E,TO NEĆU!

Sjano Nikoliću! Konačno neko da prikoči u jurnjavi ka ambisu. Ma neću više da brojim dane i godine života po datumu prijema u EU.Hoću da živom normalno, a ako je moguće i bogatije nego što sada živimo. Mi smo skroman narod i ne treba nam mnogo. Pa pošto to znamo, ne uzimajte nam to malo nade i prava na sreću. Poštujem i želim EU ali ne više po svaku cenu. Pa nije normalno da drhtim u iščekivanju šta će to reći Jelko Kacin ili gospodja Ketrin Ešton, koja ne zna gde udara glavom. 

Neću da mi mere nivo demokratije na osnovu zadovoljnih ili nezadovoljnih homoseksualaca i bezuslovnog ispunjenja svih njihovih želja. Neću da me Čeda Jovanović "obučava" kako treba da govorim, da se oblačim i ponašam a da pritom za sobom nema ni dana normalnog radnog staža. Neću da mi Olja Bećković oblikuje medije i svake nedelje naciju dovodi do ludila svojim cinizmom i svojom podobnim listom sa koje jedni te isti dolaze da nam sole pamet. Neću da mi Sonja Liht i njen muž Milan Nikolić, budu uzor deci, kao što neću Cecu, Brenu, Karleušu, Daru Bubamaru i ostale insekte sa estrade koji nam život zagorčavaju. 

                                               EU,naša zabluda ili objektivna želja ?

Neću više da nas smatraju jeftinom i dobrom radnom snagom, da nam decu isrpljuju na projektima koji su ispod svake intelektualne vrednosti. Neću da nas drže u dužničkom ropstvu i da nas teraju da pritežemo kajš i stalno traže od nas odricanja i štednju. Neću više da budemo poligon njihovih nezajažljivih zelenaških ambicija kako bi nas na taj način držali u polusvesnom i malte ne, drogiranom stanju-totalnoj apatiji. Neću da nas "nagradjuju" prljavim tehnologijama i da nas pritom ubedjuju da treba da smo ponosni što neko hoće da istražuje i eksploatiše nikl na njivama gde nam radja žito, maline, šljive, groždje i najlepše lubenice. Ne dam, jer to mogu i moram da branim od svih domaćih a i svetskih aždaja. Ne dam, bre, da najveća Nikšićka lenština odlučuje o proivodnji nikla, a da o tome pojma nema.

Ne dam šiptarima priznanje da su država i taj stav smatram cementiranim i konzerviranim u narednih STO godina, bez prava da ga iko otvara i aktualizuje, pogotovo ne, Dragoljub Žarković. Ne dam više lopovima da ovu zemlju predstavljaju i u njoj profitiraju. Ne dam lekarima da se bogate na strahu ljudi od boleština i umiranja, zato što su se jednom zakleli na doživotnu vernost Hipokratu. Ne dam, da nam utakmice lažiraju i da nam decu treniraju nepismene neznalice koje u svojoj karijeri nemaju ništa drugo, osim par slučajno postignutih golova. Ne dam, da novine uredjuju korumpirane duše koje su u stanju da po ljudima gaze, radi pišljivih sto eura ili mesta u avionu za Njujork.

Ne dam da medijima vladaju potkupljene barabe kojima je Soroš podelio mesečne apanaže da rade sve ono što im on naredi. Želim da im se po ulici do veka vuče rep i povici "prodane duše". Nek crvene i oni i njihova deca. Ne dam i ne slažem se onim što rade Djilas, Dulić, Djelić, Pajtić. Bunim se što nemilice gaze po Borisu jer nisu bolji od njega i neće doneti ništa novo. Krivo mi je što moj stav o Borisu neće otići dalje od mene, jer bih i njemu imao šta da kažem, pogotovo da ga pitam, da li je bilo normalno da Šaperu i Krletu, bledim ljudskim kreacijama, da toliko državničkih ovlašćenja, da ih učini bogatim, samo zato što njegovi drugari iz detinjstva !!! Ej bivši predsedniče, kako si smeo to da previdiš. Ne dam da se naopako širi kao kuga, a da se naposleno ismejava, vredja i uništava. 

Hoću lečak prostora u medijima da ovu priču širimo taman onako, kao kada zaljubljeno srce zatutnji po grudnom košu. Hoću da sedim sa prijateljem u kafani da pijem pivo, da se smejem, da zapevam, kao nekada u Klubu novinara, dok smo filigranskom preciznošču tkali predivnu dalmatinsku melodiju-"U te sam se zaljubia"...