VILIJAM VOKER, UBICA KRVAVIH RUKU !

Voker u "zagrljaju" dolara !

Ovo nikada ne sme da se zaboravi

Zahvaljujući njemu, 24.marta 1999.godine, tačno u 20:45 časova, ubijeno je 11 oficira vojske Srbije na najsvirepiji način. Bio je to prvi i dugo pripremani napad Alijanse  na teritoriju  zemlje koja je u svim svetskim ratovim uvek bila na strani naroda koji su  borili protiv porobljivača i fašizma.

Još ima živih svedoka koji se dobro sečaju šta se sve dogadjalo u Srbiji  na čijoj teritoriji  su Nemci oborili oko 1000 američkih pilota. Bila je to operacija "Halijard" iz leta 1944. godine i ona se smatra  za jednu od najuspešnijih spasilačkih misija izvedenih iza neprijateljskih linija u istoriji ratovanja. Tada je oko 1.000 američkih pripadnika vazduhoplovnih snaga oboreno je iznad okupirane Jugoslavije, od kojih je veliki broj završio u Srbiji. Selo Pranjani je mesto gde je počelo spasavanje više od 520 savezničkih pilota u avgustu 1944. tako što je uz pomoć srpskog lokalnog stanovništva napravljena pista na koju su američki avioni mogli da slete i spase pilote.

U pripremi za bombardovanje Srbije,Vesli Klar, komandant američkih jedinica, ĆOVEK KOJI NEMA POJMA KAKO JE STVARANO I KAKO SE ODRŽAVALO AMERIČKO-SRPSKO PRIJATELJSTVO, JEDNOSTAVNO IZJAVLJUJE:IDEMO DA UNIŠTIMO TU VOJSKU I TAJ NAROD.On, Bil Klinton, Madlen Olbrajt, od narko para zaradjenih prodajom droge amaričkoj mladosti,obilato su  doprineli da  usred Evrope i Zapadnog Balkana, bude stvorena šiptarska narko država na otetoj svetoj zemlji Srba vekovnih  i dokazanih prijatelja Amerike.

 Vremena su se promenila !

Te 1999.godine meta NATO saveznika predvodjenih moćnom armadom Amerike ustremila se na Srbiju.Cilj je bio popaliti, porušiti, pobiti i zemlju vratiti čitav vek u prošlost. Pokrenuto je sve što je bilo na raspolaganju od orudja i ljudstva.U prve redove stali su provereni kadrovi američkog inperijalizma navikli da radi interesa svoje zemlje, udaljene na hiljade milja od Balkana, urade sve što im je naredjeno.

Sa krvavim rukama do lakata on je iz Salvadora sa mesta ambasadira, posle direktnog učešća u masakriranju šest vodećih intelektualaca ove Latino američke zemlje, stigao na Balkan da pojača zvuke ratnih bubnjeva koji su nagoveštavali veliki rat za teritoriju Kosova.

Vilijam Voker ili kako se njegovo strašno ime izgovara na engleskom William Graham Walker, rodjen je 1.juna 1935.godine u Kirniju,Saveznoj državi Nebraska. Ovaj profesinalni ubica okićen godinama razvratnog života,živi u hladu američkog juga,verujući da su ga njegove žrtve zauvek zaboravile i napustile.Krv nedužnih ljudi na njegovom licu i rukama ne spira ni jedna voda i samo takav, on će otići bogu na ispoved da objasni,zašto je po njegovim instrukcijama jedanaestoro mladih ljudi sprženo u prvim minutama rata koga je njegova zemlja povela protiv  nezaštićene Srbije. 

Za koji mesec,napuniće 80 godina. Kad mu dodje vreme putovati, za njega, vrata pakla, biće pretesna !

Taj zlikovac je koristeći svu našu naivnost, neobaveštenost i dobrotu bio januara meseca te godine u “prijateljskoj”poseti garnizonu“Toplički ustanak”smeštenom na brdu"Borovnjak"iznad Kuršumlije.Dok se vodio razgovor o svemu i svačemu, njegovo momci iz vozila kojim su došli, poslali su posadi nosača aviona lociranom u Jadranu, tačne kordinate  skloništa gde će se 24.marta uveče,  na znak za uzbunu, naći svi oficiri koji su se tu zatekli.Dva meseca je posada uvežbavala  put zlokobnih "tomahavki" do svog konačnog cilja.

Svetozar Kovačević, jedini je preživeo pakao skloništa. Ovo je krater koga su napravile tri "tomahavke".

Sklonište u kojem je prve večeri bombardovanja poginulo jedanaest oficira bilo je od armiranog betona. Prva ploča je bila debljine tri metra, pa onda sloj presovane gline debljine metar i još jedna ploča od armiranog betona debljine tri metra. Prvi "tomahavk" nije probio ploču,drugi je pao na isto mesto, a tek treći je uspeo da je probije.Kada je napad završen u skloništu su osatala jedanaest ugljenisanih tela.

Bile su to prve Vokerove žrtve a onda mesec dana ranije u izmišljenoj priči o Račku, Amerika je odlučila:sravnićemo Srbiju.

NATO je 24.marta 1999.godine u 20:45 časova počeo vazdušni napad na vojne ciljeve da bi se kasnije udari proširili na privredne i civilne objekte.U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško je oštećena infrastruktura,privredni objekti,škole,zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procena štete koja je učinjena kreće se od od 30 do 100 milijardi EU. Broj žrtava je preko 2.000 a ranjnenih oko 5.000.

Jedini koji je preživeo masakr u kuršumliskoj kasarni je rezervni oficir Svetozar Kovačević.Ovo je njegovo sećanje na te trenutke užasa.

-Na duznosti sam bio 24.marta 1999.godine u Kursumliji.Kao i obicno u vreme uzbune mi smo pošli u skloniste koje je u sastavu komande.Posle tri minuta nastala je strahovito jaka detonacija .Svima nam je bilo jasno da je to bomba namenjena direktno sklonistu u Kursumliji.Ja sam poleteo zajedno sa stolicom na kojoj sam sedeo, pomislio sam, da li je tu negde i moj kraj.
Kovacevic je u niskoj vojnoj bolnici proveo nekoliko meseci sa prekidima i uz ,kako istice, veliku požrtvovanost lekara ove bolnioce, njegove povrede su vremenom sanirane ali su,kako on istice, ostale posledice .

-Najteže mi je bilo kada sam saznao da  je  svih jedanaest mojih drugova poginulo. Jedini sam ostao ziv. To mi je najtezi trenutak u zivotu -rekao je Svetozar Kovacevic.

U gotovo,dvoipomesecnom bombardovanju Srbije,Kursumlijija je zbog blizine Kosova i velike koncentracije vojske i policije,neprekidno  bila na meti. Pretrpela je i velika razaranja  a ukupan broj  žrtava je 32. poginulih. 

Pred spomenikom žrtvama agresije

Sa posebnim pijetetom svake godine  na današnji dan  gradjani Kuršumlije odaju ogromno poštovanje prema svima koji su nedužni stradali pred naletom agresije ludaka iz NATO pakta.

1. Ilić Nedeljka Milivoje - rezervni kapetan prve klase VJ
2. Radovanović Radivoja Žarko - rezervni kapetan VJ
3. Nedeljković Radovana Vladimir - rezervni kapetan prve klase VJ
4. Balović Milojka Radoslav – rezervni kapetan VJ
5. Gladišev Lazara Miodrag– stariji vodnik prve klase VJ
6. Đelić Krstomira Ivica – vojnik VJ u rezervi
7. Milenković Predraga Slaviša – vojnik VJ u rezervi
8. Perić Mihajla Branimir – rezervni vodnik VJ
9. Radović Višeslava Dragan – desetar VJ
10. Stanojević Momira Vlastimir – potpukovnik VJ
11. Petrović Dobrivoja Zoran – potpukovnik VJ

Medju poginulima bilo je i mojih školskih drugova za koje me vezuje najdublje uspomene iz detinjstva i našeg momkovanja.Počivajte u miru,dragi moji prijatelji,junaci i mučenici i znajte da vas nikada nećemo zaboraviti.

Spomenik u gradskom parku uvek obilazim,moleći se bogu da vam podari rajska prostranstva da na njima nastavite svoj, na silu prekinut, mladi život.

Amin !

PARTIJSKI PARAZIT !

Aktivnosti koje na svojoj f stranici vodi Saša Radulović, kroz kampanju "Podrška reformama Saše Radulovića", iz dana u dan, dobijaju sve više pristalica. Ljudi se uveravaju u istinitost podataka koji se pojavljuju u jako čitanim komentarima, kao što je i ovaj komentar, koga sam sa zadovoljstvom preuzeo i objavio na svom blogu.

Reforme koje su u narodu dobile i zvanično ime "Vučićeve reforme", ne daji ni približno očekivane rezltate. Otrežnjen i probudjen narod koji se svakim danom sve više suočava sa jako ozbiljnim posledicama totalnog siromaštva i nemogućnosti prehranjivanja porodice, sa velikom zabrinutošću gleda na svaki sledeći dan pun neizvesnosti i uglavnom,  negativnih obrta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u oktobru u Srbiji iznosila je 38.167 dinara. Prosečna četvoročlana porodica sa dva zaposlena i dva izdržavana člana sa tolikim primanjima ne može da podmiri ni najosnovnije životne troškove.

U decembru ove godine za najosnovnije životne troškove prosečnoj četvoročlanoj porodici potrebno 97.030,62 dinara, dok dve prosečne plate ukupno iznose 76.334 dinara.

 Šta nam ovi podaci govore? Ništa dobro, osim da je svima jasno da se došlo do dna a nije se mogli drugo ni očekivati. Mere štednje, kroz famoznu fiskalnu konsolidaciji, je proces koji zbunjuje jer za sobom nosi niz nelogičnih pitanja koja vremenom postaju sasvim jasna jer ih čovek iz faze  ekonomske teorije i pretpostavki kao i borojnih novinskih tekstova, uradjenih po meri naručioca, sada, nekoliko meseci kasnije, snažno  oseća na svojim ledjima. 

Pare su uzete i to protiv zakonito od penzionera, jer to je njihovo stečeno pravo. Smanjene su plate prosveti, zdravstvu i evo već sada se suočavamo sa teškim posledicama. Da li će školska godina biti okončana ili će generacije mladih biti pokusni kunići ? Dakle, uzet je novac radi konsolidacije državnog budjeta a u suštini destabilizovan je život naroda koji je doveden do same ivice ekonomskog i socijalnog opstanka. Kakva je to država kada u njoj živi nezadovoljan narod psihički "načet" i do bola utučen? Parola "biće bolje" nema uporišta u realnosti ali zato ima u gomili izmišljotina, obećanja i laži. Znajući to, običan čovek prepušten je neizvesnosti sutrašnjice, strahu, velikom stresu, vidno je neraspoložen i nespokojan i na njegovom lici se ne vidi ni tračak nade da će zaista uskoro biti bolje.

Na sve to, Radulović komentariše i ovo !

"Nije javni sektor parazit. Nisu lekari, nastavnici, radnici u javnim komunalnim preduzećima paraziti. Partijski parazit je napao javni sektor. Dušan Petričić je to lepo nacrtao.

Partije su u javni sektor ugurale preko 100.000 nesposobnih partijskih kadrova sa uglavnom kupljenim diplomama na izmišljena administrativna radna mesta. To nas godišnje košta preko milijardu evra. Još jednom: 1.000.000.000,00 evra.

Vučićeve subvencije nas godišnje koštaju preko milijardu evra. Još jednom: 1.000.000.000,00 evra.
Burazerska ekonomija, davanje kredita burazerima iz paradržavnih banaka koje posle spašavaju građani, namešteni tenderi, namešteni štetni ugovori nas isto toliko koštaju.
Ukupna "ušteda" koju je Vučić ostvario protivustavnim smanjenjem penzija iznosi 210 miliona evra na godišnjem nivou. Ukupna "ušteda" koju je Vučić ostvario protivzakonitim smanjenjem plata iznosi 300 miliona evra.
Nije pitanje da li treba štedeti, već gde. Vučić štedi na penzionerima, da bi sačuvao svog partijskog parazita koji ga drži na vlasti.
Umesto toga treba uvesti red. Skinuti partijskog parazita sa leđa građana. Ne samo u republici, već i u pokrajini, gradovima, svim opštinama. Partijski parazit je razlog za deficit i zaduživanje, ne plate i penzije."

ЗАБОРАВИЛИ НИШТА НИСМО !

Желео сам ово да објавим да пренесем   реакцију и мишлјење младог писца Владимира Кецмановића  и да јавно покажем да су потпуности слажем с њим.

Овим гестом, желим да избијем адуте свима који подржавају одлуку жирија да овај глумац понесе у Сарајево највће признање једног реномираног фестивала у овом делу Европе уз објашњењење да је тиме  ова награда лишена сваке политичке претпоставке и да она као таква на најбољи начин осуђује рат и све његове протагонисте а да ми који читамо текс Кецмановића са много више пажње и много више емоција- припадамо другој страни. Наравно да није тако, јер овај текс јасно говори да су понекада сва наша праштања лишена сваке логике, добрих намера па ако хоћете, лишена су и здравог разума.

То тврдим без обзира што с друге стране праштања увек постоје и гвоздена врата иза који се налази наша чврста  Хришћанска уверност да заборавити не смемо. 

Хаџихафизбеговићу, прихвати ово као праштање за твоје (не)промишљене грехове али знај, ми ништа нисмо заборавили !

     

                  Хаџихафизбеговић нас није бомбардовао, али само зато што није могао !

 На вест да је први добитник Гран прија београдског Феста Емир Хаџихафизбеговић, глумац познат по томе што је најзначајнијем редитељу рођеном у овом делу света јавно претио смрћу и по томе што је понудио оригиналну дефиницију турбо-фолка као зла којим класичној музици наклоњен бошњачки народ покушавају да отрују „србијанске дроље” – сваки европски оријентисан грађанин Србије морао је да осети понос.

Посебну тежину поменутом подвигу даје чињеница да је један од чланова жирија био Срђан Драгојевић, и сам жртва Хаџихафизбеговићеве добронамерности и толеранције.

Бошњачки глумац је, наиме, не тако давно, био на челу харанге против Драгојевићевог ремек-дела „Лепа села лепо горе”, и дао немерљив допринос антиуметничком бојкоту ком је био изложен један од најбољих филмова у историји балканских кинематографија.

Србија и Срби су, тако, по ко зна који пут, доказали своју ширину.

Истина је, Хаџихафизбеговић нас није бомбардовао, али само зато што није могао. Да јесте, он нас вероватно не би засуо само осиромашеним уранијумом, него би без сувишног двоумљења сунуо атомску бомбу, па није ред да га неоправдано запостављамо само зато што је Блер био моћнији.

KO JE OVDE LUD ?

Ne prodje dan a da nas Vučić ne šokira! Do juče uveravanja da u Banatskom Dvoru imamo pod zemljom gasa za najmanje tri meseca, a taj gas nam dolazi iz Rusije, danas šokantna izjava: tražimo alternativu Ruskom gasu što se da protumačiti, tražimo novog snabdevača jer nam Ruski gas nije dobar a usto je i preskup ili je možda nešto treće u pitanju što se, kao i sve,krije od nas. 

Meni sve ovo ukazuje na njegovu mentalnu nestabilnost, nezrelost da se bavi odgovornom politikom ili njegovu ljudsku i političku prevrtljivost. Ko ima takav uticaj na njega da ga primora da radi protiv želje i interesa vlastitog naroda? Našta sve to liči? Da li bi on imao snage da to već jednom objasni ali bez onog njegovog propratnog  glumatanja, gestikuliranja, vikanja, laganja, spinovanja, izmišljanja. Pa ljudi, mi smo u dužničkom ropstvu! O nama odlučuje bord MMF, ove svetske lopuže nam odredjuju šta će da poskupi, kako ćemo da živimo, nastojeći da nateraju Vučića da na vreme izmiruje obaveze prema njima. Da li je i u ovom slučaju prste umešao bord MMF gurajući nekog svog klijenta preko koga će se lakše naplaćivati ? !

Čovek je za Holivud !

 Struja poskupljuje da bi Srbija mogla da servisira dug prema MMF. Oborili su nam penzije i plate i ja sada verujem da je Vučić pristao da nas dalje ubija i trebi on i bord MMF. Da li će nam otkidati i dalje od plata i penzija? Ubedjen sam da hoće! Pokušaće a videćemo da li će uspeti. Da li je to normalno da na sve te laži ministar Vujović javno kaže: jesmo lagali, ali smo lagali da vas ne bi uznemiravali !!!

Na ovakve izjave, piše u svom komentaru Slobodan Antonić, koje su toliko suprotne čitavoj našoj stvarnosti da se čovek mora upitati – „ko je ovde lud?“ pogotovo što iza ove konstatacije, stoje i ovi podaci: „realna zarada je manja za 3 odsto,  bruto nacionalni dohodak je pao za 2,5 odsto, a industrijska proizvodnja 7 odsto, da je javni dug Srbije povećan sa 59,6 na 72,2 odsto BDP“.

U premijerovim nastupima ima jedno mesto zbog kojeg se uvek iznerviram. Reč je o njegovoj omiljenoj temi – kako moramo da se odučimo od lenstvovanja („moramo se izlečiti od samoupravljanja“) odnosno kako treba da sviknemo „da mnogo više radimo“. Ta vrsta ruženja naroda – kako smo mi, valjda, nekakav lenjiv i razmažen svet, koji se mora naterati na posao – često je mesto ne samo kod naših političara bez dana staža, već i kod naših kapitalista bez dana stvarnog tržišnog preduzetništva.

No, ta priča o lenjosti – kao što je već odavno primećeno – ima funkciju da se ubrza prodaja strancima onog poslednjeg što nam je još preostalo: Telekoma, EPS-a, PKB-a i drugog što ima ozbiljnu vrednost. To je posebna tema, ali ovde ću da kažem samo ovo: sistematski se stvara atmosfera kako „ovaj lenji narod“ mogu da spasu jedino „strane gazde koje će nas naterati da radimo“, kaže u svom komentaru Antonić a ja se nadovezujem i rečenicom da je medju prvim sa korbačom u ruci u Beograd pristigo Toni Bler i Alister Kembel, ljudi koji su razvijali i sprovodili strategiju bombardovanja, ubijanja i uništavanja, upravo da nas nauče kako treba da radimo!!!

Ovo se zove ponižavanje zemlje i nacije. .... Boljeg učitelja od Blera nisu mogli da nađu, pa čovek se dokazao 1999 godine, pita se naglas ministarka Zorana Mihajlović zbog čega će najverovatnije dobiti “pedelu” iz Vlade.

Šta ovo radi Vučić, pitam se glasno i jasno pokušavajući da nadjačam  veliki huk naroda koji na sve ove njegove izjave, a njih je i previše, skače kao oparen i javno pokazuje svoje nezadovoljstvo i negodovanje  zbog nejasne i prevrtljive politike Aleksandra Vučića.

ŠTA PREVIDJA VUČIĆ ?

Vučić-vodja!

Premijer Srbije Aleksandar Vučić napisao je u autorskom tekstu za “Blic” da mu se čini da je problem odsustvo želje da se ode u budućnost.

On je naveo da neki put pomisli kako problem Srbije nisu ni njena prošlost, niti sadašnjost.

„Budućnost je previše neizvesna, zahteva previše truda, zavisi od nas samih, traži da joj posvetimo i vreme i rad, jednom rečju previše je zahtevna, bar za nas“, naveo je Vučić u autorskom tekstu „Moj odgovor Njima“.
Predsednik vlade je rekao da vlada bez obzira na priče o tome da je sveprisutna, da sve kontroliše i da utiče na sve u društvu i državi, nema podršku društva ili najelitnijeg dela u onome što je osnov svake budućnosti.
“Osuđeni smo na to da sanjamo sami”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, rad nije ideologija, mnogo traži od svakoga od nas i zato je jeste lakše baviti se se nekim drugim.

Šta previdja Vučić ?

U Srbiji se niko ne boji rada ali rad je ovde misaona imenica. Uglavnom, ne rade oni koji bi mogli najviše da povuku a samim tim da nametnu konkurenciju u učmalim kompanijama. U Srbiji rade i najviše se zapošljavaju vaši partijski puleni i oni ubijaju u pojam sav ostali normalan svet. Ovo je zemlja pantokratije. Većina vaših političkih istomišljenika ili je iz kriminala ili je na ivici kriminala ili ne znaju ništa. Da li se stidite što u Zaječaru, glavnom gradu Kraine, vlada čovek pomračenog uma i totalna neznalica. On je morao da bude bolji od svog prethodnika Ničića a ispao je daleko lošiji. U Nišu, vaša udarna pesnica krade struju a medju ministrima su vaši izraziti poltroni, politički prevrtljivci i neudate dame koje se ubiše od ličnog promovisanja ne bi li nešto za sebe ušićarile.

 Vi vodite politiku i narodu od te politike servirate samo ono što on može da zna a što u suštini nije ni malo važno. Pripadate grupi srpskih političara koji se samo deklarativno zalaže za narod a u suštini za taj narod ništa korisno ne radite. U svakom vašem javnom nastupu ili u većini tih nastupa, vi grubo nasrćete na narod koji u nedostaku pravih informacija reaguje emotivno i spontano. Pa niste valjda očekivali da ovaj narod aplaudira Bleru i njegovim barabama jer sve ono što su uradili protiv srpskog naroda to ne može nikada da se zaboravi. Oni su naši neprijatelji, naši krvnici koji su nas nemilice ubijali. U ime politike koju samo vi razumete, vi nas grdite, ponižavate i vredjate kada nam javno saopštavate "da je prednost Srbije što može da razgovara i sa Blerom i sa Putinom" i time nam direktno zabadate prst u oko. 

Ne smete nikada zaboraviti da ste vi najistureniji čovek ove zemlje i ovog naroda. Sve vam se broji i sve pamti. Koliko ste samo obećanja izgovorili i tvrdo nas uveravali da je to posao stoleća od koga će u Srbiji sve da poleti. Ništa od toga. Željezara, velika i nepromišljenja tragedija a na sva  ušta ste nas uveravali da je to naša svetla budućnost. Da li je budućnost Srbije da obnavlja zastarele tehnologije ili da uvodi nove moderne tehnologije, o tom pitanju nikada niste javno progovorili pa otuda sva vaša agresivnost i emotiuvnost u borbi da Železara pošto-poto opstane a sami znate da je  to uzaludno bacanje para i dalje siromašenje ojadjenog naroda.

Strašno me zanima da li stvarno znate koliko smo siromašni i ubijeni u pojam i kako Srbija izgleda iznutra. Da li ste u stanju da priznate da ste  zbog fiskalne konsolidacije bez i jednog razloga smanjili plate i penzije i da su efekti od toga nikakvi. Znate ali samo u predizbornoj kampanji a kada to prodje sve se lako zaboravlja.

U zabludiste ako mislite da vas narod mrzi i da zbog toga ništa drugo ne radi nego fabrikuje teorije zavere. Ovaj naord vas je izglasao sa neverovatno visokim procentom i naprosto pred vaše noge položio svu svoju nadu i napaćenu dušu. Sada kada je jasno da mnogo toga ne ide kako valja, nemoj te zamenjivati teze i onu staru političku podvalu-zamenite ovaj nevaljali narod. Ne, nije poenta u tome, zamenite se vi iz korena i prepustite mesta nekim drugim nepartiskim ljudima da krenu izpočetka, sasvim je sve jedno da li je ili nije neko od njih i politički obojen. I još nešto, nemoj te svakog ko se ne slaže sa vama da svrstavate u politiku ili neku od propalih političkih opcija. Ogroman broj ljudi je politički neopredeljen ali ne beži od činjenice da najbolje treba podržati i da sve dobre i korisne programe oberučke prihvati.