Jesmo razočarani i revoltirani i niko sada ne može da kaže da su ovakve reakcije nacionalistički porivi ili reakcija sa pozicije jačeg i brojnijeg naroda.Ovo je svojevrstan elektronski referndum u kome je narod jasno rekao šta misli o politici Mila Djukanovića i politici makednoskih lidera.
Dogadjaj o kome se piše i datum koji se pamti.Ovo je istorija koju će generacije proučavati i tumačiti kao neočekivanu i neverovatnu izdaju koja u svim izržavanjima ima jedinstven metaforični izraz:"nož u ledja".
 |
| Skupština UNESK-a,održana u Parizu 9.11.2015.god, rekla je "ne" daljoj secesiji Kosova ! |
Drugo, svi smo videli da su se članice UNESK-a izjašnjavala
pojedinačno posle prozivke predsedavajućeg. Imali su na raspolaganju
tri odgovora:"za" prijem Kosova,"protiv" i status "uzdržanog" člana.To
su neoborivi dokazi da su se naša vajna braća i bliske komšije detaljno
pripremali kako će nastupiti i koje stavove će zastupati.Njihovo
soliranje je isključeno i kao mogućnost pa ni slučajnost.Oni
su,jednostavno,čvrsto stajali iza stavova svojih Vlada čime su
izdemonstrirali i oficijalni stav nacionalne politike prema ovom više
nego istorijskom pitanju za Srpski narod.Uveravanje Mila Djukanovića,da je to samo normalan sled politike priznavanja Kosova od strane Crne Gore,demantuju Japan,Indonezija i još neke zemlje koje su priznale Kosovo ali su juče bili protoiv secesije srpske kulturne baštine koja i celim svojim obimom pripada svetskoj kulturnoj baštini.
Koliko je sve ovo moglo da bude bolno i tragično najbolje se čita iz reakcije šiptara.Da su pobedili slavili bi do neba,svi do jednog i oni koji žive na Kosovu i oni koji drže u vlasništvu pola Crne Gore i Makedonije uvereni da je svet podržao secesiju otimanja teritorija suvernih zemalja na bazi sile i brojčane zastupljenosti a ne na bazi istoriskih i kulturnih činjenica.
Kako je moguće da Crnogorci i Makedonci ovu neoborivu činjenicu ne uvažavaju kao trenutnu realnost svetskih političkih turbolencija patentiranih u dalekom Vašinktonu.Pobeda Srbije u Parizu je još jedan javni poraz ove politike koja sve više posustaje pred politikom Rusije i politikom malog i preplašenog dela čovečanstva,rešenog da konačno i hrabro podigne svoju glavu i pusti svoj glas.
Koliko je sve ovo moglo da bude bolno i tragično najbolje se čita iz reakcije šiptara.Da su pobedili slavili bi do neba,svi do jednog i oni koji žive na Kosovu i oni koji drže u vlasništvu pola Crne Gore i Makedonije uvereni da je svet podržao secesiju otimanja teritorija suvernih zemalja na bazi sile i brojčane zastupljenosti a ne na bazi istoriskih i kulturnih činjenica.
Kako je moguće da Crnogorci i Makedonci ovu neoborivu činjenicu ne uvažavaju kao trenutnu realnost svetskih političkih turbolencija patentiranih u dalekom Vašinktonu.Pobeda Srbije u Parizu je još jedan javni poraz ove politike koja sve više posustaje pred politikom Rusije i politikom malog i preplašenog dela čovečanstva,rešenog da konačno i hrabro podigne svoju glavu i pusti svoj glas.
Нема коментара:
Постави коментар