PATOLOGIJA MEDIJSKIH EGZIBICIJA !

Javnost je svakodnevno pritisnuta patološkom željom Srpske opozicije da unutar Vlade a  naročito u trouglu, Nikolić,Vučić,Dačić,što pre, a po mogućnosti odmah,dodje do obračuna,političkog razilaženja i cepanja na frakcije.Obaranja vlade,rasturanja koalicije i raspisivanje prevremenih izbora.I sinoć je Olja Bećković vodila svoju desetu jubilarnu emisiju sa tom temomom,zahtevajući od sagovornika da se slože s njom i njenim izvorima, da je više nego očigledno da je na dogadjaju stoleća-potpisivanju Ugovora za izgradnju "Južnog toka",Vučić bio zadovoljan što je progurao Zoranu Mihalović,da ipak ona bude  potpisnik u ime Vlade Republike Srbije.To je mlako propratio Nikolić,koji jedini nije aplaudirao posle njenog nadahnutog govora a i Ivica Dačić,koji ceo slučaj nije propratio ni pogledom.Dakle, neki  domaći  mediji, koji uporno duvaju uz vetar,jer to im je u opisu uredjivačke politike,u tom bizarnom i poptpuno ne bitnom činu, vide dogadja a ne u poslu vrednom malte ne 2 milijarde EU u izgradnji i mnogo milijardi tokom eksploatacije.Da li smo u opšte svesni monumentalnosti ovog ogromnog posla.Zamislite, neko vuće cevovod iz centralne Rusije kroz  celu Evropu-kroz dva kontinenta,da bi  gas došao do svakog doma i time osigurao grejanje još najmanje 50 godina a  domaći mediji kažu,to nije bitno.Bitno je da “Vlada pada”. Dosledna je bila i ekipa "Insajdera",koja je  ovom dogadjaju dala par sekundi u svom izveštaju, ali je zato narednih 5 minuta, posvetila ličnom marketingu dokazujući da  su ih čak i Rusi uvažili i da oni ostaju do kraja u traganju za sumnjivim pitanjima koja bi trebalo da iniciraju veliku državnu aferu sa prizvukom ne posla stoleća već “pljačku stoleća".I da budem potpuno jasan.Niko ne traži da mediji,pogotovo novinari koji se bave istrživanjem,da ispunjavaju nečije želje a po najmanje želje političara ili političkih grupacija,ali mora da se poštuje ono što javnost očekuje i traži:  poštovanje dogadjaja,učesnike-predstavnike Država, na tom dogadjaju sa komentarom ili osvrtom na značaj projekta "Južni tok" za privredu uništenih ekonomskih resursa i potencijala.Datum potpisivanja ovog Ugovora,zaslužuje istoriski tretman i uvrštavanje u datume od ogromnog značaja za opstanak i budućnost nacije a ne prilika za marginalne usto i patološke medijske ekzibicije.

Slika za istoriju

Zorana Mihalović:ovo nije tok,ovo je evropski krvotok !

Aleksej Miler,direktor"Gasproma":Srbija postaje centar tranzita gasa,protok gasovoda 63 milijarde kubika godišnje!

MLADJAN DINKIĆ POBEGAO IZ ZEMLJE?

Ne znam ko je lansirao ovu vest i koliko je ona tačna.No,sve jedno,tačna ili ne tačna,u jedno sam uveren,tvorac Srpskog "ekonomskog" čuda, priteran je uza zid.Znalo se da je u njegovom slučaju ključna reč "Mobtel" i Bogoljub Karić,kao što se znalo da su evropski eksperti i sudovi,davno utvrdili da su Karići opljačkani na jedan prljav i perfidan način,kao što se znalo da se o tome u zemlji čuti sve dotel dok je slučaj mogao da kontoliše Dinklić.Rampa je pala i konačno ovaj slučaj je krenuo ka razjašnjenju.

Ja lično,nikada ništa nisam verovao ovome kontraverznom i psihički labilnom čoveku.Pripadam onima koji godinama ukazuju da su njegove ekonomske mere uništile Srpsku privredu u svim fazama tranzicije.Da je marketinški znao da prikrije gluposti u to mu se ne može zameriti pogotovo i zbog toga, što je to zapravo bio čist politički marketing u funkciji stalnih političkih kampanja.Cilj je bio, preći cenzus i izboriti poziciju "jezička na vagi".

Punih dvanaest godina,to mu je uspevalo.Tragovi njegove ekonomije preplavljne destrukcijom, bili su najvidljiviji i najtragičniji u vreme velike kampanje otimanja, a danas se kaže,kradje društvenog i nacionalnog dobra kroz sistem privatizacije. Dinkić je bio glavni zagovrnik brzog prelaska u kapitalizam po cenu ogromnih ljudskih žrtava.Petnaest hiljada bankara iz domaćih banaka, izgubili su posao trećeg dana Nove godine a bio sam svedok kada se po njegovim zamislima u 15,15h i to petkom, najpre ušlo u "Karić banku" a nekoliko godina, po istom scenariju i u isto vreme, u Mobtel.Na desetine policajaca zaposedalo je kompaniju i kao dokaze nosilo sve što ima je palo na pamet.Iz moje kancelarije odnet je kompjuter u kome nije bilo ničega i nikada nije vraćen.Pošto sam u to vreme radio u BK kompaniji a platu primao od Mobtela,otkaz mi je uručen na kućnu adresu u rano nedeljno jutro.Mislim da je bilo pola sedam.Tako se to radilo.

Tako je počelo

Subvencije koje su deljene šakom i kapom,po deset hiljada EU po radnom mestu,nisu dale nikakve velike ekonomske rezultate a njegov su umni proizvod.Broj nezaposlenih se stalno uvećavao a siromaštvo bujalo.Kada je došlo do njegove konačne smene, novi ministar Saša Radulović, otvorio je karte užasa.Koliko samo kradja i mahinacija, podvala, promašenih investicija i bačenih para. Ne naviknut na ovakve direktne i javne razgovore, Dinkić je pokrenu svoj mehanizam da se Radulović smeni i protera iz Vlade. Ja se nadam da Vučić, pre svega ON, neće naleteti na ovu poturenu minu i još jednom izvući Dinkića iz blata u kome se davi. Saša Radulović, ostavio je utisak poštenog i namučenog čoverka, borca i velikog radnika ali čoveka bez političkih manira koji podrazumevaju primenu zamazivanja očiju i blagog, usto i taktičkog saopštavanja istine o ekonomskoj poziciji u kojoj se nalazimo zbog mnogih a najviše zbog Mladjana Dinkića. Da li je normalno što su oči naroda okrenute ka njemu, jer on je bio alfa i omega monetarnog i privrednog sistema zemlje,zemlje iz koje je ukradeno preko 57 miliardi EU. Naravno da je normalno i sva naša očekivanja su da sve bude ispitano i provereno ali ne na način kao je to on radio kada je bio na vlasti. Mediji pa udri. Ne tako neće moći, jer prošlo je vreme kada se stalnim fabrikovanjem afera obezbedjivao dobar izborni marketin a time i opstanak na vlasti.Neka novi ministar radi svoj posao a Specijalno tužilaštvo svoj.Da više ostane za nam to vreme kada smo lopovima ustupali sva glavna mesta u našim životima a radnicima i stvaraocima slali socijalu.

                              KRAJ DINKIĆEVE POLITIČKE ERE !

Lider URS Mlađan Dinkić došao je do svog kraja jer, kako zasad stoje stvari, na političkoj sceni teško da će proći cenzus od pet odsto. Prema gotovo svim istraživanjima javnog mnjenja, njegova stranka posle 16. marta neće ući u parlament.Najsvežije istraživanje, koje je uradio „Faktor plus“, pokazuje da bi u ovom trenutku za Dinkićev URS glasalo svega 3,5 odsto građana Srbije. Prema istraživanjima „Ipsos stratedžik marketinga“ i „Nina medije“, URS takođe ostaje ispod cenzusa.

A kako je počela politika karijera Mlađana Dinkića? Mnogi su već zaboravili, ali Dinkić je kao član G17, tadašnje grupe eksperata, tokom petooktobarskih promena mašinkom uleteo u Narodnu banku Jugoslavije. Od te 2000. godine Dinkić je bio bukvalno u svim vladama i na čelu svih najvažnijih finansijskih institucija. Od guvernera, do ministra finansija, ministra ekonomije i privrede.
Takođe, nikad ni u jednoj vladi nije ostao do kraja jer su partneri obično gubili poverenje u njega, ili prestajali da trpe njegove ucene. Od DSS, DS, SPS, pa sve do SNS.

Članovi G17 prvo su bili samo eksperti, pa kad se ta ideja istrošila, postali su stranka. Zatim ime menjaju u URS i celu priču prebacuju na ravnomeran razvoj regina. Na prošlim izborima nudio je građanima besplatne akcije od 1.000 evra, a kasnije se pravdao time da je to morao da uradi zarad izborne pobede Borisa Tadića. Naravno, ceo njegov politički put od 2000. pratile su brojne afere, poput privatizacije Nacionalne štedionice, za koju je uporno tvrdio da je jedan od najboljih njegovih projekata. U vreme vlade Mirka Cvetkovića, uspeo je da izdejstvuje da se zbog kritičkog pisanja medija o njemu donesi skandalozan zakon o informisanju, koji je kasnije proglašen neustavnim.
I analitičari se slažu u oceni da će Dinkić ovog puta teško preći cenzus, bez obzira na to što je majstor političkog marketinga.Dragomir Anđelković smatra da Dinkiću još retko ko u Srbiji veruje, te da će vrlo teško preći cenzus.
- Ovo je prvi put da u kampanji ne nastupa iz pozicije vlasti. Dinkić je simbol propale ekonomske politike i ako prođe cenzus, to je za mene u domenu naučne fantastike - kaže Anđelković.

Analitičar Milan Nikolić ističe da se ovog puta Dinkić hvata za slamku spasa i govori ono što narod želi da čuje.
- Međutim, činjenica je da je u Srbiji sve manje ljudi koji mu veruju. Imao je prilike da sve što sad priča sprovede u delo, ali nije. Jedan je od najomraženijih političara. Više puta se izvlačio, možda i sad ima nekog keca u rukavu - smatra Nikolić.

Prema mišljenju profesora FPN Zorana Stojiljkovića, Dinkića nikad ne treba potpuno otpisati. Ipak, i on ocenjuje da će Dinkić teže nego ikad preći cenzus.
- Prošao je brojne metamorfoze, od toga da je stručnost važnija od politike, preživeo je na polju regiona, a sad se hvata za socijalnu komponente, ali mislim da mu neće proći. Malo se kasno setio. Dinkić je, čini se, politički buldog koji je izgubio sagu zbog starosti - kaže Stojiljković.

 Pošto je narod na izborima rekao svoju konačnu reč o Dinkiću i time ga konačno proterao iz politika,nadam se,za uvek,nema dana da mediji ne komentarišu neki njegov politički i životni detalj.Tako je Kurir 22.aprila 2014.godine objavio opširan intervju sa Kristijanom Golubovićem,čovekom koji slovi kao šef beogradskog pozemlja.Sa namerom objavljujem njegovu rečenicu izgovorenu o Mladjanu Dinkiću jer želim time da pokažem u kom dijapazonu se govori i razmišlja u ljudskom,političkom i stručnom učinku,ovog,kako ja nazivam,kontraverznom čoveku u svakom pogledu.Na pitanje:"Je li Dinkić otišao u političku penziju",Golubović je odgovorio.
- Dinkić treba da kaže: Hvala što nisam u zatvoru, što me nije prebio narod, što mi nije presudio preki sud. I da piskara one srednje tužne stihove za srednje tužne muzičare.

Zanimljivo je da ovakva ili slična pa i još gora mišljenja o Dinkiću dele akademici,sportisti,obični gradjani a njegove kolege ekonomsti ogradjuju se od svake njegove reči koju je izgovorio za vreme tog dugog i pogubnog mandata za srpski narod.Živim sa uverenjem da ovaj sud o njemu  neće biti konačan jer  u svim njegovim činjenima ima toliko učinjenih nedela koja zaslužuju detaljnu analizu budući da su za sobom ostavila pravu pustoš. 

Ovako će Dinkić prolaziti do kraja života !

MARŠ NAPOLJE: Mile Dragić uz najgore uvrede izbacio Dinkića iz hotela Moskva!

19.januar 2015.godine

Mile Dragić, vlasnik "Moskve", u restoranu hotela verbalno je napao Mlađana Dinkića, koga krivi da mu je namestio aferu "pancir". Dinkić je zamrznut u stolici pregrmeo uragan, pa izašao

                                       Mlađan Dinkić i Mile Dragić

BEOGRAD - Nakon što mu je neko dojavio da u restoranu hotela Moskva sedi Mlađan Dinkić njegov dugogodišnji neprijatelj, Mile Dragić je oko 18 časova prišao stolu za kojim je sedeo Dinkić sa svojim gostima iz inostranstva, i na bivšeg ministra finansija sasuo niz optužbi uvreda i pretnji.
Prvo ga je optužio da mu je uništio deset godina života, i da je unazadio narod Srbije svojim lažima, pozvavši ga da izađu napolje i reše to kao muškarci.
- Što lažeš debilu bre? Ne želim više da te vidim ovde! Nisi dobrodošao! Ajde ustani i kupi se odavde. Ajde dok nisam napravio neku p...riju. Dok ti nisam glavu otkinuo, jel ti jasno? Ajde pedala! Nemoj da te ja izbacujem sad! Izlazi odmah! Stvarno ne želim da te vidim - rekao je u dahu Dragić, dok je Dinkić tihim tonom ponavljao da on greši.
- Ja se izvinjavam. Žao mi je. On je napravio veliku grešku. Za moje ljude i moju zemlju. On je lagao on je uništio moju zemlju. Žao mi je Nije dobrodošao ovde. Molim vas- izvinjavao se na engleskom Dragić ljudima koji su sedeli s Dinkićem, koji su sve vreme nemo posmatrali incident.

Dragić oslobođen optužbi koje je plasirao Dinkić
Mile Dragić je svojevremeno bio jedan od glavnih aktera afere"pancir". On je bio optužen da je preko svoje firme "Mile Dragić" sklopio ugovor vredan 6,7 miliona evra, što je bio samo manji deo od ukupne sume od 176 miliona evra, koliko je bila teška kompletna afera.
Afera je otkrivena 2005. godine posle optužbi Dinkića da Dragićeva firma i VSCG sklapaju ugovor štetan po državu.
Nekoliko godina kasnije, nakon što je Dragić proveo neko vreme i u pritvoru, na sudu je dokazano da je nevin.

 

VREME SEĆANJA NA LETA U ZAVIČAJU

Kuršumlija:Ul.Sv.Ane Otišao sam 67.sa tek napunjenih 18.Imao sam u džepu diplomu Gimnazije i želju da uspem.Grad na čije tlo sam kročio,krajem septembra te godine,zvao se Beograd,tada glavni grad zemlje sa 20 miliona stanovnika i pesmom od“Triglava do Vardara".Sa najlepšom obalom,dugom hiljadu kilometara i  prozirno plavim morem koga je krasilo 1185 ostrva i ostrvaca.Sa Lovćenom i Durmitorom,sa Sremom,Banatom i Bačkom i mojom nežnom,milom i usnulom Topličkom dolinom nad kojom većito stoji,kao stražar na mrtvoj straži,stameni starac Kopaonik. Mladost željna života i novih saznanja,vukla me je sjednog kraja na drugi,bez posustajanja,umora i depresije.Ali bilo gde da sam odlazio,misli su mi bile prikovane za grad moje mladosti.Ne znam čime nas je taj grad zadužio da ga toliko volimo,ali pouzdano znam,da su mnogi i pre mene i posle mene, ostavljali po jedan kamičak uzidan u bedeme Belocrkvanskog manastira.Hoću,zajedno sa vama,da još jednom odsanjam taj san.  U gradu se pričalo i ogovaralo ko je prvi bos izašao na kaldrmu!Koje je smogao snage da uskoči u hladne talase kanala i otpliva stotinak metara do “glave”.Konzervativne i brižne gradske majke i bake, zamerali su i onima koji bi sa prvim letnjim zracima oblačili brigadirske uniforme sa ORA “Djerdap,Grdelica,Jadranska magistrala,Celje,Papuk,Cres i Lukovska banja”na čijim bluzama su ostale ispisane poruke ljubavi,sećanja i zaklinjanja na večita prijateljstva.To nije bilo pristojno,kao što nije bilo pristojno kada sam posle uspešno završene prve godine na Filozofskom fakultetu došao na letnji raspust sa frizurom Ringo Stara,strukiranom belom i zamisli te,crnom košuljom.Odmah kada sam kročio iz“Lastinog”autobusa,dvadesetoro njih me je pitalo:“Ko ti je umro”? “Niko,bogu hvala!” Divio sam se roditeljima koji su odvajali od usta da bi u kuću uneli  televizor a pred kućom uparkirali “fiću”.Majkama koje su šile svoje šarene letnje haljine i suknje bez kojih se nije moglo na korzo,na pijacu do prve bakalnice.Drugarima koji su trenirali za “Kosanicu” i dobrim ribolovcima koji bi u sumarak,kada je najviše sveta bilo na ulici,sasvim slučajnio tu proneli svoj veliki niz krkuša,klenova, govedaraca i belih “pičkinih poklopaca”. Voleo sam da vidim utegnute mišice našeg golmana“Lele”koji nas je podsećao na velikog Bearu ali da gledam Zlatka kako dobro skače prelom i igra najbolje “jurke”u gornjem ćošku našeg bazena, našeg mora i okena.Slušao sam setni plač Džidžine violine, trome u tupe tonove Blagojevog basa i falš “foršpiglove” sa harmonike Djoke "Ciganina".Gledao sam kako se iz njihovog okruženja uzdiže umorna i pijana glava najboljeg gradskog pekara Mileta“Rute”koji od jutros,kada je izašao iz pekare, seo u baštu“Evrope”i tu ostao.Zabrinuta žena i  ćerka,tiho i skoro nečujno su ga dozivali:“Mile, ajde kući,dosta je bilo”!A on bi odskočio kao pas koji zavija na mesečini i umesto urlika u nebo poslao svoju nerazumljivu poruku“Ooo žurdi,o žurdi“!Niko nije zano šta to znači a nije bilo ni važno,ali su svi znalo da to Mile govori.”O žurdi! “.  Frizer Avra-Lale nas je fascionirao svojom pričom kako se,evo,navršava deveti mesec od kada nije oprao svoju sjajnu crnu kosu fazoniranu po modelu Djoni Vajs Milera  poznatijeg kao “Tarzan”. "A,jok,ne stavlja Lale šampon na kosu.Jok bre…Namočim vatu u alkohol pa na češalj i tako operem svaku dlačicu,jer glava ima više masti nego svinja čvaraka! “Ne možeš ti Avro a da ne slažeš,dobacivao bi sa strane Alil,slavni golman“Kosanice”koji je stasom i načinom branjenja podsećao na velikog Lava Jašina a inače,bio je jedini gradski električar od koga je grad zaviso da li će za Novu godinu biti struju ili ne.Niko me se nije tako glasno psovala majka kao njemu ali niko nije tako dobro i uspešno gradjanstvu uzvraćao na te psovke kao njegov otac,poznati brica Bora za koga je važilo pravilo:”Samo mi ti pokaži gde ti je glava,a ostalo je moja briga”!  Još uvek  čujem sudar blokeja i kaldrme sa štikli učiteljice Franice.Srukirana crna haljina,šešir sa velom,duge crne rukavice i tanka ženska modna tašna pod mišicom,bili si stalna garderoba ove gospodje rodjene na Dubrovačkom“Stradunu”a po potrebi službe i nalogu državnog Ministarstva prosvete,poslata da uči i prosvećuje djake na “obale”Kopaoničkog mora i divljinu sela Mirnica.Udala se za lokalnog klonfera Stankovića,izrodila tri sina i tu ostala do smrti.Na radost nas klinaca,muž joj je emigrirao u Englesku,odakle je počeo da šalje velike pakete sa bombonama,čokoladama i šarenim klikerima koje smo mi zvali “staklenci”.Franica je to prodavala po ceni ne većoj od cene bioskopske karte pa si mogao da biraš ili bioskop ili “staklenac”.   Nije bilo mladića iz moje generacije koji se nije palio na apotekaricu Radicu koja ne samo da je bila naša Gradiska već i modni prozor sa pogledima na svet.Sve što se u Beogradu  nosilo,Radica je imala na sebi.Prvu haljinu od žerseja,đemper od “mohera”,sandale iz Italije,tašna od čiste krokodilske kože, naočare sa zlatnim okvirom i“tonu” zlata oko vrata i na rukama.Mirisala je opojnim mirisima“šanela 5”a kada bi po koju zapalila,vadila bi zlatnu tabakeru a iz nje duge i mirišljive cigarete “Carmen”koje bi tromo i lenjo navlačila na damsku muštiklu.Kavaljeri su se lomili ko će prvi da pripali cigaretu sa  kresivom na fitilj punog lošeg benzina.Bila je prava i jedinstvena. U bašti Doma JNA,koga je držao strogi Grbić sa protezom na levoj ruci,svirao bi gradski bend,pod uslovom da se Rade smilovao,doneo harmoniku i priveo sebe da svira i peva.Raka je znao nekoliko melodija na klarinetu a najdraža mu je bila “Mali cvet”.Beli je bio za to vreme školovani svirač na saksafonu.Đule je udarao,kako je znao i umeo,po izdrndaloj“đipsonki”a Paka jednim okom gledao đavolske pokrete Mire,svoje devojke i žene a drugim,merkao ostale cure.Jolke je bio majstor roken- rola vitlajući svojim krhim telom tanke nogice a na njima široke traperice.Toma“Žuća”je pokušavao  to isto ali ga nije išlo.  Rada Rankina i sa svojom pratnjom,razbijala je sve iluzije da grudi rastu sa godinama.Njene bujne sise privlačile su poput magneta poglede mladih i neistrošenih momaka.  Ništa nije moglo da promakne ni oku Ace“Pejzaža”,nastavnika crtanja,osnivača Izvidjačkog odreda “Kosanički Soko” i svakodnevnog pisca panoa kojim se najavljivao dogadjaj ili novi film u bioskopu “Proleter”,Gurao je fazon Orsona Velsa sa naglašenim stomačićem,sakoom na jedan red,belom košuljom zakopčanom do grla i neizbežnim“borselinom”na glavi.Pored njega,strčela je žena Anka koja me je uvek podsećala na Olivu a maleni i nežni sin na Kiću.Dreka je danas ugledno advokatsko ime i lik koji svojom pojavom do podne podseća na pokojnog oca a od podne na majku. Hoću da prekinem,da ovaj deo prisećanja ovako završim uz veliko izvinjenje Vuci Nikoliću,dip.ing poljoprivrede,boemu i čoveku koji je sa Milivojem“čkoparom”pojeo na stotine i stotine tek uštrojenih svinskih testisa ili kako se to u originalu kaže,svinjskih muda.  Prisetiću se i Jordana Kostića,nastavnika muzičkog koji nas je naučio svemu ali bogami i svačemu. Nismo tada znali šta je to“pedofilija”a danas se mnogo toga zna.  Neću zaobići ni Duška Tomića-Siđu nastavnika fiskulture koji nas je vitlao po brdima i učio kako se dobro i pravilno voze skije.Bio je živahan i temperamentan i ja sam ga lično poštovao kao oca najlepše generaciske devojke u koju smo svi bili zaljubljeni.Lepa Nena”Siđina” ćerka,danas uspešni lekar,žena i majka nekog tamo Valjevca na koga smo svi odreda ostali ljubormorni što nam je odveo najlepši dragulj grada na obale mutne i prljave Kolubare.Seti ću se još mnogih,uz vašu podršku i razumevanje. !

DINKIĆ PO DRUGI PUT MEDJU SRBIMA !

Oni koji su verovali Dinkiću,danas se bude u  bunilu i sa velikom nevericom! Da li je njihov štićenik i politički lider totalna neznalica ili je reč o genijalcu koga vreme i današnji ljudi ne razumeju? 

Sadašnji ministar privrede Saša Radulović, svakog dana nam otkiva po jednu, ne strašnu, već zastrašujuću aferu i naprosto neobjašnjivu  pljačku koja se  graniči ne samo sa  moralom  već i sa zdravim razumom.Odakle  god da krenete, ostajete bez  daha i potpuno ukočeni.

Fond za razvoj,FAP,14.oktobar... sve što je bilo u režimu subvencija, zapravo bilo je u zoni sumraka.Toliko otimanja i sve to ne radi ekonomskog oporavka već zbog  socijalnog mira i političke statistike su naprosto neobjašnjivi.Ovako se nisu ponašali ni Turci zulumćari !Pod izgovorom da se za koji procenat i promil pomeramo „na gore“,od javnosti je bila prikrivana  ordinarna činjenica, da ti pomaci su zapravo, pomaci davljenika u živom blati kome je  nepotopljeni pramen kose  bila zadnja nada da bi neko mogao  da ga uhvati i izvuče na površinu.

Dinkić je dominirao svojim suludim objašnjenjima sve dotle, dokle nije preterao.Najpre ga je iz  Vlade  najurio Koštunica a potom Mirko Cvetković u nameri i sa ciljem ne da prekinu ekonomski sunovrat, već da koliko- toliko, ublaže svoju katastofalnu poziciju pred prestojeće izbore. Subvencije koje su davane Amerikancima u željezari Smedervo, zatim Italijanima  u Kragujevcu,a potom Koreancima i Nemcima, bile su samo dobar marketinski trik ali u suštini te investicije nisu menjale bolesnu sliku Srspke privrede ni u jedno-jedinom elementu. Kada se verovalo da će se broj nezaposlenih smanjivati,on je samo u zadnjoj godini mandata vlade Mirka Cvetkovića, porastao za oko 300 hiljada.Kada se verovalo da će se budžetske rupe  smanjivati, ono su se uvećavale  ogomnom brzinom. Kada se verovalo da se zaduženost zemlje smanjuje ona se  dvostruko uvećavala. Kada smo verovali da će se reformisano pravosudje izboriti sa nevidjenim kriminalom, korupcijom i pljačkom bez granica, sve se to uvećavsalo.

Kralo se gde se stiglo a najviše tamo gde  je novac pristizao ili ga je bilo u depozitu. Donacije su bile prava meka za lopove. Poučeni primerima svojih direktora, koji su krali na veliko,polakomili su se i obični bankarski službenici,blagajnici na šalterima, pa su počeli da otimaju uštedjevine svojih klijenata. Novokomponovani gradjevinari prodavali su nezapočete stanove i bežali sa milionima ukradenih para. Deset godina  je svoju umotvorinu, uspešne  štednje, promovisala i reklemirala poznata štedionica „Elita“ i kada je  skupljeno na gomili oko 40 miliona EU, vlasnik je jednostavno nestao. 

Punih petnaet godina Dinkić  je držao finasiske dizgine ove jadne i napaćene zemlje uvereravajuću napre narod a potom svoje birače i članove fantomske i nejasno definisne partije, pod imenom G17 a danas URS,da samo on i niko drugi, drže sve ključeve našeg ekonomskog oporavka i konačnog izlaska iz višedecenske krize. Kada su mu ključevi državnih sefova i blagajni oteti iz ruku i kada je i po treći put najuren iz Vlade,otvorila se provalija.


I umesto da se sakrije u mišiju rupu ili da bude otpraćen u prvi zatvor, Dinkić ide po Srbiji i udara na sva zvona da su Radulović i ministar Krstić, opsenari i da svojim merama i idejama zaluduju narod. Otišao je toliko daleko, da je pred okupljenim podmlatkom svoje partije u Smederevu, ustvrdio da je on već bio završio kompletan aranžman oko Željezare  ali je Radulović sve to zaustavio i doveo Smedervo u veoma neizvesnu poziciju. Njegovu ideju sa  ličnim kartama  preduzeća u fazi prestruktuiranja, da bi se sve jednom saznalo i znalo, imali i najmanje šanse da se nekome ponudi i takva firma proda a samimim tim obezbedi opstanak na tražištu,Dinkić je nazvao zamlaćivanjem  naroda.

To što je privreda zemlje uništena i što se ti veliki boljici nigde ne osećaju,to što caruju mafijaški principi privrdjivanja sa akcentom na otimanja,kradje i neplaćanja,to što je pootvarao  brojne  Agencije koje su postale balast i koje su bile preskupe za  zemlju jer su isključivo služile za podupiranje Dinkićevih poslovnih mreža i zapošljavanje partijskih kadrova, o tome, ovaj upaničeni i izgubljeni čovek, ne pomišlja da prozbori ni reč. On u svojoj umišljenoj kontraofanzivi,  uperenoj prema Raduloviću i Krstiću, vidi svoju jedini šansu da opstane i ponovo pokuša sa jasnim političkim namerama i manipulacijama da se vrati na pozicije  glavnog povernika i nadzornika državnih kasa ali i na poziciju slavljenog i cenjenog ministra bez koga se ne može. 

Dinkić,po drugi put medju Srbima,to je smešna usto i tužna poruka koja nikada više neće biti zasadjena.Koreni ove biljke u sebi nose sve  pa i najveće toksine GMO ishrane i naprosto moraju biti uništeni kao odvratna i opasna  ambrozija. Da ne širi alergiju da ne guši više.