ENKLAVA!

U subotu veče, RTS je prikazao domaći film ENKLAVA u režiji Gorana Radovanovića.Odgledao sam ovaj film i jutro u krevetu dočekao sa širom otvorenih očiju.Oka nisam sklopio.U 92 minuta, pred očima je proletela jedna dramatična istina o preostalim Srbima koji su ostali na svojim vekovnim ognjištima svesni da bi svaki novi dan mogao da bude i poslednji. Scenarista Vladislav Lašić i reditelj Radovanović, uz sjajnu glumačku ekipu, uspesli su da skoro dokumentarno uhvate sve detalje života jedne srpske porodice okružene brojnim šiptarskim familijama željnih krvi, osvete i otimanja.

Pošto prilično dobro poznajem mentalitet tih porodica organizovanih na principima plemenskog načina života, gde je želje za osvetom, ubijanjem i mržnjom ljudi druge vere, smisao i način života, naprosto, fasiniran sam sa kakavom je filigramskom preciznošću ovaj film sniman i koliko on istine u svojim porukama nosi. Mnogi su se upirali da na različite načine opiši težak život Srba rešenih da ne idu sa Kosova ali niko nije tako dobro i istinito oslikao stanje života u toj multietničkoj zajednici kao što je to uradila kompletna ekipa angažovana u stvaranju ovog filma.

U njihovim dušama tinja mržnja koja traje vekovima!

Ovaj film je strašna istina koju svet, a pre svega Evropa, neće hteti da shvati ako je potpuno nastrana i okupirana mržnjom ili zbog toga, što je teško poverovati da se negde u svetu dogadjaju ovakve neverovatne ljudske drame. Za normalne ljude,verski i politički ne frustrirane ,ovde nema ničega nejasnog.

To je Kosovo, to su novi gospodari na otetoj zemlji i jednom kulturno istorijskom prostru važnom i značajnom za ceo svet i biće potrebno mnogo godina, rada i muke, da se iz svere primitivizma izadje na put tolerancije, poštovanja, podržavanja i razumevanja. To je uostalom i poruka ovog filma, gde su dva dečaka, reazličitih nacionalnosti, posle strahovite životne drame, procenili da na Kosovu ima mesta životu i za Srbe i Šiptare jedino pod tim uslovima.

Toj deci rodjenoj u vihoru ovog užasnog gradjanskog rata, pripašće ta misija i ona će imati svoj civilizovani smisao ako se zivi bez opterećenja teškom prošlošću i sa dubokom dozom poštovanja i tolerancije.Svi oni koji su zadojeni mržnom koji ovaj sjajni film tako verno i istinito dočarava, moraju da odu i nestanu a prostor prepuste mladjoj generaciji,pa čak i onoj koja još nije rodjena, da nadju smisao zajedničkog života na svetoj Srpskoj zemlji na Kosovu i Metohiji.