Bio je ovo dan kada je moja Tolica blistala u medijima.Sve u superlativu.O kraju, ljudima, potencijalima i istorijskim činjenicama sa kojima smo bili skloni u neko vreme, radi nekih drugih političkih interesa, da se poigravamo na svoj način.
A šta smo to prikrivali,gurali pod tepih,zabranjivali istoriji da govori, čuli smo i videli ovih dana u brojnim dokumentarnim filmovima od kojih su mnogi prvi put ugledali svetlost ekrana. Dokumentarac koji je snimljen pre tačno 90 godina, kada je obeležavana desetogodišnjica Topličkogh ustanka, ostavlja vas bez daha.Taj film je čamio u nekim arhivama skriven od očiju javnosti jer je tadašnja politika odlučila da za komunističku vlast neće biti dobro da vam pred očima, i to u gro planu, bude Kosta Pećanac i ostali organizatori ovog skupa medju kojima je bilo i dosta još uvek živih učesnika.
Film je snimljen u Pokuplju a povorka je do spomenika u parku išla od železničke stanice gde su pristizale visoke zvanice koje su prisustvovale dogadjaju.
Grad pre devedeset godina!
Razdragani i doterani ljudi, gospoda, zanatlije, trgovci, seljaci u svecanim odorama, brojna rodbina izginulih junaka Gvozdenog puka i učesnika Toličkog ustanka. Svi na jednom mestu ostali su za navek na filmskoj traci tako dobro i verodostojno snimljeni da na trenutke imate utisak da se sve to dogadja ovih godina.
Od tada pa do danas,junacka Toplica je u Brozovo vreme prolazila kroz svoju Golgotu! Politicki šikanirana, zapostavljana, dugo je u javnosti slovila kao nerazvijena i siromašna.Struja je u sela dosla kada u njima vise nije bilo seljaka. Asvaltni pa i makadanski putevi, bili su i ostali misaona imenica a o akumulaciji "Selova" da i ne govorimo.Nevidjena bruka i sramota.
 |
| Kosta Voinović,vodja Topličkog ustanka,kada je poginuo imao je samo 26 godina! |
Decenijama je Toplica camila na marginama svih ekonomskih planova.Dok su se drugi gradili i razvijali,Toplica je stagnirala i živela pritisnuta stalnim migracionim procesima. Narod je bezao od bede, sela su umirala jedno za drugim, gradovi se praznili.Poslednja recesija,u narodu poznata kao "lopovska privatizacija", nijedan kraj nije tako surovo dokusurila i unistila kao Toplicu.Sve sto je radilo,preko noci je umrlo i nestalo.Na desetine hiljada ljudi ostalo je bez posla i hleba.Bio je to još jedan strašan udar na ovaj junački kraj.
Sto godina bilo potrebno da prodje da Srbija dodje sebi i da bez i jedne trunke neke ružne političke manipulacije hrabro stane pred lice istorije u pokloni se senima Topličkih junaka. Kaže u lice "hvala junačka Tolice" za sinove i junake koje si rodila, za heroje Gvozdenog puka za svakog seljaka i težaka koji je krenuo golim rukama na silu, znajući unapred, da će za slobodu, Kralja i casni krst, otići u istoriju.
Hvala Srbijo,što si bez ustezanja i knedle u grlu izgovarala ime heroja kakav je bilo Kosta Vojinović i ime ličnog kraljevog izaslanika, junaka sa Solunskog fronta i vodje Topličkog ustanka, četnikog vojvode Koste Pećanca. Danas to niko nije branio,danas sa bine u podnožju renoviranog spomenika, čule su se istorijske činjenice a ne falsifikati i laži.I to nikome nije zasmetalo, niko se nije stidio i pognute glave u zemlju gledao.Danas je o Toplici govorila i svedočila istorija a ne njeno ružno naličje.Tako je moralo da bude!
Нема коментара:
Постави коментар