RAKIJA

Ako je rakija bila sinonim za selo, za domaćina, onda je jasno da  Djilas u svojoj inaguraciji nije uvredio samo Tomu Nikolića! Njegova poruka je besmislena a tako je cinično rečena da izaziva razne verbalne kontra udare sa svih pozicija.

Čiča peče rakiju

Najpre,da li je za Srbiju bruka što se na njenom čelu nalazi seljak iz Šumadije naviknut da voli i poštuje ono što svojim težačkim rukama stvara, od čega živi,na čemu se radja i umire? Da li bi ga više poštovali da je na svom imanju zasadio plantaže marihuna,kanabisa i da je vikend posvetio preradi i pakovanju ovih opijata. Možda je njegova greška što nije rodjen u Švajcerskoj da preradjuje sir,na Kubi rum u Dubaiju "crno zlato" na Senjaku da zeza krizu i planira gde će biti ambasador ili da se "večno kaje" što ne pripada jednom kvazi lezilebovićkom intelektualizmu. Da li je baš sada momenat da se prisetim svih pokradenih milijardi ili možda da upitam da li je juče "proteran"najpošteniji medju njima a nagrdjen onaj koji je na vlast došao voljom naroda iz njive sa kaljavim opancima, nakrivljenom šajkačom i mučenicom u beloj aluminijumskoj čuturi koja se uz tihu škripu metalnog otvarača podiže za radjanje, za zdrtavlje i za pokoj duše.I još nešto.

Od vajkada se u Srbiji,izmedju ostalog, domaćin poštovao i po onome šta ima u buradima.Još uvek se pripričavaju priče o dobrim rakijama i onima koji su ih pekli.Cenila se njihova čistoća,jačina,boja,miris i ukus.Ona koja je pekla usta i grlo nije valjala kao ona koja je počnjala da "radi"kada vam legne na dno praznog želuca. Takva rakoja se peče u tišini jesenjih noći uz prve gutljaje i priču o njoj o godinu koja ode i politici koja nas snadje. Živeli!

                

MIROSLAV MIŠKOVIĆ-MORAVAC !

Danas sam pročitao dve neverovatne gluposti. U prvoj, Aleksandar Janković, trener FK Crvena Zvezda, kaže: "Bio bih kukavica kada bi sada napustio klub i ostavio igrače na cedilu! A u drugoj, predsednik Delta Holdinga, Miroslav Mišković-Moravac, saopštio je: "Kao najveći pojedinačni vlasnik lista Press doneo sam odluku da se povučem iz vlasništva i prestanem sa pružanjem dalje finansijske podrške ovom beogradskom dnevniku".

Jankovicev neprimeran gest, posle serije teških poraza i promovisanja Partizana za novog šampiona, komentarisaću nekom drugom prilikom, budući da se ukupna situacija u našem klupskom i reprezentativnom fudbalu ne razlikuje ni za "jotu".Siniša Mihajlović nam je ugasio i poslednji tračak nada da ćemo se naći u Brazilu na smotri svetskog fudbala, Karadjić ne vidi razloga zašto bi on, na pragu osme decenije, napustio kormilo Fudbalskog saveza a glagoljivi Janković u stilu kukavice i nevidjenog demagoga tvrdi da bi njegov odlazak samo štetio a ne koristio Zvezdi. 

                                                 Tandem za pamćenje:Moravac i Milka Forcan

U fudbalu nema ništa novog i ne verujem da će ga u skorije vreme biti,ali zato na medijskoj sceni krenuo je prvi u seriji skandala koji nas očekuju.

Ono što mu nikada nije padalo napamet da prizna, Mišković je pod pritiskom problema odlučio da se bez mnogo priče povuče iz Pressa. Dakle, sada je jasno ko je uredjivao ovu novinu, ali nije jasno, zašto sa njim ili odmah posle njega, takav potez nije povukao i Djilas za koga se vezuje drugi vlasnički paket u ovoj novini. On verovatno još taktizira ali znajući da je nemoguće zaustaviti lavinu koja je krenula, nećemo dugo čekati senzacionalnu vest na naslovnim stranicama drugih "pakosnih" medija koji su slučajno ili namerno izbegli ovu veliku havariju.  

Zašto nas je Press izdao i razočarao? Šta je sve "sakriveno" od čitalačke publike a moralo je da bude objavljeno? Termin "monopol ili monopolista" se obradjuje na prvoj godini srednje škole i potpuno sam siguran, da svako  zna njegovu definiciju ali praktično delovanje koje je vidljivo na našim nesretnim i izboranim licima,  džepovima bez novca i svakodnevnom nasrtanju na zdrav razum.Kada vam je neko, poput Miškovića, pogasio i oteo sve druge trgovine iz okruženja i primorao da kupujemo jedino kod njega, onda nikoga ne treba da čudi što je on odredjivao pravila "igre" bilo da je reč o ispravnosti, kvalitetu i cenama. Mogao si da kupiš ili ne kupiš.Trećeg nije bilo.Da li je to bio prostor za medijsko preoravanje?

U ovoj kompaniji zapošljavali su se oni koji su bili spremni da trepe i ćute.Plata je bila limitirana od 150 do 200 evra a za priču,opstrukciju ili nerad,dobijao se automatski otkaz.Tačno, ova teza je lako branjljiva jer će u kompaniji reći da  nisu imali više i ja ne gadjam u taj ugao. Najstrašnije od svega, ta mizerna plata, bila je signal stranim investitorima da one koje upošljavaju upravo ponude isto ili nešto manje od Miškovića. Jer, zašto bi  davali više, kada prvi srpski kapitalista plaća tako malo i bedno. To je bio put obezvredjivanja i pocenjivanja srpske mladosti i budućnosti. Ali, ko će kome, ako neće, svoj svome ?

Korak po korak i tako se stvarala siromašna Srbija,država nezaposlenih i unesrećenih ljudi. Statistika potvrdjuje da su nam primanja na samom dnu evropskih naroda. Kriza jeste uzela svoj danak ali očito nije samo ona doprinela, da naš ekonomski položaj bude  ispod Rumuna, Bugara, Albanaca, Hrvata...

Da ne otvaramo paket drugih ili sličnih pitanja ali ono što ne mogu da preskočim i konstatujem, odnosi se na uplitanje srpskih tajkuna pa i Miškovića, u politiku,na isti način kao i u medije samo sa jednim ciljem, da sebi pribave povlašćen položaj i mnogo novca. Nažalost, Miroslava Miškovića upamtićemo kao čoveka sa ispruženim rukama koje su stalno tražile, a malo ili nikada, davale.