 |
| Ranka Savić Ljubisav Orbović Branislav Čanak |
Da je bilo
sreće,kao što nije,Srbija bi se danas ponosila sa svojim sindikalcima.Nije mala
stvar oboriti jednog ministra i praktično izazavati krizu u Vladi koja je samo
dan kasnije bila primorana da padne.Tu snagu sindikata,imao sam prilike da
vidim u Parizu kada su štrajkovali djubretari i vodovodžije.Bio sam u njihovoj
centrali i sa pažnjom proučavao organizaciju
jednog tako glomaznog i dobro organizovanog štrajka u trenucima kada je temperatura u Parizu
dnevno prelazila trideseti podeok.
Za samo dva dana,osim glavnih ulica,sve ostalo je bilo zakrčeno djubretom,pacovima i nepodnošljivim smradom.Zahtev je bio da se uslovi rada komunalaca poboljšaju i da ministar za ekologiju, koji je jednom svojom izjavom uvredio ovaj stalež,odmah i bez pogovorno podnese ostavku.U kriznom štabu,radila je jedna izuzetno operativna, usto i nadarena ekipa sindikalnih poverinaka koja je vodila brigu o integritetu štrajka i reakcijama javnog mnjenja a pre svega medija.Sve je bilo dozirano i isplanirano a pogotovo uzbuna se digla kada je prostrujao glas da su se u jednom kvartu pojavili štrajbreheri koji su počeli da uklanjaju smeće sa ulica i da pozivaju narod na akciju protiv štrajkača.Joj,kako su odmah odreagovali timovi ili bolje reći vojnici u tim timovima,koji su imali spremne odgovore na pokušaj obaranja štrajka i skretanja pažnje medija na drugu satranu.Odleteli su kao ptice do tog kvarta i bez neke veće gužve i pompe, jednostavno, zbrisali štrajbrehere.Posle deset dana,što je inače granica izdržljivosti za jednu i drugu stranu,vlada je popustila.Sindikalci su otišli na pregovore a na press konferanciji su objavili da su svi njihovi zahtevi prihvaćeni,
Bilo je to negde oko 16,30h.Do ujutru,kada su parižani krenuli na posao, sve je bilo sredjeno.Sa ulica i trotoara uklonjeno je na desetine tona smaće i činilo se da se štrajk nije u stvarnosti ni dogodio.Naravno, da su mediji pozdravili ovu akciju sindikata i njihovih lidera a glavna poruka je prostrujala Parizom i celom Francuskom,da se sa sindikatima nevalja igrati.
Vlada je dobila verliki minus i narvno,već na sledećim izborima bila je kažnjena.Da to je priča o sindikatu,glavnog grada Frncuske a priča o sindikatu glavnog grada Srbije,svodi se na lični ili prsonalni uspon sidikalnih lidera koji sve akcije,kada ih organizuju,to čine u funkciji sopstvenog marketinga radi udvaračko dodvorničkog pozicioiniranja kod aktuelene vlasti.Današnje novine pišu o materijalnoj moći lidera tih sindikata.
Za samo dva dana,osim glavnih ulica,sve ostalo je bilo zakrčeno djubretom,pacovima i nepodnošljivim smradom.Zahtev je bio da se uslovi rada komunalaca poboljšaju i da ministar za ekologiju, koji je jednom svojom izjavom uvredio ovaj stalež,odmah i bez pogovorno podnese ostavku.U kriznom štabu,radila je jedna izuzetno operativna, usto i nadarena ekipa sindikalnih poverinaka koja je vodila brigu o integritetu štrajka i reakcijama javnog mnjenja a pre svega medija.Sve je bilo dozirano i isplanirano a pogotovo uzbuna se digla kada je prostrujao glas da su se u jednom kvartu pojavili štrajbreheri koji su počeli da uklanjaju smeće sa ulica i da pozivaju narod na akciju protiv štrajkača.Joj,kako su odmah odreagovali timovi ili bolje reći vojnici u tim timovima,koji su imali spremne odgovore na pokušaj obaranja štrajka i skretanja pažnje medija na drugu satranu.Odleteli su kao ptice do tog kvarta i bez neke veće gužve i pompe, jednostavno, zbrisali štrajbrehere.Posle deset dana,što je inače granica izdržljivosti za jednu i drugu stranu,vlada je popustila.Sindikalci su otišli na pregovore a na press konferanciji su objavili da su svi njihovi zahtevi prihvaćeni,
Bilo je to negde oko 16,30h.Do ujutru,kada su parižani krenuli na posao, sve je bilo sredjeno.Sa ulica i trotoara uklonjeno je na desetine tona smaće i činilo se da se štrajk nije u stvarnosti ni dogodio.Naravno, da su mediji pozdravili ovu akciju sindikata i njihovih lidera a glavna poruka je prostrujala Parizom i celom Francuskom,da se sa sindikatima nevalja igrati.
Vlada je dobila verliki minus i narvno,već na sledećim izborima bila je kažnjena.Da to je priča o sindikatu,glavnog grada Frncuske a priča o sindikatu glavnog grada Srbije,svodi se na lični ili prsonalni uspon sidikalnih lidera koji sve akcije,kada ih organizuju,to čine u funkciji sopstvenog marketinga radi udvaračko dodvorničkog pozicioiniranja kod aktuelene vlasti.Današnje novine pišu o materijalnoj moći lidera tih sindikata.
"Како наводи Блиц, пример високих зарада су Љубисав Орбовић, председник СССС и Бранислав Чанак, председник УГС “Независност”, чија укупна месечна примања износе по 200.000 динара. Нешто мање зарађују Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања, 125.000 и Ранка Савић, председник АСНС, 105.000 динара.
Осим пословног простора, службеног аутомобила, мобилног телефона и секретарице, што имају право да затраже од својих послодаваца, њихова основна месечна примања се због овакве позиције увећавају за 15 до 30 одсто.
Поред свог пословног задужења у компанији и звања вође синдиката, сваки синдикални председник има и функцију члана различитих надзорних или управних одбора, што додатно увећава приходе за 45.000 динара месечно."
Нема коментара:
Постави коментар