SAŠA RADULOVIĆ !

O njemu niko ništa nije znao. Došao je iz jednog nepolitičkog sveta,stao pred lice javnosti i bez kompleksa izredjao sve probleme koji godinama sahranjuju srpsku privredu. Istog časa kada je to uradio,okrenuo je protiv sebe Mladjana Dinkića, njegove političke ulizice i sve one koji su se gurali ispod kišobrana ovog kontraverznog čoveka. Kada je ukazao koje zakone država mora da promeni i da ih pod hitno usvoji, jer su štetni, protiv sebe je okrenu umišljene lidere brojnih sindikalnih organizacija koji nikada do tada javno nisu podržali  ni radnike ni neradnike ni milion otpuštenih koji godinama čame na spiskovima Zavoda za zapošljavanje. Ali, kada je Radulović u predlogu novog Zakona o radu sve njih razvlastio i oduzeo im pravo da nastave da se debljaju, pijanče i otimaju iz usta tih istih radnika, njemu nije bilo spasa. Radulović je pao zato što je bio hrabar i što je jasno ukazo šta moramo da promenimo i šta da istrpimo da bi smo posle godinu dana osetili makar malo poboljšanje. Narod mu je uzvratio podrškom ali ne i političari koji su mu okrenuli ledja u času dok su mediji razglabali priču o nevidjenom skandalu koji je bez zadrške i kompleksa napravio direktor RTB Bora. On je  ministru, pred brojnim kamerama, psovao majku samo zato što se ovaj drznuo da pita, gde su narodne pare koje se godinama ulazu i troše mimo svake državne kontrole u gradu bakra i zlata. Ni tada a ni sada, Radulovića niko iz vrha vlasti nije podržao upkos sve učestalijim komplimentima koji su na njegov rad stizali iz zemalja u okruženju ali iz centrala MMF i Svetske banke. Sve to ipak,nije dovoljno da se javnost urazumi i definitivno bez zadrške stane uz reformatore koji ne mogu sami da leče i otklanjaju sve simptome najtežih oboljenja domaće privrede u svim sektorima poslovanja. Umesto toga,današnja rafalna paljba po imenu i delu Saše Radulovića ukazuje da se na tome neće stati. Ovaj krhi i hrabri čovek, dok je živ, više neće imati mira. Danas je počela utakmica u kojoj će se mnogi utrkivati da blatom i govnima prekriju negovo lice. Po njemu će se pucati iz svih oružja ali u stvanosti i to onoj najsurovijoj srpskoj stvarnosti, neće se ništa menjati. Nastaviće se sa presipanjem iz šupleg u prazno,držaće se u zabludi i radnici i direktori propalih firmi da će se odnekuda za njih pojaviti spasioci sa punim autobusom para, krašće se i kraduckati kao i do sada, u bescenje će se prodavati ono što je ostalo, a mladim ljudima neće predstojati ništa drugo, nego da nastave da maštaju o danu kada će u džepu imati kartu u jednom pravcu.Dan pre nego što će neprikosnoveni Vučić, proglasiti nove izbore i to za 16.mart,kada se održavaju i izbori za Beograd, Saša Radulović je podneo neopozivu ostavku na mesto Ministra privrede.U polemici koju sam vodio,na ovu temu,sa nekoliko svojih uvaženih prijatelja, čija imena sa zadovoljstvom spominjem, a to su Mirko Stamenković i Bojan Radovanović,napisao sam i ovo:Propadanje Srpske privrede, traje, traje...Obmanjivanja i laganja je bilo preko svake mere. Došlo je vreme da se saopšti istina. Eto, našao se neko koji je to uradio na svoj način. Ljudi su to doživeli kao uvrdu i udar na krhi integritet svakog od nas. Ali, zanimljivo je,da se namerno i to isključivo radi daljih manipulacija, previdja istina koju je ovaj čovek sto puta ponovio. 
On kaže:"moramo već jednom da znamo šta je ostalo od tih firmi, da ljudima isplatima neisplaćene plate, povežemo staž i ponudimo socijalni program onima kojima to odgovara. Zatim,da formiramo menedjmet, obezbedimo obrtna sredstva za godinu dana i ljudima damo šansu da naprave adekvatnu reorganizaciju sa akcentom da firma opstane i neopterećena dugovima nastavi da radi."To nije program otpuštanja nego program rada,oporavka i adekvatnog tržišnog pozicioniranja. Umesto podrške, Raduloviću je odsečene glava. Čak se otišlo toliko daleko da mu je direktor Bora inače, po vokaciji, bandit i lopov, pred desetine kamera opsovao majku samo zato što je ministar najvio kontrolu trošenja brda para za koje pre njega,niko iz vlade nije pokazivao interesovanje. Blagoje je jednostavno radio šta mu se prohtelo. Pa da li na takve grubosti i vulgarnosti,ministar može utegnuto i u belim rukavicama da se dodvoruje radnicima, da ih moli za oproštaj i da ih podržava u neradu, korupciji i kriminalu. Četrdeset godina sam ja odvajao za svoju penziju a nema dana da mi ne prete kako će je ukinuti, smanjiti, obezvrediti. Stalno mi poručuju da meni neko "daje" penziju,socijalnu pomoć a pritom se zaboravlja da sam od svake plate i to punih 40 godina rada i 65 godina života, štedeo i od usta odvajao najmanje 60 posto za starost i puko preživljavanje. Pa dosta bre sa tim manipulacijama. Ovi sindikalni krpelji i dalje sede u svojim udobnim kabinetima u zgradi na Trgu Nikole Pašića. Orbović ima platu 250.000 dinara i debele prinadležnosti iz tri UO.To isto,ali mnogo više, ima i onaj "nezavisni" Čanak. U sjanoj poziciji su i predstavnici još 24.000 sindikalnih organizacija koje niko ne sme da dira. Svi mogu da dobiju otkaz, oni su zaštićeni kao beli medvedi. I sad pazi. Oni uspešno izmanipulišu toliki svet, podignu ga na noge, dovedu u Beograd (samo ne znam ko je to platio) da bi svi u glas izgovorili: "Dole ministar Radulović"!!!I da ne ostanemo u zabludi. Ovo je nekome iz vrha države bilo potrebno jer od Miloševićevog vremena uvek kada je u državi trebalo napraviti neku gužvu,nekome nepoželjnom "odrubiti"glavu, to nije moga niko bolje da odradi od ovih sindikalnih lidera. Bojim se da je tako bilo i ovoga puta. P.S.Ovaj tekst nema namere da širi uverenje o snazi, moći i besmrtnosi nikog, pa ni Radulovića. On je već prošlost ali ono što ne može da bude zaboravljeno je njegova hrabrost i odvažnost da u najkraćem roku pred lice domaće javnosti otkrije sve slabe tačke višedeceniskog umiranja i propadanja domaće privrede praćenog sa svim karakterističnim kriminalnim pojavama koje su u fazi ovakvih kriza-tranzicija, izgleda- neizbežne. Kao i uvek,na potezu je Vučić. On će morati ili da sam preuzme taj resor i to kao budući predsednik Vlade ili da izmisli čoveka koji će bezpogovorno izvršavati njegove naloge. Uslov je, da taj novi ministar ni stasom, ni glasom a ni obrzovanjem i znanjem, ni jednim- jedinim detaljem ne liči na Sašu Radulovića.Pokazlo se, da takvi odvažni i hrabri, još uvek nemaju šta da traše u javnom, usto i političkom životu- Srbije.Deset dana kasnije !

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ На основу члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади подносим оставку на место Министра привреде у Влади Републике Србије. О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е  Правни основ Одредбом члана 133. став 1. Устава Републике Србије и члана 23. став 1. Закона о Влади регулисано је да министар може поднети оставку председнику Владе, коју председник Владе прослеђује председнику Скупштине. Разлози оставке У поступку реконструкције Владе, именован сам 02. септембра 2013. године за министра привреде. Економски део експозеа председника Владе који сам писао са министром финансија, и који је представљао и основ за економску политику Владе, садржи план неопходних и више деценија одгађаних реформи које су подељене у пет кључних тачака. Оне треба да омогуће  привредни раст, запошљавање и раст животног стандарда грађана: 1.     Регулаторна реформа - стварање повољнијег привредног амбијента – измене Закона о стечају, Закона о приватизацији, Закона о раду и Закона о планирању и изградњи 2.     Смањење намета на рад – као кључна мера подстицања привреде и главна претпоставка за борбу против сиве економије, запошљавања на црно и црног тржишта 3.     Завршетак деценијског реструктурирања 153 предузећа у реструктурирању које по студији Светске банке коштају државу преко 750 милиона долара годишње 4.     Увођење реда у јавни сектор, посебно јавна предузећа, корпоративно управљање, смањење државног учешћа у привреди, ослањање на приватни сектор, здрава држава 5.     Сређивање банкарског сектора који је оптерећен последицама катастрофално спроведене приватизације, неодговорношћу нових власника-менаџера, као и самих банака, што је све довело до високог нивоа НПЛ-а и високих каматних стопа кредита за привреду Ниједна од ових реформи није спроведена. Највише се одмакло у припреми закона о стечају и приватизацији, изради личних карата предузећа и припреми финансијског реструктурирања за преостала 153 предузећа. На крају је и ова реформа заустављена. Пакет мера економске стабилизације је потпуно промашен. У његовој изради није учествовала ни Влада као колективно тело, ни Министарство привреде. На њему је радило Министарство финансија и кабинет Првог потпредседника. Министар привреде из протеста није био присутан на јавној седници Владе на којој је представљан овај пакет јавности. Донети буџет за 2014. годину је неодржив, у деловима неозбиљан и ни приближан ономе што је Србији потребно. Да поменем само једну ствар: без икаквог писаног документа, само на основу усмених информација из треће руке, очекујемо 3 милијарде евра од УАЕ. Смањење намета на рад и увођење прогресивног опорезивања као кључна мера подстицања привреде и сузбијање сиве економије је напуштено без озбиљне расправе не само као део буџета за 2014. годину већ и у 2015. и 2016. години. Политика повећања пореза и смањења потрошње без смањења намета на рад је економски неодржива. На самом почетку мандата ове Владе 2012. године, донет је пакет за фискалну консолидацију који је повећао порезе и смањио потрошњу. Као резултат имамо повећање дуга за 4 милијарде евра, повећање дефицита, смањење пореских прихода и пад економске активности. Након реконструкције, покушавамо исто очекујући другачији резултат. Партијско запошљавање и наметање страначких личности без озбира на стручност је очигледно званична политика Владе и по мишљењу Министра привреде неприхватљив део коалиционог споразума. Одбијање прихватања овакве политике је довело Министарство привреде у озбиљан конфликт са кабинетом Првог потпредседника. Готово три месеца је трајала борба са кабинетом око постављења директора агенција у надлежности овог министарства. Уместо подршке министру и реформама, подршка је дата постојећим директорима агенција који су на све могуће начине подривале политику Министарства привреде. Због овога нисам месец дана долазио на Владу као једини метод притиска који сам имао у том тренутку да откочим реформе. Ту битку смо добили тек крајем новембра месеца. Претходни министар финансија и привреде је остао део Владе и активан део кабинета Првог потпредседника Владе. Борба за заустављање пропалих пројеката субвенционисања, јавашлука и криминала у СИЕПА, АЛСУ, Фонду за развој и Агенцији за приватизацију, штетних приватизација Вршачких винограда и Прве петолетке је трајала од самог почетка до данашњег дана. Људи из кабинета Првог потпредседника су директно учествовали у фијаску око Вршачких винограда и то и са стране продавца, државе, и са стране купца преко повезаних родбинских веза и њихових фирми. Директно из кабинета и без знања Министарства привреде су ишли налози директорки Фонда за развој да скида блокаде за поједине тајкунске фирме. Непоштовање институција система, Министарства привреде и агенција у његовој надлежности, је очигледно део економске стратегије разних кабинета и политичких странака. Пуно поверење у арапска, кинеска, руска, белоруска и друга чуда, нетранспарентне уговоре, субвенције, и све остале пропале политике претходног министра су изгледа једина политика на коју се заиста и искрено рачуна. Надлежности овог министарства покушали су и даље покушавају да обављају представници кабинета Првог потпредседника без икакве процедуре, без јавности и без економске анализе да ли су ти послови корисни или штетни за Републику Србију. Сви желе да буду део некаквог дила који ће се направити. Сви ови ванинституционални пројекти су успешно заустављени од стране Министарства привреде, али је потрошена велика енергија уз велики губитак времена. Примери су сви „арапски послови“, посао са Etihadom, Ал Дахра, послови везани за Фијат, послови обећавања и додељивања субвенција, стварања заједничког предузећа са Горењем. Штетан тајни уговор Републике Србије, ЈАТ-а и Etihadа, а посебно његова ванституционална имплементација је најбољи пример оваквог деловања. Кабинет Првог потпредседника је месецима спречавао Министарство привреде да добије личну карту ЈАТ-а, процену вредности имовине и спречи спровођење финансијског реструктурирања. Поруке које су добијали неодговорни директори о томе како политика Министарства привреде не ужива подршку Владе директно су се одразиле на ниво њихове сарадње. Пошто је Министарство привреде одбијало да Влади предлаже штетне уговоре по Републику Србију, ту улогу предлагача је супротно Закону о министарствима, преузео кабинет Првог потпредседника. Када је Министарство привреде давало негативно мишљење на закључке Владе којим се одобравају ти послови, рецимо уношење ЈАТ Кетеринга у ЈАТ, таква мишљења нису долазила на дневни ред а закључци су се усвајали. Посебно је отежан рад Министарства привреде када је предложило укидање фискалних субвенција у буџету 2014. године. При томе су се више узбунили представници власти, кабинети и политичке странке него страни инвеститори. Усвојен је буџет у коме нема више субвенција и по коме је предвиђено укидање СИЕПА, а са друге стране је настављено слање порука како јавности тако и неким страним инвеститорима директно, како треба наставити субвенције и како ће оне у ствари бити настављене. Влада за сво ово време није никада радила као тим. Дневни ред за седнице Владе познат је пет минута пред саму седницу Владе. На Влади се ништа не дискутује. Осетан је страх чланова Владе. И други чланови Владе имају сличне проблеме, али се не усуђују да о њима јавно говоре. Медијски линч којем сам изложен преко таблоидних медија је прешао све границе. Од прича како сам шпијун, лажних прича о возачима, лажи о томе колико сам новца зарадио, до последњег провлачења лажних вести о мојој деци на насловној страни таблоида. Медијски линч је део медијског мрака који сеје страх. Самоцензура је на невероватном нивоу. Од гушења вести до менталног разгибавања, ово је значајан део блата у коме пропадамо. Данашњи наручени протест синдиката предузећа у реструктурирању против доношења закона о приватизацији и стечају и јучерашњи штрајкови, али и све досадашње синдикалне активности, попут демонстративног напуштања радне групе и бојкотовања јавне расправе поводом израде Нацрта закона о раду, директно су инструисани од стране политичких партија, у циљу заустављања започетих реформи, које желе да задрже пропалу економску политику вођену последњих десет година, да задрже и партијске и синдикалне привилегије у јавном сектору, а све на штету грађана Србије. У томе их подржавају и неодговорна руководства предузећа у овом сектору. Противљење реформама од стране кабинета Првог потпредседника Владе је најозбиљније почело почетком децембра када је Министарство привреде, након спроведене јавне расправе, упутило предлоге Закона о приватизацији и измена Закона о стечају Влади Србије на усвајање. Ово одустајање од реформи је јасно указивало да се планирају избори. Крајем децембра, очигледно под притиском међународних институција закони су прошли Владу и послати у скупштину, али Влада током јануара, и поред више писаних ургенција Министарства привреде који су указивали на катастрофалне последице неусвајања закона пре избора, није заказала ванредну седницу скупштине на којој би се расправљало о законима. Тиме су практично и закочене реформе. Најава коначног одустајања од реформи и изласка на изборе био је ничим изазван неформални састанак одржан у понедељак 20. јануара 2014. године, у облику „колегијума Социјално економског савета“, који не познаје нити Закон о Социјално економском савету, нити Пословник о раду овог тела. Фарсом са тим нарученим састанком и нарученим протестима сидиката, жели се створити привид широког противљења реформама. Истог дана када је одржан поменути састанак, Министарство рада било је спремно да текст Нацрта закона о раду, после свих пристиглих предлога и сугестија након завршетка јавне расправе, упути министарствима на мишљење. У току су били и преговори са осталим синдикатима око усаглашавања ставова и назирала се и очекивала сагласност свих страна до краја ове недеље. Сви ови напори су без икаквог повода, најаве и образложења обесмишљени у понедељак. Све се ово десило без било каквих консултација са Министарством привреде. На том састанку је, у сенци отпора Нацрту закона о раду, најављено и повлачење предлога закона о приватизацији и стечају и два пратећа закона, који су у скупштинској процедури и које је Влада једногласно усвојила 30. децембра 2013. године. Очигледно ја да нам као друштву није доста Вршачких винограда, неодговорних директора и неодговорних државних службеника који не раде у интересу друштва. Више је него јасно да усиљени синдикални протести мале групе синдикалних и партијских активиста не могу бити разлог за неусвајање закона, већ само изговор и параван за прикривање недостатка политичке воље и жеља за одржавање блата у коме као друштво пропадамо. У досадашњем току рада, председник Владе није био препрека реформским активностима. Са друге стране, није био ни подршка. Премијер, који делује као да је такође под великим притиском свакодневних напада преко жуте штампе, до сада није показивао велики интерес, нити се бавио економским активностима Владе. Главни кочничар свих реформи је био и остао кабинет Првог потпредседника. Одустајањем од усвајања закона о приватизацији, стечају и још два пратећа закона, владајућа коалиција је показала велику неодговорност. Да су уместо опструкције закони били усвојени у децембру месецу, Агенција за приватизацију би у складу са плановима у јануару поднела план финансијског реструктурирања за 10 предузећа и не само испунила обавезе према Светској банци за кредит од 250 милиона $, већ би и те прве фирме могле да успешно заврше финансијско реструктурирање у фебруару, добију обртна средства од Фонда за развој и почну нормално да функционишу на здравим тржишним основама. Ни да се закони усвоје у јануару није било касно. Уместо тога, ове урушене друштвене фирме су осуђене на даље пропадање, а запослени остављени у даљој неизвесности. Трошак за буџет је велики. Ови закони заједно са буџетом су предвидели и исплату свих заосталих зарада на нивоу минималца и повезивање радног стажа за све раднике, као и конверзију потраживања радника изнад минималца у власништво над компанијама у реструктурирању. Финансијско реструктурирање је и коначно решење питања здравствених књижица за све запослене. Без ових закона не може ни да се спроводи буџет у делу Гарантног фонда и стварања Venture Capital индустрије за иноваторе. Сматрам да ово није одговорно понашање. Усвајање ових закона и постављање предузећа у реструктурирању на здраве ноге је разлог због кога сам пристао да будем део ове владе, да као члан тима прихватим одлуку Владе о лошим мерама фискалне консолидације, подизању пореза, недостатку чак и планова реформи пореске политике, пореске управе, пензионог система, здравства, образовања, система социјалне заштите, толеришем све опструкције и неодговорност јавних предузећа. Тог разлога више нема. Овим је обесмишљен мој сваки даљи останак у оваквој Влади. За Србију постоје два пута – један је пропала економска политика субвенционисања, корупције, партијског запошљавања, самовоље појединаца, пљачкашке приватизације, паразита који живе на леђима друштва и други, много тежи, пут одговорности, напорног рада, домаћинског понашања, пристојности, институција система. Доста је било. У Београду, 24.01.2014. год.                                                                                                     Министар привреде                                                                                                     Саша Радуловић