MNOGO JE BLJUTAVO !

Nigde se u svetu tako žestoko ne kuva kao u našem "srpskom loncu". Parlament rešava pitanje Kosova.Specijalni sud kroji sudbinu Miškovića.Policija nagoveštava skorašnje hapšenje najvećeg narko bosa Šarića.Udruženje bosanskih muslimana, koji žive u Americi,pokreće pitanje Jeremićeve smene jer je u programu hora "Viva Vox" uneo i poznati "Marš na Drini". Djilas  proteruje  Duška Petrovića iz DS a ista sudbina čeka i Vuka Jeremića ako se ne pokaje i zatraži oproštaj od velikog Dona.

Novine otkivaju razloge razvoda pevačice rodjene u Žabarima kraj mutnu Moravu, Rade Manojlović, koja je brutalno izvarala svog Milana.Stižu nam slike sa Sejšela gde se od umora odmara Lepa Brena a od hrane i švaleracije "šarmantni" Boba.Par koraka od njih svoju matoru guzu sunča i "velika kreatorka" Verica Rakočević i izvesna starleta sa estrade Seka Aleksić.Na ulicama Beograda,nastradala je Goga Sekulić na koju je nasrnu jedan ljuti sugradjanin,verovatgno i zbog toga,što partiju seksa u "Velikom bratu" nije izvela javno.Probleme ima i Dara Bubamara a hrvatica Severina i dalje nas drži u dilemi,da li je još uvek u braku sa Milančetom ili je našla novog utešitelja.U toj opštoj gužvi,na "fejsu" se pojavljuje i teks Jakše Šćekića koji predlaže da  se o svim ovim važnim i značajnim državnim pitanjima, sa temom:"Ko koga i zašto vara, laže i potkrada?" raspravlja u jednoj desetočasovnoj emisiji RTS sa mogućnošću,da i publika nešto pita i kaže.

Ovo je Srbija!

Na sve to, ja kažem:dobra ideja, ali da sačekamo da ovo važno državno pitanje ipak, rešavamo kada se svi vrate sa Sejšela. Ljudi, nema smisla da ih ogovaramo iza ledja pogotovo što su sve laste otišle u toplije krajeve ne bi li deo "mučno" stećenih para ostavili na "don perinjonu" i molerisanju.

Siguran sam, da su kojim slučajem znali i ovaj podatak "da je najskuplje prodato vino u istoriji 200 godina star šato "Iguem" nedavno dostigao cenu od 90.000 dolara! Kupac je privatni američki kolekcionar kome je ovo neverovatno vino iz 1787. dopremljeno, ni manje ni vise, nego privatnim avionom. Pravdajući neverovatno visoku cenu, direktor firme Stefen Viliams, koji je vlasnik ovog vina, objasnio je da je grožđe tog Iguema brano dok je Džordž Vašington bio predsednik SAD-a, Džejms Vat usavršavao parnu mašinu, a glava Marije Antoanete još uvek čvrsto stajala na ramenima. Morate imati na umu da je uz takvu bocu vezana poprilična nostalgija, komentarisao je Viliams ". Šta je 90 hiljada dolara za našu slavnu estradu !!! Muva na slonu !

Uostalom,tamo je rodonačelnik ove kvazi umetnosti i kvazi imitatora života, gospodja Brena, koja onako pametna i nadarena zna "da je prvi šampanjac napravio francuski monah Don Perinjon u 17.veku u francuskoj oblasti Šampanja, po kome je ovo fantastično piće i dobilo ime. Ostaće upamćena i prva rečenica Don Perinjona kada je probao svoj izum:"Ljudi, pijem zvezde!" E, to na BG splavovima košta 100 EU po flaši a koliko je na Sejšelima, biće jedno od neizbežnih pitanja.


Nekada se u poznatom beogradskom restoranu "Šeher", čekalo slobodno mesto da bi se ručao nadeleko čuveni specijalitet pod imenom "bosanski lonac". Danas nema ni restorana a ni lonca ali zato,  na svakom ćošku krčka naša domaća papazjanija u našem domaćem "srpskom loncu". Ako nemate druga posla, moj savet je, ne otvarajte poklopac i ne pokušavajte da budete degustatori. Mnogo je bljutavo !

ZA VEČNO SEĆANJE NA DUŠANA PERIĆA-PRNDU

 Slika za kraj školske godine,profesor i učenice

Veterani "Kosanice".Gornji red:Prlina,Babljok,Džinac,Žića,Alil,Rade  Dupeglava,Pajac,
Donji red:Batke,Ranko Šora,Prnda i Vasko

Dogodio mi se nevidjeni peh.Jedan  od mojih najboljih Blogova koga sam posvetio Dušanu Periću Prndi na dan kada je ispustio svoju plemenitu dušu i preselio se  u rajska prostranstva i naša sećanja, jednostavno  se mojom greškom izbrisao i nesta.Taj trenutak, gubitka teksta koga nikako nisam mogao da povratim, jako teško mi je pao.Dugo sam u svojoj glavi preturao po sečanjima da barem spasim po neku rečenicu i ponovo oživim ovu priču prema kojoj sam izuzetno sentimentalan.

Prnda je bio deo  moga grada.Ugao od zgrade,staze kojima je svakodnevno prolazio,pekara gde je  u ranim satim kupovao sveži hleb,ona stolica  u Evropi za stolom pored bine i njegova škola,njegovo radno mesto gde je više od 40 godina učenike učio kako se hoda,trči,preskaču  gimnastičarske sprave i kako se  daju golovi posle nekoliko uspešnih driblinga.Ceo vek u OŠ “Drinka Pavlović” i jedno vreme kada nije bilo kadra i u Ekonomskoj školi.Zimi bi smo se gurali u omanjoj fiskulturnoj sali a s prvim danima proleča jurili za loptom po džombastom ternu lokalnog kluba FK “Kosanica”.Neverovatno koliko je svežine i snage bilo u njemu i na šestom času kada bi sunce upeklo i toliko olenjilo čoveka da je jedva i ruke pomerao.Dule je bio isti kao na prvom času.

Dugo godina bio je i perjanica FK “Kosanica”.Polutka,brza,prgava uvek gladna golova.Ljutio se kada gubi a besneo je na protivnike koji ga nisu štedeli.Nasrtao je na njih,na sudije,psova  i sebe i  saigrače da bi na kraju pucao od radosti što  je  pobedio i sve živo terau u lepu materinu ako bi kojim slučajem izgubio.

Grad ga je voleo a mnogi su i pored toga, izbegavali ujutru da ga sretnu.Kažu da ih je  celoga dana  bio maler i terala nervoza do ludila što su našte duše istrpeli po neku Duletovu zajebanciju.Imao je uzrečicu "Jeli bre Milisave..." što bi bio uvod u sprdačinu sa zaključkom: "Pojedeste nam dušu vi seljaci".Našta nije ima svako spreman odgovor kao njegov partner i večiti rival Duško Sidja koji je voleo više  od ičega da sa njim “zarati” od ranog jutra da bi se  posle  poslednjeg časa našli u Evropi ispijali jednu pa još jednu bosanku očekujući I trču ako naleti neka “budala” da vikne “šta pijete”.Oni bi kao iz topa-“bosanku”.Na ovu njegovu opasku "seljaci" najbolji odgovor je ima Pera Kilibarda kolega po struci koji bi uzgred onako tek da ga načepi ponavljao:"Ja seljak a rodjenu Beogradu, a ti gospodin rodjen u Kuršumliji !".Uz ovo, išla je i ona česta domača psovka,po koja šala do neke nove  smicalice.

Prnda je bio nadaren ne samo za sport i fiskulturu.Grad  ga pamti kao vrhunskog glumca  amaterskog KUD "Boža Jordanović" u kome je odigrao mnoge  uloge spadala ali po najviše je ostao u sečanju igrajući lik sreskog načelnika Jerotija u Nušićevom “Sumnjivom licu”.Ovaj komad,za koga moji sugradjani veruju da je autentična gradska priča napisana u sobi br.4 hotela sa zvučnim imenom “Evropa”, u vreme kada je Nušić službovao u Prištini a preko vikenda dolazi na zabavu i zezanciju u Kuršumliju.Dule je briljirao u ulozi Jerotija,priglupog sredskog načelnika nastavljajući da ovu ulogu tumači i u stvarnom životu u dijalogu sa svojim komšijama,prijateljima i kolegama iz škole.On je uvek unosi nemir i sumnju “da  se priča” i da  se “već zna” ko će politički da zglajzne a ko če na njegovo mesto da dodje.Ko u gradu krade iz bašti papriku i kukuruz za kuvanje i pečenje a ko zimi obija sušnice i kuči nosu sve što se nadje u njima.Bio je majstor da gradom pusti i tipičnu ribolovačku  priču o klenu teškom kilo i po i krkuši od 800 grama.Druge pecaroše je  napadao  da kradu ribu tako što je truju kononopljem ili bacaju  dinamit tek da je ošamute.Istina je kao i uvek bila negde na pola ali to nikada nije bio razlog da se priča ne dopunjava i  ispreda sa novim detaljima.Kuršumlijske duge i hladne zime su bile kao rodjene za gradska ogovaranja i prepucavanja.S proleča, a naročito  leti, sve  se to zaboravi i krene  u prikupljanje novih tračeva za narednu zimu.

Dule je bio i moj lični gradski barometar.Kada bih došao iz Beograda  na odmor ili za vikend, uvek sam se raspitivao o njemu u prepunoj radnji moga brata Milivoja gde su se skupljali svi na čašicu razgovora i dogovora sve dok u jednom času iz svog stana nije dotrčao i Dule koji je stanovao preko puta radnje i uneo pravu pometnju.Kao iz levka potekle su šale i zezanja na  razne  teme a po najviše na fudbalska prepucavanja izmedju Partizanovaca i Zvezdaša.On je bio jaki partizanovac i nije dao da se priča skrene sa puta koji je on zamislio da toga dan nekog zeza ili nervira.Svi smo se valjali od smeha da bi on  u jednom času potegao novine sa stola okrenuo se i uz dovodjenja odbrusio "mamu vam seljačku i neradničku.."Žurim, ubićeme Ružica što me nema  toliko.A mi bi smo umesto zbogom svi u glas:"Stani,nategni još jednu Žaličanku"....Dosta je bio za danas.Dovidjenja.

I tako je jednog dana otišao bez dovidjenja i nikada se nije vratio.Počiva na gradskom groblju pored  sina Dragana i supruge Ružice.Bio je prevalio osamdesetu i do prirodne smrti ,svakog dana, pešačio po 10 km.Za doručak jeo šnitu namazanu kajmakom uz domaći čaj a na sebi nije imao ni gram sala.Prav i vitak kao strela,brz i hitar kao munja.Počivaj u miru, dragi moj Dušane Periću.