Hvala ti za sve,za ogromnu želju da nas usrećiš zlatnom medaljom.Nažalost,u prenapetoj i pregrejanoj atmosveri, svi smo pukli.I mi i ti,naš dragi Nole.Del Potro je sinić bio bolji za jedan poen,za jedan forhend, taman toliko koliko se naše veliko zajedničko srce steglo i zatreperilo u času kada je trebalo da bude jako i staloženo. Ko će ga znati, zašto su te unutrašnje sile prevagnule i radost odvukle na drugi kraj našeg emotivnog polja. U tugu u bol ! Ko će ga znati ? Tvoje suze,pokrenule su i reku naših suza i veliki žal što nam se nije dalo da slušamo himnu i gledamo tebe na pobedničkom postolju.No,ne mari ! Ovo je samo jedan poraz u nizu tvojih velikih pobeda.Radovaćemo se mi još jer kada smo mogli toliko da čekamo Rolangaros,sačakaćemo i naredne Olimpijske igre.Tebi i nama je sudjena zlatna medalja i ona će doći,budi siguran,pardon,budimo sigurni.
Нема коментара:
Постави коментар