JA,NOVINAR!

U žiži interesovanja javnosti je brutalno prebijanje pevačice Nataše Bekvalac.Iz dana u dan, afera se rasplamsava i obećava da će potrajati koliko i afera sa pevačicom Jelenom Marjanović. Do tada, kako to obično biva, javno mnjenje je podeljeno, na one, koji osudjuju ovaj  čin Luke Lazukića i na one, koji su poverovali u njegovu priču da su modrice na licu pevačice posledica loših dermatoloških tretmana! Identično, kao u slučaju Marjanović. Od časa kada je ubijena ova pevačica, mjediji su narodu servirali dve priče.Prva, da je Jelenu ubio muž i druga, da je u tome učestvovao njen ljubavnik ! Ista matrica i u jednom i drugom slučaju.

Ono što je poenta ove "Žaoke" je traganje za razlozima tolike preokupacije medija za ovakvim tekstovima. Zašto, zar nema važnijih priča koje podstiču i ističu bolje i uspešnije teme proizvedne u produkciji svakodnevnog života. Borim se da takvu nakaradnu logiku  odstranim od sebe. Ne ide! Napadnut sam kao i mnogi kojima se sve ovo gadi.

Jutros je zgrada suda, gde su sada već bivši supružnici davali izjave policiji, bila opsednuta sa stotinak, uglavnom, mladih novinara željnih slave i afirmacije. Priče i izjave karijere! Svi su bili naoštreni moleći boga da sve ovo što duže potraje.To je danas smisao i suština života ljudi koji svake godine u sve većem broju upisuju novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Bore se za budućnost na studijama koje nisu ni malo lake i većina od njih sanja put do "Pulicera". I najednom, kada se dograbe nekog svog honorarnog statusa, bezuslovno, pristaju da im karijera započne iz blata i najgoreg životnog brloga. U moje vreme, započinjala je sa pijace ,Homoljskih pašnjaka i zabitih sela Istočne Srbije.Zapanjen sam činjenicom, da su danas u domaćim medijima glavne teme sa kojima se pravi ime i postiže veći tiraž, gledanost i slušanost: ubistva, brutalna prebijanja, silovanja i neobjašnjiva samoubistva. Na drugom mestu je droga, hapšenje narkodilera i surove likvidacije svih onih koji su izneverili pravila narko bosova.

Branko Stanković:majstor, ostaje majstor!

Život, socijala, siromaštvo, rad, obnova, zapošljavanje, izgradnja kapitalnih investicija, afirmacija zasluženih privrednika za uspehe u radu i zapošljavanu, priče o selima koja nestaju i gradovima gde se više umire nego radja e, to nisu teme koje pune i beleže "ogromni" tiraži. U sportu, a naročito u fudbalu i košarci, više nije važno ono što se dešava na terenu već ono što trese i talasa tribine.Tuče, nasilja i ubistva. O političarima, u čiji zabran je ušlo mnog bandita i manpulanata, ne bih da trošim reči.

No, kada smo kod tih pompeznih tiraža, moje uverenje je da tu svako objavljuje šta mu je volja vodjeni, ne tržišnom logikom, već onom narodnom: "neka komšiji crkne krava".

Takodje, potpuno sigurno i pouzdano tvrdim, da toliki broj mladih novinara, koji žive za i od ovih tema, neće se u svome životu najesti i onako tvrdog i bajatog novinarskog hleba. A o narodu koji guta ovakve teme, satima i danim sedi kraj televizora, zavirujući u privatnost i intimu učesnika brojnih rialiti programa, nemam nikakav dobar ni pohvalan komentar. Meni je to sigurna indikacija našeg prostakluka i ogromne nepismenosti, nažalost, pretežno mladjih ljudi, koji sa ovakvom životnom filozofijom unapred predodredjuju budućnost i sudbinu svoga života. Drugim rečima, od rodjenja pa do groba, dobrovoljno pristaju da budu "topovska hrana" gramežljivih, sebičnih i do bola pokvarenih ljudi, spremnih na najgora dela u slučaju i najmanje ugroženosti vlastitih interesa.I još jedno prisećanje izvučeno iz arsenala pluskvam perfekta.Primitivizam,nepismenost,zaostalost, kako se to najčešće opisivalo,bili su teška i neoprostiva ljaga na savesti čoveka.Danas,nažalost,to su sve same vrline!!!

Ja, novinar, ili kako to reče vlasnik “Pinka”, ja, Željko Mitrović,”odlučio sam da kupim 10 posto vlastitih akcija i time postanem 100 posto vlasnik najgledanije ružičaste televizije “Pink”. Čestitam,zaista veličanstveno!

PLAČI VOLJENA ZEMLJO!

 Nisu me zaveli Haradinajevi osmesi,njegovi lakonski odgovori i  priznanja da je ubijao.Ostao sam dosledan u stavu da je on djubre i tipičan prestavnik primitivne šiptarske rulje naoružane patološkom mržnjom prema svemu što je srpsko. Kada mu je već pružena šansa pokušao je sebe da predstavi u jednom drugom izdanju ubedjen, da će javno mnjenje u Srbiji, koje nije bilo malo ipak, promeni mišljenje o njemu,njegovom narodu, „iredenti“ kojoj je pripado i politici koju trenutno vodi sa pozicije Predsednika vlada nepriznate države Kosovo! Osim toga, svojski se trudio da svaka njegova izgovorena rečenica bude, ako ne“ tenkovska“ ,onda sigurno, „pešadijska“ nagazna mina, poturena ispod stopala zvanične srpske politike koja se vodi prema Kosovu i svim frontmenima koji se ističu u tumačenju te politike,pre svih, Aleksandru Vučiću i Marku Djuriću.

Dogadjaj hapšenja i blamiranja Djurića on kao ne odobrava ali je nekoliko puta upozorio da je slučaj mogao da bude izbegnut da je Marko malo kasnije stigao na Kosovo. Za razliku od legendarnog junaka, kome istorija nikada nije oprostila što je sa zakašnjenjem stigo na Kosovo, ovog sadašnjeg Marka a time i Srbiju, njegov kasniji dolazak, spasio bi  blamaže i prave političke drame koja je mogla lako da se pretvori u novi ratni sukob, tvrdi i vešto potura ovaj ovejani kriminalac i lupež.

Marko Djurić

I ne bih se više osvrtao na ovaj deo intervjua „veselog Haradinaja“ koji je očito uradjen uz sugestije  okrenute ka uverenju da „nema pitanja bez odgovora“.Ili, „oni mogu da pitaju šta hoće a ti odgovaraj kako tebi odgovara“. Onaj ko ga je podučavao očito da mu je sugerisao da odgovori budu jasni,kratki,sugestivni a rečeni manirom „poštenog,časnog“ čoveka! Konačna poruka  a i smisao celog intervjuao zacementirana je u tezi : Kosovo je država! To je stvarnost, to je realnost i  Srbija uzaludno gubi vreme u odlaganju rešenja ovog problema koji za njega nije toliko veliki problem jer Amerika radi svoje, koliko je to ozbiljan i veliki problem za Vučića ostavljenog na cedilu da reši nešto protiv čega je ceo Srpski narod.

Da čovek ne poveruje, ali kada je izgovorio rečenicu sa kojom je jasno i glasno objasnio od koje „armature“ i kog „gradjevinskog materijala“, uz čije projekte i izvodjenje radova je napravljena ova karikaturalna državna tvorevina za koju on tvrdi da je oličenje „morala  i poštenja“ i da su priče o Al kaidi i narko kartelima puka izmišljotina i ogavna laž. Da,da znali smo svi mi tu istinu ali ojektivno govoreći, jedno su predpostavke i često tumaranje po mraku a dugo je javno priznanje prvog kosovskog ubice a sada postavljenog i potpuno zaštićenog čoveka koji je uz smešak,“od uveta do uveta“,gledajući direktno u kameru lagano i spokojno kaže:

„Mi nemamo svoju spoljnu politiku a nije nam ni potrebna! Kosovo i još nekoliko sličnih malih zemalja u svetu,funkcioniše isključivo po diktatima Američke spoljne politike i mi ništa ne radimo dok njih ne pitamao“.

Tačka i kraj svih naših zabluda. Amerika i Englesaka a samim tim i Evropska unija ni u ludilu neće odustati od ovog nezapamćenog svetskog koštapleraja uprkos svim našim kuknjavama i ukazivanjima da je na projektu Kosova zgaženo demokratsko i slobodarsko dostojanstvo sveta, svetska pravda, porušeni temelji velike kule Lige naroda na Ist riveru i širom otvorena vrata za sve naredne secesije sa osnovnom idejom formiranja malih i u svemu zavisnih država od politike koja se formira i ekspeduje direktno iz Bele kuće,Londona,CIJE, MI-6 i ostalih mafijaških organizacija. Nije politička floskula „da je Srbija uvek i za sve kriva“ već je to nažalost, istina po nekada objašnjiva a u većini slučajeva, teško objašnjiva.

Posle svega što smo čuli direktno od Haradinaja a samo 24 časa kasnije i od zvaničnika EU uz komentar predsednika Francuske Makrona „da treba zaustaviti svaki novi prijem u Zajednicu dok se ona ne reformiše“ja iskreno govoreći sumnjam da ćemo i 2025.godine biti na dnevnom redu za prijem u EU.Do tada,mnogo toga će se na Zapadnom Balkanu promeniti jer osnove za tako krupne promene granica i osnivanje niza malih i samo jedne velike države,  su već uradjeni.

Davno započeti projekat Velike Albanije iz dana u dan se polakao ali sigurno ostvaruje  pod patronatom Amerike i Engleske a i nekih uticajnijih zemalja Evropske unije. Albanija preko Edi Rame sprovodi isključivo politiku Amerike i tom čoveku uporna demokratska opozicija ne može ništa.Na sve očigledniju  albanizaciju svoje teritorije bezpogovorno je pristala i Makedonija u kojoj pod  Američkim patronatom traje parlamentarna borba za izmenu Ustava gde na velika vrata treba da udje Albanski jezik kao drugi zvanični jezik u zemlji.Sve češće se pominje i Epir deo Grčke gde živi alabanska manjina a za jug Crne Gore,Ulcinj i Bar,smatra se da je tu posao već davno završen i da je taj deo teriorije već ubeležen u kartu Velike Albanije.O Kosovu da ne trošim reči jer tu je sve manje više poznato.Granica izmedju jedne i druge države davno ne postoji a kao velika smetnja u objedinjavanju celokupne teritorije gleda se na Sever Kosova i stvaranje Zajednice  sprpskih opština .I taj deo projekta  rešavaće se isključivo  po planu i nalogu Amerike i Engleske što je sasvim dovoljna garancija da je moguće očekivati svašta i sve najgore ako bezuslovno ne pristanemo na potpunu kapitulaciju i za početak predamo i priznamo Kosovo.Ko će to u Srbiji uraditi,pitanje je za mesto u istoriji i to u onom najcrnjem poglavlju gde se govori o izdajnicima i izdaji roda svoga.

Da li je Rusija ipak predaleko ili je u zao čas po nas,prerano stigo „umor“ od isrpljujućih borbi u Siriji i na drugim frontovima protiv najprljavijeg i najpokvarenijeg protivnika u istoriji čovečanstva.Ovako više ne ide.Uzaludno je pozivti se na rezoluciju 1244 i odluke SB o daljoj sudbini Kosova što je isto  i očekivati berbu banana na Severnom polu.Ulazak Ruske braće u suštinu Kosovskog problema morao bi da se obavi na način kako Amerika brani svoje interese  na našoj otetoj zemlji ali ni manje ni više od njih.Bez takvog jasnog političkog egala,oni se neće lako smiriti.Srbija će patiti i stalno nazadovati.