ЗАБОРАВИЛИ НИШТА НИСМО !

Желео сам ово да објавим да пренесем   реакцију и мишлјење младог писца Владимира Кецмановића  и да јавно покажем да су потпуности слажем с њим.

Овим гестом, желим да избијем адуте свима који подржавају одлуку жирија да овај глумац понесе у Сарајево највће признање једног реномираног фестивала у овом делу Европе уз објашњењење да је тиме  ова награда лишена сваке политичке претпоставке и да она као таква на најбољи начин осуђује рат и све његове протагонисте а да ми који читамо текс Кецмановића са много више пажње и много више емоција- припадамо другој страни. Наравно да није тако, јер овај текс јасно говори да су понекада сва наша праштања лишена сваке логике, добрих намера па ако хоћете, лишена су и здравог разума.

То тврдим без обзира што с друге стране праштања увек постоје и гвоздена врата иза који се налази наша чврста  Хришћанска уверност да заборавити не смемо. 

Хаџихафизбеговићу, прихвати ово као праштање за твоје (не)промишљене грехове али знај, ми ништа нисмо заборавили !

     

                  Хаџихафизбеговић нас није бомбардовао, али само зато што није могао !

 На вест да је први добитник Гран прија београдског Феста Емир Хаџихафизбеговић, глумац познат по томе што је најзначајнијем редитељу рођеном у овом делу света јавно претио смрћу и по томе што је понудио оригиналну дефиницију турбо-фолка као зла којим класичној музици наклоњен бошњачки народ покушавају да отрују „србијанске дроље” – сваки европски оријентисан грађанин Србије морао је да осети понос.

Посебну тежину поменутом подвигу даје чињеница да је један од чланова жирија био Срђан Драгојевић, и сам жртва Хаџихафизбеговићеве добронамерности и толеранције.

Бошњачки глумац је, наиме, не тако давно, био на челу харанге против Драгојевићевог ремек-дела „Лепа села лепо горе”, и дао немерљив допринос антиуметничком бојкоту ком је био изложен један од најбољих филмова у историји балканских кинематографија.

Србија и Срби су, тако, по ко зна који пут, доказали своју ширину.

Истина је, Хаџихафизбеговић нас није бомбардовао, али само зато што није могао. Да јесте, он нас вероватно не би засуо само осиромашеним уранијумом, него би без сувишног двоумљења сунуо атомску бомбу, па није ред да га неоправдано запостављамо само зато што је Блер био моћнији.