Oni koji su verovali
Dinkiću,danas se bude u bunilu i sa
velikom nevericom! Da li je njihov štićenik i politički lider totalna neznalica
ili je reč o genijalcu koga vreme i današnji ljudi ne razumeju?
Sadašnji ministar privrede Saša Radulović, svakog dana nam otkiva po jednu, ne strašnu, već zastrašujuću aferu i naprosto neobjašnjivu pljačku koja se graniči ne samo sa moralom već i sa zdravim razumom.Odakle god da krenete, ostajete bez daha i potpuno ukočeni.
Fond za razvoj,FAP,14.oktobar... sve što je bilo u režimu subvencija, zapravo bilo je u zoni sumraka.Toliko otimanja i sve to ne radi ekonomskog oporavka već zbog socijalnog mira i političke statistike su naprosto neobjašnjivi.Ovako se nisu ponašali ni Turci zulumćari !Pod izgovorom da se za koji procenat i promil pomeramo „na gore“,od javnosti je bila prikrivana ordinarna činjenica, da ti pomaci su zapravo, pomaci davljenika u živom blati kome je nepotopljeni pramen kose bila zadnja nada da bi neko mogao da ga uhvati i izvuče na površinu.
Dinkić je dominirao svojim suludim objašnjenjima sve dotle, dokle nije preterao.Najpre ga je iz Vlade najurio Koštunica a potom Mirko Cvetković u nameri i sa ciljem ne da prekinu ekonomski sunovrat, već da koliko- toliko, ublaže svoju katastofalnu poziciju pred prestojeće izbore. Subvencije koje su davane Amerikancima u željezari Smedervo, zatim Italijanima u Kragujevcu,a potom Koreancima i Nemcima, bile su samo dobar marketinski trik ali u suštini te investicije nisu menjale bolesnu sliku Srspke privrede ni u jedno-jedinom elementu. Kada se verovalo da će se broj nezaposlenih smanjivati,on je samo u zadnjoj godini mandata vlade Mirka Cvetkovića, porastao za oko 300 hiljada.Kada se verovalo da će se budžetske rupe smanjivati, ono su se uvećavale ogomnom brzinom. Kada se verovalo da se zaduženost zemlje smanjuje ona se dvostruko uvećavala. Kada smo verovali da će se reformisano pravosudje izboriti sa nevidjenim kriminalom, korupcijom i pljačkom bez granica, sve se to uvećavsalo.
Kralo se gde se stiglo a najviše tamo gde je novac pristizao ili ga je bilo u depozitu. Donacije su bile prava meka za lopove. Poučeni primerima svojih direktora, koji su krali na veliko,polakomili su se i obični bankarski službenici,blagajnici na šalterima, pa su počeli da otimaju uštedjevine svojih klijenata. Novokomponovani gradjevinari prodavali su nezapočete stanove i bežali sa milionima ukradenih para. Deset godina je svoju umotvorinu, uspešne štednje, promovisala i reklemirala poznata štedionica „Elita“ i kada je skupljeno na gomili oko 40 miliona EU, vlasnik je jednostavno nestao.
Punih petnaet godina Dinkić je držao finasiske dizgine ove jadne i napaćene zemlje uvereravajuću napre narod a potom svoje birače i članove fantomske i nejasno definisne partije, pod imenom G17 a danas URS,da samo on i niko drugi, drže sve ključeve našeg ekonomskog oporavka i konačnog izlaska iz višedecenske krize. Kada su mu ključevi državnih sefova i blagajni oteti iz ruku i kada je i po treći put najuren iz Vlade,otvorila se provalija.
I umesto da se sakrije u mišiju rupu ili da bude otpraćen u prvi zatvor, Dinkić ide po Srbiji i udara na sva zvona da su Radulović i ministar Krstić, opsenari i da svojim merama i idejama zaluduju narod. Otišao je toliko daleko, da je pred okupljenim podmlatkom svoje partije u Smederevu, ustvrdio da je on već bio završio kompletan aranžman oko Željezare ali je Radulović sve to zaustavio i doveo Smedervo u veoma neizvesnu poziciju. Njegovu ideju sa ličnim kartama preduzeća u fazi prestruktuiranja, da bi se sve jednom saznalo i znalo, imali i najmanje šanse da se nekome ponudi i takva firma proda a samimim tim obezbedi opstanak na tražištu,Dinkić je nazvao zamlaćivanjem naroda.
To što je privreda zemlje uništena i što se ti veliki boljici nigde ne osećaju,to što caruju mafijaški principi privrdjivanja sa akcentom na otimanja,kradje i neplaćanja,to što je pootvarao brojne Agencije koje su postale balast i koje su bile preskupe za zemlju jer su isključivo služile za podupiranje Dinkićevih poslovnih mreža i zapošljavanje partijskih kadrova, o tome, ovaj upaničeni i izgubljeni čovek, ne pomišlja da prozbori ni reč. On u svojoj umišljenoj kontraofanzivi, uperenoj prema Raduloviću i Krstiću, vidi svoju jedini šansu da opstane i ponovo pokuša sa jasnim političkim namerama i manipulacijama da se vrati na pozicije glavnog povernika i nadzornika državnih kasa ali i na poziciju slavljenog i cenjenog ministra bez koga se ne može.
Dinkić,po drugi put medju Srbima,to je smešna usto i tužna poruka koja nikada više neće biti zasadjena.Koreni ove biljke u sebi nose sve pa i najveće toksine GMO ishrane i naprosto moraju biti uništeni kao odvratna i opasna ambrozija. Da ne širi alergiju da ne guši više.
Sadašnji ministar privrede Saša Radulović, svakog dana nam otkiva po jednu, ne strašnu, već zastrašujuću aferu i naprosto neobjašnjivu pljačku koja se graniči ne samo sa moralom već i sa zdravim razumom.Odakle god da krenete, ostajete bez daha i potpuno ukočeni.
Fond za razvoj,FAP,14.oktobar... sve što je bilo u režimu subvencija, zapravo bilo je u zoni sumraka.Toliko otimanja i sve to ne radi ekonomskog oporavka već zbog socijalnog mira i političke statistike su naprosto neobjašnjivi.Ovako se nisu ponašali ni Turci zulumćari !Pod izgovorom da se za koji procenat i promil pomeramo „na gore“,od javnosti je bila prikrivana ordinarna činjenica, da ti pomaci su zapravo, pomaci davljenika u živom blati kome je nepotopljeni pramen kose bila zadnja nada da bi neko mogao da ga uhvati i izvuče na površinu.
Dinkić je dominirao svojim suludim objašnjenjima sve dotle, dokle nije preterao.Najpre ga je iz Vlade najurio Koštunica a potom Mirko Cvetković u nameri i sa ciljem ne da prekinu ekonomski sunovrat, već da koliko- toliko, ublaže svoju katastofalnu poziciju pred prestojeće izbore. Subvencije koje su davane Amerikancima u željezari Smedervo, zatim Italijanima u Kragujevcu,a potom Koreancima i Nemcima, bile su samo dobar marketinski trik ali u suštini te investicije nisu menjale bolesnu sliku Srspke privrede ni u jedno-jedinom elementu. Kada se verovalo da će se broj nezaposlenih smanjivati,on je samo u zadnjoj godini mandata vlade Mirka Cvetkovića, porastao za oko 300 hiljada.Kada se verovalo da će se budžetske rupe smanjivati, ono su se uvećavale ogomnom brzinom. Kada se verovalo da se zaduženost zemlje smanjuje ona se dvostruko uvećavala. Kada smo verovali da će se reformisano pravosudje izboriti sa nevidjenim kriminalom, korupcijom i pljačkom bez granica, sve se to uvećavsalo.
Kralo se gde se stiglo a najviše tamo gde je novac pristizao ili ga je bilo u depozitu. Donacije su bile prava meka za lopove. Poučeni primerima svojih direktora, koji su krali na veliko,polakomili su se i obični bankarski službenici,blagajnici na šalterima, pa su počeli da otimaju uštedjevine svojih klijenata. Novokomponovani gradjevinari prodavali su nezapočete stanove i bežali sa milionima ukradenih para. Deset godina je svoju umotvorinu, uspešne štednje, promovisala i reklemirala poznata štedionica „Elita“ i kada je skupljeno na gomili oko 40 miliona EU, vlasnik je jednostavno nestao.
Punih petnaet godina Dinkić je držao finasiske dizgine ove jadne i napaćene zemlje uvereravajuću napre narod a potom svoje birače i članove fantomske i nejasno definisne partije, pod imenom G17 a danas URS,da samo on i niko drugi, drže sve ključeve našeg ekonomskog oporavka i konačnog izlaska iz višedecenske krize. Kada su mu ključevi državnih sefova i blagajni oteti iz ruku i kada je i po treći put najuren iz Vlade,otvorila se provalija.
I umesto da se sakrije u mišiju rupu ili da bude otpraćen u prvi zatvor, Dinkić ide po Srbiji i udara na sva zvona da su Radulović i ministar Krstić, opsenari i da svojim merama i idejama zaluduju narod. Otišao je toliko daleko, da je pred okupljenim podmlatkom svoje partije u Smederevu, ustvrdio da je on već bio završio kompletan aranžman oko Željezare ali je Radulović sve to zaustavio i doveo Smedervo u veoma neizvesnu poziciju. Njegovu ideju sa ličnim kartama preduzeća u fazi prestruktuiranja, da bi se sve jednom saznalo i znalo, imali i najmanje šanse da se nekome ponudi i takva firma proda a samimim tim obezbedi opstanak na tražištu,Dinkić je nazvao zamlaćivanjem naroda.
To što je privreda zemlje uništena i što se ti veliki boljici nigde ne osećaju,to što caruju mafijaški principi privrdjivanja sa akcentom na otimanja,kradje i neplaćanja,to što je pootvarao brojne Agencije koje su postale balast i koje su bile preskupe za zemlju jer su isključivo služile za podupiranje Dinkićevih poslovnih mreža i zapošljavanje partijskih kadrova, o tome, ovaj upaničeni i izgubljeni čovek, ne pomišlja da prozbori ni reč. On u svojoj umišljenoj kontraofanzivi, uperenoj prema Raduloviću i Krstiću, vidi svoju jedini šansu da opstane i ponovo pokuša sa jasnim političkim namerama i manipulacijama da se vrati na pozicije glavnog povernika i nadzornika državnih kasa ali i na poziciju slavljenog i cenjenog ministra bez koga se ne može.
Dinkić,po drugi put medju Srbima,to je smešna usto i tužna poruka koja nikada više neće biti zasadjena.Koreni ove biljke u sebi nose sve pa i najveće toksine GMO ishrane i naprosto moraju biti uništeni kao odvratna i opasna ambrozija. Da ne širi alergiju da ne guši više.
Нема коментара:
Постави коментар