KAD ZLO PRODJE !

Neko je juče napisao:"Svadjali ste nas,uvukli u rat i pobegli.Ova nesreća nas je ponovo spojila".A Jasmina i ovo:"Šta je sa narodom? Ne svađa se više Bosanac sa Srbinom. Sava prekri granice. Bosna se izli po dvorištu, pa uđe i u kuće. Niko ne pita kako se zove, gdje ide da se moli, i kome…
 
Vrbas preplavi Banja Luku. Svako gleda da spase živu glavu. Utihnu sve, svi smo postali jedno. Da ne dođe do ovakve tragedije, ne bi ni postali jedno. Jesu li se morale izliti Spreča i Utoka, da bi Srbin pomogao muslimanu, a musliman katoliku? Šalje li nam to neko znak? Neko ko je veći od svih političara kada se skupe, od svih građana i svih naroda, pa i cele Zemlje. Presušiće i to, neće Maglaj vječno ostati kao jedna rijeka, vratiće se Vrbas i Bosna u svoje korito, a mi?! … Hoćemo se i mi vratiti u svoja korita, i u međusobne svađe i predrasude ili ćemo iz ovoga nešto naučiti? Ili ćemo možda slučajno ostati razliveni svuda, bez obzira na ime i prezime? Eh, kamo puste srece"…!

 Za mene je još važnije i ovo.Svi oni koji su verovali da je do pomirenja nemoguće, a bili su jako glasni i uticajni,izgubili su ovaj rat.Njihova misija da šire mržnju i narod drže u zabludi je završena.  Vreme je da na scenu stupi ona druga ekipa mirnih,dobrih i pametnih ljudi.

U jednoj noć sa jednom strašnom poplavom zlo je otišlo,dobro je došlo.Nesreća je strašna ali je sreća velika što ona nije birala i prebrojavala koga će da zakači,kojoj veri i naciji taj pripada.Rane su iste,duboke i proćiće mnogo dana i neprospavanih noći dok se ne zaleče.Lakše je kada čovek zna da ima nekog uz sebe da mu niko ne radi iza ladja već da trči u lice da pogleda i sa njim podeli muku.

Dunavom i Savom, godinama unazat, su stizale strašne “poruke”, takve da se ne zaboravljaju ali evo ovih dana buice su nemilosrdno uništavale svu zlobu pred sobom i spajale stradalnike sjedne i druge strane obale da se pomažu, podržavaju,da doture ruku spasa,koricu suvog hleba da pitaju "kako si,možeš li“?

Hoćeli i ovog puta ostati za nam i muka i tuga i bol,jad i nemaština.Hoćeli sećanja i priče o ovom strašnom dogadjaju počinjati onom narodnom mudrošću:U svakoj muci i bolu, začne se i jedna klica nečeg humanog i dobrog“!