S POŠTOVANJEM:DUŠAN PERIĆ PRNDA!

Uobičajna slika za kraj školske godine,profesir i učenice

Prnda je bio deo  moga grada.Ugao od zgrade,klupa u parku,mesto pored vira na Toplici,staze kojom je prolazio,pekare gde je kupovao sveži hleb,mesta u "Evropi" pored bine i njegova škola gde je više od 40 godina učenike učio kako se hoda,trči, govori,ponaša i koliko je važno održavati taj zdrav duh u zdravom telu.Ceo vek u OŠ “Drinka Pavlović”i jedno vreme, kada nije bilo kadra, i u Ekonomskoj školi.

Dugo godina bio je i perjanica FK “Kosanica”.Polutka,brza,prgava uvek gladna golova.Ljutio se kada gubi a besneo je na protivnike koji ga nisu štedeli.Nasrtao je na njih,na sudije,psovao i sebe i  saigrače da bi na kraju pucao od radosti što je pobedio. 

            Veterani "Kosanice".Gornji red:Prlina,Babljok,Džinac,Žića,Alil,Rade  Dupeglava,Pajac,
                                   Donji red:Batke,Ranko Šora,Prnda i Vasko


U suštinu,grad ga je voleo ali ne retko,ljudi bi zazirali od njega.Naročito su se bojali jutarnjeg susreta kada je Dule bio u punoj formi.Pričao je sto na sat a jezik bi prevalio i po nešto što nije trebalo.Mnogi su zog toga,zbog te njegove naravi,izbegavali jutarnji susret sa njim.Neki su to komentarisali na svoj način:ubiće me maler a drugi,pa nije morao dan da mi započne sa Prndom!

Imao je uzrečicu "Jeli bre Milisave..." što bi bio uvod u sprdačinu sa zaključkom: "Pojedeste nam dušu vi seljaci".Našta nije imao svako spreman odgovor kao njegov partner i večiti rival Duško Sidja koji je voleo, više  od svega da sa njim “zarati” od ranog jutra da bi se  posle  poslednjeg časa našli u "Evropi" ispijali jednu pa još jednu bosanku očekujući i treću, ako naleti neka “budala” da vikne “šta pijete”.Oni bi kao iz topa-“bosanku”.Na ovu njegovu opasku "seljaci" najbolji odgovor je ima Pera Kilibarda kolega po struci koji bi uzgred onako tek da ga načepi ponavljao:"Ja seljak a rodjenu Beogradu, a ti gospodin rodjen u Kuršumliji !".Uz ovo, išla je i ona česta domaća psovka,po koja šala do neke nove  smicalice.

Prnda je bio nadaren ne samo za fudbal,gimnastiku,ritmiku ali ne i za atletiku.Nije podnosio jednog svog kolegu koji je forsirao kuglu,koplje,skok u dalj.Vidi budale,deca čeznu za fudbalom a on tera kuglu,govorio bi Dule, U sećanju svojih sugradjana Duleta pamte kao vrhunskog glumca  KUD "Boža Jordanović" u kome je odigrao mnoge  uloge spadala ali po najviše je ostao u sećanju igrajući lik srezskog načelnika Jerotija u Nušićevom “Sumnjivom licu”.Ovaj komad,za koga moji zemljaci veruju da je autentična gradska priča, napisana u sobi br.4 hotela sa zvučnim imenom “Evropa”, u vreme kada je Nušić službovao u Prištini a preko vikenda dolazio na zabavu i zezanciju u Kuršumliju.Dule je briljirao u ulozi Jerotija,priglupog načelnika nastavljajući da ovu ulogu tumači i u stvarnom životu u dijalogu sa svojim komšijama,prijateljima i kolegama iz škole.On je uvek unosio nemir i sumnju “da  se priča” i da  se “već zna” ko će politički da zglajzne a ko će na njegovo mesto da dodje.Ko u gradu krade papriku i kukuruz za pečenje a ko zimi obija sušnice.Bio je majstor da gradom pusti i tipičnu ribolovačku  priču o klenu teškom kilo i po i krkuši od 800 grama.Druge pecaroše je  napadao  da kradu ribu tako što je truju kononopljem ili bacaju dinamit tek da je ošamute.Istina je kao i uvek bila negde na pola ali to nikada nije bio razlog da se priča ne dopunjava i ispreda sa novim detaljima.Kuršumlijske duge i hladne zime su bile kao rodjene za gradska ogovaranja i prepucavanja.S proleča, a naročito  leti, sve  se to zaboravi i krene  u prikupljanje novih tračeva za narednu zimu.

Dule je bio i moj lični gradski barometar.Kada bih došao iz Beograda  na odmor ili za vikend, uvek sam se raspitivao o njemu u prepunoj radnji moga brata Milivoja gde su se skupljali svi na čašicu razgovora i dogovora sve dok u jednom času iz svog stana nije dotrčao i Dule koji je stanovao preko puta i uneo pravu pometnju.Kao iz levka potekle su šale i zezanja na  razne  teme a po najviše na fudbalska prepucavanja izmedju Partizanovaca i Zvezdaša.On je bio jaki partizanovac i nije dao da se priča skrene sa puta koji je on zamislio da toga dana nekog zeza ili nervira.Svi smo se valjali od smeha da bi on  u jednom času potegao novine sa stola okrenuo se i uz dovidjenja odbrusio "mamu vam seljačku i neradničku.."Žurim, ubićeme Ružica što me nema. A mi bi smo umesto zbogom svi u glas:"Stani,nategni još jednu Žaličanku"....Dosta je bio za danas.Dovidjenja.

I tako je jednog dana otišao bez dovidjenja i nikada se nije vratio.Počiva na gradskom groblju pored  sina Dragana i supruge Ružice.Ćerka Dragana preminula je u najboljim godinama a sahranjena  u Beogradu.Bio je prevalio osamdesetu ali sve nas je ostavljao bez daha svojim savršenim izgledom. Svakog dana pešačio bi po 10 km,za doručak jeo šnitu namazanu kajmakom uz domaći čaj a na sebi nije imao ni gram sala.Prav i vitak kao strela,brz i hitar kao munja.Otišao je i naprosto, sve nas je iznenadio,kao uostalom i dok je  vilenio gradskim ulicama i proplancima,Ili,dok je satima čekao na obali jedne od naših prelepih reka da zagrize i na udicu dodje ona prava.Nekada bi stvarno naletela a najčešće posle svake  ribolovačke priče bila sve veća i sve teža i teža,Najednom je narasla toliko da su ga ljudi pitali:pa gde si ti to Dule pecao?Negde na moru ili nekom našem malom viru gde dubina ni pojas nije prelazila.I tako uvek,pa i danas kada ga nema,čovek zastane,priseti se Prnde i naglas počne da se smeje...

 Počivaj u miru, dragi moj Dušane Periću.

NOTR DAM!

Ceo svet plače nad užasnom tragedijom jednog od najvećih kulturno istorijskih spomenika današnjice.Gori sveta katedrala, posle 650.godina postojanja, opevena u velikom romanu Viktora Igoa "Zvonar crkve Notr Dam".Opevana u našoj istoriji. Zvona sa ove katedrale prva su obavestila svet da su Srbi 1389.godine pobedili Turke na Kosovu Polju i time zaustavili najezdu muslimana ka Evropi.

Svi tuguju.U grobu se okreće Kvazimodo,svi Lujevi, Napoleon Bonaparta, Car Lazar,De Gol pa i ovaj živi nesretnik Emanuel Makron. Ko je to zakazao? Zašto je  izgoreo veći deo crkve na žalost svih.U palmenu je nestao i veliki toranj koji je dominirao ovim najlepšim delom Pariza. Da li je to slučaj bez presedana ili se u sve umešala nečija zlokobna ruka?Ovaj požar ozbiljno je oštetio jedan sakralni objekat nad čijom sudbinom iskrenu brigu i žaljenje iskazuje ceo svet. 

Hoćemo li iz svega ovoga izvući pouke i konačno  iskazati više brigu prema našem kulturnom nasledju zatečenom na Kosovu?Šiptari nisu sposobni da čuvaju i održavaju, a niti je to njima u interesu,Dečane, Patrijaršiju, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku i još 1200 sakralnih objekata.Nasledje od neolita pa dana današnjeg.

Kakva strašna noć u Parizu

Na primeru Notr Dam pokazalo se, koliko svet zna da pati i brine o kulturnoj baštini planete  kada ona propada i kada je ugrožena kao noćas Notr Dam..Merkelova i Makron imaju nameru da svojim predlozima, a možda i ucenama, reše Kosovsku dramu bez obzira na cenu a sve to “zbog mira u kući”.! Svi strahujemo da oni neće to uraditi pošteno i pravično već da će se sve slomiti preko naših ledja.

Plamen je progutao i veliki toranj

Možda će ih ipak, ova drama u Parizu naterati da zastanu i malo promisle.Ko smo zapravo mi Srbi i kako kulturno blago Srednjeg veka smo sačuvali i prineli na oltar SVETA da se divi bogastvu uma,graditeljskom umeću i prebogatoj nacionalnoj tradiciji i istoriji pisanoj punih X vekova.Da se dive freskama svetaca i mučenika i prelepoj Simonidi kojoj su dušmani u Gračanici iskopali oči.Ona tu vekovima stoji i sve vidi I čuje.

Nisam gatalica i ne verujem u prazne priče, ali ovo što se desilo sa katedralom Notr Dam, opasno opominje.Bog ne oprašta takve grehove gospodine Makron.Sada je jasno da je zastava nepriznatog Kosova i stolica pored vas za Hašima Tačija narko dilera i “trgovca” ljudskim organima vadjenih iz živih ljudi, božija kazna.Vaša je odluka da Srbiju javno ponizite na dan kada se obeležavala stogodišnjica Velikog rata.Prigrliliste fašiste,narko dilere, oterali vekovne saveznike.Pogaziliste grobove na Kajmakčelanu uznemirili mrtve na Zejtinliku.Ne praštaju vam ni vaši mrtvi zemljaci sahranjeni na Francuskom groblju usred Beograda gde ste imali nameru da položite venac koga niste doneli i ne verujem da će te!

A nije to davno bilo kada nikome u svetu suza nije kanula iz oka dok su šiptari u martovskom pogromu palili i rušili naše hramove. Srce nam se cepalo a vi ste ćutali i pravili  planove kako da ozakonite državu ubica,narko dilera samo da nama bude gore i bolnije. Ne radujem se  tudjoj nesreći  jer ovo je gubitak za sve ali koristim priliku da barem nekoga na tren pecnem i opomenem da mi Srbi ne govorimo uzalud da je "Kosovo naša sveta zemlja" koju ne možemo nikome da damo jer time kidamo deo svoga tela. Ne pravite takve planove jer  će vas  sustizati teške božije kazne.

I ovo!

Ne zamerite što su mi na primeru Notr Dama potekli Šantićevi stihovi kojih se i vi sećate:"Ne plačem samo sa bolom svoga srca,Red zemlje ove uboge i gole.Mene sve rane moga roda bole,i moja duša s njim pati i grca"...