrebiti na pogrešnom mestu. Niko ih nije izgovorio a da je ispao glup, preopširan, ili da se pogrešno izrazio! Kako su postale suvišne tolike katedre i profesori maternjeg jezika! Kakav su samo posao bili izmislili - da rođenom narodu predaju rođeni jezik?! Pametnom čoveku je odmah tu moralo biti nešto sumnjivo. Kakav je to maternji jezik koji se mora učiti. I još imati kompleks da ga ne znaš, i da ne umeš da govoriš, iako ti je matemji!

Čitavi krajevi neće više pogrešno govoriti, jer je nemoguće izgovoriti pogrešno "jebote" ili "super". Da ne govorimo koliko je njihovom pojavom ušteđeno. Toliki govori, predavanja, dokazivanja, postali su deplasirani. Sa ove dve reči više smo postigli i rekli za kratko vreme nego sa svim rečima otkad smo progovorili do danas. Njihovu veličinu nemoguće je izraziti nekim drugim rečima nego opet njima: "super" i "jebote".

Ako ne verujete da se samo s dve reči mogu zameniti sve ostale pokušajte, za početak, da sa "super" i "jebote" garnirate sve što govorite. Te dve reči same rade, pa ćete vremenom shvatiti da sve ono drugo i nije bilo potrebno. Niko vam neće reći da brbljate, trtljate, balegarite, lupate, ako budete upotrebljavali samo "super" ili "jebote". Ne kaže naš narod slučajno da ćete biti pametniji ako ćulite. To je rezultat vremena u kojima se s mnogo reči tako malo reklo. "Jebote" i "super" su neka vrsta začina "C". Pokušajte da ih udenete u sve što govorite, i tako ćete videti da se slažete sa mnom, iako vam se to sada čini preterano.

S njima je svaka stvar ukusnija, a bez njih bljutavija!

Uzmimo, recimo, pesmu Branka Radičevića DEVOJKA NA STUDENCU.
Pročitajte je sa ovim refrenom, i bez njega, pa odlučite koja je bolja.

Kad sam sinoć ovde bila
Jebote!
I vodice zaitila,
Super!
Dođe momče crna oka,
Jebote!
Na konjiću laka skoka,
Super!
Pozdravi me, zborit ode:
Jebote!
"Daj mi sele malo vode!"
Super jebote! 

Moj predlog će, vremenom, usvojiti čitav svet. Ja ne razumem kako bi se, na nekom drugom jeziku, to isto moglo drukčije reći. Ko ne razume čoveka koji kaže "super" i "jebote"! Dolazi dan kad će čitavi svet ukloniti jezičke barijere i sporazumevati se samo sa "super" i "jebote". To će biti, jebote, super! 

TEROR ŠIPTARSKIH BANDI

Bezobzirnost šiptarskih bandi na imovinu i ljude nastanjene u selima Kuršumliske opštine traje mnogo dugo.Ono gorštaka što je ostalo, svedoče o nasilju lopova i šumokradica koji su do sada posekli i odneli preko 150 hektara najbolje bukove šume. Taj zulum se sprovodi  javno a čini ga nekoliko porodica iz obližnjih sela susedne opštine Podujevo.I to svi znaju jer ta šuma završava kao ogrevno drvo na pijaci u Prištini po ceni od 45 EU po kubiku ili kao gradjevinski materijal.Po rečima Nebojše Mihovilovića, direktora Srbija šuma u Kuršumliji,država Srbija je do sada oštećena za preko 50 miliona dinara ne računajući i učinjenu ogromnu ekološku štetu.Znaju to i u EULEKSU gde se ćuti i reaguje  samo kada se dogode malo organizovanije akcije sa Srpske strane i to akcije na zaštiti života i  imovine  preostalih meštana koji su inače,prinudjeni da se organizuju u seoske straže ne bi li sačuvali  glave na ramenima svojih malobrojnih porodica.

Zaplenjeno sedam traktora

Šiptarskoj bezobzirnosti nema kraja.Po običaju,oni dolaze u smiraj dana ili u ranim jutranjim satima opremljeni testerama, traktorima, kalašnjikovima  i dovoljnom količnim municije za manju vojnu formaciju.Uz urlanje i psovke,ispaljivanje celog šaržera u vazduh,dobro uvežbana ekipa  lopova brzo puni duple prikolice od traktora i uz ponovno oglašavanje kalašnjikova beže sa terena.U ovoj akciji zaplenjeno je čak sedam traktora sa prikolicima,desetak motornih testera i ostalog orudja. I tako više puta u jednoj nedelji,mesecu i godini.

Posle seče pustoš

Ne pomažu upozorenja,dopisi,molbe nadležnim licima zaduženim da čuvaju red i poredak u ime svetske zajednice.Šiptari za tren zaćute pa onda sve iz početka.

U kradju kreću sa prvoklasnim alatom

Nije ovo njihov trenutni  hir i ludilo koje teraju svima poznate porodice iz ovih šiptarskih sela.Oni to rade od pamtiveka.Za njih važi pravilo da više vole da ukradu tudje a pogotovo srpsko, nego  da jedu proju i piju surutku.Upadali su oni od pamtiveka  u ova sela, krali šumu, stoku, uništavali letinu, podmetali požare, pucali na seljake a onda bežali i krili se kao najobičnije kukavice.Doduše, tada,u to vreme,vladala su neka druga pravila u odnosu na ova današnja.Jedno upozorenje i kraj !

Istorija beleži da su Ibarske divizije, pod komandom Stevana Biničkog.prodrle  u Topicu  1878.godine, oslobodile Prokuplje a sutra dan i Kuršumliju.Tako je Toplica,  posle 423 godine turske vladavine,bila konačno slobodna.Na Berlinskom kongresu,13.jula 1878.godine,Srbija dobija nezavisnost a sa njom i Toplicu.Na granicu sa Arnautima, a kasinje i sa njihovim naslednicima Šiptarima, stali su srpski i crnogorski junaci koji nisu dozvoljavali da se otima i krade ali jesu zagovorali  miran život onakav kakav dolikuje komšijama, bez obzira na veru i običaje.Šiptari su to po nekada poštovali i Srbi su to znali da cene ali sa lopovima i razbojnicima nije bilo kompromisa.

 

Jedinica žendarmerije

Jučerašnji događaji jedni su u nizu, stim što su pogranične jedinice Srbije ovoga puta spremno odgovorile na paljbu šiptarskih lopova.Jedan od njih je ranjen i odmah transportovan do bolnice a drugi,ostao je na licu mesta mrtav.Ali već danas, u ranim jutarnjim satim, ponovo je opalila skivena puška sa njihove strane.U glavu je pogodjen mladjani policajac Stevan Sindjelić koji je oko podneva preminuo na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu.

 Veljko Veljović (24) iz sela Prevetica,čija se kuća nalazi na samo 500 metara od mesta gde je banda Albanaca s Kosova prekjuče ubila  Stevana.Veljović živi s babom i dedom, a u njegovom selu žive još dve stare žene.Kaže da ga je tog jutra, nešto pre pet sati, probudila žestoka pucnjava. 

- Stevan Sinđelić je poginuo braneći Srbiju.On je branio moju šumu i onu mojih komšija.On i svi ostali pripadnici Žandarmerije brane nas,naše kuće i našu imovinu. Sinđelić je heroj,kao i njegov slavni imenjak i prezimenjak-u dahu izgovara Veljović.

Sindjelić nikome ništa nije skrivio,radio je kao policajac veran svojoj profesiji i zakletvi koju je dao.Bio je  uveren da krvoprolića, ratovi i mržanja moraju jednom da prestanu ako ni zbog čega drugog,onda zbog mladih koji dolaze.Oni moraju da pobede i time da trasiraju  novi puta saradnje i razumevanja.

Do tada,teško da će ko od nas uspeti da zaustavi Šiptare u njihovim poganim namerama ako to ne urade oni sami medju sobom.Mirno neće, jer oni dobro znaju jezik sile.Dok razum ne prevlada, državna granica mora da se čuva "kao zenica oko svoga",kako se to nekada govorilo i radilo.Posle svega,na ovoj graničnoj liniji izmedju Srbije i Kosova upozorenja više ne važe !Svako nasilje,teror i lopovluk ima svoju cenu i to su pravila koja važe na celoj zemaljkoj kugli.Zašto bi Šiptari  bili izuzetak!!! Lopov je lopov a svaka država ima interesa da se bori protiv njih.

TEK NAS ČEKAJU KRIZE I UDARI !

Dr.Dušan Bataković

Kada on priča i to skoro 2,5 sati, posle toga san vam ne dolazi na oči. 

Diplomata od karijere, prvi savetnik Borisa Tadiča, svedoči o krahu srpske diplomatije a samim tim i o lošem položaju Srbije u medjunardnim krugovima, pre svega u krugovima velikih sila. De Gol nije voleo Tita, Miteran je obožavo Srbe a Srbi su demonstrilari protiv njega! Nemci nam nikada nisu bili naklonjeni a o Englezima i Amerikancima da i ne govorimo. Ruska ljubav i naklonjenost nije takva kao što to narod misli ali jeste činjenica da nam je Putin naklonjen. Kao i to da se na godišnjicu Cerske bitke i to punih sto godina, istorija prekraja i preko Gavrila Principa, na Srbiju ponovo puca.

Srbija po njegovom kazivanju nema nikakve šanse dok ne bude svedena na teritoriju, a to je valjda teritorija tog famoznog "Beogradskog pašaluka", gde će ziveti oko 4 miliona stanovnika. Skoro da smo zaboravili na taj termin i tu mogućnost ali eto, Bataković nas podseća da oni koji “misle” o nama nisu odustali od tog pogubnog plana. To znači, da nas tek čekaju ratovi i nova prekrajanja granica. Šta će biti sa Vojvodinom i Sandjakom, Jugom Srbije, preostalim Srbima na Kosovu ?

 Ono što je poenta u Batakovićevom kazivanju je činjenica da Srbi sve više vole osim svoje Srbije. Danas ovde živi mnogo više “jugonostalgičara” nego pravih Srba, svesnih kako se voli, poštuje i kako se za Srbiju bori. Sve to podupire i dokazima o velikim kradjama nacionalnog blaga koje su počinili sami Srbi.

"Pitao sam jednog Ruskog zvaničnika, kaže Bataković, zašto vojska čuva Miru Marković-Ledi Magbet? On mi  odgovorio, kada bi ste vi u Rusiju doneli 4 miliarde EU, i vas bi smo čuvali kao Miru Marković"!!!

Ovo nije izjava običnog gradjanina, pijanca ili intrigaroša, ovo je izgovorio savetnik Predsenika dežave i ambasador u Atini i Prizu. Ako su Mira i Marko odneli iz zemlje 4 miliardi EU onda je tačna konstatacija Angele Merkl, koja je javno ustvrdila, da je iz Srbije pokradeno preko 57 miliardi EU.

 Dakle, Srbija je ekonomski uništena, pokradena i ogoljena od strane nezajažljivih Srba i neverovatno glupih političara. Najpre od Tita i Miloševića a potom, od Đinjđićevih naslednika, koji su  svi na svoj način, Srbiju doveli u ovu današnju poziciju.

Taj proces se nastavlja a obilatu zaštitu i profilaciju, daju ljudi iz politike, sudstva, policije, državne bezbednosti, civilne i vojne, utrkujući se za bogastvom otetim od naroda najpre kroz proces  "ourizacije" a potom kroz tranzicione tokove ka demokratskom društvu i ubrzanog prelaska ekonomskih tokova sa društvenih pozicija u privatne djepove. 

Pogledajte portrete najuticijanijih domaćih tajkuna pa će vam sve biti jasno. Kako bi ste opisali ličnost i delo jednog Miškovića, Milana Beka, Bogićevića, Koleta, Čovića, Perčevića i desetine drugih njima sličnih.To su ljudi bez obraz i morala ali ljudi sa djepovima punih para i pokradenim bogastvom koje će troškariti i njihovo deseto koleno. Oni su sve oteli od Srbije a za Srbiju nedaju ni pet para. Dok oni slažu milione narod gladuje a njima ni jednog časa nije palo napamet da se zaustave u otimanju i sada kada je Srbiji nejteže, vrate ukredeni novac u zemlju i položega na oltar otadjbini. Iluzorno je to od Srskih tajkuna očekivati. Ko samo zapravo, mi ?

JA SE BOJIM, A VI ?

Leto mi prolazi u razmišljanjima o Srbiji i nastojanjima Vlade Ace Vućića da pošto poto nadje rešenja za preveliku budjetsku rupu i državu time spasi od sigurnog  bankrotstva videnjog kod naše braće  iz drevne Elade. Svi planovi su okrenuti ka otpuštanju zaposlenih, smanjenju plata i smanjenju penzija. Za sada niko javno ne pominje i neke druge mere a pre svih, meru oduzimanja nelegalno stečene imovine od brojnih domaćih lopova koji su se dobrano nafatirali kroz proces privatizacije.Ta tema se zaobilazi, mediji  o tome ćute ali ne i  obični ljudi koji  se sve glasnije pitaju:

Šta će se dogoditi kada se o trošku osiromašenog naroda,spasi država a uništi narod ?

 E,baš upravo ta apokaliptična slika mi prolazi kroz glavu. Zamišljam većinu nas kako se vučemo po ulicama u potrazi za jevtinom i lošom hranom, po sudovima zbog neplaćene stuje i stanarine, po marketima gde na kasama rade bildovani muškarci angažovani da biju sve one koji  se drznu da  ukradu parče hleba  i malenu „Carneks“ paštetu. Razgovaram sa uplakanom komšinicom kojoj  su neki ošišani momci iz kuće odneli frižider i televizor jer nije uspela da plati kaznu Parking sevisu.Tu na stepenicama i ostareli deda Pera žali se  da nema para da kupi svoj lek za aritmiju koja ga baš ovih dana trese. Kaže da je  primio penziju manje od 200 EU a da mu je za troškove odmah otišlo 150.

-Kako ću sa 50 EU da prživim ? Nemam od koga da pozajmim ! Niko nema,  a ako ima, čuva za crne dane, ako crnjih od ovih ima. Pa nastavlja. Deca mi ne rade. Sin lekar bere  višnje, ćerka arhitekta šalje CV estradnim  kurvetinama  koje  se razmahale u potrazi za bebi sistarkama. Danima im gledam očaj na licima i ogromnu želju da već jednom nekuda odu u nadi da će tamo biti bolje. Ja se razjedam i ne živim. Vegetiram i sve što želim je da sklopim oči i odem sa ovog poganog i pokvarenog sveta. Svi me zezaju i svi mi se smeju u lice. Pa i ta pokvarena  država! Izdala mi je ličnu kartu pre pet godina koju sam morao ovih dana ponovo da vadim. Da čekam u red i platim taksu. Joj,kakva jevtina lopovska logika. Za utehu, ova nova LK važiće mi do 2052. Ja ću tada imati tek 113.godina. Djubrad jedna cinična ali neka ! Zamoliću Sv.Petra da me  „odozgo“ pusti da  im već jednom jebem mater uzduž i popreko,kaže rezignirani deda Pera.

 

 Lepote moje Srbije

Pristajerm na utehu pa čak i na varijantu da je sve ovo samo moj ružni san ali opet, pitam se,  šta je to bolje za dve tri godine ili šta će to biti mnogo bolje 2025.kada nas  neka tamo Angela Merkl primi u tu famiznu Evropsku zajednicu! Izoštravam soćiva  ali, ništa mi bolje ne izlazi pred oči. Sve je tužno, ružno i sivo. Nećemo se mi više nikada najesti hleba i napiti vode. Od onog časa kada nam otmu i ovo NIŠTA i sa time popune tu rupetinu dugova, mi nećemo postojati. Ali, zato, ostaće da žive i svet uništavaju lihvari svih fela i boja. Štampaći dolara i lažnih obećanja, patološke face koje uzivaju u mukama dve trećine svetske populacije koja se davi i umire u njihovim dugovima.Nešto mora da pukne,oni ili svet.Ovako više ne može. Rezultati njihovog delanja su sve vidljiviji.

Ukraina se rastače, i to po njihovom scenariju u najkrvavijem gradjanskom ratu koji se tek razbuktava. Afrika umire od galopirajuće ebole a neki  labaratoriski pacov se hvali kako je on  pustio u „promet“  virus side da  malo rastereti svet od ljudskih likova koji nikome ne trebaju. Farmaceutska mafija krije lek protiv kancera jer u novom leku i formuli ne vidi ni približno svoju zaradu  u odnosu na vreme sadašnje.

Ekonomija je opaka bolest čovečanstva. Sve što se više razvijala čovek je sve više propadao i nestajao. Ona nije u funkciji   zdravog života, školovanog i pameti. Ona pospešuje smrt, ratove i tragične boleštine. Forsira manjinu, uništava većinu.Ta nova ekonomija u prvi plan stavlja  interes, kapital a čovek je samo jedan maleni upotrebljiv šravić koji rukovodi veštaćkim umovima   ka tom cilju. Što je gluplji i što je jevtiniji to je korisniji. I tu je naša greška.

Hteli smo što više školovanih i pismenijih a oni su bacili oko na našu zemlju,rudnike,reke,šume i prostu radnu snagu kojoj ne treba više od 200 EU da bi živela !!! Zatrpavajute svojim prljavim parama,zadužujute do guše i teraju u večno dužničko ropstvo. Hteo- nehteo, moraš da igraš po njihovom diktatu.

Da li je realna ova naša, domaća ekonomska strategija, da DRŽAVU spasimo a narod ubijemo? Nažalost, jeste !