RAKIJA

Ako je rakija bila sinonim za selo, za domaćina, onda je jasno da  Djilas u svojoj inaguraciji nije uvredio samo Tomu Nikolića! Njegova poruka je besmislena a tako je cinično rečena da izaziva razne verbalne kontra udare sa svih pozicija.

Čiča peče rakiju

Najpre,da li je za Srbiju bruka što se na njenom čelu nalazi seljak iz Šumadije naviknut da voli i poštuje ono što svojim težačkim rukama stvara, od čega živi,na čemu se radja i umire? Da li bi ga više poštovali da je na svom imanju zasadio plantaže marihuna,kanabisa i da je vikend posvetio preradi i pakovanju ovih opijata. Možda je njegova greška što nije rodjen u Švajcerskoj da preradjuje sir,na Kubi rum u Dubaiju "crno zlato" na Senjaku da zeza krizu i planira gde će biti ambasador ili da se "večno kaje" što ne pripada jednom kvazi lezilebovićkom intelektualizmu. Da li je baš sada momenat da se prisetim svih pokradenih milijardi ili možda da upitam da li je juče "proteran"najpošteniji medju njima a nagrdjen onaj koji je na vlast došao voljom naroda iz njive sa kaljavim opancima, nakrivljenom šajkačom i mučenicom u beloj aluminijumskoj čuturi koja se uz tihu škripu metalnog otvarača podiže za radjanje, za zdrtavlje i za pokoj duše.I još nešto.

Od vajkada se u Srbiji,izmedju ostalog, domaćin poštovao i po onome šta ima u buradima.Još uvek se pripričavaju priče o dobrim rakijama i onima koji su ih pekli.Cenila se njihova čistoća,jačina,boja,miris i ukus.Ona koja je pekla usta i grlo nije valjala kao ona koja je počnjala da "radi"kada vam legne na dno praznog želuca. Takva rakoja se peče u tišini jesenjih noći uz prve gutljaje i priču o njoj o godinu koja ode i politici koja nas snadje. Živeli!