SKOPLJE 1963

Na jesen te godine krenuo sam u prvi razred Gimnazije.Kao po običaju,leta samo provodili na rekama i gradskom bazenu.A po tatinoj ideji, najmanje desetak dana,putovali smo vozovima po tadašnjoj zemlji sa ciljem da je bolje upoznamo,steknemo nova prijateljstva i učvrstimo stara.Naša brojna rodbina je manje više bila skoncentrisana u Beogradu a neki su otišli čak do Subotice, Sombora ,Novog Sada, Vršca, Kraljeva.Tog 26.jula 63.zatekli smo se u Beogradu kod tatine sestre koja je živela na Starom sajmištu u to vreme veoma atraktivnoj i posećenoj plaži izmedju dva mosta na čistoj i prelepoj reci Savi. Najednom preko Brankovog mosta počeli su zlokobno da zavijaju sirene svih raspoloživih kola hitne pomoći.Narod se u panici pitao šta se dešava.A onda je kao bomba eksplodirala vest: jutros, u osvit zore,u 5,17 minuta Skoplje, glavni grad Makedonije, sravnjen je sa zemljom. Zemljotres jačine od 6,9 strpeni po Rihteru, porušio je grad i odneo 1.000 ljudskih života a čak 3.000 njih je bilo povredjeno.Veći deo povredjenih je vojnim transportnim avionima prebačen u zdravstvene centre Srbija a po najviše u Beograd.Otuda ta panika i zavijanje sirena automobila hitne pomoći koji su jurili ka Batajničkom aerodromu da prihvate unesrećene.

Železnička stanica u Skoplju,večiti spomenik 26.julu 1963. u 5,17 minuta

Skoplje 26.jula 1963.godine

Bilo je to vreme iskrene ljudske solidarnosti koja se u takvom obimu,sa toliko emocija i iskrene ljubavi prema svim nastradalim žiteljima grada, koga smo  svi volelu,više nikada,nažalost,nije ponovila.Samo u mom rodnom gradu Kuršumliji bilo je od srca prihvaćeno desetak porodica koje su tu ostale do obnove svojih porušenih domova.Nikada takva bliskost,tolika srdačnost nije vladala medju nama kao u to vreme. Ako neko od njih pročita ovo moje sećanje neka zna da mu od srca šaljem velike pozdrave .

Jedan od njih,u to vreme veliki košarkaš Rabotničkog,Sterija Andonovski, poznatiji kao Duli, moj drug iz JNA, sećajući se tog užasnog jutra priča.

"Na prvo drmanje izleteo sam iz stana na ulicu.Kada je udario drugi talas,legao sam na zemlju u snažno zario nokte u nju ne bi li se pridržao da ne odletim ko zna kud.Ta panika i taj strah,da nemate sigurno tlo pod nogama,i danas me veoma često proganja u snu i u mojim sećanjima na taj užasni dogadjaj".

Pedeset pet godina posle ovog dogadjaja,malo je mladih s jedne i druge strane granice nezavisnih država,koji znaju po nešto o ovim julskim danima 1963.godine."Prošla je bura,stišale se strasti",kako kaže veliki Dučić i sve se zaboravilo.Danas političari izazivaju jače i strašnije zemljotrese od ovog.Šire mržnju,netrpeljivost medju ljudima i u svojim pričama stalno potenciraju sukobe,ratove i podele.Hteli bi da otimaju i ubijaju a sve radi svojih bolesnih ideja i megalomanskih želja da budu ono zašta ni snage ni pameti nemaju.

Veliki pozdrav svim mojim makednoskim rpijateljima.

PATRIJARH SRPSKI

Retko kada se dešava da Patrijarh Srpske pravoslavne crkve izadje u javnost sa tako oštrom izjavom koja se direktno meša u medjudržavne odnose dveju do juče bratskih država i naroda.Koja je toliko jaka i snažna da plaši i nagoveštava mnogo gore i crnje nastupajuće dana i godine. Reč je o Srbiji i Crnoj Gori .

Vladika Anfilohije Radović i Patrijarh Irinej

Srbi,kaže patrijarh Irinej,koji žive u Crnoj Gori, izloženi su pocenjivanju, proganjanju, maltretiranju, poredjujući ovo sadašnje vreme i vladavinu Mila Djukanovića identičnom vladavinom Pavelića u zloglasnoj fašističkoj tvorevini NDH-aziji.

To nije slučajnost,to nije hir mudraca,njegova želja da kvari i sukobljava dva naroda čijim žilama teče ista krv, koji žive pod kapom nebeskom istog boga, iste vere i hiljade drugih zajedničkih i bliskih detalja.

Iz dana poštovanja i prijateljstva:Milo i Anfilohije

Mora da se nešto teško i strašno mučno dogodilo u glavi i duši Patrijarha kada se odlučio da prekine ćutanje i na ovaj način javno optuži režim čoveka o kome se davno govori i piše da je on taj koji potkopava temelje vekovnog prijateljstva i bliskosti izlažući Srbe crnogorskog porekla tako prizemnim i podmuklim udarcima ne zapamćenim u istoriji oba naroda. Njegova politika mržnje naročito je izražena u teškom sporu izmedju Prištine i Beograda gde se on kao po pravilu uvek stavlja na stranu šiptara. Takodje, njegova ideja je da Srbe treba izbaciti iz Ustava CG kao ustavotvoran i ravnopravan narod a SPC ukinuti u zemlji, koja se u žargonu sve češće pominje kao "Milo Gora".

Čaša žuči se prelila i teško je očekivati da će se nešto drugo i bolje dogoditi osim što će se represalije prema Srbima zaoštravati a sudbina Anfilohija Radovića,Vladike crnogorskog i ljudi oko njega, je potpuno mutna i neizvesna.Počelo je sa sukobom u Baru a gde će se i kada nastaviti, pitanje je trenutka i dana.

Ono što me posebno čudi i zabrinjava je bleda i skoro nikakva reakcija domaćeg javnog mnjenja koje je zbunjeno ovom snažnom izjavom a možda i uplašeno, odlučilo da čuti verujući da će se ovako krupan konflikt sam od sebe rešiti.Ja u to ne verujom i ne želim ni jednoga časa da nasednem na provokacije koje bi trebale sve ovo da anuliraju tako što će Patrijarha Srpskog proglasiti "neuračunljivim" i neovlašćenim da se bavi politikom izvan domena politike kojom se bavi SPC.Ja se naravno ne slažem ni sa ovim jer Patrijarh a i svi mi zajedno s njim, znamo dobro koliko Crnogoraca živi u Srbiji, radi i nesmetano planira svoju sadašnjost i budućnost. Ako se ovako nastavi, realno je očekivati prelivanje, napre verbalnih a posle ko zna kojih sukoba i preko granice dveju država. Kao Srbin pravoslavac ja nemam dileme da li treba verovati i podržati stavove Patrijarha.Potvrdno odgovaram "da". Verujem da ova izjava nije izletela u javnost kao rezultat njegove omamljenosti i staračke senilnosti.Mora biti da je u pitanju nešto drugo,ružno i celom svojom dubinom,odvratno.

VEROVAO SAM U ČUDO DA JE POMIRENJE MOGUĆE!

Prvi dan posle prospavane noći.Utisci su se slegli i sada hladnije glave možemo da ih prebiramo.Novakov put do trona bio je put njegove lične Golgote.Šibale su ga neprilike,teške povrede, izmučeno i umorno telo,brojni psihološki izazovi. Šibale su ga uvrede i nasrtaji bednih i iskompleksiranih likova koji sa margina života gaze, ruše i ubijaju sve pred sobom i ovu zemlju i ovaj narod i sve što vredi u njoj.Bolesnici i psihopate ne biraju način i put ka svojim bolesnim ciljevima.Stigli su i do Novaka, upali  su u živote mirnih i časnih ljudi i nasrću kao stršljenovi. Hoće li i da li će, ikada proći njihovo, zavisi samo od nas, od Novaka i mnogih drugih neznanih Novaka.Ovaj Novakov veličanstveni pohod ka tronu, njih razjeda i ubija. Kao "di di ti", vašku i bubašvabu.

Svaka čast Novače

Evo zašto je bilo važno da vi, gospodo fudbaleri, reprezentativci Srbije, ne budete samo brojka na ovom veličanstvenom Svetskom prvenstvu u fudbalu,već akteri željni afirmacije naroda svog, željni mesta u sportskoj istoriji sveta.Baš upravo onako, kako su to uradili nogometaši Hrvatske.

Njima se nema šta zamjeriti. Toliko su moćni i jaki da su sa lakoćom na samom terenu, pokrivali nespretnost i primitivizam svoje predsjednice. Ona,Kolinda Grabar Kitarović,htela je najbolje i najlepše za svoj narod za sebe ali šta vredi, kada ona to nije znala.Plivala je na moskovskoj kiši kako je znala i ni slutila nije da će se u mulju opšte bede nasukani i tu za uvek ostati.Rekoh, ona će se nasukani, a fudbaleri "kockastih", e,njima niko ne može uzeti zasluženo mesto u dugoj i bogatoj istoriji brojnih Svetskih festivala u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.U njegovom veličanstvu- FUDBALU!

I ovde sam mislio da je kraj mome komentaru.Nažalost ne! Glavni čovek na dočeku Modrićeve čete bio je, niko drugi nego Tomson,paradigma svih Hrvatskih inspiracija čija je celokupna životna psihologija zasnovana i sazdana na mržnji prema Srbima. Mesec  dana "pomirenja" u zemljama bivše Jugoslavije koji je trajao tokom Svetskog prvenstva, prekinut je njegovim nastupom. Sve što on peva,komponuje i izmišlja u sebi nosi najcrnje poruke mržnje prema nama.A to sve tako iskoponovano prihvatila je ogromna većina Hrvata koja u tim stihovima hrani svoju sujetu, svoje bedne komplekse i koja u svakoj prilici, ovakvih i sličnih nacionalnih euforija, pada u trans,delirijum dok peva stihove "kako će nas njihova ruka stići i u Beogradu klati i ubijati".

I sada ono što je najstrašnije.Te pesme su postrek i inspiracija sportistima u hotelu,autobusu, svlačionici.Na njima se lože i uzburkavaju svoj adrenalin. Mržnja prema Srbima vodi ih  u pobede "u boj u boj za narod svoj" kliće masa na trgu Bana Jelačića,pevaju na aerodromu "Pleso"osvajači srebra u Moskvi,diriguje svima i fudbalerima i narodu i Kolindi Tomson.

Udri po Srbima:Tomson i Modrić

Lakoverno sam pomislio da je ovo prilika za trajno pomirenje, prilika da se uguši mržnja i da se krene ispočtka sa nekim drugim mladim i novim ljudima. Kad ono,baš oni ti mladi ljudi,rodjeni posle domovinskog rata, oni se dokazuju i utrkuju ko će dalje i ko će više mržnje da iskaže prema Srbima.Svi oni veruju a u tome ih podstiču okorele ustaše da medelje ne bi bilo da Tomson nije postavio nacionalnu strategiju u kojoj ima svega ali najviše prave i sočne mržnje prema Srbima.Prevario sam se,ljuto sam se prevario.Prevario si se i ti Novače.Izvarao te Modrić i grupa ustaša oko njega.Od pomirenja nažalost,nema ništa i teško je da će ga ikada biti.Novi bojovnici se radjaju a sa mržnjom ih hrane u majčinoj utrobi.Jer šta će Hrvatska i kuda će Hrvati ako mržnje ne bude više bilo.Život bez mržnje prema Srbima,politika bez mržnje,svadbe bez Tosonovih pesama i utakmice bez mržnje...Ako mržnje ne bi bilo u Hrvatskoj bi život stao.Sve bi zanemelo i opustelo.

Ne čudime više ništa pa ni to kako je mogla i smela ona prostakuša Kolinda, potpuno pijana i oduzeta, da pravi onako ogavne scene u trenutku dodele medalja i proglašenja Francuza za pobednike ovog veličanstveno organizovanog svetskog prvenstva.
Mogao bih zlurado da nastavim i dalje i da kažem ono što ceo svet vidi i zna.Fašizam cveta u ovoj zemlji.Veličaju se koljači Jasenovca, na svom skupovima se ori od ustaških pokliča. Na travi "Poljuda" ustaše su uspele trimerom da iscrtaju kukasti krst, Ljudi u crnim uniformama nisu više retkost a pritiska se i svim silama da kardinal Stepinac dobije svetovnu titulu u Vatikanu. E takvom narodu koji na izborima za predsednika sa lakoćom i ushićenjem bira jednu labilnu žensku osobu kojoj nije trebalo mnogo alhohola da pokaže ko je i šta je.Pred licem celog sveta, prva dama Hrvatske  nasrće na predsednika Francuske a on joj manirima francuskih ljubavnika uzvraća na svoj način:mazi je po grudima, po guzi, unosijoj se u lice. Da li je ona pravo lice Hrvatske ili i tamo ima normalnih ljudi koji znaju da se postide i javno da kažu: ona i Tomson su naličje Hrvatske. Ružna slika "lepe naše" sa kojom će se živeti, pred svetom crveneti u blato bacati sve što vredi pa i ova titula iz Rusije.