MIRJANA MIRA KOSTIĆ
(1950-2022)
Tiho kao što je i živela, polovinom septembra je i otišla sa ovog sveta.Po njenoj želji, sahranjena je u krugu porodice na parceli Novog groblja u Beogradum, gde počiva njen suprug Aleksandar Aca Kostić, preminuo 19 marta 2018 godine.
Bračni par, koji ceo svoj život posvetio deci, unicima i najiskrenijoj ljubavi jedno prema drugom, ponovo je u zagrljaju.Na onom svetu susreli su se, ako ne pre, onda po verevanju od ponedeljka 24.oktobra kada su obeleženi 40 dana od Mirine smrti. Njena duša se preselila u Raj.
A kuda bi nego u Raj! Ili, kako to još lepše zvuči na Engleskom: PARADISE!
Njen život,od rodjenja,pratila je jedna divna harmonična,skoro rajska,atmosvera.Tako se živeleo u porodici Lović.Otac Novak i majka Dobrila, ostali su upamćeni kao tihi,dobri i ljudi od časti i poštenja.Od ljudskog morala!Bili su obožavani u Kuršumliji i okolini gde su ih svi znali.Novak je ostao legneda grada a pogotovo u mandatu kada se nalazio na čelu opštine kao uvažavani i poštovani predsednik male varoši.Držao je do sebe,do reči i odanosti prema svojim sugradjanima koji i danas govore da grad nikada nije ima časnijeg i poštenijeg predsednika.No,kako to bive,tamo gde iz pozadine vladaju "moćnici",tako je i Lović zasmetao partiskim silnicima Korčaginu i Živoradu Cveiću i naprosto je sa porodicom bio proteran iz grada.Četvoročlana porodica se preselila u Prokluplje, gde je našla poštovanje i mir od svojih sugradjana.
Mira i brat Miki, ostali su u dubokom sećanju svojim generacijama u kuršumliskoj Gimnaziji i nema čoveka koji vam o njima neće pričati lepe stvari.
Od časa kada je planula ljubav izmedju nje i Ace,našeg drugara iz detinjstva,više ih nikada niko nije video ne zgrljene.Pucli su od sreće i ljubavi.Iz tog braka najpre je rodjen Bane a onda ćerka Jelena.Ako je neko zna da širi i neguje iskrenu ljubav u porodici onda su to znali Aca Mira.Tiho bez buke i vike,oni su živeli u slozi i predivnoj ljubavi prožetoj poštovanjem i nežnošću.Onako kako su se majka i otac voleli,tim putem brat i sestra su rasli i gradili atmosveru u svojim porodicama.Aci i Miri su podari dva unuka i jednu unuku koji su obožavali svoju Nanu.
Iz vremena,kada je u malenom gradu bilo važno da se barem jednput nedeljno pojavite sa svojom porodicom na gradskom korzou,ostalo je mnogo upamćenih slika ali na mene je najveći utisak,ostavljala slika porodice Lović.Uvek su bili zajedno.Tata i mama ,brat i sestra.Novak sa novim odelom,Dobrila sa novom haljinom.Miku u pantalonicama i belim dokolenicama a Mira sa lepršavom crnom kosicom,belom mašnicom i divnom šarenom haljinicom sa puno cveča na njoj.Crne lakovane cipelice i bele štrikane doklolenice.Išlo se dole gore,gore dole.Pozdravljali ljudi,komšije,prijatelji.Sa svakim se stalo i popričalo o bitnim i nebitnim životnim detaljima.Ali nikome nisu okrenuta ladja,niko nije prošao bez pozdrava.
Od Acine iznenadne smrti,čovek seo u fotelju i za uvek zaspao,Mirini dani i njen skromni život prolazio je u sećanju na svoga Acu.Nije bilo dana a da se ona nije prisetile neke divne priče iz njihovog braćnog života.Dosta je vremena provodila sa Banetom i Jelenom ali najviše sa svojim unucima.Bila je voljena i poštovana Nana.
Život je to ljudi moji.Do juče,činilo vam se da sve ide svojim tokovima a da kraja nema toj lepoti.I najednom, dogodi se prekid.Pokida se prva nit zajedničkog života a onda i ova druga.I tako,još jedna domaćinska srpska kuća,za uvek je zatvorila vrata za sobom!Na mladjima,a na sreću Aca i Mira imali su "rašta živeti " čemu se radovati.O njima će imamati ko da ispreda priče i budi sećanja,baš kao što sam ovim teksom,punog iskrene ljubavi i poštovanja prema Mirjani Miri Kostić,svoja uspomene i sećanja ispisao i ja.
S ljubavlju i poštovanjem.Počivaj u miru.draga Miro i nekati je laka zemlja i večna slava.
Zoran Pavlović
 |
| Na dan njihovog venčanja |
 |
| Takvi su bili i takvi otišli na onaj svet |
 |
| Luka,Jelena i Gavrilo sa Nanom |
