GRAD DUHOVNOG POKAJANJA I UZDIZANJA

СТЕФАН НЕМАЊА

Рођен око 1113.године у Рибници,тадашњој Дукљи а данашњој Црној Гори. Његов отац Завида био је српски властелин и Велики жупан (титула „Велики жупан“,била је титула коју су носили српски владари у XI и XII веку).Као млађи син Великог жупана Завиде,Стефан добија на управљане област око данашњих река Топлице,Ибра и Расине.У долини реке Топлице Немања гради свој двор,а на територији данашње Куршумлије,подиже два велелепна манастира. Манастир Свете Богородице подиже око 1159.године,на ушћу реке Косанице у Топлицу,а други манастир Светог Николе подиже у периоду од 1165. до 1168. године)на узвишењу изнад данашњег градског насеља Куршумлије. Због трошења велике количине средстава у изградњи ових манастира Стефан долази у сукоб са својим оцем Завидом и братом Тихомиром,који га побеђују и бацају у тамницу. Заточен у тамници, безнадежан и заборављен од свих, Стефан се посвећује молитвама и уз помоћ молитви и Светог Ђорђа,Стефан излази из тамнице, успева да се домогне слободе и са својим следбеница успева да победи брата и оца, око 1168. године преузме титулу Великог жупан и збаци власт Византије. Стефан се окреће стварању српске државе и проширује је на територије осталих српских земаља: Косова,Зете,Травуније,Захумља и Неретванске области. Данашња Топлица и Косаница имају изузетан значај за развој Немањићке државе као и значај за развој српске државности и духовности.После добијања аутокефалности српске цркве 1219. године од цариградског партријарха Манојла,Сава Немањић (Свети Сава) успоставља Топличку епископију,а за седиште Топличког епископа Сава одређује манастир Светог Николе.Због великог значаја за српску духовност,након успостављања Српске патријаршије 1346. године, Топлички епископи су добили почасни наслов МИТРОПОЛИТА" 

                                            Sv.Nikola danas,posle rekonstrukcije severne kule

                                                         Sv.Nikola pre rekonstrukcije

                                                                      Sv.Bogorodica

  Moja duhovna inspiracija

 Sa dubokim poštovanjem odnosim se prema njegovoj svetosti Patrijarhu. Medju vladikama imam dosta prijatelja a poštujem i cenim pametne, vredne i marljive sveštenike koji dobro i verno služe bogu i narodu svome. Ne glumim versku zanešenost kada udjem u crkve da upalim sveći i da se bogu pomolim.Moja vera je pravoslavna i to je moj život, moja duhovna inspiracija, moja životna filozofija. Znam svoje korene, svoje poreklo, svoje roditelje i sve svoje daleke pretke. Imam svoje porodično stablo i jasno mi je odakale smo došli u ove krajeve, gde sam se rodio i zašto sam kroz gene mojih predaka prihvatio amanet da nemam druge zemlje,vere i da nemam drugi narod.Toplica me je iznedrila i ona ćeme prihvatiti kada za to dodje vreme.Zemlja mojih predaka,mog oca i majke,zemlja Nemanjića, stolećima gradjena i pustošena.Ljudskim nemarom, bahatošću, političkim epizodama pustahija raznih fela, boja i zastava, gažena i ponižavana. ___________________________________________________________________________                 

                             Ovo je situacije posle završetka Srpsko-Turskih ratova 1878.god.

Sve je bilo opustošeno. Sam grad je izgledao stravično. Ono malo stasnovništva što je bilo Arnauti su pobili i osekli glave i nabili na kočeve.Tako i prof.Milićević opisuje opustošene Bele Crkve. Više to nisu bile "bele" već crne popaljene i sve u žgarištu i Crkva Sv.Nikole i Sv.Bogorodice. Ovo je i slika koja se retko vidja i zaista je značajan dokument izradjen u poznatoj beogradskoj fotografskoj radnji kod Moše Kojena. Osim toga, ova fotografija svedoči i o zverstvima Arnauta i Turaka nad srpskim svetinjama koje su nemilice rušene i paljene do temelja. 

Na veliku radost svih nas Srba i ostalog kulturnog sveta, posle 323 godine, ponovo će oživeti porte i ponovo će narod u ovim svetim bogomoljama,sagradjenim 37 godina pre Hilendara, dolaziti svevišnjem Bogu da se pomoli. Da se zadužbine Stevana Nemanje, manastiri Sv.Nikola, na slici i Sv.Bogorodica,na ušću Kosanice u Toplicu,grade,obnavljaju, živopisuju, velika je i od istorijskog značaja odluka Sinoda SPC, poverena Vladiki niškom Jovanu. Novoformirano bratstvo, učiniće sve na motivaciji svih Srba a pre svega Topličana koji žive u ovim krajevima a i medju onima koji su davno napustili svoja vekovna ognjišta, da kroz duhovnu obnovu izmene i ekonomski izgled kraja koji je od pamtiveka važio za jedan od najsiromašnijih. Moje lične procene su da je ovaj dogadjaj za Toplicu i vascelu Srbiju ravan investicijama koje je teško uklopiti u bilo kakve monetaren iznose, jer su ne merljive na taj način ali jesu merljive kroz duhovni preporod koji se ne uzdiže i dogadja parama. Jeste, novac je važan da bi se gradilo i obnavljalo ali, dušu i telo napuštnu od Boga, moramo sami da podižemo i obnavljamo i to generacijama.