POSLEDNJA ODBRANA BOGOLJUBA KARIĆA!

Одмах да кажем – реаговао сам пар сати касније пошто су ми пријатељи јавили да је „Блиц“ превазишао и најпрљавије таблоиде, па чак и норме, ако су уопште постојале, и у доба Хитлеровог фашизма, јер је организовао јавну анкету, или референдум, ако вам је то ближа одредница, да ли Богољуба треба одмах ухапсити или не ако одиста дође 31. децембра на венчање ћерке. Учинио је то, за необавештене, швајцарско – немачки лист са нашим новинским гастарбајтерима у сопственој земљи. Прекршио је и најлибералније моралне норме када је позвао на јавни линч. А онда је и директно пљунуо у лице и свим уставним и државним институцијама Србије, јер је позвао на јавни линч, заборављајући да постоји право невиности све док чак и пресуда не постане правоснажна.

У томе што је учинио „Блиц“ са Богољубом Карићем, нема ничег професионалног. Још мање тиражног. Најмање моралног. Чак, ваљало би консултовати професоре уставног права, јер ми се чини да је овако нешто најстравичнији злочин против човечности и људских права по законима и Европске уније, и земаља из чијих пара се финансира овај лист, а посебно по Уставу и законима наше земље.

Ovako besedi stara i mudra novinarska glava duboko zagazila u 88 godinu života.Da li on, Mirko Stamnković, kome je ovo ko zna koji komentar na ovu temu, ima razloga da krivo zbori? Njegov interes je njegov obraz i kodeks profesije za koju on još uvek veruje da je poslednji bastion u odbrani čoveka sa velikom” Č” i istine sa velikim “I” !

Zasto ovo Blic radi? U ime pravde,siguran sam da -NE! Čitav postupak preopterećen je  nedokazanim predpostavkama uz maksimalno zanemarivanje činjenica koje briljijantno iznosi optuzena strana!

 Svi odgovori su  u porodici.Karići iz sretnih dana u Peći svom rodnom gradu.

U ime sadasnjosti i buducnosti srpske demokratije daleko je od svake pomisli.Dakle- NE!

Svako Bogoljubovo mešanje u nekakavom usporavanju ovog drustvenog procesa je  nedokazano. Bilo je doduše na nekim nezvaničnim sedeljkama tadašnjeg  društvenog i intelektualnog krema rasprave,ogovaranja na ovu temu uz veoma detaljne analize činjenja i javnog političkog delovanja u predsedničkoj kampanji kada je Bogoljub Karić dobio više od 700 hiljade glasova.Zamerke su upućivane na stil i jezik kojim su ove poruke bile izgovorene i to baš od nekih ljudi iz Titovog vremena koji više nisu bili sposobni da predevide šta sutrašnji dan nosi a šta godina.Nažalost, neki od njih nisu živi,ali da jesu, istoga časa bih poželeli da odu na onaj svet gledajući  gde sada idu i šta emituju brojni domaći mediji i ko predstavlja zemlju na domaćoj i medjunaronoj sceni.Nije moguće uporedjivati njih i Bogoljuba.Ovo je vrem crnih, glupih i bolesnih misli izgovrenih od nekih živih bića koji nastoje da ubede ostatak populacije da su i oni ljudi a ne životinje.

Negovo mesanje u politiku je javno i to su gradjani prepoznali na izborima.PSS je koalicioni partner SNS i veoma korektno obavlja sve dogovorene obaveze.Zadnji bileteralni susteti u Azerbejdjanu su KRUNSKI dokaz a o ucvrscivanju i stalnoj dogradnji odnosa sa Rusijom, Belorusijom i ostalim zemljama iz ovog regiona, da i ne govorimo.

Pa sta to onda tera UREDNIKA Blica da ovako surovo reaguje na svaki pomen imena Bogoljuba Karica?  Pitanje nije cinično ali jeste provokativno jer ono samo po sebi  vuče drugo pitanje: zašto redakcija čuti o mnogim domacim aferama koje su osmislili i izveli  ljudi koji se ponoso kada im usred Dnevnika RTS  javno kažete da je  DOKAZANI lopov! Ti isti ljudi, bez griže savesti, izgovaraju hvalospeve o svojim delima na način i u stilu TUŽBE koju bi protiv  njih napisa i Javni tužilac-pripravnik. Znam za tu našu nacionalnu falinku da  mogo brzo učimo ali još BRŽE zaboravljamo! Zbog toga vas neću podsećati na ta imena i njihova (zlo)dela. Otvorite svaku novinu ili “zaguglaj te” i sve ćete naći!  Ali jedno ime želim da pomenem jer on na tom nečasnom spisku vodi sa mnogo poena prednosti u odnosu na ostale. Da, to je Mladjan Dinkic !!!

Necete valjda reci da u njegovim brojnim aferama nema dokaza a u slucaju Bogoljuba ima.? Tacno je i ja tvrdim da protiv  Bogoljuba Karića  ima jedan KRUNSKI dokaz zbog koga je ovim kvazi državnicima, mafijašima i ostalom ološu i te kako stalo da ode na robiju.:Firma koju je on napravio zvala se MOBTEL-063 ! Drzava je od njene prodaje ZARADILA 1,7 MILIARDI EU a od prodaje 1.000 najprofitabilnijih kompanija,koju je osmislio i sproveo tadašnji ministar privrede Mladjen Dinkić- samo JEDNU milijardu EU!!! Priča se da je kroz tranzicione tokove iz Srbije odneto ili izneto preko 54 milijari EU!!! Ne znam odakle to zna i Angela Merkel koja veoma često pita: a gde su te TOLIKE  pare? Bogoljub nije persona kojoj treba  postaviti to pitanje jer ništa nije u procesu lešinarskog otimanja društvene imovine gradjene rukama časnih ljudi zemlje Srbije, on kupio, preprodao ili gradio.Sve što je sam  izgradio, oni su mu oteli. Ali i za ovo pitanje, baš teško pitanje, naće se nekada neko u ovoj zemlji, koji će bez  straha i zadrške reći: ko je ojadio Srbiju i Srpski narod? Ko? A boga mi, postaje zemlje koje nisu  tako sprovele privatizaciju kao Srbija. Taj osporavani i od Zapada često napadani autokrata Sergej Lukašenko, najpre je od prodaje socijalističke-društvene imovine, pare podeli svome narodu a onda nastavio da gradi i menja društveno uredjenje Belorusije.Kod nas je to išlo,takodje,jako brzo.Umesto narodu stotinak Srba, danas perja po svetu i predstavljaju se kao veliki kapitalisti i gospodari biznisa i jadnog, osiromašenog, naroda koji im puni djepove za platu od 200 EU.Sećam se jednog intervjuo Vladimira Vladimiroviča Putina kada je rekao:ja sam ovde da štitim interese Rusije i Ruskog naroda a ne da ga potkradam.Narod mora da zna, koj je u vreme Perestroke i ekonomske tranzicije, na pokvaren i lopovski način, otimao od Rusije njena nacionalna dobra i njen nacionalni ponos!

Nase pravo i pravda tvrde da je Bogoljub LOPOV a svi ostali lopovi  koji su pootimali i pokrali sve, POSTENJACINE koje majke više ne radjaju.Pa kada je tako, neka svi oni stave ruku na BIBLIJU a stavice i Bogoljub, pa neka svevišnji proceni  KO JE KO? I zbog toga,što se do pravde u ovoj zemlji jako teško dolazi!

Demantujte ako sve ovo nije tacno.Demantujte sebe i JAVNO objasnite za cije interese radite ovu antiprofesionalnu KAMPANJU, poštovane i uvažene kolege iz redakcije BLICA?

POLITIČKA NEKROFILIJA!

Pojavio se očekivano,otišo prebrzo! Ispostaviće se, da iskrenih prijatelja nije imao a od onih koji su se muvali oko njega, sa daleko tanjim intelektualnim vrednostima,dobijo je malo.Šta mu je  drugo preostalo, nego da se uzada u sebe i krene punim gasom da trči svoj životni maraton uveren da će ka cilju otpasti svi bolešljivi, fizički slabi, moralno ne doradjeni a da će se po logici priključiti neki drugi, mladji i spremniji na izazovo koje je su vreme i uslovi nametnuli.U to je, u predvečerje jednog političkog kraja, verovao Zoran Djindjić! 

Milošević je u jednom danu nestao.Njegov život, život njegove porodice i par upornih pristalica, bio je prebrisan, pragažen. Oni koji su bili uz njega, bez straha i kompleksa, okačili su lentu političkih poltrona, kolebljivaca, spavača i preletača i tiho se povukli u duboku zaledjinu svakog pa i sopstvernog života. Nisu postojali, glavu nisu mogli da promole, reč da izgovore. Svi su ćutali i nemo posmatrali  kadrove iz Ševeningena dok dva policajca, držeći ga pod mišice, sprovode  jednu pogrbljenu ljudsku senku sa lisicama na rukama uz  treperenje  zatvorskih sijalica koje su dopunjavale  scenografiju straha i zatvorskog užasa. Odveli su ga u ćeliju pod izgovorom da je  tu pored njega trebao da se nadje i jedan ceo narod samo da je celija bila malkice veća.Odatle je prvi put izašao sa nogama napred i uz tihi jecaj par prijatelja sahranjen u dvorištu poredične kuće. Prazne kuće, sa roletnama spuštenim do kraja i teškim gvozdenim rešetkama na vratima, koja niko već godinama nije otvarao. Kuća prazna a večna kuća pred njom, duboka i hladna.

 

Kada se zemlja slegla i otopili poslednji Balkanski snegovi, iz Haga je stigla presuda:Nije kriv ! Krivo je vreme u kome je začet i poslat iz ko zna kojih daljina,da nas vodi,savetuje a da mu bude vraćeno sa mnogo,mnogo više pakosti i mrženje nego sa trunkom ljubavi i poštovanja.

Dve različite životne priče sa istim krajem!

On,Zoran Djindjić,zaseo je na presto naroda koji je za svoje gospodare imao malo strpljenja i vremena da ih razume i podržava.Čim bi počela voda da  se muti, narod Srpski bi digao ruke i rekao, neka ga nosi voda mutna! Ubijen je svirepo, metkom za koga i danas tvrde da se ne zna od kog je čelika bio napravljen i sa koje strane je ispaljen ali se više nego sigurno zna, da je nišanilo oko čoveka kome ovo nije bila prva živa meta, kome damari nisu  zaigrali iz tuge za ubijenim čovekom, već iz nervoze ako mu kojim slučajem, nije isplaćeno sve što je dogovoreno.Uglavnom, on je svoju paklenu misiju obavio tako što od Zoranovog srca ništa nije ostalo. Nestao je u naletu vihora smrti, bolje reći, cunamija smrti, jer je  jedino tako mogao da bude i zaustavljen u odlučnim nameram da sa Srbije skine ljagu nacije ubica i zlikovaca, da prekati muke teške i neizvesne ekonomske tranzicije, da zaustavi u naletu lopove i lešinare i da za godinu dve, zakuca na vrata  Evropske unije sa pozdravom „Dobro veče,mi  smo stigli“! Ubilio su ga zlikovci i obične ljudske kukavice koje nisu mogle da se pomire sa  činjenicom da je njihovo prošlo i da njih više nema.Sahrane se sećaju svi a i standardnih rečenica:“Šta ćeš, život ide dalje!“

I od tog časa, kada je, gle mudrosti, život krenuo dalje, priče  o ubistvu Zorana Djinjdjića se ne stišavaju. Država je odradila svoj posao i na duge, doživotne robije, poslala tamo neke ljude za koje je, navodno, dokazano, da su oni ubili  premijera Srbije. I možda je to tako i možda je i pravda konačno skinula ljagu sa  lica i svetu pokazala da je dostižna ali ni to, nije ubedilo srpski narod da nekom mora da se veruje. Srbin nikome ne veruje, Srbin uvek ima svoju „tačnu“ usto i poverljivu priču o svemu i svačemu a o ovom slučaju da i ne govorimo. Ponovo se digla bura i mediji nastoje da nas još jednom ubiju svojim tekstovima iz serije političke nekrofilije. Šešelj traži da se ponovi istraga i tačno sazna ko je ubio Djindjića.Stara politička lopuža Milo Djukanović, poručuje:“Otrkrij te ko je ubio Djindjića da vam se to nebi ponavljalo!“. “Kurir“ u ime nečega i za interese nekoga, žestoko napada  Nebojšu Čovića uporno ponavljajući priču da on zna ko je ubio Djindjića jer se u taj tragični slučaj žestoko mešao. Zoran Živković tvrdi, da mu je  Engleski ambasador došao sa naredbom da baš Čović mora da sedne u premijersku fotelju a ne on!

 Čeda Jovanović je od samog početka, u veoma zanimljivoj priči,bio glavni lik koji je skupio hrabrosti da u teškim momentima ode i ubedi Miloševića da mora da se preda,ode u zatvor  a posle tri meseca bude prebačen u Hag.O njemu su ispredane razne kontraverzne priče.Svojatali su ga sa "Zemunskim klanom",ispredali priču o njegovom učešću u likvidaciji Zorana Djindjića a prava istina leži u činjenici da je on bio samo ludo hrabar mladić spreman i da pogine ali po svaku cenu sprči krvoproliće pred Miloševićevom kućom.Svi ostali ljudi koji su se gurali oko Djindjića ne zavrednjuju nikakvu pažnju jer je reč o grupi gradjna nesposobnih da vladaju ni stanjem u svojoj kući a nekamoli da upravljaju Državom.U domaćem rečniku za njih postoji jedan opisni naziv koji govori sve-idioti!

Ja ipak, duboko verujem, da je sve ovo u funkciji nekih drugih političkih igara i igrača koji nastoje da aktiviranjem mašte a samim tim i priče- „Ko je ubio Djinjdjića?“, je ništa drugo, nego zaludjivanje naroda,  kome pored svih muka i patnji kroz koje decenijama prolazi, samo fale podsećanja na ovakve gnusne zločine koji nikada neće biti ispričani do kraja. U slučaju, da ovoga puta sve krene potanko da se dokazuje, ko je i kako osmišljao likvidaciji premijera Srbije, ponovo će skočiti ona druga polovina naroda koja nikome, pod milim bogom, ništa ne veruje i proglasiti priču montiranim zloćinom nad savesti vlastitog naroda. Ovde očito nije reč o pravdi i potrebnim dokazima za ovo i mnoga druga ubistva, ovde je ipak, reč o mentalnom sklopu ovog naroda sviknutim da brzo uči ali i da brzo,jako brzo,zaboravlja! Posle toliko godina, od ubistva Zorana Djindjića, nova istraga i novi dokazi, neće ni malo ličiti na one  koji su bili odlučujući da neko presudi i slučaj  proglasi završenim ! Ali,da će već tipovana imena, zajedno sa članovima svojih porodica, biti provučena kroz najsmrdljivije blato, to se već unapred zna !

POTEZ PROŽET DOSTOJANSTVOM I PONOSOM!

Večeras se u Belgiji dogodilo nešto do čega je ipak,moralo da dodje.Premijer Aleksandar Vučić napustio Brisel i sutra neće prisustvovati  Međuvladinoj konferenciji EU i Srbije! Ovo je rezultat  mnogobrojnih prljavih igara koji su se na marginama pregovora za otvaranje pristupnih poglavlja redovno dogadjali i to uz obilatu podršku Hrvatske koja je za nečiji interes, redovno pristajala da glumi budalu ne bi li na taj naćin Srbija omalovažavana, ucenjivana i na jedna indirektni način kažanjavana  zbog odbijanja  da prekine sve razgovore sa Rusijom i odmah uvede sankcije,bratskoj zhemlji sa kojom imamo izvnaredne bilateralne odnsose. I upravo, danas kada je Sergej Lavrov  stigao u Beograd sa porukama  predsednika Putina, a Vučić odleteo u Brisel da potpiše   sa EU oko otvaranja  tri poglavlja.Usledio je šok! Hrvati su blokirali poglavlje 26 tako da Srbija neće moći da otvori tri, već dva poglavlja.

Znajući da je Hrvatska sva zlodela prema Srbiji činila tek kada je bila sigurna da iza seber  ima podršku i odobrenje svojih štićenika, prvi put i ko zna posle koliko godina, Srbija je bila u poziciji da iskoristi dobar vetar u svoja  jedra koji je pristizao sa prostora  velikih Ruskih prostranstava i konačno  kaže: ili ućutkaj te Hrvate ili, mi napustamo pregovore i odmah se vraćamo za Beograd. Bio je to čin prožet dozom velikog dostojanstva i ponosa.

Posle sastanka šeficom EU diplomatije Federikom Mogerini, premijer Srbije je poručio da je imao težak i otvoren razgovor sa Mogerini, kojoj se zahvalio na prijemu i ličnoj korektnosti i poštovanju koje pokazuje prema Srbiji.

Vučić-Mogerini

"Nisam krio nezadovoljstvo i razočaranje Srbije zbog ponašanja pojedinih zemalja članica, posebno Republike Hrvatske. Pošto sam odgovoran i moj posao je da se brinem o budućnosti Republike Srbije, a ne da se ponašam kako se ponašaju neki drugi u regionu, večeras neću davati dodatne izjave", poručio je Vučić izlazeći iz zgrade Saveta EU.

Premijer Srbije kaže da je sutra u Briselu planirao mnogo sastanaka, bilateralnih razgovora i prisustvo na Međuvladinoj konferenciji, kao i predstavljanje akcionog plana sa Austrijom, ali da se izvinjava svojim sagovornicima što će morati da ih otkaže.

Srbija će sutra na Međuvladinoj konferenciji otvoriti dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU i održati redovni Savet za pridruživanje i stabilizaciju EU -Srbija.

TRI SLIKE ŽELEZNIČKE STANICE KURŠUMLIJA

Uvek kada bi začeprkao po prošlosti moga rodnog grada, otvorio bih i širom vrata svoje mladosti i mnogih ljudi sa kojima sam rastao i pored kojih sam rastao.Kakva je to prebogata riznica života, uzdizanja i padanja,uzrastanja i umiranja.Odakle god da krene, oni su tu. Imaju svoje mesto na gradskom korzou,u bašti neke od kafana, u pričama sa obala naših reka, u odlascima i dolascima čadjavih i zadimljenih vozova, u svakoj pesmi naših cigana.U hladnim i dugim zimskim noćima, u radjanju proleća i crvrkutu ptica sa Samokovskih proplanaka, praćakanju krkuša u bistrim talasim Toplice, Banjske i Kosanice, prvim poljupcima u senci mirisnih lipa, veselim svatovima i tužnim kolonoma na putu ka večnosti. Hoću da sve to uhvatim, da sve zabeležim, da ostane mladjima kao pisani dokaz jednog, nada sve, lepog života u gradu  gde je razlika izmedju bogataša i siromaha, bila u razmaku jedne ruke.Evo zašto sam se vratio na ovaj tekst i sliku železničke stanice Kuršumlija. Da pokažem sa koliko nadahuća i vi govorite o svom gradu i životu u njemu.

Sećanje!

Jedan običan letnji dan u Bajnoj čaršiji.Rano se ustajalo ali tek oko 9 h iz kuće izlazilo..Nezaobilazno zborno mesto cele varoši,bila je Železnička stanica!Ako nisi toga dana bio na redovnoj prozivci,medju nama je kružilo pitanje sa dosta straha i dilema:jeli ga neko video?Pa gde je on danas...I dok se razglabala ta dilema,na prepunom peronu putnika,probijala se velika ošišana glava sa dugim klempavim ušima.Evo ga,svi bi smo u jedan glas.

Svako društvance je imalo svoje mesto za sedenje,razgledanje i bogami i detaljno zagledanje.Pričalo se o običnim graskim temama sa korzoa,iz bioskopa,sa pecanja i bazena.A ako je bila i koja utakmica izmedju "Crkvene" i "Kačamak" male i to se u detalje prepričavalo.Ne sećam se, da se neko snekim potukao,mrzeo i spremao paklenu osvetu.Po strastima i pravu,po nekada i na neslanu šalu,delili smo se na Zvezdaše i Partizanovce.Od novina se čitao Sport a kasnije kada se pojavio Ekspres,primat su delili sa Večernjim novostima.I po pravilu,novine su se čitale od pozadi tako da smo o fudbalu znali sve o politici baš ništa.Tita nismo ismejavali i nazivali ga raznim ružnim imenima kao što to danas neki neobuzdani manijaci rade dok se iživljavaju sa sadašnjim Predsednikom Države.

Vozove koji su pristizali iz Niša ili Kosova Polja,dočekivali smo sa posebnim uzbudjenjem uvek uvereni da će baš toga dana, neko važan stići u naš lepi gradić.Zagledali smo sve devojke a naročiteo one koje su svakog leta dolazile kod svoje bake i deke i na njima uočavali svaki novi detalj.Sigla je i ona!Jeste li videli kako se Duca prolepšala i našta sada liči.Bogami,biće prava jurnjava za njom.

Tu kratku pauzu,dok je lokomotiva "pila vodu"svako je koristio na svoj način.Cigani su svirali,pevali a oni veštiji muvali kuglicu ispod praznih kutija od šibice."Ovde nije,ovde nije a gde je?Ajde po pet banke da je ovde...Mika Grba je prodavo novine izgovarajući udarne naslove kao pravi i jedini korpoter u gradu.A Djukići su gurali kolica sa slatkim klakerom dobro ušuškanim velikim pločama leda."Sladak kao med,ladan kao led".

Oni koji su čekali svoje goste već davno su zamakli ka gradu a oni koji su stajali ispod prozora vagona i lili suze tuge što se baš sada rastaju,na reski zvižduk pištaljke,ugladjenog i doteranog mladog otpravnika vozova Čarapića,znali su da je trenutak da se iz djepa izvadi bela maramica i njom maše sve dokle kompozicija nije zamakla preko gvozdenog mosta.

Sve kako je počelo,tako se i završilo.Lenjo,korak po korak,napustali smo železničku stanicu.Sledeće zborno mesto bila je poslastičara "Izvor". Sedeljka pred zgradom Komiteta a negde oko podneva,svi smo već bili na bazenu.Tu je počinjelo drugo poluvreme jednog običnog letnjeg dana.Sve do zalaska sunca a onda, jurnjava kući.Jelo se snogu,tuširalo na česmi a oblačilo sve najlepše što se čuvalo u ormanu za modno i svako drugo pokazivanje na pozornici našeg korzoa.Tek tada je počinjala prava prestava.Šetnja,bioskop,klupa u parku i moja gitara.Miki Jevremovič,Djordje Marjanović,Mišo Kovač,Roko Granata,Trubaduri, Siluete i večni Bitlsi.A onda bi se odnekuda pojavio Rade Vučković i zabava je mogla da počne...!

 Ovo bi moralo da bude slikano prvih godina posle rata.U prvom planu je Ivićeva strugara,ili "Bandina".Na skladištu je dosta ogrevnog drveta ali i bukove gradje za dalju preradu.Jedan od glavnih proizvoda su bili "šliperi",odnosno drveni podmetači za postavljanje železničkih šina.Razrušenoj zemlji je tada trebalo mnogo pruga i koloseka i takoreći gradilo se na svakom koraku.Foto reporter koji je zabeležio ovaj kadar slikao je to sa "Vojničke česme" ili stotinak metara iznad.Inače,"Vojnička česma"nalazila se tačno preko puta Ivićevce strugare a do nje se dolazilo preko mosta koji je povezivao jednu i drugu obalu Banjske na mestu gde se sada nalazi portitnica ŠIK Kopaonik.To je bila i "ranžirna" rampa,odnosno mesto gde su se parnjače punile vodom a iz vrelih ložišta izbacivala sagorerla šljaka koja se tu na deponiji dugo,dugo dimila dokle nije pregorelo i poslednje parče uglja.

Voda na "Vojničkoj česmi" bila je najlepša voda koju je Kuršumlija imala.Tu se dolazilo tri puta dnevno.Ujutru u podne i u suton.Mi klinci,po običaju,trčali smo sa po dve testije zatvorene lišćem od leske ili kukuruznim šišarkama.Znalo se da je to bio naš zadatak i on je morao da bude odradjen.Železnička stanica je bila lepa i skoro svakog proleća krečena i doterivana.U središnjem delu je dominirala  biletarnica, kancelarija otpravnika vozova i druga kancelarija gde su odmarali kondukteri, mašinovodje i ostali članovi posade.Levo,gledano iz ovog ugla, smeštena je čekaonica koja se zimi grejala zracima "Kraljice peći" a leti hladjena povetarcem koji je strujao niz Banjsku.Skitnice i probisveti, grčevito su se borili za svoju klupu na kojoj bi prespavali.Jedan od najpoznatijih "stanara" čekaonice bio je legendarni Ljuba "bunardžija".

Godina 1936.Dolazak prvog voza i svečani doček na ŽS Kuršumlija

Putnički vozovi su u stanicu pristizali pre podne u 10h i tu bi se ukrštale kompozicije koje su iz Kosova Polja išle ka Nišu i obrnuto.Posle putničkih, stanicom su krstarile teretne kompozicije koje su u grad dovlačile sve što je potrebno za život.Od igle do lokomotive.Popodne,negde oko 18h, ponovo su se tu ukrštali vozovi.Postojala je i noćna tura koja je iz Niša polazila oko 23h a u Kuršumliju pristizala oko 2,30h iza ponoći.Ovim noćnom vozom su dolazili radnici iz druge smene,učenici,studenti a i mladež koja je bila na neku od sjajnih pozorišnih predstava u niškom Narodnom pozorišu.Koju godinu kasnije,uveden je u "šinobus" koji je dolazio u 16h a ujutru u 5 vraćao se iz Kosova Polja za Niš.Bila je to veoma frekventna pruga pa se često dešavalo da u vagonima nije bilo mesta ni za stajanje.

Onoga časa, kada je konočno asvaltiran put od Niša do Kuršumlije pa dalje do Prištine,umesto vozova,Toplicom su počeli da krstare autobusi "Niš-ekspresa."Niko nije više putovao vozovima.Pruge su obrasle korovom a železničke stanice opustele i opljačkane.

Od svega u mojim sećanjima ostala je ipak,jedna od najlepših uspomena sa ovih naših pruga.Najčešće za državne praznike, iz Beograda je direktno do Kuršumlije, išao brzi voz.Udobne prostorne kompozicije,dizel lokomotova i pravo uživanje u putovanju.Po pravilu,voz je bio pun iz Beograda i prepun iz Kuršumlije.Za grad je to bila velika atrakcija.Danima se pričao o "brzom vozu"  a verujte mi,nije bilo čoveka koji nije bio na stanici.Jedni su doćekivali,drugi pratili a treći želeli,pošto-poto. da budu svedoci istorije kada je u Kuršumliju pristigla dugačka kopozicija brzog voza na relaciji od Beograda pa do predivne stanice podno Samokova.Voz je iz Beograda polazio 7,45 a u Kuršuliji pristizao oko 15 časova.U povratku je polazio u 16h a u Beograd prisizao 22,35h,uz onu glasnu najavu koja se čula do vrha Avale. Brzi voz iz Kuršumlije, pristao je na treći kolosek.Putnicina, želimo dobrodošlicu u Beograd!

Na ovoj razgledenici prva kuća bila je porodice Vićentijević a iza je poznata "Ivkova kafana"vlasništvo porodice Ivić.Danas je tu upravna zgrada" Planike".Skroz levo je kuća popa Milorada sa pomoćnim prostorijama i njegov veliki voćnjak.Do samog voćnjaka je zgrada u vlasništvu železnice i tu su stanovali otpravnici vozova ili šefovi stanioca.Prema Borovnjaku nije bilo ni jedne kuće a na mestu "rupe"bio je verliki vojni magacin i skladište.Tu su izmedju ostalog bile i štale za mazge kojima se vojska u to vreme služila za vuču svega i svačega ali na kraćim relacijama.U daljini su Mikuljanska brda a do njih imanja žitelja sela Dankoviće.Kuće su bile pored puta i u dolinu Toplice a na brdima imanja i voćnjaci.E, to je ono što sam ja pročitao i zabeležio na ovom lepom snimku.

11. децембар 2013. у 22:31 ·

Milunka Milosevic Citajuci ovu belesku, covek bi pomislio da pise neki putopisac. Vratili ste nas pricom u poratno vreme, vreme kad su se ljudi mucili ali i umeli da se nadaju i raduju malim stvarima. Veliko hvala, g-dine Pavlovicu.

11. децембар 2013. у 20:15 ·

ŽS Kuršumlija danas.Nema ni putnika a ni vozova

Zoran Pavlovic Hvala Vam,poštovana gospodjo Milošević.Kuršumlija je moj grad.Tu sam stasavao,momkovao i uvek se vraćao.Evo me i za vikend da posetim staru majku,brata i ostalu brojnu rodbinu.Moje drage kumove i drugare iz detinjstva.Da sveću upalim onima koji su ostali da žive u sećanju i u najlepšim uspomenama.Da zastanem i poklonim se starijim sugradjanima i mestima gde smo zimu zimovali,proleća i leta dočekivali.Da udahnem miris grada, miris bukove vatre dok dogoreva u pećnicima večnih "smederevaca".Da popijem koju našu, najpre ljutu a potom meku... Da pustim glas i setno zapevamo "Oj jesenje duge noći oj"...Pastrmićemo u subotu,uditi vešalice i pečenice,topiti mast i uživati u "duvan"čvarcima.Svaki zalogaj razredjivaćemo dobrim crnim vinom,pokojom šalom i sećanjima na vremena kada smo kao golobradi dečaci dočekivali i otpraćali vozove pune nasmejanih i razdraganih ljudi.Ako Vas put i želja navedu,svratite,red je da koju prozborimo.

12. децембар 2013. у 09:49 

Milunka Milosevic Hvala na pozivu, gospodine Pavlovicu. Mene itekako put nanosi tamo, jer su tamo ostali grobovi roditelja i secanja koja ne gasnu. Nasa je kuca bila do samog manastira Svetog Nikole pa kad god vidim fotografiju prelepog manastira, ja zanemim i ostanem po nekoliko minuta tako zagledana.Znate i sami sta je secanje na nesto nepovratno, na nesto sto se preselilo u proslost a tako je zivo u dusi. Da, Kursumlija je i moj grad, i ja je volim, ali mislim da je Kursumlija, na nasu veliku zalost, postala depresivan grad u kojem kao da vise nema golobradih, veselih decaka sto otpracaju vozove pune nasmejanih ljudi. Pa nema vise ni vozova. Sve to zivi u nasem secanju koje ne zeli da se istrgne iz nasih srca jer, nama koji smo otisli, sve sto je iza nas ostalo, poprima nerealno lepa oblicja koja nam vesele nostalgicnu dusu. Divno je sto imate staru majku jos uvek zivu, sto vas docekuju stari drugari, sto cete tako veselo provesti subotnji dan. Vi ste umeli da "zaradite" prijateljstvo i na tome vam zavidim. Moji najiskreniji pozdravi.

12. децембар 2013. у 00:08

BOLNE SLABOSTI!

Blokada nije ni izbliza nanela ruskoj privredi šetetu,koliku su štetu donele unutrašnje slabosti,pre svega slaba konkurentost i tehnološka zaostalost.Ovako govori Vladimir Vladimirovič Putin bez kompleksa i bez kadrovskih kalkulacija.Oni koji su loše radili,sigurno je, da će biti smenjeni i na njihova mesta će doći oni koji znaju.Ta ekipa je formirana i ona će morati da do 2025.godine da tačnu viziju ekonomske pozicije domaće privrede u odnosu na konkurenciju.

Vučić i Putin

Da li bi predsednik srpske vlade iz ovoga mogao da izvuče neku pouku pre svega, u oblasti kadrovskog projektovanja srpske budućnosti.Time bi se predupredio odliv "mozgova" jer bez njih, nije realno nadati se uvećenju nacionalnog dohotka a time i dugo sanjanom boljem zivotu! Varljiva je naša sreća ukoliko budućnost vidimo u novim pogonima Jure,Geosa i u masi uposlenih ljudi koji rade i crkavaju a od toga ne mogu da prežive ni deset dana u mesecu.

Podsećanja radi,u vreme uvedenih sankcija srpskoj privredi, svi smo u glas kukakli na blokadu, ni jednom rečju nismo pomenuli domaće slabosti koje su uvećavale haos i beznadje.Da, MI smo kukali a novo formirana KLASA kriminalaca i lopova, živela u nevidjenom blagostanju i raskoši. Sve što su zamislili, to su i ostvarili. Danas se jedna ogromna većina njih šepuri Srbijom kao moćni kapitalisti, milioneri koji se "mešaju u sve",kako to kaže ona uspešna domaća reklama. Zbog njih,narod se najradije bavi tumačenjem lopovske filozofije kojom smo, po rečima NARODA, inficirani svi. Opšta dIjagnoza najčešće počinje i završava se konstatacijom:u lopovskoj zemlji. najbolje žive LOPOVI! Pokušali su to i neki Rusi ali oni više ne zive u toj zemlji. Otišli su, ili na drugi svet, ili direktno u pakao!

NEMA MILOSTI ZA LOPOVE!

Upravni direktor ruske državne korporacije za kosmičke aktivnosti "Roskosmos" Vladimir Jevdokimov uhapšen je danas u Moskvi.Kako navode strani mediji, on je optužen da je ukrao  više od tri miliona dolara.

                                                                Vladimir Jevdokimov

Kako navodi "Sputnjik", Jevdokimov bi mogao da bude osuđen kaznom do deset godina zatvora zbog prevare velikih razmera. Navodi se da je istragom utvrđeno da je Jevdokimov ukrao više od tri miliona dolara od ruske avionske korporacije "MiG", kao i da je negirao krivicu.
Ovo je uradio Putin a naš predsednik Vlade ostaje i dalje nem pred imenima svih onih koji su iz domaćih banaka opljačkali preko 300 miliona EU,pred imenom Mladjana Dinkića i svih njegovih saradnika koji su od Srbije napravili pustoš,pred imenom nedodirljivog Miroslava Miškovića najvećeg zelenaša i nemilosrdnog monopoliste koji je čitav ekonomski i politički sistem zemlje podesio da funkcionišu u njegovu korist, pred imenima ljudi iz Bora, Kikinde, EPS-a. Naš predsednik i dalje čuti  pred takvim ljudima a junači se na ojadjenom i obedelom narodu, nad penzionerima sa obema nogama u grobu i nezaštićenim novinarima. Diči se  ciframa i procentima a u bolnicama sve manje lekova i lekara,u trgovinama ljudi u tanjirima prazno belo dno.Naš premijer je sebi dozvolio da mu se narod moli kao pred ikonom Bogorodice tražeći spas i utehu dok se on gordo smeje nasladjujući se sa procentima naših "uspeha".Njegove novine dan dva pišu o atentatu, o ubistvu, državnom udaru a onda predju na golotinju i ogavne tračeva suludih i nedojebanih starleta sa estrade.Kao da ništa nije bilo!  U Srbiji svakog dana po jedneo monstruozno ubisto,samoubistvo,leš u hladnim vodama Save i Dunava. O otimačinama i pljačkama da ne govorimo!

 Kud plovi ovaj brod, predsedniče A.V. ?