DANAS JE O TOPLICI GOVORILA ISTORIJA !

Bio je ovo dan kada je moja Tolica blistala u medijima.Sve u superlativu.O kraju, ljudima, potencijalima i istorijskim činjenicama sa kojima smo bili skloni u neko vreme, radi nekih drugih političkih interesa, da se poigravamo na svoj način.

A šta smo to prikrivali,gurali pod tepih,zabranjivali istoriji da govori, čuli smo i videli ovih dana u brojnim dokumentarnim filmovima od kojih su mnogi prvi put ugledali svetlost ekrana. Dokumentarac koji je snimljen pre tačno 90 godina, kada je obeležavana desetogodišnjica Topličkogh ustanka, ostavlja vas bez daha.Taj film je čamio u nekim arhivama skriven od očiju javnosti jer je tadašnja politika odlučila da za komunističku vlast neće biti dobro da vam pred očima, i to u gro planu, bude Kosta Pećanac i ostali organizatori ovog skupa medju kojima je bilo i dosta još uvek živih učesnika.

 Film je snimljen u Pokuplju a povorka je do spomenika u parku išla od železničke stanice gde su pristizale visoke zvanice koje su prisustvovale dogadjaju.

Grad pre devedeset godina! 

Razdragani i doterani ljudi, gospoda, zanatlije, trgovci, seljaci u svecanim odorama, brojna rodbina izginulih junaka Gvozdenog puka i učesnika Toličkog ustanka. Svi na jednom mestu ostali su za navek na filmskoj traci tako dobro i verodostojno snimljeni da na trenutke imate utisak da se sve to dogadja ovih godina.

Od tada pa do danas,junacka Toplica je u Brozovo vreme prolazila kroz svoju Golgotu! Politicki šikanirana, zapostavljana, dugo je u javnosti slovila kao nerazvijena i siromašna.Struja je u sela dosla kada u njima vise nije bilo seljaka. Asvaltni pa i makadanski putevi, bili su i ostali misaona imenica a o akumulaciji "Selova" da i ne govorimo.Nevidjena bruka i sramota.

Kosta Voinović,vodja Topličkog ustanka,kada je poginuo imao je samo 26 godina!

 Decenijama je Toplica camila na marginama svih ekonomskih planova.Dok su se drugi gradili i razvijali,Toplica je stagnirala i živela pritisnuta stalnim migracionim procesima. Narod je bezao od bede, sela su umirala jedno za drugim, gradovi se praznili.Poslednja recesija,u narodu poznata kao "lopovska privatizacija", nijedan kraj nije tako surovo dokusurila i unistila kao Toplicu.Sve sto je radilo,preko noci je umrlo i nestalo.Na desetine hiljada ljudi ostalo je bez posla i hleba.Bio je to još jedan strašan udar na ovaj junački kraj.

Sto godina bilo potrebno da prodje da Srbija dodje sebi i da bez i jedne trunke neke ružne političke manipulacije hrabro stane pred lice istorije u pokloni se senima Topličkih junaka. Kaže u lice "hvala junačka Tolice" za sinove i junake koje si rodila, za heroje Gvozdenog puka za svakog seljaka i težaka koji je krenuo golim rukama na silu, znajući unapred, da će za slobodu, Kralja i casni krst, otići u istoriju.
Hvala Srbijo,što si bez ustezanja i knedle u grlu izgovarala ime heroja kakav je bilo Kosta Vojinović i ime ličnog kraljevog izaslanika, junaka sa Solunskog fronta i vodje Topličkog ustanka, četnikog vojvode Koste Pećanca. Danas to niko nije branio,danas sa bine u podnožju renoviranog spomenika, čule su se istorijske činjenice a ne falsifikati i laži.I to nikome nije zasmetalo, niko se nije stidio i pognute glave u zemlju gledao.Danas je o Toplici govorila i svedočila istorija a ne njeno ružno naličje.Tako je moralo da bude!

ZDRAV RAZUM-ŠTA TO BEŠE?

Juče je London Times objavio ovu čitulju a veruj te mi,nikakve razlike ne bi bilo u razmišljanjima da je teks objavljen u Beogradu,Nišu,Novom Sadu...Uostalom,pročitaj te pa prosudite:
Danas žalimo odlazak voljenog prijatelja Zdravog Razuma koji je bio sa nama mnoge godine. Niko ne zna tačno koliko je bio star s obzirom da je njegova krštenica davno zagubljena u birokratskoj crvenoj traci. 
On će biti zapamćen po tome što se držao dragocenih lekcija

Bežanje u zdrav razum

Znati kad se skloniti sa kiše,
Zašto ko rano rani dve sreće grabi,
Život nije uvek fer,
Možda Sam ja kriv.

Zdrav Razum je živeo po jednostavnim ekonomskim pravilima:
Ne troši više nego što zarađuješ i oprobanim strategijama
Odrasli, a ne deca, vode stvari.
Njegovo Zdravlje je počelo naglo da propada kada su uvedene dobro zamišljene, ali nedorađene, a preopterećujuće Regulative. Izveštaji o šestogodišnjem dečaku optuženom za seksualno uznemiravanje zato što je poljubio devojčicu i o Učitelju koji je otpušten jer je kaznio nevaspitanog učenika, samo su pogoršali njegovo stanje.
Zdrav Razum je izgubio tlo pod nogama kad su roditelji napali nastavnike jer rade posao koji su oni propustili da urade u disciplinovanju svoje nevaspitane dece.
Propao je još više, kada su škole morale da dobiju roditeljski pristanak da bi deci dali grabuljice za čišćenje suvog lišća sa stazica, ali nisu smeli da obaveste roditelje ako je učenica trudna i želi da abortira. Zdrav Razum je izgubio želju za životom od kako je crkva postala biznis,  kriminalci počeli da dobijaju bolji tretman od svojih žrtava a prostitutke da se  na medijima produciraju svojim klijentima.
Zdrav Razum je prebijen otkad niste mogli da se branite od provalnika u sopstvenom stanu i provalnik je mogao da vas tuži za napad. Zdrav Razum se konačno odrekao želje za životom kad je jedna žena shvatila da je kafa koja se puši vruća. Prosula je kafu u krilo i odmah dobila ogromnu nadoknadu.
Zdrav Razum će biti ispraćen do njegovih roditelja Istine i Poverenja, do njegove supruge Diskrecije, do njegove kćeri Odgovornosti i njegovog sina Logike. Iza njega ostaju njegova 4 polubrata:
Znam svoja prava,
Hoću odmah,
Neko drugi je kriv i

Ja Sam žrtva.

Pogrebu nije prisustvovalo mnogo njih jer je vrlo malo onih koji su shvatili da je otišao.
Ako ga se Ti još sećaš , prosledi ovu vest, a ako ne, pridruži se većini i ne radi ništa.

PREDSEDNIČKI KANDIDAT!

Prvi  je istrčao na teren i pozvao narod da ga sledi u pokušaju da „otetu državu“ ponovo vrati u ruke njenim jedinim  vlasnicima-narodu zemlje Srbije!

Ja sam odlučio,na vama je da i vi odlučite i time konačno uskratimo pravo da Država služi interesima jednog čoveka, kaže Saša Janković,dojučerašnji zaštitnik oštećenih i napaćenih gradjana ove zemlje. Nema šta, bombasto i veoma  jasno. U jednoj rečenici čitav predizborni projekat koji će u narednim nedaljama biti detaljnije razjašnjavan  od Horgoša pa do Preševa. 

Ako više od 50 posto Srba zaista veruje da im je neko pred očima ukrao Državu i da ona ovakva kako sada funkcioniše, nikome drugom ne služi, osim Aci Vučiću i Tomislavu Nikoliću, Janković ima razloga da sa optimizmom gleda na vreme pred njim. Dok se tako nešto ne dogodi i dok sadašnji vlastodršci ne odu ili ne budu proterani sa vlasti, sučeljavanje sa stvarnošću Jankovića i njegovih zaštitnika iz žute kolacije, biće neminovno. A današnja  slika, možda će je neko nazvati iskrivljenom a neko potpuno realnom, ukazuje na surovu realnost. Dojučerašnji zaštinik a sada pretendent na na mekanu predsedničku fotelju u palati na Andrićevom vencu br.1, ima podršku tek nešto više od 8 posto biračkog tela, čak 4 posto manje od direktnog konkurenta Vuka Jeremića, koji već danima obilazi Srbiju u pratnji svoje supruge, nekadašnje prve spikerke RTS i BK televizije, sa nešto modifikovanom idejom u odnosu na Jankovićev slogan, koji bi po meni mogao da glasi „ kljukana dinastija, svastikin but“ sa jasnom aluzijom na tupavog sredskog kapetana Jerotija Pantića, koga su njegova „oštroumnos i sjana politička procena“  naterali da prema  Beogradu uputi šifrovani telegram sa opasnim upozorenjem da je „dinastija napadnuta i država ugrožena“. A  ispostaviće se, da je taj rušitelj dinastije, bio niko drugi, nego njegov budući zet, apotekarski pomoćnik Djoka, doterani gradski finfirić, koji je sebi dupuštao luksuz da čak miriše i na promincle.

Da budem jasan. Meni lično niko nije ukrao a niti oteo Državu i ja nemam razloga da se zbog takvih, rekoh, bombastih najava, ni malo uzbudjujem. Da ne bih zazvučeo kao glasnogovornik nekog drugog predsedničkog kandidata, a pogotovo ne Tome ili Ace, želim javno da saopštim svoj stav o Jankoviću i ljudima koji stoje iza njegovih ledja.

 Puna tri mandata u trajanju po četiri godine, Srbijom su vladali Šutanovac ,Živković i brojna bratija iz „žutog tabora“ i za to vreme pretvorili Srbiju u najodvaratniju privatnu prčiju gde su sva prava imali oni, njihove porodice, švalerake a i njihovi mentori iz mnogih renomiranih zvučnih ambasada kojima niko, osim samih njih, nije dao za pravo, da vršljaju po malim zemljama Balkana i da rade šta hoće i kako hoće, upravo onako, kako sada neki  američki ambasador, radi u Makedoniji. Ja se stidim tog vremena i  politike vodjene protiv  vlastitog naroda i vlastite države. U potpunoj zamni teza, danas ti isti ljudi, okreću ploču i iz sveg  glasa upozoravaju, „narode, na noge lagane“, ovi  su nam ukrali Državu! Propadamo brzinom sidra bačenog u more sa broda koji je pristao u mirnu luku pa ni tamo ni ovamo. Tako kliče domaća, nažalost, iskompromitovana, opozicija koja nikako da shvati da je prošlo premalo vremna da bi im narod zaboravio ubijanje, potkradanje i prebijanje Srbije na način kako to rade  elegantno doterani i presvučeni koštapleri koji za razliku od Nušićevog Djoke ne mirišu na promincle već, na parfeme izvedene iz muke i znoja gladnog i u zdrav razum ubijenog naroda. Ubedjan sam, da su zbog svega toga, šanse Saše Jankovića, da izvuče neki glas, južno od Avale, male i nikakve.  A upozoravam, da ovo nije izbor gradonačelnika Beograda a ni predsednika Vračara, već izbor, predsednika Srbije.   

Janković i zaštitnik Šutanovac!

To je prvi razlog, zašto moj glas neće otići prema imenu  bivšeg zaštitnika. Drugi razlog, koji mnogo jasnije objašnjava moj opravdani revolt prema Jankoviću,vrti se oko imenice „zaštitnik“. Zašto? Zato, što onda kada je trebao da nas zaštiti, on nas je ismejao i jednostavno iskidao i poslednju nadu da postoji neko u ovoj zemlji koji bi morao otvoreno da stane u zatitu preko dve hiljade gradjana prevarenih i pokradenih za celih 20 miliona EU.

Kao predsednik  Udružena „1000 oštećenih“ i prevarenih kupaca stanova na lokaciji „Filmski grad“ usred Košutnjaka, predvodio sam delegaciju posramljenih i uvredjenih ljudi na „putu nade“ prema kancelariji Zaštitnika gradjana. Primljeni smo sa osmehom, popili  poznatu kancelarisku kafu i hladni sok i čuli iz usta Saše jankovića, ovo:

Osim kafe i soka, ja ne mogu ništa više da učinim za vas! Hvala vam na poseti i dovidjenja. Oprostite, žurim!

To je živa istina i tu strašnu, ponižavajuću šamarčinu, svi mi prisutni nosimo duboko u duši. Pogotovo što u to vreme vladavine demokrata ona nije bila jedina. Isto nam je to uradio tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Džilas, ministarka Malović,ministar Dulić, šef specijalne policije Miljko Radisavljević i druga brojna boranija iz ove političke opcije, pred čijim kolenima smo bili prinudjeni da klečimo i molimo za pomoć. Ti isti ljudi  ponovo nasrću na vlast na pozicije odakle će lakše i jednostavnije dupuniti svoje ispošćene  budjete dok bleje kao opzicionari, uvereni, da ih narod čeka raširenih ruku. E pa, neće biti tako. Ovakava (zlo)dela se teško i nikada ne zaboravljaju!

 Mi smo danas mirniji i spokojniji. Konačno smo se uselili u svoje stanove, izmedju ostalog i zbog toga, što na vlasti nije više  „žuta mafije“, što su došli drugi ljudi, koji su odlučili da sa lica ove zemlje i ovog grada, skinu ljagu kriminala koja je  ubijala i razarala nedužne ljude uverene da u demokratskoj Srbiji sve može da se dogodi ali da se pojavi ekipa, pod zaštitom i okriljem države,koja će nonšalantno oteti 20 miliona EU i 46 hiljade kupljenih kvadrata, to ipak, ne može! Prevarili smo se, dogodilo se! Izbori su tu i prilika, da zajednički svedemo račune!