U subotu veče, RTS je prikazao domaći film ENKLAVA u
režiji Gorana Radovanovića.Odgledao sam ovaj film i jutro u krevetu
dočekao sa širom otvorenih očiju.Oka nisam sklopio.U 92 minuta, pred
očima je proletela jedna dramatična istina o preostalim Srbima koji su
ostali na svojim vekovnim ognjištima svesni da bi svaki novi dan mogao
da bude i poslednji. Scenarista Vladislav Lašić i reditelj Radovanović,
uz sjajnu glumačku ekipu, uspesli su da skoro dokumentarno uhvate sve
detalje života jedne srpske porodice okružene brojnim šiptarskim
familijama željnih krvi, osvete i otimanja.
Pošto prilično
dobro poznajem mentalitet tih porodica organizovanih na principima
plemenskog načina života, gde je želje za osvetom, ubijanjem i
mržnjom ljudi druge vere, smisao i način života, naprosto, fasiniran sam
sa kakavom je filigramskom preciznošću ovaj film sniman i koliko on
istine u svojim porukama nosi. Mnogi su se upirali da na različite
načine opiši težak život Srba rešenih da ne idu sa Kosova ali niko
nije tako dobro i istinito oslikao stanje života u toj multietničkoj
zajednici kao što je to uradila kompletna ekipa angažovana u stvaranju
ovog filma.
 |
| U njihovim dušama tinja mržnja koja traje vekovima! |
Ovaj film je strašna istina koju svet, a pre svega Evropa,
neće hteti da shvati ako je potpuno nastrana i okupirana mržnjom ili
zbog toga, što je teško poverovati da se negde u svetu dogadjaju ovakve
neverovatne ljudske drame. Za normalne ljude,verski i politički ne
frustrirane ,ovde nema ničega nejasnog.
To je Kosovo, to su novi
gospodari na otetoj zemlji i jednom kulturno istorijskom prostru važnom i
značajnom za ceo svet i biće potrebno mnogo godina, rada i muke, da se
iz svere primitivizma izadje na put tolerancije, poštovanja,
podržavanja i razumevanja. To je uostalom i poruka ovog filma, gde su
dva dečaka, reazličitih nacionalnosti, posle strahovite životne drame,
procenili da na Kosovu ima mesta životu i za Srbe i Šiptare jedino pod
tim uslovima.
Toj deci rodjenoj u vihoru ovog užasnog gradjanskog rata,
pripašće ta misija i ona će imati svoj civilizovani smisao ako se
zivi bez opterećenja teškom prošlošću i sa dubokom dozom poštovanja
i tolerancije.Svi oni koji su zadojeni mržnom koji ovaj sjajni film
tako verno i istinito dočarava, moraju da odu i nestanu a prostor
prepuste mladjoj generaciji,pa čak i onoj koja još nije rodjena, da
nadju smisao zajedničkog života na svetoj Srpskoj zemlji na Kosovu i
Metohiji.
