S POŠTOVANJEM:DUŠAN PERIĆ PRNDA!

Uobičajna slika za kraj školske godine,profesir i učenice

Prnda je bio deo  moga grada.Ugao od zgrade,klupa u parku,mesto pored vira na Toplici,staze kojom je prolazio,pekare gde je kupovao sveži hleb,mesta u "Evropi" pored bine i njegova škola gde je više od 40 godina učenike učio kako se hoda,trči, govori,ponaša i koliko je važno održavati taj zdrav duh u zdravom telu.Ceo vek u OŠ “Drinka Pavlović”i jedno vreme, kada nije bilo kadra, i u Ekonomskoj školi.

Dugo godina bio je i perjanica FK “Kosanica”.Polutka,brza,prgava uvek gladna golova.Ljutio se kada gubi a besneo je na protivnike koji ga nisu štedeli.Nasrtao je na njih,na sudije,psovao i sebe i  saigrače da bi na kraju pucao od radosti što je pobedio. 

            Veterani "Kosanice".Gornji red:Prlina,Babljok,Džinac,Žića,Alil,Rade  Dupeglava,Pajac,
                                   Donji red:Batke,Ranko Šora,Prnda i Vasko


U suštinu,grad ga je voleo ali ne retko,ljudi bi zazirali od njega.Naročito su se bojali jutarnjeg susreta kada je Dule bio u punoj formi.Pričao je sto na sat a jezik bi prevalio i po nešto što nije trebalo.Mnogi su zog toga,zbog te njegove naravi,izbegavali jutarnji susret sa njim.Neki su to komentarisali na svoj način:ubiće me maler a drugi,pa nije morao dan da mi započne sa Prndom!

Imao je uzrečicu "Jeli bre Milisave..." što bi bio uvod u sprdačinu sa zaključkom: "Pojedeste nam dušu vi seljaci".Našta nije imao svako spreman odgovor kao njegov partner i večiti rival Duško Sidja koji je voleo, više  od svega da sa njim “zarati” od ranog jutra da bi se  posle  poslednjeg časa našli u "Evropi" ispijali jednu pa još jednu bosanku očekujući i treću, ako naleti neka “budala” da vikne “šta pijete”.Oni bi kao iz topa-“bosanku”.Na ovu njegovu opasku "seljaci" najbolji odgovor je ima Pera Kilibarda kolega po struci koji bi uzgred onako tek da ga načepi ponavljao:"Ja seljak a rodjenu Beogradu, a ti gospodin rodjen u Kuršumliji !".Uz ovo, išla je i ona česta domaća psovka,po koja šala do neke nove  smicalice.

Prnda je bio nadaren ne samo za fudbal,gimnastiku,ritmiku ali ne i za atletiku.Nije podnosio jednog svog kolegu koji je forsirao kuglu,koplje,skok u dalj.Vidi budale,deca čeznu za fudbalom a on tera kuglu,govorio bi Dule, U sećanju svojih sugradjana Duleta pamte kao vrhunskog glumca  KUD "Boža Jordanović" u kome je odigrao mnoge  uloge spadala ali po najviše je ostao u sećanju igrajući lik srezskog načelnika Jerotija u Nušićevom “Sumnjivom licu”.Ovaj komad,za koga moji zemljaci veruju da je autentična gradska priča, napisana u sobi br.4 hotela sa zvučnim imenom “Evropa”, u vreme kada je Nušić službovao u Prištini a preko vikenda dolazio na zabavu i zezanciju u Kuršumliju.Dule je briljirao u ulozi Jerotija,priglupog načelnika nastavljajući da ovu ulogu tumači i u stvarnom životu u dijalogu sa svojim komšijama,prijateljima i kolegama iz škole.On je uvek unosio nemir i sumnju “da  se priča” i da  se “već zna” ko će politički da zglajzne a ko će na njegovo mesto da dodje.Ko u gradu krade papriku i kukuruz za pečenje a ko zimi obija sušnice.Bio je majstor da gradom pusti i tipičnu ribolovačku  priču o klenu teškom kilo i po i krkuši od 800 grama.Druge pecaroše je  napadao  da kradu ribu tako što je truju kononopljem ili bacaju dinamit tek da je ošamute.Istina je kao i uvek bila negde na pola ali to nikada nije bio razlog da se priča ne dopunjava i ispreda sa novim detaljima.Kuršumlijske duge i hladne zime su bile kao rodjene za gradska ogovaranja i prepucavanja.S proleča, a naročito  leti, sve  se to zaboravi i krene  u prikupljanje novih tračeva za narednu zimu.

Dule je bio i moj lični gradski barometar.Kada bih došao iz Beograda  na odmor ili za vikend, uvek sam se raspitivao o njemu u prepunoj radnji moga brata Milivoja gde su se skupljali svi na čašicu razgovora i dogovora sve dok u jednom času iz svog stana nije dotrčao i Dule koji je stanovao preko puta i uneo pravu pometnju.Kao iz levka potekle su šale i zezanja na  razne  teme a po najviše na fudbalska prepucavanja izmedju Partizanovaca i Zvezdaša.On je bio jaki partizanovac i nije dao da se priča skrene sa puta koji je on zamislio da toga dana nekog zeza ili nervira.Svi smo se valjali od smeha da bi on  u jednom času potegao novine sa stola okrenuo se i uz dovidjenja odbrusio "mamu vam seljačku i neradničku.."Žurim, ubićeme Ružica što me nema. A mi bi smo umesto zbogom svi u glas:"Stani,nategni još jednu Žaličanku"....Dosta je bio za danas.Dovidjenja.

I tako je jednog dana otišao bez dovidjenja i nikada se nije vratio.Počiva na gradskom groblju pored  sina Dragana i supruge Ružice.Ćerka Dragana preminula je u najboljim godinama a sahranjena  u Beogradu.Bio je prevalio osamdesetu ali sve nas je ostavljao bez daha svojim savršenim izgledom. Svakog dana pešačio bi po 10 km,za doručak jeo šnitu namazanu kajmakom uz domaći čaj a na sebi nije imao ni gram sala.Prav i vitak kao strela,brz i hitar kao munja.Otišao je i naprosto, sve nas je iznenadio,kao uostalom i dok je  vilenio gradskim ulicama i proplancima,Ili,dok je satima čekao na obali jedne od naših prelepih reka da zagrize i na udicu dodje ona prava.Nekada bi stvarno naletela a najčešće posle svake  ribolovačke priče bila sve veća i sve teža i teža,Najednom je narasla toliko da su ga ljudi pitali:pa gde si ti to Dule pecao?Negde na moru ili nekom našem malom viru gde dubina ni pojas nije prelazila.I tako uvek,pa i danas kada ga nema,čovek zastane,priseti se Prnde i naglas počne da se smeje...

 Počivaj u miru, dragi moj Dušane Periću.