Jadni smo ti mi! Svi nas hoće,svi se bore oko nas,svima smo
veoma važni i svi bi hteli da oni sviraju a mi igramo i cutimo.Evo ga i jedan
sasvim prosečni američki senator,čak se ne trudim ni ime da mu zapamtim,
došao,razgovarao i naredio:za Ameriku bi bilo jako loše da u Nišu ostane i
dalje Ruski humanitarni centar.Srbija ne bi trebala da verifikuje taj ugovor!!!
 |
| Senator Ron Džzonson i Aleksandar Vučić |
Neverovatno ali nažalost istinito.Sva naša očekivanja da će nas
veliki na tenutak ostaviti na miru, pala su u vodu! Mi jesmo interesna svera
Anerike a to znači i NATO-a, i više je nego sigurno da će sve učiniti da Ruski
uticaj bude sveden na minimum po cenu stvaranja haosa, socijalnih nemira i
izazivanja ozbiljnih ekonomskih kriza, lokalnih ratova, zašta su oni pravi
eksperti.
Nedavni dogadjaji u Makedoniji i verbalni politički sukob na
relaciji Beograd Skoplje,očito da su izvedeni pod budnim okom Američke
ambasade,što su u svojim izjavama potvrdili i Vučić i Dačić. Dakle, Američke
namere, kada je u pitanju Srbija, su više nego jasne ali, šta je sa,čini
se,usporenim namerama Rusije koja je početkom ove godine u izjavama Putina i
drugih zvaničnika, pokazala ogromnu želju i potrebu za proširenjem političkih i
bileteralnih kontakata?
Tokom ovog vrelog leta,nažalost, sve je najednom usporeno a sve
manje je i izjava da će Rusija snažno pomoći razvoj domaće ekonomije direktnim
investicijama ili otvaranjem novih fabrika kao i ubrzanim osavremenjavanjem
oružanih snaga i pored javne naklonosti preko 60 posto stanovništva. Poznati “migovi” još nisu stigli a više se i ne govori o
iporuci sistema S-300 koji bi u potpunosti držao pod kontrolom sve okolne
američke baze skrivene iza NATO-vih zastava.
Svi nas hoće ali pod svoju čizmu.Naš put do EU je put popločan
trnjem.Otvaraju se poglavlja,odradjuje posao,zabave radi a suštinska pitanja
čuvaju za kraj.To je bezpogovrno priznavanje Kosova i potpuni raskid svih
odnosa sa Rusijom a to znači i uvodjenje sankcija.Ako to ne bude mogla da uradi
ova vlada,više je nego sigurno,da će oni dovesti svoje ljude da obave taj
prljav posao.U Srbiji,nažalost, plaćenika za takvu vrstu poslova ima na pretek
i njih neće ni malo zanimati sudbina Severnog Kosova, sudbina kulturnih dobara
a ni organizacija Zajednice srpskih opština koje bi faktički bile zaštitne
enklave za preostali pravoslavni živalj. Naravno, neće ih zanimati ni sudbina
RS ali će ih i te kako zanimati da ponovo ožive ideju osamostaljenja Vojvodine
i Sandjaka.Time bi konačno bila realizovana ideja stara sto godina po kojoj
Srbija treba da se svede na što manji prostor, Beogradski pašaluk, čime bi njen
uticaj na Zapadnom Balkanu za uvek bio potpuno marginalizovan.Srbija jedino tako
nikome neće biti problerm i neće izazivati glavobolju medju velikima kako to
čini sada i stotinama godina unazat.
U očima ovog Američkog snatora, neverovatnog rusofobiste i javnog mrzitelja politike Vladimira Vladimiroviča Putina, činimi se,da se jasno čita set
takvih poruka i ideja.Šta će Rusija na sve to reći,videćemo ovih dana.
I dok stignu odgovori Rusije,ako u opšte stignu, domaća javnost se glasno pita, dokle ćemo trpeti ovakve diplomatske prepade jednog iz grupe senatora koji ni pod razno ne odustaju od nasilničke i ucenjivačke politike Amerike i to naročito prema malim i nezaštićenim narodima kakav je slučaj sa nama.Oni nas ne štite i ne pomažu.Njihova ideja je jasna a ogleda se u činjenici da preko naših ledja, o našem trošku, uskladjuju,komplikuju ili rešavaju odnose sa Rusijom. Njegova konstatacija da bi verifikacija ugovora sa Rusijom oko Humanitarnog centra u Nišu, mogla za sobom da povuče i brojne ekonomske komplikacije koje se ogledaju u zaustavljanju svih Američkih investicija a verovatno i nekih težih i još komplikovanijih poteza koji bi bili povučeni preko MMF i Svetske banke. Dakle, set identičnih poteza iz vremena vladavine Klintona i njegove žene, koje smo debelo osetili na svojim ledjima. Da podsetim, pored brojnih ekonomskih sankcija usledila je i kampanja bombardovanja i uništenja srpske privrede. Rusija tada nije bila ni spremna a ni sposobna da pomogne. Ta Rusija i ova današnja, daleko su jedna od druge, dve svetlosne godine. Moć Putinove Rusije i totalna nemoć Trampove Amerike, to su istoriske, političke i ekonomske činjenice koje obeležavaju ove godine veoma dinamičnog i skroz neizvesnog 21.veka. Kuda je sve to otišlo najbolje svedoči trenutna usto i neizvesna kriza u regionu Severno Korjskog poluostrva.Ako je tačna vest, koja je procurela u svetskim medijima, da je potpuno zaludjeni mladjani predsednik S. Koreje Kim u čast rodjenja svog trećeg deteta lansirao raketu sa opasnom bojevom glavom koja je preletela preko terotorije prenaseljenih japanskih ostrva i završila u Tihom okenau,onda neka nam je nazdravlje.Za sada je sve neizvesno osim da je probudjeni Kineski džin poručio Trampu:dalje ruke od Koreje.Kina neće dozvoliti nikakav rat na svome pragu! E.sada bi najbolje bilo da senator Djonson okrene avion odmah odleti za Peking da malo Kinezima očita bukvicu...To mu naravno nikada neće pasti napamet pa čak ni sada kada bi morali mnogo osećajnije da se pozabave strašnim poplavama u Hjustonu i drugom gradovima Teksasa a ne da drve kurac nad malim i nejakim narodima. Usput i pre svega,Vučić je svojim odgovorom "da o odnosu sa Rusima odlučujemo mi",pokazao državničku hrabrost i zrelost.Srbiji je takav predsenik u ovome času više nego potreban a svi oni koji su baš sada navalili da ga ruše i ruže neće uspeti koliko će sebi naškoditi. 
Нема коментара:
Постави коментар