GDE JE BEKER ?

 Boris Beker je ljutito odbrusio čelnicima Svetske teniske federacije  kao i poslanicima medija koji prate ovaj spor:Novak nije dovoljno poštovan u svetu tenisa.Zašto ?

No i pored toga,njemu to više ne smeta, on zna koliko je dobar, i ako pitate nekoga u svlačionici protiv koga nikako ne želite da igrate mislim da je Novakovo ime na vrhu, zaključio je Nemac

Trener najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića, Boris Beker, smatra da srpski as nije u dovoljnoj meri poštovan u svetu tenisa.

U intervjuu za ATP Tur legendarni Nemac je ocenio da, kada se priča o najboljima, "treba krenuti od vrha".

"Razumem da Rodžer Federer ima mnogobrojne navijače, isto tako i Rafa Nadal, ali, ako ćemo iskreno, glavni momak u gradu zove se Novak Đoković. Ovaj turnir je osvajao već četiri puta, prvi je teniser sveta, i ja mislim da treba krenuti od vrha kada se priča o najboljima", rekao je, između ostalog, Beker.

"Kada pogledam listu, na njoj je prvi Đoković i to ne samo jednu ili dve nedelje. S druge strane, on je već navikao na takav tretman. To je deo teniskog sveta u kojem živimo. Njemu to više ne smeta, on zna koliko je dobar, i ako pitate nekoga u svlačionici protiv koga nikako ne želite da igrate mislim da je Novakovo ime na vrhu", zaključio je Beker u Melburnu, gde Đoković juri petu šampionsku titulu.

Srpski teniser prethodno je na Otvorenom prvenstvu Australije trijumfovao 2008, 2011, 2012 i 2013. godine.

Na ovogodišnjem turniru Đoković se plasirao u polufinale savladavši Kanađanina Miloša Raonića (7:6, 6:4, 6:2), a protivnik u borbi za finale biće mu branilac titule, Švajcarac Stanislas Vavrinka.

Tadem za velike podvige !

 Bravo Beker !

U potpunosti si u pravu.Novak je pomerio granicu mogućeg u ovom sportu ali mogućeg za talente njegovih predizpozicija u fizičkom, mentalnom i intelekutalnom smislu.

Jeste,Raonić je dobar "bum-bum" teniser ali on nema konstrukciju ni mentalni sklop da povede teniski svet u još viši stepen ove igre nego što je to Nole učinio.I sve dotle dok se ne pojavi neko bolji i spretniji od Noleta, on će i dalje biti "svetski br.1".

Nole je čovek koji je uspostavio dvosmernu komunikaciju sa svima onima koji ga vole i poštuju a po najviše sa svojim narodom koji je sa mnogo emocija vezan za njega za svaku njegovu igru,pobedu i poraz. On predstavlja Srpski narod i ostali civilizovani svet, na jedan veličanstven način i nije čudo što je poslovno sportska i ljudska kombinacija izmedju njega-idola Srpkog naroda i Borisa Bekera,ikone Nemačkog naroda, dala toliko dobrih vibracija da je danas potpuno normalno da od mnogih Nemaca čujete lepu priču o nama Srbima.

Da su njihovi odnosi svedeni na poslovičnu realnost, dogodilo bi se ono što se dešava kod mnogih tenisera iz top 10 koji ne mogu da sastave sa trenerom ni godinu dana.

Današnji trenutak u meču nabolje je potvrdio koliko je Nole vezan za Bekera i koliko mu njegovo prisustvo znači. U jednom trenutku, Boris je verovatno otrčao do WC, Nole se okrenu ka tribina i jasno na Srpskom upitao: "Gde je Beker?"

NIJE DOVOLJNO-STEŽI JOŠ !

Aleksandar Vučić,  danas je put Atine odaslao depešu sa neobičajnom diplomatskom notom koja neće ostaviti ravnodušne  braću Grke ali ni nas Srbe, koji smo verovali da pobeda ultraleve Sirize nije a niti može biti dogadjaj  od lokalnog karaktera, već prvorazredni politički dogadjaj koji trese Evropu.

Ja sam po pitanju ekonomije, kaže Vučić, bliži Nemačkoj i Austiji nego Grčkoj zato što  verujem u težak rad u promenu svesti i navika kroz  mukotrpno ozdravljenje privrede. 

Od mene  nećete čuti da narod ne treba da plaća struju i da ću  javnom sektoru odmah   povećati platu za 70 evra a da to nije zaradjeno.

Svestan sam oduševljenja kod Srba ali ga ja ne delim, uztvrdio je Vučić.

U slobodnom prevodu to bi značilo “džabe ste birali” ili  ono po srpskom “džabe ste krečili”. Po tom tumačenju pobeda Sirize  nije ništa drugo nego pokušaj povratka na reforme bez rada i muka i na lagodan neradnički život  koji Grcima neće doneti ništa bolje. Na život u totalnom komunizmu onako kako su to zamišljali Marks i Engels-svima po malo i za svakog po nešto ! Dakle, bez malo, 40 posto biračkog tela Grčke je u totalnoj zabludi i ova pobeda, sa prevelikom cenom, mogla bi, da se  po ugledu na legendarnu  “Pirovu pobedu”,nazove “Aleksisovom pobedom” !

Da li će Aleksis kao Pir,pošto se stišaju emocije i istina izadje na videlo  reć,”Još jedna pobeda i ja sam izgubio”,znaće se vrlo brzo. 

 

Neskriveno oduševljenje Grka !

Ja lično ne verujem da su Grci toliko naivni i toliko zaludjeni i da na jedan prostački način budu izvarani i ismejani i na kraju još dublje i crnje upadnu u probleme. Najpre u teške i bezizlazne ekonomske probleme,  jer sa dugom od 300 milijardi EU nema nade niti perspektive osim sigurnog i “ugodnog” dužničkog ropstva i potpune rasprodaje  svih vrednih nacionalnih resursa.A zatim,ovakva politika vodi u direktan sukob sa drugim članicama EU i sasvim izvesno ,u slučaju njenog potpunog kraha, i u dugo sedenje u “magarećoj klupi” sa prezirima i teškim rečima.

Ako bi se ovaj scenario obistino, onda su se Grci opredelili za potpunog laika i ludaka koji će ih samo pogurati u još dublji ambis. Da li nekome  Aleksis Cipris liči na laika i ludaka i da li je on samo jedan ultralevi zanesenjak koji još uvek živi sa uverenjem da je povratak komunizma moguć.

 Grčki narod ima najsvetliju misiju koje mu je čovečanstvo poverilo. Da čuva i održava sve tekovine svetske civilizacije započete na prostorima stare Heleda odakle se svet i dana današnjeg inspiriše i  napaja na temeljima  izvornih ideja  ugradjenih u svim naučnim disciplinama. Verovati da su to nedovršena i nedorečena ljudska bića sa kojima je moguće manipulisati i na ovak način, to je u najmanju ruku- čudno.

Ovu dilemu, što se meni tiče, najbolje razjašnjava  Janis Varufakis novi ministar finasija, čovek koji već svojim   robusnim izgledom, uliva nespokoj kod većine feminiziranih državnika  Evrope. 

Varufakis je doktor ekonomije, britanski đak, bloger, gejmer i čovek koji bi mogao da protrese temelje moderne Evrope. Sebe opisuje kao „libertarijanskog Marksistu“, a mere štednje Evropske unije finansijskim pandanom metodama mučenja CIA.

Nakon parafraziranja velškog pesnika Dilana Tomasa i reči „grčka demokratija odlučila je da ne ide tiho u tamnu noć, već da se žesti i besni da se svetlo ne ugasi“ na svom blogu zbog izborne pobede Sirize, Varufakis je poručio:

„Uništićemo grčke oligarhe, uništićemo osnove na kojima su oni iz decenije u deceniju gradili ovakav sistem, mrežu koja zlokobno isisava energiju i ekonomsku moć iz svih drugih u našem društvu.“

Jasno je, Grci  će najpre pokušati da otvore pitanje svih kradja i pljački i da od tih Grka koji su se obogatili na muci vlastitog naroda povrate sve što je oteto,  krenu u mukotrpan rad i teške  ekonomske reforme kojima smo se i mi nadali budući, da je upravo ova činjenica bila glavna Vučićeva predizborna poruka.

Ne da ništa nije na tom planu uradio nego je otvorio još prostora da se Mišković i njegova kamarila bogati i otima. O obećanom  Zakona o poreklu imovine da i ne govorimo. Od toga neće biti ništa.

Za razliku od Ciprisa, čije  programe i ekonomske projekte još nismo ni videli, naš predsednik Vlade u svojim ekonomskim reformama i finasijkoj konsolidaciji uradio je sve ono zašta je u predizbornoj kampanji govorio da mu neće pasti napamet.

Od samnjenja penzija u budjet će godišnje ući  210 miliona evra otetih iz usta gladnih, kojima penzije nisu pale sneba već su stečene  posle  četrdesetogodišnjeg rada. U regionu, gde su svi u krizi, takav ekonomski lom nikome nija pao napamet. 

I sa smanjenjem plata, prihodi u budžetu su minimalni a šteta u prosveti, zdravstvu, državanoj upravi ogromna. Fisklana konsolidacija, po rečima analitičara, do ovog časa nije dala nikave rezultate a tamo gde je primenjivana ostavila je  pravu pustoš. To ne tvrdim ja, već nobelovac Džozef Štiglic, profesor na Kolumbija univerzitetu.

Ono što svi vidimo to je da nam politika stezanja kajša do ovog časa nije donela ništa dobro. Opšta potrošnja je i pored velikih akciza i povećanog PDV, visokih poreskih stopa, u konstantnom padu. Ljudi zaradjuju toliko da u proseku mogu od 30 dana da pokriju jedva deset a sve ostlo moraju da trpe. Da gladuju i da posramljeni gledaju kako se, na svakom koraku, nad njima sprovodi tortura. Vučića nije briga što se umire mnogo više i što nezaposlenost raste, što se male firme zatvaraju i što je većina domaćih poslodavac već davno upala u dužničko ropstvo, što je samo proterkle godine 800 lekara otišlo put pečalbe. Nisam čuo da je neki penzioner uzeo 1,6 miliona dinara na proviziju i mito ali jesam vidideo da je policija uhapsila političara-  kriminalca, kome je partija na vlasti, omogućila da se tako ponaša.

Da rezimiramo. Nisam  a niti hoću da budem veći Grk od Grka. Oni su odabrali svoj put koga ja ne vidim kao moj predsednik Vlade tako lošim i tako neravnim. Ja verujem da je to put početka neizbežnih reformi u okviru EU gde diktat drži Nemačka a svi ostali rade za nju. Evrpska i svetska oligarhija  zauzima tek 1 posto  populacije, gradeći svoju moć na finasijskom porobljavanju zemalja Trećeg sveta i primenjujući principe štednje i odricanja od svega radi izmirenja dugova prema onima koji ne znaju šta će sa parama. Nije li došlo vreme da se siromašni i ekonomski porobljeni narodi okupe i zatraže promenu pravila u podeli tog ekonomskog kolača. 

Vučić je zaigrao na svoju kartu i veru da je njegov ekomski program dobar i dopadljiv baš tim svetkim oligarsima i da je za njega važnije da se njima dopadne  a ne narodu. On veruje da su političke manipulacije i laži bolji lek za narod nego povećanje standarda i otvaranje novih radnih mesta. Za njega će biti dovoljno da ga na predstojećim izborima podrži milion penzionera, jer je  on  njih zaštitio, čija primanja ne prelaze 25 hiljade dinara, pa eto još jednog dugog mandata a do tada, troškariće se  dobijeni novci od prodaje Telekoma,Bora,EPS-a i još po nečeg.

Meni ništa  teže nije palo od  gledanja  onih dugih pregovora sa MMF i naših  poniznih ministara koji su oduševljeno obavestili narod da ćemo dobiti milijardu iz predostrožnosti a to je dokaz da nam oni veruju i da smo na dobrom putu. Voleo bih, naravno, da verujem da je naš put bolji i uspešniji od Grčkog i da ćemo za koju godinu bolje živeti ali nažalost stvarnost sve to dermantuje. Dugo ćemo još mi živeti po njihovom diktatu a igraćemo po notama slogana:”nije dovoljno-steži  još”.

SIRIZA !

Aleksis Cipras

Nisam ni znao da sam ultralevičar! Sve što sam u mojim blogovima pisao na temu  reformi  Vučićeve vlade, podržao je i izglasao Grčki narod. „Naša pobeda (Sirize) je i pobeda svih naroda Evrope koji se bore protiv štednje“, kaže Aleksis Cipras. Ovo je pobeda za život, za dostojanstven rad, pobeda protiv ekonomskog porobljavanja, protiv užasa dužničkog ropstva, protiv otimanja svega što je najvrednije u jednoj zemlji. Ova  pobeda  objedinjava intelegenciju jednog naroda, svo njegovo  poštenje, sve lepote i šarm . 

Ova pobeda zaustavlja nastavak drugog svetskog rata i namere Nemačke da vlada Evropom, da na ime hipoteke otima od Grka najlepša ostrva na Mediteranu i sve ono što Hitler nije mogao ili nije stigao.

Ova pobeda više nego ikada, aktuelizuje pitanje Kosova stavljajući u prvi plan načine i metode kako je sveta zemlja oteta od Srba.

Radost Grka

Niko to nije zaboravio,niko tu muku iz duše nije isterao ali si morao da ćutiš i trpiš i na kolenima klečiš pred zelenašima MMF i SB koji su uporni samo u jednom: malo je to,dajte više,stežite,trpite i umirite što više i što češće. Birali su poloitičare za sebe a ne za narod, one koji su spremni da saradjuju i slušaju ne eho svog naroda, već  glas velih bosova iz Brisela, Londona, Njujorka i njihovih malih piona rasporedjenih svuda po zemlji Srbiji.

Metode su im bile stravične i surove.

Uništiš jedan narod,njegovu kulturu, manijački  ga bombarduješ 78 dana, pobiješ decu a roditelje ubediš da bombe nisu stigle s neba već sa zemlje i da su ih ispalili lokalni  političari i sve to da bi oteo stotine hetara zemlje i tu izgradio najveću Američku vojnu bazu u Evropi, Klintonu spomenik u Prištini, Olbrajtovoj i Klarku fabriku na dar i vlast nad mobilnim operaterima.Od šiptara napraviš najveću vojsku dilera droge koja od Avganistana preko Kosova redovnim linijama stiže na Američko trežište. I tu otmeš 3 milijarde EU godišnje. Kontaminiraš svaki pedalj zemlje osiromašenim uranijumom i otvoriš autostradu  smrti. Srbe proteraš, nejač pobiješ a od zarobljenika povadiš na živo, zdravo srce mladića tek zakoračilog u život, bubrege, jetru…   i prodaš  bogatim i obolelim šeicima. Ova pobeda Sirize budi nadu da i za nas ima nade.

Pobednik prevremenih poslaničkih izbora održanih u nedelju u Grčkoj, vođa levičarske stranke Siriza, Aleksis Cipras (40) najavio je večeras otkazivanje sporazuma Grčke s međunarodnim poveriocima i obećao narodu tešku borbu u interesu Grčke već od sutra.

„Danas je grčki narod ispisao istoriju; nada je ispisala istoriju“, rekao je Cipras u govoru hiljadama pristalica na trgu u centru Atine.

„Grčki narod je dao jasan, jak i neosporan nalog: Grčka okreće list, Grčka zasobom ostavlja katastrofalnu štednju, strah i samovlašće, ostavlja zasobom petogodišnje poniženje“, rekao je Cipras i najavio da njegova zemlja „s nadom i dostojanstvom ide ka Evropi koja se menja“.

Cipras je rekao da je „danas slavlje, a od sutra počinjemo težak rad… nesumnjivo se završava začarani krug štednje“.

„Otkazuje se sporazum o štednji i uništenju, ‘trojka’ (međunarodnih poverilaca) postaje prošlost.., narod nam je dao nalog za nacionalni preporod i obnavljanje društvene kohezije“, rekao je Cipras.

„Naša pobeda (Sirize) je i pobeda svih naroda Evrope koji se bore protiv štednje“ što će činiti i njegova vlada „spremna da sarađuje i prvi put pregovara s partnerima o pravednom, obostrano korisnom i održivom rešenju“ za problem javnog duga, rekao je Cipras uz najavu svojih predloga i plana reformi.

MARŠ NAPOLJE !

 Piše:Mirko Stamenković

Čitam u novinama da je Mile Dragić, vlasnik elitnog hotela „Moskva“ u Beogradu pred gostima nekadašnjem ministru finansija, podpredsedniku Vlade Srbije, lideru dveju partija, jednostavno rekao:  „Marš, napolje“! 

          Mora da je čoveku prekipelo. Sećam se slike na TV i u novinama kada se poštena familija Dragić, čiji je otac bio prvoborac, okupila na izlazi iz centralnog zatovora u Beogradu kada je Mile Dragić izlazio, jer ga je tamo bio strpao taj isti Dinkić ne bi li se osvetio svom stranačkom kolegi, koji je na osnovu  nečijih stranih uticaja, u tom trenutku bio na mestu ministra odbrane Srbije.

Dragić:koliko si samo  zla i bola naneo Srpskom narodu !

 

          Polsedica svega bila je pokušaj da se  uništi nešto po čemu smo mogli da budemo poznati u sveti, kao po lovačkom oružju ili tenku T 84 koji se na Bliskom istoku pokazAo boljim od  američkog. Dragić je imao svetski kvalitetnu opremu za vojsku i lov.

           Mislim da je pravi trenutaka da se Dinkićevi gresi ne guraju u zapećak. Reč je o  obavezi – službenoj i moralnoj – ljudi kojima je posao da se bave istragom, prikupljanjem podataka, pripremanjem optužnice, podizanju optužnice i suđenju jednom takvom čoveku, koji je Srbiji naneo veča zla od nekih kompletnih vlada, a bio je u svim, uključujući i onu koja  je pobedila 1912. godine.

          Bez obzira šta je bio, Dinkiće se nikad nije odmicao od tokova novca, od trezora ili minstarstva finansija i privrede, kao što se ni starice tokom zime ne odmiču od ugrejanog šporeta.

          I evo, samo spiskova „zloćina“, zbog  kojih bi Dinkiću najzad trebalo suditi. Kažem suditi – jer na sudu je da konačno kaže koliko je kriv i što je isto tako važno, ko se uz njega mora da nađe na optuženičkoj klupi:

         1.Petog oktobra je sa dugim cevima i stranim stručnjacima za „šifre“, ušao je u kabinet guvernera NBJ i umalo nije omeo ministra Mihajlovića i podpredsednika Labusa da  sa tadašnjim guvernerom  potpišu dogovor da Vlahović  formalno ostane guverner do saziva Skupštine i tako funkcioniše država. Dinkić nije znao ni gde je kabinet guvernera – upao je u zgradu na Bulevaru revolucije, a Vlahović je bio u ulici Sedmog jula?!

         2. Devizne rezerve države držao je u privatnoj banci u Moskvi čiji su većinski vlasnici bili Hamović i lazarević i koji su sa tim „deviznim rezervama“, dakle, državnim parama, bili osnivači Nacionalne štedionice, koja je brzo nestala.

        3.Oterao je u stečaj četiri nacionalne banke odmah posle Nove godine 2001. godine  bez završnog računa, koji ni do danas nije završen. Nacionalizovao sve deonice koje su bile u tim bankama, a to znači i preduzeća koje nisu bila dužna, ali i građana. A te banke su imale toliko kapitala i imovine da ni do dana današnjeg stečaj nije okončan. Ali, Dinkić, Labus i Đelić su ih kupili za po 100.000 dinapa po „komadu“!

        4 Za vreme konverzije nemačke marke u evro, Dinkić je preko svog školskog druga, opremio 800 kiosaka koje je postavljao  na ulazima postojećih banaka i u njima je NBJ obavljala konverziju ne beležeči ni brojeve novčanica, ni imena onih čije su pare, a još manje da su uzimali uobičajenu proviziju. Bilans je – od 8,6 milijardi zamenjenih nemačkih maraka (!!!!) u zemlji je ostalo samo 1,7 milijardi, pa su nas u Evropi zvali  „vešeraj za pranje novca“!

        5. Uništio je SDK i poklonio je najelintiji bankarski prostor privatnim i stranim bankama, iako je to bila vredna društvena imovina. Ali i više od toga – svesno je uništio dve stvari koje i danas čine ovu zemlju nesređenom i sriromašnom – zatrti su tokovi novca, a prestalo je da iko može da podigne dinar  sa svog računa ako prethodno ne podmiri dugove prema državi i ne uplati doprinose za zapsolene?!

        6. Ako je Đinđić, kao filozof, mogao je  da bude u zabludi kada je u skupštini slavodobitno uzviknuo – prodali smo tržište a ne Srbiju, Dinkić je bio samo „lutka na kanapu“ stranaca koji su tražili da im ukloni 36 privatnih banaka, kako bi došli do slobodnog tržišta i prikupljali, recimo, štednju stanovništa sa pet puta manjom kamatom od one koju su im uzimali na kredite.

        7 Kariću je zatvorio Astra banku, iako je devet puta gubio na svim sudovima, pa je na kraju, Dinkićev naslednik izdejstvovao da Skupština donese zakon po kome je vraćanje licence bankama diskreciono pravo guvernera.

         8. Sa papirima koje je smo dobili od Londonskog i Pariskog kluba da nam opraštaju zatezne kamate za dugove koje nismo mogli njihovom voljom da otplaćujemo za vreme sankcija, kupio je akcije u Vojvođanskoj banci. Za one koji nisu vični, prevedemo na običan jezik, to je – praznim papirom, jer to je oproštaj neplaćenih zateznih kamata, a ne neki vraćeni novoac u kešu.

         9. Kada je doneta odluka da se starim deviznim štedišima isplati nekih 4,7 milijaradi dolara, bez kamate  do 2016. godine, Dinkić je to dao grčkoj banci EFG. Neka je na tome ta banka uzela samo 1 odsto na ima troškova, pa to je 45 miliona dolara?! Dvanaest ljudi iz Mobtela, bez valjanih dokaza, više od devet godina se proganjaju za 60 miliona evra, iako je Mobtel prodat za 1,5 milijardi evra!!!

         10. Ostaje još jedno pitanje – ko će od dvojice najodgovnijih i danas u narodu najpouzdanijih ljudi da će Srbija najzad izkoraknuti iz kriminala i mulja/ mislim na Vučića i Nikolića/ ohrabriti insistucije države da povedu istragu protiv čoveka za koga postoji sumnja da je Srbiji naneo veću štetu od svih tajkuna!

         Dinkićevi zločini prema državi ne zastarevaju, a novi ministar finansija, svakako je najpozvaniji da makar Skupštini po svim ovim stavkama, a i mnogim drugim, ne računajući moguće i lične koristi, podnese na jednom posebnom zasedanju relevantne brojke. Možda se varam, ali mi se čini da je nakad i sam bio u G 17,  pa mnogo toga zna i napamet!

TEŠKE I UVREDLJIVE MANIPULACIJE !

Bez obzira što društvene mreže iz minuta u minut dobijaju sve veći značaj i što praktično nepogrešivo prave presek raspoloženja i mišljenja naroda o pojedinim dogadjaima, zvanična politika i ljudi iz samog vrha Države, trude se uporno da to ne vide i ne uvažavaju. Marko Marinkovć, direkor Poreske uprave, večeras je u glavnom dnevniku RTS svesno i namerno ponizio i uvredio brojno gledalište. Kontrola koju su obavili poreznici, ostala je bez odgovora na nekoliko ključnih pitanja koja su ne samo ogledalo neprikosnovene profesionalnosti već i ogledalo demokratičnosti jedne zemlje koja i ako još  to nije, uporno teži ka tome.

 

"Prestonički klub"

1.Gospodine direktore, klub čije ste poslovanje kontrolisali,  ne može se nazvati "jedan ugledni predstonički klub"  jer on ima svoje ime i adresu gde se nalazi!

2.Taj klub je neko osnovao i ako nije pod zaštitom države,  policije ili BIJE a možda i nekog uticajnog političara, red je bilo da se objavi ime vlasnika kluba i svih odgovornih za prekršaje koji su konstantovani.

3.Bez tih podataka,  ova informacija nema nikakve vrednosti osim samoreklamerske priče glavnog poreznika ove države pa treba biti potpuno svestan i reakcije javnog mnjenja ljudi sa brojnih društvenih mreža koji su sve ovo primili ravnodušno i uvredljivo.

4.Ovo je atak na zdrav razum naroda pa najiskrenije molim vlast ove zemlje da prestane više sa ruženjem i onako teške i ružne stvarnosti sa kojom živimo. Strelicu kritike upućujem ka vlasti jer bez njene režije i odobrenja,  ne bi mogla istina da bude sakrivena na tako drzak  i pokvaren način.

5.Narod nije niti može biti ničije zamorče da bih ovaj slučaj, a to je pre svega  slučaj,  prošao bez  odgovarajuće kazne.

6.To isto važi i za urednika "Informera" Dragana J.Vučićevića, koji je objavljivanjem slika profesionalne prostitutke, napravio nevidjenu bruku za Srbiju i težak diplomatski problem,  jer je sve te gadosti prikačio uz ime Kolinde Graber Kitarević, novoizabrane predsednice Hrvatske i time joj naneo ogromnu moralnu i ljudsku uvredu.

7.Ovo je bez sumnje najbolji primer da onaj ko drugome kopa jamu na kraju sam mora u nju i da upadne. Vučićević je žrtva svojih  agresivnih nasrtaja na sve i svakoga ko je pokazao i najmanje neslaganje sa vrhom vlasti, nebirajući sredstva i načine kako će te ljude žigosati i ocrnite za ceo život. Evo kako to izgleda kada i njemu “mečka zaigra pred kućom”. Ako mu se bude i bilo šta dogadjalo neka mu se dogadja samo na način i po principima kako je on čerečio druge ljude. To je za njega najbolja kazna.

Д.Ј.В:човек без образа и морала !

P.S.
Ово није прича о Драгану Ј. Вучићевићу, до суботе богу и батини српске таблоидне штампе, који је зарад одбране режима сипао отров на све стране, тетошен, мажен и филован државним парама. Ово је, једноставно, гадан и бљутав епилог стања у који су се заглибили готово сви српски медији, учесници у трци за наклоност актуелне власти. Д. Ј. В. је имао ту несрећу да је био најлуђи, најбезобразнији и најбескрупулознији тркач и та брзина га је одвела директно у професионално самоубиство.
Д. Ј. В. је прошетао Тањуговим прес-центром намазан катраном и перјем, а до јуче је био главни медијски ликвидатор.(Srbija danas)

8.A inače,mene ni malo ne zanima niti na bilo koji način uzbudjuje gospodja Kitarević,pogotovo,  ne njene, pogrešne i polovične političke izjave, koje nevrede ni  šaku boba.