“To je taj”,dalo se čitati iz Novakovih misli,dok je sa pažnjom pratio svaki potez mladića s druge strane mreže.O njemu ništa nije znao pa je bilo logično da najbolji teniser SVIH VREMENA, ne očekuje i nešto što bi moglo da udje u Ginisovu knjigu čudnih stvari.I, prevario se!Mladi Splićanin,koji je odnedavno postao i Zagrebčanin, gde je uplovio s mora da radi,uči i napreduje,bio je u svemu iznenadjenje pa i u tome,da u mnogim detaljima u igri i ponašanju na terenu,podseća na prve korake Novaka Djokovića!
Tek sve u svemu,Novak je “prešao” preko njega tek kada je za
koji stepen, dodao gas u svojoj igri.Tek tada se videlo da taj dečak,čije ime
će se pamtiti i prepričavati,a on se zove Dino Prižmić,dugo čekana nada
Hrvatskog tenisa koja,ako sve ide normalnim putem,dolazi na velika vrata što je,uvek
iskren i do “daske” pošten Novak,jasno naglasio kada je pozvao publiku u
prepunoj “Rod Lever” areni da ustane i pozdravi mladog Dina,što bi moglo da se
tumači,da je on u tom času dobio i Novakov SERTIFIKAT tenisera na dobrom
putu da,ako ne pre,onda u svojoj 36
godini,očima potrži krepkog starca sede kose u svojoj 72.zamoli ga da ustane a
publiku,da dugim aplauzom, zahvali Novaku Djokoviću,koji je iz daleke Srbije
još jednom ušauo u ovu arenu u kojoj je 6 (za sada) puta osvajao trofej velikog
pobednika najvećeg turnira u tenisu. I ja sam sklon da u to poverujem,mada ću
tada biti ko zna gde i na kom kraju neba, sa mesta odakle se jasno vidi,da se
ovo prividjenje prelilo u stvarnost.
O daljem putu Dina Prižmića će suditi Božija
volja,sreća,zdravlje i mnogo prolivenog znoja.Put da prvog reketa sveta je
dug,neizvestan sa odlikama prave autostrade na kojoj se brzo vozi,mnogo
radi,napreduje ili na prečas propada.
Ne mogu da prećutim a da ne ispišem i moju prvu asocijaciju
kada sam ga ugledao kako sa “tonom” treme skreće u hodnik koji void u podrum Arene
da bi na Novakovu poviku “ne tamo”,prikoćio i krenuo da korača hodnikom na čijim
zidovima su dominirali portreti svih pobednika ovog turnira.Čak šest Novakovih
portreta!Šta li se tada dešavalo u glavi ovog dečaka,koji me je podsetio na tek
ulovljenu “grdobu” koja je hvatala poslednje tračak vazduha,okončavajući život
na podu ribarskog barke.
Prošlo je 15 godina kada je Nole izašao na megdan velikanu
ruskog tenisa Maratu Safunu.Sećam se kao danas tih trenutaka.Nole je obigravao
oko njega kao svi klinci oko novg “lamburdjinija” tek pristiglog na ulice
Beograda.Gledao ga,pipkao i čudio se snažnim mišicama koje su se spremale da ispaljuju projektile
prema nejakom telu dečaka koje je bilo prekriveno dugom i širokom tamnom
majicom.Novak je preživeo i tada, u ronu zoru svoje karijere, pokazao kvalitet dijamanta
koji je bio daleko od izbrušenog. Uvod u meč je bio posebna priča, a sa ove
distance deluje, da se Srbin tako nosio sa pritiskom velike pozornice.Marat
Safina tada je lako izašao na kraj sa Noletom. Bilo je 6:0, 6:2, 6:1, a na kraju je i osvojio Australien open!
“Napunio
sam svoju17godinu života! Mnogo stvari se prvi put dogodilo tada. Prvi
put sam se kvalifikovao za Gren slem,prvi put sam i jedini put ofarbao kosu,moja
mama je bila šokirana.To sam odlučio toga dana! Otišao sam da se šišam i frizer
je rekao što ne bih izvukao neke nijanse žute. Rekoh što da ne!Bio sam mlad i
lud.Posle sam bio kažnjen na terenu od Safina” - prisetio se Novak.
Posle 16 godina Rus je otkrio šta mu je Đoković rekao
na mreži nakon što je poražen napustio teren.
Izvinjavam se!
Verovatno je izgovorio "izvinjenje" jer, delovalo je da sam imao lak
posao. Ipak,dao je sve od sebe!Bio
sam ubeđen da će on postati veliki teniser i to sam mu odmah rekao.Poželeo sam
mu sve najbolje kao i dugu i uspešnu karijeru,“otkrio je posle dugo vremena Safin.
Kako vreme
leti.Kao da je bilo juče a ima tome punih 16 godina kada je mlada teniska zvezda
u najvi u Melburni izašla na megdan Maratu
Safinu teniseru iz top 10 koji je tada na toj neprikosnovenoj rang listi,pred
kojom su i Bogovi padali ničice,držao poziciju broj 4.Malo je ko znao za Novaka
Djokovića,Srbina proteranog sa Kosova,koji je u tenisu počeo najpre da crta i
mašta o životu velikog asa a samo koju godinu kasnije,ti snovi počeli su da se
pretvaraju u javu.Rodjena je zvezda koja u svoj 36 godini života i danas
ispisuje najslavniju istoriju ovog soprta za kojim luduje jedna trećina planete.
Svi ga znaju,svi
ga obožavaju ali se niko ne poistovećuje sa svojim sportskim velikanima na
način,kako se Srbi poistovećuju sa Novakom.Kada njemu ide,ide i Srbiji.Kada on
posrće i Srbija tone u svakom pogledu.I ako nas nema više od 7 miliona,malo je
Srba koji vam neće reći da ga ne znaju dok će 98 posto uporno tvrditi da su
srostvu sa njim.Da im je Nole drug,brat,prijatelj...Da su se mnogo puta s njim
susretali,rukovali sa njegovim ocem igrali ternis,skijali na Kopaoniku a sa
stricem Goranom radili posao i pričali i bratancu.
Kada se dogadjalo
da gubi,da mu ne ide,i ako ga cela nacija bodri u svako doba dana i noći i
mnogih neprospavanih jutra,sa lakoćom će odapinjati kritike,po koju psovku i
zakletvu „neću te više gledati “.A kada pobedjuje i na terenu pravi čuda,posrće,bori
se i zadnjim atomom snage u sebi osvajajući pobedonosne poene,e tada će svako koji
pred Srbinom krene da nešto loše priča o Noletu,momentalno najebati.Biće istoga
časa prokužen,omržen što jedan od tih „povredjenih“reče,“sklanjaj mi se pred
očima,mrzim te više no Nemca“!
Srbija ga obožava
i ako bi se ostvarilo proročanstvo da
Novak dodje na čelo Srbije,bili bi to izbori na kojima će svi glasali za
Noleta.A iskreno govoreći,ko je sve sedeo u fotelji predsednika Srbije na
Andrićevom Vencu,garantujem,da bi Novak bi rame uz rame sa najvećim Srbima koji
su za sobom imali šta ostaviti.On bi jednostavno i u politici, primenio šemu iz
tenisa.Isrtao bi teren preko cele Stbije i narod pozvao na igru,rad i red.Nole
bi ispucavao asove a narod od srca u jednom glasu ponovaljao:Živeo,Novače!Ni jedna vrata na svetu ne bi bila pred njim zatvorena.Srbija bi imala milione prijatelja a ekonomija cvetala,narod definitivno izašao iz zone siromaštva i bede a Srbija bi u kratkom roku,bila proglašena Balkanskim el doradom !
Odoh daleko,zar
ne,mada mi to nije bila namera.Ne zamerite,što me ljubav i poštovanje prema tom
čoveku, koji me je hiljadu puta razveselio,učinio snažnim i ne pobedivim i
jasno iscrtavo put i puteljak kojim valja proći kada je i najteže.Ja sam
jednostavno emotivno „pao“ pred njim jer posle današeng meča na startu
Australijen opena,kada je sa mnogo truda,umeća i teniske veštine,ipak
„spizdio“ ovog golobradog Splitskog tenisera koji je tek ušao u 18.godinu i
koji,a to me je strašno nerviralo,nije ni jenog časa pokazao strah i respekt
prema Novaku nego kao junac navalio,a valjda ga je neko debelo popalio,da može i
on da napravi čudo o kome će pričati ceo
SVIT.Dino Prižmić,pobedio i kući posalo prvim avionom višestrukog osvajača
velikog pehara i gomilu novca koje Australija ulaže u ovaj turnir,ne bi li
jednoga dana i neko iz tog katoličkog sveta osvojio pehar!
Namere su bile
dobre i časne ali da bi se došlo do tog cilja,Dinu Prižmiću, biće potrebno da
odživi SEDAM Novakovih života,sedam padova i stotinu uspona.I da više od 400 dana
bude na čelu teniske kolone SVITA kao reket sa brojem 1!
