Dva puta sam bio u Talinu glavnom gradu Estonije i oba puta, šetajući po gradu, uporno sam tragao za dokazima bivše zajedničke države SSSR! Osim na teškim poklopcima uličnih šahti, na kojima je pisalo:"u vlasništvu SSSR",nigde više nije bilo ni jednog dokaza da je ova mala Baltička država bila, do raspada SSSR 1991.godine, u sastavu najveće i najmoćnije države Vašavskog bloka samo mala republika i ništa više. Kada je pukao veliki Sovjetski savez, Estonci su izbrisali sve dokaze da su ikada bili u sastavu jedne moćne komunističke države. Sve, osim teških livenih poklopca na uličnim šahtovima.
Ovaj primer navodim i zbog toga, što svako od nas može da iskuje svoju
simboličnu priči o nečemu što je bilo i što se očito odžavalo silom i
strahom. A kada toga više nije bilo,narod je požurio da kaže svoju
poslednju misao i odluku:"sve teče i sve se menja pa i strogo
kontolisana prošlost" !
TALIN i TANJUG, sem prvog slova, nemaju ništa drugog zajedničkog. U traganju kako najbolje da ispišem svoje burne emocije koje mi se gomilaju u glavi posle večerašnjeg saopštenja, da je danas u Beogradu( kako podseća na početak tužne vesti) zatvoren i poslednji simbol stare Jugoslavije koji ni u čemu ne zaslužuje sudbinu ovog primera iz Estonije.Naprotiv, ako je nešto trebalo sačuvati, ne samo kao simbol, već kao neprocenjivu vrednost, onda je to Telegrafska agencija nove Jugoslavije -TANJUG, prvo komunističko "rodjeno dete" davno preminulog Moše Pijade.
Od 1943.god pa do dana današnjeg, Tanjug je bio jedna od najboljih novinskih agencija Jugoslavije koja je u svim fazama njenog razvoja briljantno obavljalo svoj posao obaveštavajući sve narode i narodnosti tadašnje zemlje i celi svet o onome šta se dešavalo u zemlji,Balkanu,Evropi…
Tanjug je konačno pao! Da li zbog toga što smo kao zemlja dotakli dno pa za jedinu nacionalnu agenciju nema para ili je reč o nečemu što se valja iza ove tužne priče. Nekome se mnogo dopala zgrada na Obelićevom vencu pa je ovo najlakši način da se do nje dodje za male pare i uz "male" žertve."Samo" 188 otpuštenih i na ulicu najurenih novinara!
Estonci su ostavili poklopce od uličnih šahti ne da ih podsećaju na SSSR, već da mogu po nečemu što nije valjalo, večeno da gaze.Siguran sam da ovaj narod a i ostali narodi iz sastava bivše Jugoslavije, nikada ne bi pljuvali i gazili po imenu Tanjuga. Ovako, ostaje mi da konstantujem: Tanjug je srpska novinarska tragedija koju je javnosti saopštio državni sekretar u Ministarstvu kulture i infomisanja Saša Mirković,mucavo i jako nepismeno, siguran, da razjedinjena novinarska udruženja neće ni ovoga puta podići glas a ni suzu pustiti za svojim otpuštenim kolegama i zatvorenom novinarskom kućom. Neće, jer su preplašene kukavice, ubedjeni, da njih neće stići ista sudbina!
Moša stvorio,Tito aminovao, a posle 72 godine-Vučić ugasio! Neka ovo ode u arhiv Srbije kao poslednja vest pod sloganom: “kako Tanjug javlja”!
 |
| Čije će se zastave ovde vijoriti ? |
TALIN i TANJUG, sem prvog slova, nemaju ništa drugog zajedničkog. U traganju kako najbolje da ispišem svoje burne emocije koje mi se gomilaju u glavi posle večerašnjeg saopštenja, da je danas u Beogradu( kako podseća na početak tužne vesti) zatvoren i poslednji simbol stare Jugoslavije koji ni u čemu ne zaslužuje sudbinu ovog primera iz Estonije.Naprotiv, ako je nešto trebalo sačuvati, ne samo kao simbol, već kao neprocenjivu vrednost, onda je to Telegrafska agencija nove Jugoslavije -TANJUG, prvo komunističko "rodjeno dete" davno preminulog Moše Pijade.
Od 1943.god pa do dana današnjeg, Tanjug je bio jedna od najboljih novinskih agencija Jugoslavije koja je u svim fazama njenog razvoja briljantno obavljalo svoj posao obaveštavajući sve narode i narodnosti tadašnje zemlje i celi svet o onome šta se dešavalo u zemlji,Balkanu,Evropi…
Tanjug je konačno pao! Da li zbog toga što smo kao zemlja dotakli dno pa za jedinu nacionalnu agenciju nema para ili je reč o nečemu što se valja iza ove tužne priče. Nekome se mnogo dopala zgrada na Obelićevom vencu pa je ovo najlakši način da se do nje dodje za male pare i uz "male" žertve."Samo" 188 otpuštenih i na ulicu najurenih novinara!
Estonci su ostavili poklopce od uličnih šahti ne da ih podsećaju na SSSR, već da mogu po nečemu što nije valjalo, večeno da gaze.Siguran sam da ovaj narod a i ostali narodi iz sastava bivše Jugoslavije, nikada ne bi pljuvali i gazili po imenu Tanjuga. Ovako, ostaje mi da konstantujem: Tanjug je srpska novinarska tragedija koju je javnosti saopštio državni sekretar u Ministarstvu kulture i infomisanja Saša Mirković,mucavo i jako nepismeno, siguran, da razjedinjena novinarska udruženja neće ni ovoga puta podići glas a ni suzu pustiti za svojim otpuštenim kolegama i zatvorenom novinarskom kućom. Neće, jer su preplašene kukavice, ubedjeni, da njih neće stići ista sudbina!
Moša stvorio,Tito aminovao, a posle 72 godine-Vučić ugasio! Neka ovo ode u arhiv Srbije kao poslednja vest pod sloganom: “kako Tanjug javlja”!
Нема коментара:
Постави коментар