TRAGEDIJA !

Nema čoveka koji nije sa teškim bolom primio vest o stradanju troje mladih kod Ade Huje.Novinski izveštaji a potom i slike nastradalih koje su preplavile medije, samo su podsticali bol i otvarale mnoga pitanja.

 U „ludoj mašini“, sa preko 2.500 kubika, bilo je šestoro mladih golubova tek zakoračilih u zivot. Provod, smeh, radost, šala, ljubav pa kome to pripada ako ne njima? Sve draži koje nudi život su njihove i za njih, osim prava na potpunu nepromišljneost. U bilo kakvom mentalnom statusu da su bili postoje neke granice i norme preko kojih se ne može.To je ta „crvena linija“ čije lampice moraju da se uaple pogotovo što u ovom slučaju je rasudjivalo čak šestoro punoletnih mladih ljudi. Da li su svi znali ili je to od većine prikriveno, da  BMW-om upravlja momak bez dozvole i da  je popio previše i da u tom raspololoženju nije bilo normalo izlaziti iz kafane a nekamoli sedati za volan jakih kola u nameri da se dodje da kafane na savim drugom delu grada? Da li je moguće da se niko nije upitao da li vozač zna da vozi i šta će biti ako nalete na policisku patrolu ? Da li je moguće da niko medju njima nije znao šta znači u zakonskom smislu upravljati vozilom bez dozvole i to u pijanom stanju i kolko za jedan takav prekršaj sledi kazna i na kraju,kako je moguće da su svi verovali u veštinu upravljanja vozilom neobučenog vozača kada su tako dobro opijeni i raspoloženi seli u auto a jedan od njih, kako to oni kažu, insistirao da tu deonicu predje ležeći u gepeku automobile  gde će, samo koji čas kasnije, doživeti uzasnu smrt.

Nešto tu ne štima ili bolje reći, sve  je jasno jer nažalost, ovakvih ili sličnih saobraćajnih nesreća bilo je previše. Usudjujem se da otvoreno iniciram pitanje privilegovanih i zaštićenih  koji su u odnosu na veći broj običnih i primernih ljudi,  uvek uz sebe ili sa sobom, imali rezervnu varijantu da će tamo neko drugi zaleći i ispeglati njihove nestašluke, mada ne treba smetnu sa uma i činjenicu da su svi oni punoletni ljudi. Zna se u Beogradu, a ne samo u Beogradu, ko se uzda u svoje moćne očeve, majke, strine, kumove, veze i vezice i dobro se zna da ti ljudi ne zaziru od novih i oštrijih zakonskih paketa koji imaju za cilj da spreče i zaustave tragedije na drumovina. Deca koja nemaju u džepu taj „spasonosni“  broj telefona, koja ne mogu olako milicioneru da odbruse „pa znaš li ti čiji sam ja sin“,oni,znam pouzdano,jako dobro znaju barem ta dva pravila:da ne smeju da voze bez dozvole i da u sebi ne smeju da imaju ni  promil alakohola.

Izrevoltirana ovom uzasnom tragedijom,Zorana Mihalović, ministarka za saobraćaj, jutros rano najvila je hitnu dopunu Zakon o seobraćaju koji bi trebo da predupredi ovakve nesreće. Za Srbiju, od očuvanja svoje populacije a naročito svoje mladosti, nema prečeg posla. Malo nas ima a prognoze su da će nas biti za koju deceniju još manje.

Šta će biti tema dopune Zakona o saobraćaju ? Videćemo, ali ja lično biću razočaran ako se tim izmenama ne ugradi i član  koji,kao u ovom slučaju, ne pokreće i automatsku odgovornost  roditelja. Kako je moguće da roditelji vozača BMW nisu sprečili (rećiće, pa on je punoletan) ili vaspitali, e pre sve ga to- vaspitali, svoje dete da ne može ni po kojoj osnovi da vozi auto bez dozvole a pogotovo da ne sme ni da pomisli da njime upravlja u alhoholisanom stanju! Kako je moguće da  je on živeo u uverenju da zakon za njega nema nikakvu vrednost i da on nikada neće  potpasti pod njegove oštre odredbe? Šta ih je sprečavalo da svog mezimca zaustave u toj suludoj nameri koji sada leži u zatovru i sebi postavlja jedno logično pitanje „Kako ću ja da živim posle svega ovoga“ i dodaje“Nisam poznavao put kojim sam vozio jako brzo. Posle jedne krivine odleteli smo u Dunav“!

A da li je to bila tvoja prva vožnja ili si se uljuljkao u uverenju da možeš sve ? Odgovor na ovo pitanje krije se u saznanju,a što je objavila sva štampa,da je ovaj mladi drznik, zaštićen od svog oca,do sada imao čak 27 podnetih prijava za vožnju bez dozvole,vožnju u alkoholisanom stanju, prebrzu vožnju,vožnju jednosmernim ulicama i vožnju kola sa stranim registracijama bez ovlašćenja. Frapira i podatak da ni za jedno ovo delo nije odgovarao pa otuda pitanje:ko je sprečavao da prijave dodju do sudije za prekršaje i da momku sa ovolikom bezobzirnošću i drskošću budu izrečene odgovarajuće kazne ? Taj koji je to radio, direktno je potpomogao ovu užasnu nesreću i morao bih da bude okrivljen kao saučesnik !

Ne pišem ovo sa pozicije iskompleksiranog i sujetnog čoveka koji gradi svoju „sreću“ na nesreći drugih! Boli me, užasno me boli, smrt ove dece, ali ne mogu a da ne kažem:Srbija se nikada neće oporaviti od višedecenske muke i propadanja sve dotle dokle privilegovani gaze po njoj i njenim zakonima a pošteni i mirni gradjani trpe i plaćaju. Bilo je i biće, svuda pa i kod nas, tatinih sinova, kojima je omogućeno sve osim jedne stavke:ne mogu pored njih da strtadaju nevini i nedužni, omamljeni snagom i moći, ne njih, nego njihve pozadine koja im drži logostiku da rade šta im padne napamet.