SEČANJA

NIKIĆIJE IVIĆ-KIĆA !

Postoje ljudi koji svojim bićem,svojim radim,svojom kompletnom socijalnom strukturom ispune jedno vreme i obeleze jedan život u sredini gde su živeli i radili. Nikićije Ivić-Kića je jedan od tih. Dok je živeo svuda gde se kretao ostavio je toliko tragova da nema kolege koji o njemu ne govori biranim rečim.Nikićije je bio, u više mandata, direktor jedne od najboljih ekonomskih škola u Srbiji. .Takodje, nema učenika te škole, koji se sa posebnim pietetom ne seća pokojnog profesora Kiće. Bio je medju djacima i medju klupama prava profesorska i ljudska legenda.

Imao je i svoje mesto u Klubu penzionera gde je od ranog jutra čekela sjajna galerija likova.Bilo je nezamislivo da dan počne bez Avre. Lale je intonirao dnevne zajebancije i skoro da nije bilo dogadjaja a da on o njemu nije znao svaki detalj.U uglu je sedeo, kao jež u svom klupku,šuster Dragi koji je od nekuda došao u grad, otvorio obućarsku radnju, radio dobro i predano, mnogo para kroz ruke provukao a na onaj svet je ispraćen iz poluporušene šupe kao težak socijalni slučaj.Svoje mesto u klubu imao je i visoki Kuza, Muci ciganin i neprevazidjeni deda Miloš Šulović, otac svetski poznatog ginekologa Voje Šulovića i naše oštre direktorke Gimnazije Jovanke Jovanović.Deda Miloš,stari olinjali ženskaroš, bi došao na jutarnju kafu a u stvari cilj njegovog boravka u Klubi je vrebanje priliku da konobaricu Zilu, dok poslužuje goste, onako iznenada štipne za guzu i sve to proprati sa smehom, zadovoljnog, naspavanog i nahranjenog deteta.Naravno i Zila je imala svoj odgovor na ovu dedinu brutalnost :"Marš matora strvino ! Kako te nije sram?"

Kada bi se u neko doba pojavio Kića cela sala bi to propratila veselim smehom i komentarom."Evega,profesor !" Kića bi skidao svoj dugački "grombi" i sedao za sto gde ga je čekala otvorena i naredjana šahovska tabla. Partner mu je najčešće bio simpatični učitelj Čalko koji je dobar deo svog službovanja proveo po zabitim selima kuršumlijske opštine, zatim Kuršumliske banje i na kraju same Kuršumlije. I danas se prepičavaju te sjane pošalice koje je Kića odvaljivao na opšte zadovoljstvo svih prisutnih. Kada bi Ćalko bio na potezu, Kića bi to prokomentarisao na svoj način:"Ajde,ajde,mrdni ga ako smeš.Ima odmah da ti ga izedem. Mrdni ga,mrdni ga...Ćalko bi povukao potez a Kića bi onda likovao:"Rekao sam ti da ću ga izedem !

Nema kafane u kojoj Kića sa prijateljima nije dočekao jutro. Bilo je to sedenje radi druženja, zezanja, smeha i radosti a ne radi opijanja.Svake večeri, oni su sebi priredjivali svoje "Veselo veče ". Društvo mu je po običaju pravio njegov dobar prijatelj Mita Nešić iz Dankovića inače, visoki funkcioner republičkog MUP-a koji je najčešće svoj godišnji odmor provodio u selu i u druženju sa Kićom. Nazalost i njega davno nema medju živima.

Mi studenti koji bi smo svoje ferije provodili u zavičaju izuzetno smo voleli i poštovali Kiću.Sa njim je bilo pravo zadovoljstvo da se priča o svim temama. Za sve je imao svoje objašnjenje, svoj šaljiv komentar izrečene duhovito i opušteno. Ništa nije moglo da ga naljuti kao ljudska glupost i zloba.Takve ljude je izbegavo i na svoj način ismejavao. Kića je bio najbolji hroničar svih dnevnih zbivanja u maloj varoši gde se dešavalo mnogo toga kako u sveri politike tako i u sveri palančkih poturanja i ogovaranja.

U razmišljanju kako da završim ovu malu crticu o Nikićiju Iviću-Kići, neprekidno mi se vrti u glavi naslov jedne monodrame koju je sjajno tumačio Pera Kralj a zove se:"Živeo život Tola Manojlović" ! Kako bih taj naslov rado zamenio sa naslovom:Živeo život Nikićije Ivić-Kića !

 

MILAN RADOJIČIĆ !

Ne mogu a da ne napišem nekoliko rečenica o Milanu Radojičiću.

Bio je to izuzetno zanimljiv čovek, pun istrazivačke energije i ogromnog entuzijazma. Njegovi časovi geografije su bili ozbiljni i do kraja dobro pripremljeni. Jednostavno, niste mogli a da ne naučite ono što vam je prof.Radojičić predavao. Njegova strogost u proceni za koliko znate, bazirana je na profesionalnom instiktu i zelji da se u pravičnosti procenjivanja ide što dublje i što dalje.

                                                          MILAN RADOJIČIĆ 

U van nastavnim aktivnostima, bio je ne prevaziodjen. Sa Acom Milosavljevićem "Pejzažom" osnovao je izvidjački odred "Kosanički soko", koji je u bukvalnom smislu te reči, proneo slavu Kuršumlije na brojnim akcijama i susretima izvidjača tadašnje Jugoslavije. Odred je bio jedan od najboljih vaspitnih i obrazovnih centara za mlade ljude koji su kroz njegove aktivnosti i direktne veze sa svim čarima prirode, stasavali u dobre, obrazovane, socijalizovane i pametne ljude. Milan je sve to znalački oblikovao i pospešivao i što je nabitnije, belezio jednim foto aparatom , tako da zahvaljujući tim snimcima, koje potpisuje foto-laboratorija M.R. Kuršumlija danas ima dokaze o mnogim mladim ljudima koji su prošli kroz ovu izvidjačku organizaciju.

Moje detinjstvo i moja mladost bila je vezana za ovaj izvidjački odred. Koliko mi je to obrazovanje, to sporazumevanje sa prirodom a pogotovo u traženju načina za samoodržanje i opstanak u teškim i izazovnim trenucima koristilo i koliko mi koristi do dana današnjeg, suvišno je objašnjavati. Bila je to jedna od najlepših škola života.

Milane, neka ti je laka zemlja i večna slava i znaj, da si za sobom ostavio brojna životna dela koja dok se kreću i pamte, nikada ne mogu da zaborave sve ono što si ti učinio za nas.Hvala ti dragi i poštovani moj profesore ŽIVOTA.

 

Измените или избришите ово