"Zagledani u golišave pevaljke i očarani zvucima dugmetare, gradjani su uspešno anastezirani i pripremljeni za političku manipulaciju iza kojih su ostali samo grobovi, spaljene kuće, uništerne sudbine".
Ona i dalje "razvaljuje" a deca koja se predstavljaju kliču: „ti si naš život,ti si nama sve”! Čak na desetak televizija, što sa ružičastim što nacionalnom ili sa lokalnom frekvencijom, održavaju se javne audicije za izbor prvog glasa.Cela Srbija peva, sve što hoda čeka u redu da pokaže svoj "ogromni"talenat.
Estrada se podmladjuje! Narod u očajanju upozorava:menjaj te pravila,pogledaj te sat 5 je do 12h!
Rezultati minulog rada Cece "nacionale", Zorice Brunclik, Vesne Zmijanac(sretna vam 1915.) Harisa Džinovića, Šabana Šaulića, Miroslava Ilića i Džeja, zašto da ne,izlaze na videlo dana. Neko peva a neko imitira i svi misle da su najbolji.
U dugim i nepreglednim redovima čekaju deca od 15 godina, zrele devojke i mladići, prekaljene pevaljke sa Ibarske magistrale, uplakane majke i očevi, unezverene strine i stričevi. Samo još jedan korak, još jedno glasno i jednoglasno žirijevo "da", pa cirkus muže da počne. Život iz snova polagano se pretače u život iz stvarnosti.
Šta je bitnije, dobro dupe, silikoni na usnicama, nabrekle grudi, lažan i zavodljiv osmeh ili malo talenta i "grebavog" glasa iz donjih laga, sa malo ukrasa i obaveznim vibratom, pitanja su koja okupraju budući svet sa estrade, dok upiljeni pokušavaju da uhvate svaki detalj i svaku reč Cece Ražnjatović. Ona je uzor u svemu, njena karijera, njen privatni život to je danas obrazac uspeha, raskoši i bogastva. Sin isti kao "slavni" otac, ćerka lepša i pametnija od majke.
"Doktor muzičkih nauka" Haris Džinović, udara tačku na "i". Sjaj pozornice i vreli reflektori televizije Pink ! Na sve strane pljušte uvrede. Evo kako je odreagovao muž jedne nabedjene pevaljke.
Kad je saznao da mu Tatjana nije prošla, počeo je da se dere sa svog mesta.“Uaaa žiri, kompetentni ste da ne kažem koliko, uaaa”. Onda kad je žiri krenuo ka bekstejdžu, počeo je da dobacuje Harisu:
„Koji si ti faktor, ti si kao pevač veliki, pa moju ženu ne puštaš, sram vas bilo, bando jedno“, a ništa bolje nije prošla ni Marina. Obična alkoholičarka.
A da li je sve tako i da li je život na estradi posut laticama ruža ili snopovima trnja,mirisima droge i alkohola,sjajem lažnog zlata i jevtinih haljina.Ona, JK, pevala je u kilotama i obećala da će uskoro pevati poptpuno gola čak i bez tih traka koje se bolno uvlače u guzicu?
Ja sam to doživeo ovako!
Zabezeknuo sam se i ja u pokušaju da pronadjem
odgovor na pitanje koje me je danima proganjalo! Da li ovaj slučaj ukazuje da
marginalci postaje cilj i obrazac života a intelektualci teret i balast? Srbija
jeste u mnogo čemu čudna zemlja pa nikoga ne bi trebalo da začudi da njom danas
"vladaju" pevaljke, političari, silikonske lepotice dok u potrazi za
koricom osušenog hleba, traga na stotine hiljada mladih, tek svršenih, intelektualaca.
Ne mogu preko ovoga olako da prodjem.
Hoću i moram nešto da napišem. Pitam! Šta ti je bilo potrebno da imaš od
obrazovanja da bi pevala onakve gadosti koje pevaš? Odgovora nema
jer ta rubrika večno ostaje prazna-bez obrazovanja!
Ali to nije razlog da sebe ne predstaviš kao "majstora" za izradu "velikih muzičkih projekata". Pazi, slušao sam te kada si više puta bez srama i stida ponovila-“radim na projektu”…Šta ti projektuješ? Smrad i najnižu intelektualnu bedu! Živiš na platformi raskoši i nevidjenog bogastva a ispod tebe, za goli život se bore inženjeri, lekari, ekonomisti, hemičari, biolozi, fizičari… Godinama mukotrpno rade da bi jednom u životu objavili da su uspeli da završe projekat zgrade, mašine, programa, novog leka za opake bolesti i mnogo toga. Za njih nema ni prostora ni mesta kao što nema ni za jednu mladu Milenu koja je nedavno i to sa 26 godina doktorirla sa zvanjem doktor biohemije i trenutno bez nade da će ovde naći posao šalje CV svuda po Evropi gde je potreban jedan ovakav mladi istrživač. Ti se bez kompleksa pojavljuješ na televiziji dva tri puta nedeljno i uvek objavljuješ da radiš nove “projekte”.Pre nekoliko dana jedna malena sisata pevaljka koja likom podseća na "pekinezera" ponosno je obavestila svet da ona na zahtev svog muža nikada ne nosi gaćice dok šetaju po gradu. On to voli a i meni se svidja. Sjajno, e, sada vidite gde se nalazimo!
Oni koji su uložili ogroman trud u svoje obrazovanja žele tebi da služe jer nemaju para da prežive pa su primorani da peru guzu tvome detetu,da ga uče ono što ti nikada nećeš moći. Kakve su to životne ravnomernosti da ti kao bočna, osrednja po nekada i jadna pevaljka, iskočiš toliko visoko a da oni koji treba da nose ovo drušvo padnu toliko nisko.Ti i tvoja bratija sa estrade koji ste rodjeni kao ratni vokali-muzički huškači (u Hrvatskoj luduju za mrziteljem i ustaškim muzikoklepcem) da pospešujete i hrabrite ljude na frontu, vi ste kulturu i obrazovanje ove zemlje stušili u blato. Umnozavate se kao mačići i agresivno svojim silikonskim izgledom i silikonskom muzikom popunjavate medije ali ne svojim znanjem i talentom nego vaštačkim sisetinama, guzicama otromboljenim usnama i propalim brakovima. Nemate obzira a ni znanja da uvažavate i poštujete. Za vas je svako pojavljivanje na televiziji prilika da pokažete koliko ste primitivni, koliko ništa ne znate i koliko napadno i bezobrazno širite famu ne za normalnim već čisto životinjskim strastima.
Dolazite gole, prepotentne, nepismene i sa teškom mukom sklapate jednu jedinu rečenicu.Vrtite sve priče sa 20 izanjdjalih reči i sve svodite na pijanstvo, drogu i seks. Svakod dana očekujemo da vaš prvi naredni intrvju pred kamerama prodje sa uzdisajima i seksom ili sa pljuvačinama zašto vam plaćaju ukoliko ste raspoloženi da par meseci provodete u "konc logoru" koga su producenti i vlasnici televiizija nazvali "Farmama", "Velikim bratom", "Svadbom". Sramoti te nas pred svetom, Evropom, jer ljudi ne mogu čudom da se načude, kako to da jedan osrednji i neobrazovani sloj srpskog naroda, danas gospodari Srbijom zemljom careva, plemića, zemljom gde su se radjali velikani koji su i sto godina posle svoje smrti, ostali prvi gradjani sveta. Žarko želim da vas oduva mnogo jače košave od ove poslednje i nabiju u mišiju rupu da nas više ne sramotite i ne povredjujete.
Rećiće te, čemu sve ovo kada nas narod voli i hoće ! Tako je, znam da imate svoje fanove, ali zaboravljate da se tim mladim ljudima uzeli dušu i veru da ima boljih uzora od vas i da nije normalno da Cecu gleda 100 hiljade ljudu medju kojima je najmanje 5 hiljada devojčuraka sposobnih da bolje pevaju od nje ili da je tako dobro imitiraju da niko ne može da primeti razliku.Srbijom hoda na stotine muzičkih klonova.To je zločin koga jako dobro opisaju svi jučerašnji mediji na čijim stranicama se našla izvesna profesorica informatike koju je učenik gimnazije nazvao “drompuljom” i ladno je gadjao mobilnim telefonom. Nju niko nije zaštitio, jer je direktorka te škole učenika proglasila nevinim a nastavnicu-svoju koleginicu,krivom. E, tu smo gde smo !
Evo još jednog teksta koga sam pronašao na internetu koji u potpunosti podržava sve moje teze koje se odnose na sprovodjenje kulturnog genocida nad srpskim narodom i to sa trajnim posledicama.
КРЕТЕНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ
Подилажење најнижим
поривима најнижих слојева друштва зарад веће гледаности, величање
глупости,исмејавање поремећених особа и уживање у баналном примитивизму, свађа,
туча, воајерисања, срамотних сцена крезавих, сисатих, полуписмених, изопачених,
јесте квалитет који се Србији сервира перфидно кроз медије. Некад кад смо били
кудикамо нормалније друштво и држава а сподобе које данас виђамо на телевизији
су биле тамо где им је место.. од затвора, бордела,луднице, ибарске магистрале
до клупа у близини железничке станице. Данас, то су јавне личности, део
естраде, булументе медијског мрака и пропасти.
 |
| A kada se krug zatvori... |
Нажалост, то је само део трагедије
у којој живимо после “ослобођења” медија чувеног 5.Октобра 2000. Једноумље је
остало, све вести су исте, уређују их стране амбасаде, сумњиве безбедносне
службе, невладине организације и странке на власти. Слобода, мисаона именица у
земљи Србији окупираној и потлаченој се тумачи тако да је све дозвољено
што је штетно, лоше, најгоре.Контрола путем медија, заглупљивање, дезинформисање,
дезорјентисање су основне полуге окупатора који испира мозгове младим људима и
инпутира им идеју да је пожељно бити лош, бахат, нарцис, себичан.. безосећајан,
неискрен.. али то је само део трагедије опет кажем, медијска тортура којој је
Србија изложена је много шира и гора.
Кретенизација Србије је очигледан део
плана, глобалног плана сурове контроле народа. Интелигентан, здрав, образован,
свестан, информисан, продуховљен народ, којој влади треба? којим тајкунима,
криминалцима, корпорацијама (којима је само профит битан) треба народ који зна
и верује да новцем не можеш све да купиш? да новац није једина вредност, да
постоји нешто што нема цену.. наравно да им такав народ не треба и зато данас
можемо чути да је Србима потребна промена свести!? болни резови.. и слично.
Језиво. Задатак медија је да све то што је настрано и језиво лепо упакују и
сервирају измученом народу као нови квалитет, као стандард, као истину и оно
што је добро за њихову децу.
Порука је јасна, порука је универзална..
негде Кућа Пос’o! а негде Гангам Стајл!
Заштитите своје ближње и себе од
кретенизације.
Нема адекватног начина заштите гледалаца
телевизије осим једног, а то је избацити телевизор из куће.
ŽIVOT NEMA SMISLA AKO NISI PROMISKUITETAN,
PIJAN, TETOVIRAN, IZBUŠEN I GLUP KAO NOĆ
ŽIVOT NEMA SMISLA AKO NISI PROMISKUITETAN,
PIJAN, TETOVIRAN, IZBUŠEN I GLUP KAO NOĆ
Piše: Mirjana Bobić Mojsilović
Sa druge strane, mediji se gotovo utrkuju u promociji besmisla – pornografija nasilja, materijalne oblapornosti i stvarne pornografije (na društvenim mrežama sve vrvi od golih zadnjica i grudi) samo doprinosi ludilu koje ovde uzdrmava sve društvene segmente. Iako često akteri, mladi ljudi su zapravo žrtve.
Neverovatno je koliko neopaženo, i skoro bez ikakve reakcije prolaze koncepti „modernosti“ koji se kroz razne stereotipe o mladima proturaju kao novi poželjni modeli ponašanja. Jedna kompanija, na primer, u svojoj reklamnoj akciji ovih dana poziva mlade ljude da fotografišu svoje tetovaže i svoje pirsinge, a „najbolji“ (najluđi?) će kao nagradu dobiti kompjuterske igrice, mobilni telefon ili neku sličnu modernu i prestižnu igračku. Nema zbora da je ova akcija usmerena ka klincima, a onome ko zaista želi da vidi poruka je jasna: u jednom olakom, prividno opuštenom tonu, deci se sugeriše da je veoma šarmantno ako su tetovirani ili izbušeni. Normalnom čoveku se od ovoga diže kosa na glavi – nije teško pretpostaviti da će neka deca potrčati da se tetoviraju ili buše obraze, da bi dobila kompjuter na poklon.
Uopšte me ne bi čudilo da uskoro pokrenu akciju poklanjanja digitalnih fotoaparata za konkurs za tinejdžerke za najbolji selfi sopstvene zadnjice. Skrivena poruka glasi – budi majmun i radi šta ti se kaže, a za uzvrat ćeš dobiti nagradu. U čemu je tu izuzetnost, osim u psihologiji stada – najbolje ovce, najbolje prolaze?
Do duše, to je samo trend koji stiže iz epicentra Velikog Brata, u kome je pornografija i sredstvo i cilj: idol mladih je tetovirana i besprizorna Majli Sajrus koja, isplaženog jezika, bukvalno jaše ogromni penis na svojim nastupima. Koncept besprizornosti i kao „političko sredstvo“ je i pokret FEMEN, čije članice, gole, vrše nuždu po slikama političkih protivnika u istočnoj Evropi, i za to su gromoglasno podržane od globalističkih medija kao „prava stvar“ i borci za demokratiju.
Ogavno postaje normalno, a pornografski diskurs u savremenoj kulturi ne vidi samo onaj ko je slep. Pa ipak, zanimljivo je kako ovde niko nije reagovao na pokušaj „suptilnog“ preoblikovanja mladih, po standardima koji stižu sa globalnih mreža. Skandalozan primer može se videti u jednoj ovdašnjoj reklami u kojoj nekoliko lepih i mladih devojaka vrši malu nuždu nad pisoarima u muškom toaletu. I, kako jedan mladić meri svoj penis. I kako nekoliko devojaka u donjem vešu jure jednog gologuzog dečka, verovatno na ekskurziji. I kako jedan mladić masturbira. I kako su na nekoj pijanoj žurci jednog dečka lepljivim trakama zalepili za plafon. I kako je sve to, ono što mora da se uradi pre tridesete godine. I kako to znači da si uradio nešto o čemu će svi pričati.
Osim što niko normalan ne želi da vidi bilo koga na klozetskoj šolji, ni u životu ni na televiziji, radi se o mnogo perfidnijoj stvari. Šta devojke smaknutih gaća traže nad pisoarima u muškom ve-ceu? I zašto treba da se uradi nešto o čemu će svi pričati? Priča o devojkama u muškom ve-ceu, zaslužuje poseban esej (i u skladu je sa aktuelnim i vrlo moćnim pokretom ukidanja razlike među polovima), ali ništa nije slučajno. Ovo je samo deo globalnog pokreta koji uči generacije koje stižu – ne da je važno do tridesete naučiti bar jedan strani jezik, završiti neku školu, biti najbolji u nekoj veštini, u sportu, nego da život nema smisla ako nisi promiskuitetan, pijan, tetoviran, izbušen i glup kao noć.
To je život koji se reklamira.
A u stvari, jedino što svaki mladi čovek mora da uradi pre tridesete godine je – da ukapira šta mu rade mediji.
Sa druge strane, mediji se gotovo utrkuju u promociji besmisla – pornografija nasilja, materijalne oblapornosti i stvarne pornografije (na društvenim mrežama sve vrvi od golih zadnjica i grudi) samo doprinosi ludilu koje ovde uzdrmava sve društvene segmente. Iako često akteri, mladi ljudi su zapravo žrtve.
Neverovatno je koliko neopaženo, i skoro bez ikakve reakcije prolaze koncepti „modernosti“ koji se kroz razne stereotipe o mladima proturaju kao novi poželjni modeli ponašanja. Jedna kompanija, na primer, u svojoj reklamnoj akciji ovih dana poziva mlade ljude da fotografišu svoje tetovaže i svoje pirsinge, a „najbolji“ (najluđi?) će kao nagradu dobiti kompjuterske igrice, mobilni telefon ili neku sličnu modernu i prestižnu igračku. Nema zbora da je ova akcija usmerena ka klincima, a onome ko zaista želi da vidi poruka je jasna: u jednom olakom, prividno opuštenom tonu, deci se sugeriše da je veoma šarmantno ako su tetovirani ili izbušeni. Normalnom čoveku se od ovoga diže kosa na glavi – nije teško pretpostaviti da će neka deca potrčati da se tetoviraju ili buše obraze, da bi dobila kompjuter na poklon.
Uopšte me ne bi čudilo da uskoro pokrenu akciju poklanjanja digitalnih fotoaparata za konkurs za tinejdžerke za najbolji selfi sopstvene zadnjice. Skrivena poruka glasi – budi majmun i radi šta ti se kaže, a za uzvrat ćeš dobiti nagradu. U čemu je tu izuzetnost, osim u psihologiji stada – najbolje ovce, najbolje prolaze?
Do duše, to je samo trend koji stiže iz epicentra Velikog Brata, u kome je pornografija i sredstvo i cilj: idol mladih je tetovirana i besprizorna Majli Sajrus koja, isplaženog jezika, bukvalno jaše ogromni penis na svojim nastupima. Koncept besprizornosti i kao „političko sredstvo“ je i pokret FEMEN, čije članice, gole, vrše nuždu po slikama političkih protivnika u istočnoj Evropi, i za to su gromoglasno podržane od globalističkih medija kao „prava stvar“ i borci za demokratiju.
Ogavno postaje normalno, a pornografski diskurs u savremenoj kulturi ne vidi samo onaj ko je slep. Pa ipak, zanimljivo je kako ovde niko nije reagovao na pokušaj „suptilnog“ preoblikovanja mladih, po standardima koji stižu sa globalnih mreža. Skandalozan primer može se videti u jednoj ovdašnjoj reklami u kojoj nekoliko lepih i mladih devojaka vrši malu nuždu nad pisoarima u muškom toaletu. I, kako jedan mladić meri svoj penis. I kako nekoliko devojaka u donjem vešu jure jednog gologuzog dečka, verovatno na ekskurziji. I kako jedan mladić masturbira. I kako su na nekoj pijanoj žurci jednog dečka lepljivim trakama zalepili za plafon. I kako je sve to, ono što mora da se uradi pre tridesete godine. I kako to znači da si uradio nešto o čemu će svi pričati.
Osim što niko normalan ne želi da vidi bilo koga na klozetskoj šolji, ni u životu ni na televiziji, radi se o mnogo perfidnijoj stvari. Šta devojke smaknutih gaća traže nad pisoarima u muškom ve-ceu? I zašto treba da se uradi nešto o čemu će svi pričati? Priča o devojkama u muškom ve-ceu, zaslužuje poseban esej (i u skladu je sa aktuelnim i vrlo moćnim pokretom ukidanja razlike među polovima), ali ništa nije slučajno. Ovo je samo deo globalnog pokreta koji uči generacije koje stižu – ne da je važno do tridesete naučiti bar jedan strani jezik, završiti neku školu, biti najbolji u nekoj veštini, u sportu, nego da život nema smisla ako nisi promiskuitetan, pijan, tetoviran, izbušen i glup kao noć.
To je život koji se reklamira.
A u stvari, jedino što svaki mladi čovek mora da uradi pre tridesete godine je – da ukapira šta mu rade mediji.
Нема коментара:
Постави коментар