ČUDESNE PRIČE OVO ZEMALJSKE!

Rano jutro poslednjeg dan jula, nagoveštavalo je  prelepl letnji dan.Sunce na istoku  još se nije pojavilo a na termometru 25. podeok.Svaki detalj dana koji se budio, uklapalo se u Božije i ljudsko verovanje da baš tako treba da bude na dan praznovanja Svete velikomučenice Marine, u narodu poznatoj, kao Ognjena Marija. 

O njoj ljudi jako malo znaju pa je red da upamtimo ovih nekoliko redaka iz njene životne biografije.

Rodom je iz Antiohije Pisidijske. Kao hrišćanka, dovedena je pred starešinu Olimavrija, da prinese žrtvu idolima i da se odrekne Hrista. Pošto to nije htela da učini podvrgli su je mučenju i na kraju ubili. Beše to oko  270 godine.Spomen svetoj velikomučenici Marini pravoslavna crkva daje 30.jula.
Krećem!

Zamnom su ubrzo ostajli kilometri vijugovag puta koji se ka brdima Kopaoničkih visova probijao samom dolinom  reke Toplice po čijem imenu je i čitav kraj u dužini od 167km. od njenog izvora pa do ušća u Južnu Moravu,dobio ime Toplica.I zbog toplih sumorovitih izvora Lukovske,Kuršumlijske i Jošaničke banje.

Cilj mog puta je jedno skoro mistično vekovima od naroda,baš na ovaj dan,posećivano a da se na njemu ništa nije ni gradilo ni menjalo u odnosu na ono što je priroda i božija ruka  narodu darivala,da se tu okupi, pomoli  bogu  za zdravlje i životnu radost. 

Ulazak u podzemni raj

 U potrazi za ogovorom zašto se baš ovo mesto zove “Gužvenik”,nisam nigde našao ni jedno objašnjenje a niti  ime  kraja ili mesta sa sličnim toponimom.Ostaje mi da po nahodjernju  svog životnog iskustva, logike a i samog  izgleda terena, zaključim, da je neko,a taj neko mogao bi da bude samo narod, ime ovom mestu dao po njegovom prirodnom izgledu. U dubini gustih i jako visokih bukovih stabala od kojih sunce nikada nije uspelo da ogreje  ovo mesto a tik uz obalu malenog planinskog potoka po imenu “Žalički”, gde voda lagano skakuće s kamička na kamičak, sve je naprosto nagurano na jednom mestu,na jako malom prostoru pa vam se logično čini da je priroda “zgužvala” i šume i brojne strmine i mali potočić da se tu  tiskaju jedno uz drugo.Od tih geoloških gužvi narod je istkao i ime ovog  mesta-Gužvenik. A zašto je ovo mesto važno i zašto ga baš na Ognjenu Mariju posećuje toliki svet.

Tu nema velike mistike.Bežeći od onih koji nisu priznavali našu  pravoslavnu veru zbog čega su nam hramove rušili i palili,narod je  potražio tako skrovito mesto da se  Bogu pomoli ali i da svojim bolesnim očima potraži leka.Usred ovog jako nepristupačnog  kraja u korenima jedne  stoletne bukve,kojoj ni vreme ni  vekovi ne mogu ništa,priroda je izgradila “hram” lepote i naterala ljude koji mu prilaze da to urade na kolenima provlačeći svoje telo kroz  jedan uzani prolaz nastao izmedju  dva  stare žile  bez kojih bi ovaj “hram” sigurno nestao.

Kada provučete svoje telo kroz taj uzani prolaz,ne moj te to nikada činiti u strahu i grču,jer onaj koji vas je pozvao i okupio,znaće i da vas zaštiti.Neće bukva baš tada pasti i neće se obrušiti na vaše pogureno telo.

 Prostor iza ovog  uzang ulaze čine dve  malo veće sale, površine ne veće od  deset kvadrata.Sve je u belom krečnjaku izliveno i uradjeno rukama božijih vajara poput Fidije i njegovih sledbenika.Na prvom malenom platou je veći bazen u kome se u kapima sliva voda iz malenih stalagmita izniklih iz samog korena  ovog  stabla.Odatle  u blagom padu voda se razliva u tri manja bazena u kap ravnomerno.U ta tri bazena,vernici koji  su došli  u Gužvenik,uzimaju vodu u svojim malenom  flašama i lagano se  povlače unazate,ali  ne sa glavom napred već sa nogama.Vodom ispiraju svoje  bolesne oči,skidaju naočare i pred svima  u glas,skoro uz vrisku,saopštavaju  da  sada  vide sve,da im se vid izoštrio i da im naočare više nisu potrebne.Bogu se zahvaljuju na tom daru ostavljajući svoje stare naočare tu negde na padini,uverni da im one više neće biti potrebne.

Umivao sam i ja oči tom vodom i doživeo  one iste  efekte  kao kod očnog lekara koji vam pre svakog pregleda širi zenice da bih sa lakoćom mogao da vidi razloge oboljenja ili  neophodnu dioptriju.Neću da sada tumačim i razglabam ovu priči  sa nikakvog  naučnog ili ma kakvog drugog  aspekta. Ostajem pri uverenju da ova voda sa ovih izvora pomaže, ne smeta i ne odmaže.Ostalo,sve je stvar ličnih psiholoških  uverenja i naravno verovanja.

Nije ovo jedini fenomen koji je vezan za ovaj lokalitet.Na samih desetak metara od  “crkvišta” podno bukve,utvrdjeno je,tvrde oni koji tu dolaze,jako visok stepen  zračenja koje  pozitivno deluje na čoveka u okviru tih famoznih “Najdanovih krugova”

Ako nikada niste čuli za ovaj fenomen-radi se o pozitivnom ili biozračenju,koje navodno dobro deloju na sve bolesti,jer utiče na imunitet ljudi,ako se  dovoljno dugo stoji u krugu.

U tim krugovima tiska se stotinak ljudi tako blisko i tako  intimno pripojeni jedni uz druge da čoveku ništa drugo ne ostaje nego da poveruje u „čudo“ izlečenja ako ni zbog čega drugog onda baš upravo zbog te bliskosti,topline ljudskog tela i jako pozitivne enrgije koja izbija iz svih.Svi stoje,cute  i pogledima šaraju negde  po krajoliku nebeskog plavetnila.

Treska,sa visinom od 1.439.m dominira ovim krajem

Moja priča se ne zvršava tu u tom čudesnom Gužveniku.Desetak kilometara odatle najlepšte trenutke provodim na terasi svoje kuće. Danju  zagledan u let jednog  mladjanog  orla koji jedri nošen strujama blagog letnjeg povetarca  a u prvi sumrak prebrojavam zvezde. Lopov mali, znam da je naumio da zgrabi prvu kokošku koju bude  snimio  sa svog vidikovca. Nažalost,danas će ostati bez obroka.

Često puta,uhvati me i san.Naprosto zamrzne se slika pred očima i vi divno i opušteno odlutate do njenog zagrljaja i slatkih medenih  usana stvorenih za ljubljenje i tiha šaputanja.I kada je nasladje,prohladni  povetarac sa Pančićevog vrha, umilno rashladjuje  nekoliko kapi znoja na mome čelu.Budim se i čekam veče.Nova  uzbudjenja i nove prijatelje.

Jače od svih i pre od svih, zasija „Zvezda Danica“ a potom  na beskrajna  kosmička prostranstva istrčava“Mali medved” ,poznat  po tome što se u vrhu njegovog „repa“ nalazi se baš upravo ona- zvezda  Danica.

I šta ti još ne. Milioni i milioni zvezda zasijaće beskrajnim kosmosom.Tako su mi bliske,skoro na dohvast ruke i ono što poželim to je da ih svučem i da se  tim zvezdanim ćilimom pokrijem.Ali  u toj tišini koja urbanom čoveki smeta i čini se nestvarnom pa po nekada i plaši, sitne svetličave tačke, sa tihim zvukom motora koji se jasno čuje, preleću preko moje glave.

Znam svaki  let koji ide ovim korodorom. Trenutno preleće  avion na relaciji London- Dubaji a samo nekoliko minuta kasnije Frankfurt-Atina.O čemu bih drugom razmišljao i danas, a naročito u vreme dok i ja nisam preletao ove krajeve, nego o uobičajnim prilikama u avionu. Koji su to ljudi koji voze te  čudesne letilice? Šta rade putnici u ovom času? Možda večeraju, slušaju muziku, ispijaju neko piće, čaj, vino, možda ćaskaju ili  krišom oko sa pažnjom odmeravaju svaku oblinu prelepih stuardesa!

Satima bih tako gledao u nebo, slao svoje misli u beskraj tražeći duše mojih najbliužih koji su se davno preseli  negde, tamo gore, u rajske doline. Da ih još jednom čujem, zagrlim, poljubim. Da ih upitam, kako ste, kako živite i da li i vi nas,  po nekada, pogledate? Šta radimo i kako nam protiču ovi zemlajski dani?

Na izmaku ovog vrelog i Božijeg dana, osećam kako me san mami.

Dovoljno je, sasvim dovoljno sve ovo što  stigoh da vam ispričam i ispišem,osim jednom malog ali važnog detalja. Baš sada u ovom času pred očima mi banu lično on, njegovo veličanstvo Fjodor M.Dostojevski sa svojom porukom:

”Tajna čovekovog života, nije u tome samo da živi, već da zna- zašto živi!”
Shvatite ovo sasvim ozbiljno i sanjaj te, samo sanjaj te...

Kako vas volim!

PEVAJ I KADA BI PLAKATI HTEO!

Skoro će ponoć. Ode još jedan dan pun loših vesti. Ode i ovo leto.Još jedno, moje leto! 

Hoću da ostavim brige.Ja moje i ti tvoje i krenimo zajedno, korak po korak, do hlada mirišljivih čempresa, u zagrljaj toplog mora i sunca koje još uvek pali sve naše strasti.Tog toplog sunca koje greje a ne gori... Sećaš se tog sunca? U ranim letnjim jutrima izvirivalo bi iza vrhova Olimpa a u kasnim, na tom istom mestu, odlazilo na počinak.

Samo se u Eladi sunce šeta od  istoka ka zapadu i od zapada ka istoku jer tako dan čini nestvarnim i nezaboravnim. Samo u Eladi, sunce obasjava morske plaže tako snažno i tako svetlo da vam senka  na čas zaliči na stvarnu sliku, a svaka  žena, koju sretnete, pričini vam se da je jedna od boginja  koju je Zevs poslao sa Olimpa da medju ljude širi  snagu razuma, dobrote i ljubavi ali takve ljubavi, koja nema granica.

Ljubav bez granica, na peskovitim plažama Egeja i čarobni zvuk buzukija Mikisa Teodorakisa.

Mikis Teodorakis

Ostavi brige i prepustite se čarima Mediterana. Da,da,zapevaj zajedno samnom. Pusti korak, neka te ritam ponese a  sirtaki ozari i ohrabri. Igraj za život pa i za kraj ljubavi. Možeš ti to, možeš! Ela, pa ponovo ela, Zorbas...Idemo,idemo...

Pevaj i ako bi plakati hteo.Samo pevaj, moj dragi druže, moj prijatelju, sve moje ljubavi i leta i sunca sa Olimpa i grmljavine velikog Zevsa  i pospanog Posejdona, starca svih mora i okena. Pevaj onu našu i onu njihovu, samo pevaj i veruj mi, brzo će proći svi ovi kratki dani i ova sumorna jesen. Ponovo ćemo mi tamo gde život svanjava, gde je ljubav večna i bez granica, gde su vam poljupci sladji od meda a reči tihe i umilne bez psovki i uvreda.

Pevaj i ako bi plakati hteo! Ela...


https://www.youtube.com/watch?v=hw-Sho4sxuQ

ЕМИР КУСТУРИЦА: Кад почне нуклеарни рат

Са великим задовољством преносим овај текс на свој блог

Ако дође до катаклизме капитализма, ако крене размјена нуклеарних ракета, нестаће људи у пакленој ватри, а васиона ће ћутке апсорбовати овај догађај. И, земља ће бити поново, али заслужено, сама, баш као што је била и прије 15 милиона година! Ако се неке животиње прошверцују, што би било праведно, све ће личити на Уефине забрањене утакмице, преостале животиње играће финале за опстанак своје врсте, али неће бити грамзивих људских очију у арени.

За крај то би изгледало овако!!!

На ово ме наводи податак да су послије атомске бомбе, које су САД бациле на Хирошиму, биљке паметно искористиле радијацију. Расле су пред очима људи који су умирали у пакленој врућини и радијацији. Ако се то деси – зашто ће бити тако? Због тога што се у посљедњих десет година сваки предмет који се добро продавао називао смарт! Од телефона до клозет шоље. У том поступку сви су постали паметни само је човјек остао глуп. И шта друго може да се деси неком ко је смислио све што му је потребно, а притом остао глуп!?

Није ми тешко да замислим како читава планета послије атомског удара кључа као вода у шерпи док се припрема супа. Тешко ми је да замислим шта ће бити са нама. Не треба машта да се тај нуклеарни рат поистовјети са апокалипсом и човјековим кораком у пакао! Мало шта ће се ту десити, а да већ нисмо читали у књигама или нисмо већ видјели у филмовима! Питање је да ли ћемо стићи да видимо?!

Нојева барка ће овог пута бити васионска направа која ће спашене одвести на другу планету! Тамо гдје, у међувремену, пронађу да има ваздуха и воде! Није познато ко је био на старозавјетној Нојевој барци и дочекао бијелог голуба са гранчицом рузмарина у кљуну и тако препознао да је друштво са брода спашено!!! Немамо увид у њихове биографије, али је одавно јасно да је казна због које су истјерани из раја била праведна. Није била до краја изведена како ваља! Требало је да нас, карго авионом, а не Нојевом барком, избаце, не онда и тамо, него данас на Блиски исток, неко од ратишта које су тамо у име демократије започели хуманисти!!!

Ко су путници који ће се укрцати у васионску Нојеву барку? Представници елите, исти људи, перверзњаци који све чине данас да се деси нуклеарни рат! Они који нас финансијским шпекулацијама возе на крај. Док из васионског брода буду бацали поглед на мајку земљу перверзњаци ће кривицу  пребацити на читав људски род и кроз сузе констатовати да је тако морало бити.

Најтеже ми пада што ће, изгледа једино, на крају, елита која је производила бруталну историју, имати користи од прохујалих вјекова и блиставих тренутака науке, умјетности и великих надахнућа! Истини на вољу, на кратко, пошто ће на том другом свијету учинити исту грешку!!!

Али, ако дође та пропаст, нека буде, како каже једна пјесма, није штета!

Када представници елите слете тамо гдје треба, они ће и живот на новој планети почети од краја! Због тога што у васионској Нојевој барци неће бити Индијанци који су схватили природу своје планете и нису је посматрали као власништво.

Ту је можда исказана и највећа заблуда човјечанства. Земља посједује нас, а не ми Земљу. Сви на крају легнемо у њен загрљај!!! Зато не треба унапријед туговати за таквим спасом! Ништа роба! Јер човјек ипак не може започињати живот са краја. Онај који је уништио ратном економијом једну планету, уништиће и другу.

VAPAJ ZA GRADOM KOJI NESTAJE

Poštovani prijatelji,želim vam ovom prilikom reći i ovo:
Jako sam tužan i razočaran kako danas izgleda naša Kuršumlija.To je verovatno jedini grad u Srbiji gde je vreme u svemu stalo. A sve to i te kako govori da gradom već duže vreme upravljaju i vladaju ljudi koji ga ne vole a i ne poštuju.

 KURŠUMLIJA

Zgrade u centru su prepuštene zubu vremena, razrovane ulice zatrpane su automobilima, trotoari kaficima. Park i spomenik poginulim junacima u Prvom ratu potpuno zapušten. Mali dečiji park u rasulu. Najlepša ulica Sv.Ane i najlepši deo grada u kompleksu sa gradskom crkvom, zapostavljena. ”Evropa” davno ne radi a u Pivnici nije se ništa promenilo dobrih 30 godina. Bila je jadna a sada je još jadnija. 

Za divno čudo u gradu nema ni jednog-jedinog obeležja a ni dokaza da se tu u nalazi Upravna zgrada ugostiteljskog preduzeća "Planinka" firme koja gazduje Lukovskom, Prolomskom a od skora, nadamo se, i Kuršumlijskom banjom.Velika je to sramota za ovu firmu i njenog vlasnika Rašu Ričevića koji već decenijama uredjuje sve odnose u gradu.On je gospodar ovih banja ali i čovek koji se o svemu pita kada je na dnavnom redu i najmanji detalj u gradu.

 Predsednik opštine je siva eminencija i on je tu samo figura i o ničemu ne odlučuje.Ovako kako danas izgleda grad je strašna i neopisiva bruka za njih.Stiče se utisak da glavni čovek u gradu koristi svaku priliku da iskali bes i nepoštovanje prema bogatoj istoriji grada, prema mnogim generacijama koje su ovde rodjene i stasavale a mnogi od njih sahranjeni na mesnom groblju koje je svojim izgledom velika bruka i sramota za prve ljude Kuršumlije. 

Nepoštovanje prema brojnim kuršumličanima koji žive po mnogim gradovima Srbije i sveta.Oni su za sadašnjeg gospodara Kuršumlije nebitni i najbolje je za njih da nikada i ne dolaze u svoj rodni kraj.Ogromna većina njih je još uvek radno sposobna i spremna da u svemu pomogne ali šta vredi,niti ih ko zove, niti se zanima za njih. Koliko je samo u Beogradu osvedočenih Kuršumličana sahranjeno a da od svog grada nisu udostojeni ni jednom umrlicom ili telegramom.

Raičević zanet izgradnjom svojih banja i sve većom popularnošću,uzeo je sebi za pravo da u gradu postavlja ljude koji samo njemu odgovaraju.On dobrih dvadesetak godina menja političke opcije, organizuje izbore u kojima se unapred zna da je on pobednik.Takva politika a pogotovo takva kadrovska politika, gradu ništa dobro nije donela. Kuršumlija iz dana u dan propada i ono što je najcrnje, ljudi sve više odlaze u druge gradove, prodaju svoju imovinu razočarani i nezadovolji ovakvim načinom života.

Grad se raseljava, škole svake godine primaju sve manji broj učenika a u crkvi je sve manje krštenja a sve više sahrana. Koliko sve to uzbudjuje Raičevića i koliko ga tera da promeni svoj kurs u kome najveću cenu plaća grad osnovan na ovim temeljima još u vreme Rimljana kao jedna od usputnih stanica sa imenom „Ad fines“ na veoma važnom vojnom putu
.
Ova priča je rezultat opšte apatije zbog stanja u kome se nalazi Kuršumlija.Ona nije intonirana da svadja i unosi zlu krva a niti je okrenuta protiv prosperiteta Prolom i Lukovske banje. To jeste veoma važno i dobro uradjeno ali evidentno je da grad od toga nema nikakve vajde! Ova priča je nopisivi žal za gradom koji je žrtvovan od strane bahatih i zaboravnih ljudi koji u sebi ne nose ni malo ljubavi i poštovanja prema Kuršumliji i osvedočenim kuršumličanima.

AKO VAS NEKO PITA

Mi smo deca Kuršumlije
i nikada ne zaboravljamo.
niti se odričemo.
svog rodnog grada,
naših reka mezimica
Toplice,Banjske,Kosanice,
"Vojničke česme",
našeg bazena,
senovitog korzoa
i dobrote
koju nosimo u svojim dušama
od kolevke pa do groba,

Ako vas neko pita,
zašto baš ovde
na ušću reka,
u podnožju hrama Sv.Nikole,
zadužbine velikog župana Stefana Nemanje
a samo koji korak dalje,
na ušću Kosanice u Toplicu,
u crkvi, nalik na pticu raširenih krila,
gde je živela i bogu se molila,
majka Vukanova, Stefanova i Savina,
presveta mučenica Ana.
U magli sumporovitih banja
Lukovske, Kuršumliske i Prolom,
u gustim šumarcima nežnih i blagih padina Kopaonika i Jastrepca,
tu gde su se radjali legnendarni junaci Gvozdenog puka...
Zašto baš ovde ?

Ako vam nekada u priči
o ljubavi govori
tamo neka
Dragica,Slavica,Smilja,Spomenka,Verica i suncem ogrejana Sunčica,
veruj te im
jer one ljubiti znaju.

Ako vas neko pita:
ko danas tu živi,
recite slobodno.
da žive i radjaju se
dobri i časni ljudi
Kuršumličani !

Zoran i Rade Vučković

OD TABLICA DO TABLETA!

Petak je bio svečan dan za 180 djaka prvaka u OŠ “Ujedinjene nacije” na Ceraku. Bio je to dan za suret generacije  koja će se narednih osam godina družiti, učiti i stasavati. A za roditelje, dan radosti i nezaborava. Mi,trećepozivci, važne i popularene bake i deke, sa suzama smo otpratili ovaj dan. Nešto bez objašnjenja, nešto zog  nesredjenih emocija  a po najviše, zbog sećanja i slika od pre dvadesetak godina kada smo sa ovog istog mesta otpratili moga sina  Luku, sada  studenata pete godine Medicine, u život i potonje godine koje će nam doneti strašnu inflaciju, nevidjenu krizu i apokaliptično bombardovanje sumanutih ludaka izašlih na 78 dana iz centara za zbrinjavanje  retardiranih i umno bolesanih avanturista!

Šta ovu decu čeka dok skakuću po dvorištu turirajući motore svoje mladosti  da što pre uzlete i odu. Moj sin o tome priča  a moj unuk veruje da će se i ova zemlja popraviti i ljudi u njoj, da će zli otići a dobri doći i da će konačno neko početi da veruje da ni malena parcela bašte nije opstala bez ljudskog rada i nege a nekamoli jedna cela zemlja bez svog naroda!!! Za sada je tako. Narod je primoran  da ode ne bili uhvatio koji dan nekog drugog, ko zna kakvog života, u nekoj drugoj zemlji, gde ga niko neće pitati ništa drugo osim, da li znaš da radiš i koliko dugo može da radiš!

Aleksa Momčilović

Gde ćemo mi tada biti, ne usudjujem se da prognoziram ali dobro znam, da se protiv zakona prirode ne može i kada bi se htelo. Zbog toga,  ne kvarimo ovaj dan klincima koji su dana poleteli u život a da ni svesni nisu da ih već od ponedeljka čeka prva i uzbudljiva prepreka. Najpre, moraju da se naspavaju, pa na vreme da ustanu, doručkuju i već od osam ujutru, možda sunčanog a možda kišovitog septembarskog dana, budu u svome razredu, na prvom času duge i slatke životne trke za znanjem. Samo ih to može izvaditi da veruju da ono što ne znaju mogu do šifre tog mraka lako i jednostvano da dodju. Da nuče, pa opet da nuče i celog, ama baš tako, celog života-da uče.

Ej, kada sam ja krenu u školu, te davne i daleke 1957.godine, ni verovao nisam da ću ove, 2017.godine, svoje misli slagati na kompjuteru i slatiji ih daleko,daleko. Svima kojima nije mrska moja priča ni ove slike utkane u reportažu jednog veoma važnog dana za mog unuka Aleksu Momčilovića.

I umalo zaboravih i ovo da vam kažem.Ovi klinci, njihove mame i tate pa čak i neke deke, ne znaju šta su to tablice i legišteri! ? Moja generacija nije u svojim torbama nosila sveske, radne blokove i tone knjiga. Pored legendarnog bukvara bila je tu i minijatirna tabla, nalik na pravu školsku tablu, na kojoj smo pisalI “kosu tanku i uspravnu debelu”, ne kredom, već tim famoznim legišterom, neka vrsta mekanog kamena, a greške ispravljali brišući ih pravim morskim sundjerom koji je visi na koncu naše table. Zašto vam ovo pričam? Da bih vam na kraju rekao. Mi smo  u prvi razred krenuli sa tablicama a ova  generacija sa TABLETIMA. Izmedju je vreme učenja, stvaranja i neverovatnih tehnoloških čuda i inovacija.

 Mama Jelena i djak-prvak!

 Aćim,drug iz vrtića sa Akijem u razredu

Sretni roditelji:Jelena i Boris

 Dve bake,jedan deka i jedan ujka

 Porodica Momčilović

 Lepa učiteljica Ana,majka troje dece

 Nekadašnji i sadašnji djak-prvak

 Brat i sestra,Luka i Jelena

 Deca sa mamom

Grupni portret,porodica Pavlović

Sa srećom, dečaci i devojčice,generacije 2017. godine! Pozdravlja vas dekina generacija, koja je ujedno bila poslednja koja je učila da piše na tablicama. Da li verujete da smo plakali od sreće kada smo u drugom polugodištu dobili sveske,olovke i gumice…Ziveli tableti ili kako ih još zovu IPADI.

AMERIKANCI SU REKLI SVOJE, A ŠTE ĆE RUSI?

Jadni smo ti mi! Svi nas hoće,svi se bore oko nas,svima smo veoma važni i svi bi hteli da oni sviraju a mi igramo i cutimo.Evo ga i jedan sasvim prosečni američki senator,čak se ne trudim ni ime da mu zapamtim, došao,razgovarao i naredio:za Ameriku bi bilo jako loše da u Nišu ostane i dalje Ruski humanitarni centar.Srbija ne bi trebala da verifikuje taj ugovor!!!

 

Senator Ron Džzonson i Aleksandar Vučić

Neverovatno ali nažalost istinito.Sva naša očekivanja da će nas veliki na tenutak ostaviti na miru, pala su u vodu! Mi jesmo interesna svera Anerike a to znači i NATO-a, i više je nego sigurno da će sve učiniti da Ruski uticaj bude sveden na minimum po cenu stvaranja haosa, socijalnih nemira i izazivanja ozbiljnih ekonomskih kriza, lokalnih ratova, zašta su oni pravi eksperti.

Nedavni dogadjaji u Makedoniji i verbalni politički sukob na relaciji Beograd Skoplje,očito da su izvedeni pod budnim okom Američke ambasade,što su u svojim izjavama potvrdili i Vučić i Dačić. Dakle, Američke namere, kada je u pitanju Srbija, su više nego jasne ali, šta je sa,čini se,usporenim namerama Rusije koja je početkom ove godine u izjavama Putina i drugih zvaničnika, pokazala ogromnu želju i potrebu za proširenjem političkih i bileteralnih kontakata?

Tokom ovog vrelog leta,nažalost, sve je najednom usporeno a sve manje je i izjava da će Rusija snažno  pomoći razvoj domaće ekonomije direktnim investicijama ili otvaranjem novih fabrika kao i ubrzanim osavremenjavanjem oružanih snaga i pored  javne naklonosti preko 60 posto stanovništva.  Poznati “migovi” još nisu stigli a više se i ne govori o iporuci sistema S-300 koji bi u potpunosti držao pod kontrolom sve okolne američke baze skrivene iza NATO-vih zastava.

Svi nas hoće ali pod svoju čizmu.Naš put do EU je put popločan trnjem.Otvaraju se poglavlja,odradjuje posao,zabave radi a suštinska pitanja čuvaju za kraj.To je bezpogovrno priznavanje Kosova i potpuni raskid svih odnosa sa Rusijom a to znači i uvodjenje sankcija.Ako to ne bude mogla da uradi ova vlada,više je nego sigurno,da će oni dovesti svoje ljude da obave taj prljav posao.U Srbiji,nažalost, plaćenika za takvu vrstu poslova ima na pretek i njih neće ni malo zanimati sudbina Severnog Kosova, sudbina kulturnih dobara a ni organizacija Zajednice srpskih opština koje bi faktički bile zaštitne enklave za preostali pravoslavni živalj. Naravno, neće ih zanimati ni sudbina RS ali će ih i te kako zanimati da ponovo ožive ideju osamostaljenja Vojvodine i Sandjaka.Time bi konačno bila realizovana ideja stara sto godina po kojoj Srbija treba da se svede na što manji prostor, Beogradski pašaluk, čime bi njen uticaj na Zapadnom Balkanu za uvek bio potpuno marginalizovan.Srbija jedino tako nikome neće biti problerm i neće izazivati glavobolju medju velikima kako to čini sada i stotinama godina unazat.

U očima ovog Američkog snatora, neverovatnog rusofobiste i javnog mrzitelja politike  Vladimira Vladimiroviča Putina, činimi se,da se jasno čita set takvih poruka i ideja.Šta će Rusija na sve to reći,videćemo ovih dana.

I dok stignu odgovori Rusije,ako u opšte stignu, domaća javnost se glasno pita, dokle ćemo trpeti ovakve diplomatske prepade jednog iz grupe senatora koji ni pod razno ne odustaju od nasilničke i ucenjivačke politike Amerike i to naročito prema malim i nezaštićenim narodima kakav je slučaj sa nama.Oni  nas ne štite i ne pomažu.Njihova ideja je jasna a ogleda se u činjenici da preko naših ledja, o našem trošku, uskladjuju,komplikuju ili rešavaju odnose sa Rusijom. Njegova konstatacija da bi verifikacija ugovora sa Rusijom oko Humanitarnog centra u Nišu, mogla za sobom da povuče i brojne ekonomske komplikacije  koje se ogledaju u zaustavljanju svih Američkih investicija a verovatno i nekih težih i još komplikovanijih poteza koji bi bili povučeni preko MMF i Svetske banke. Dakle, set identičnih poteza iz vremena vladavine Klintona i njegove žene, koje smo debelo osetili na svojim ledjima. Da podsetim, pored brojnih ekonomskih sankcija usledila je i kampanja bombardovanja i uništenja srpske privrede. Rusija tada nije bila ni spremna a ni sposobna da pomogne. Ta Rusija i ova današnja, daleko su jedna od druge, dve svetlosne godine. Moć Putinove Rusije i totalna nemoć Trampove Amerike, to su istoriske, političke i ekonomske činjenice koje obeležavaju ove godine veoma dinamičnog i skroz neizvesnog 21.veka. Kuda je sve to otišlo najbolje svedoči trenutna usto i neizvesna kriza u regionu  Severno Korjskog poluostrva.Ako je tačna vest, koja je procurela u svetskim medijima,  da je potpuno zaludjeni mladjani predsednik S. Koreje Kim u čast rodjenja svog trećeg deteta lansirao  raketu sa opasnom bojevom glavom koja je preletela preko terotorije prenaseljenih japanskih ostrva i završila u Tihom okenau,onda neka nam je nazdravlje.Za sada je sve neizvesno osim da je probudjeni Kineski džin poručio Trampu:dalje ruke od Koreje.Kina neće dozvoliti nikakav rat na svome pragu! E.sada bi najbolje bilo da senator Djonson  okrene avion odmah odleti za Peking da malo Kinezima očita bukvicu...To mu naravno nikada neće pasti napamet pa čak ni sada kada  bi morali mnogo osećajnije da se pozabave strašnim poplavama u Hjustonu i drugom gradovima Teksasa a ne da drve kurac nad malim i nejakim narodima. Usput i pre svega,Vučić je svojim odgovorom "da o odnosu sa Rusima odlučujemo mi",pokazao državničku hrabrost i zrelost.Srbiji je takav predsenik  u ovome času više nego potreban a svi oni koji su baš sada navalili da ga ruše i ruže  neće uspeti koliko će sebi  naškoditi. 

BRATE,STANI MALO!

Definitivno,ako ste na netu i pratite  zbivanja  na društvenim mrežama a pritom verujete da ste čovek stabilnog mentalnog sklopa,uveravam vas, da zbog  serije  neverovatnih informacija koje se mrežom valjaju ovih dana, i kada bi ste hteli,teško je da ćete ostati pri zdravoj svesti. Ovde nije reč o potrebi da se pošto-poto svrstate i budete na jednoj ili drugoj strani.Da apsolutno verujete onima koji lansiraju ovakve vesti ili da se javno stavite na stranu napadanutih koji se okrivljuje, za malo je reči, strašne stvari. Ponavljam, držim se dalje od  pristrasnosti ali ne mogu da izbegnem savest koja me  primorava da zbog opšte nacionalne sigurnosti, zbog vere u mentalne vrednosti naroda koji za sobom ima tradiciju dužu od 10 vekova jasno i glasno pitam: da li se na čelo ove države nalaze „bolesno kriminalizovane ličnosti“ čiju bolest neće moći „da dešifruju ni psihijatri“ kako u svojim javnim nastupima tvrdi Milovan Brkić od pamtiveka kontraverzni vlasnik i neumorni pisac u svome  „Tabloidu“. Naravno, ove  Brkićeve konstatacije se odnose na braću Vučić.

Andrej i Aleksandar

„Njih dvojica,Alksandar i Andrej su do te mere bolesno kriminalizovane ličnosti da prosto ne mogu da vam opišem.Oni su opsednuti novcem i otimanjem svega da to ni psihijatri neće moći da dešifruju“,kaže Milovan Brkić i temu širi u drugom smeru. “Vučić pokušava da gradjanima nametne potrebu priznanja Kosova, tvredeći da to od njega traži medjunarodna zajednica.To apsolutno nije tačno. Za ovih nekoliko godina, Vučić je uzeo velike pare od kosovskih alabanaca.Njegov brat po majci Andrej je u najačem alabansko-srpskom kartelu“...kaže Brkić.

Braća u zrelim godinama

U svim  javnim nastupima, Brkić, za sve najgore i najcrnje optužuje braću Vučić. Njegove priče o otimanju i kupovini svega što vredi u Beogradu i po Srbiji, nemaju kraja. Dosta dugo kružila je priča, iz njegovih usta lansirana, da su poznati gradski restorani „Franš“ i „Madera“ davno oteti i prisvojeni od Vučića. U ime braće to čini mladji Andrej sa svojim pomagačaima koje često nazivaju i stranačkim batinašima. Kada je priča o ovim restoranima malo zastala, ovih dana, lansirana je nova  priča koja se odnosi na najpoznatiji subotički restoran „Boss“ u vlasništvu Lajoša Čakanjija. Po tvrdnjama Brkića, Andrej se nameračio na ovaj restoran čija je tržišna vrednost 3 miliona EU a on je vlasniku ponudio  sumu od milion EU. I stvar bi bila  gotova da se u igru nije umešao Viktor Orban, predsednik Madjarske, koji slovi za velikog prijatelja Aleksandra Vučića i pripretio svome drugu da će  zbog restorana izbiti skandal ako se Vučići ne povuku iz ove operacije . Navodno, predsednik Srbije je istoga momenta dao nalog svome bratu da zaboravi na Suboticu.  U narednim danima, pa sve do danas, u igru je  ni kriv ni dužan, upao i Zvonko Bogdan koji je  bio svedok pokušaja otimanja poznatog gradskog restorana.  Priča je bila skovana tako, da vas je jednostavno plašila i dovodila u potpuno nespokojnu situaciju jer sama pomisao da bi sve ovo moglo da bude tačno, sva naša nadanja i verovanja da se Srbija nalazi na dobrom putu, pala bi u vodu. Jer, ovo nije put, ovo je strašna i zabrinjavajuća strmputica. Ovako kako govori Brkić,radi se u zemljama gde vlada čovek poput Idi Amina i njemu sličnim.

Danas na naslovnim stranicama potpuno iskompromitovanih i politički opredeljenih domaćih medija, pojavili su se demanti. Najpre je Zvonko Bogdan ustvrdio da je sve ovo neverovatna laž i da on nikada medijima nije dao bilo kakvu izjavu u vezi resorana „Boss“. Na istoj strani i vlasnik restorana Lajoš Čakanji, tvrdi da on nikada nije video niti razgovara sa Vučićevim bratom Andrejom!!! Drugim rečima, za nečiji račun i u nečije ime, vlasnik „Tabloida“ je blago rečeno, širio paniku i ogavne laži ! 

No kako to nije prvi put i kako je izbor tema i dijagnoza o  braći Vučič sve dublji i sve sadržajniji, šta nam drugo ostaje nego da se povučemo iz ovog smredljivog blata i aktere ostavimo da sami reše ono što su davno zamutili u vreme drugovanja u redakciji "Pobede",lista radikala čiji je vlasnik bio AV. Naravno, onde gde se narod spotiče i zbog čega je zabrinut ako bi  tvrdnje Brkića bile tačne  je  funkcija predsednika države, zatim, njegova Ustavna ovlašćenja i preko šezdeset posto zaludjene i zavedene glasačke populacije koja je u prethodnih dve godine dala aposultnu podršku i poverenje AV, birajući ga za predsednika  države. Da li je on, koristeći Ustavna ovlašćenja ili mimo njih, dao neka ovlašćenja, javna ili prećutna, svome bratu, da u ime porodice Vučić radi, pa makar i namanje protivzakonite, usto i nemralne radnje, kad-tad će isplivati na videlo dana.Do tada...

 Ne prihvatam priču  kao moguću da  oni otimaju sve što im se dopada, da trguju sa Kosovom, da se  enermno bogate i da su „bolesno kriminalizovane ličnosti“. U državnom aparatu radi najmanje milion ljudi. Verujem,  da svi oni po nešto o Vučićima znaju ali mi nije jasno zašto ćute kao zaliveni. Osim toga,Vučić je  do juče bio na čelu time koga čine 18 ministara od čijeg rada zavisi opstanak zemlje u svakom pogledu.Pa nije valjda da oni  sve to znaju a ćute! U Beogradu funkcioniše  veoma jak diplomatski kor koji više nego profesionalno predstavlja svoje zemlje. Ambasadori Rusije, Kine, Amerike, Nemačke, Velike Britanije, Austrije…su jake ličnosti i veoma odgovorni ljudi i malo ko neće poverovati da su svi oni dobro upućeni u ovakve priče a pogotovo u izrečene  dijagnozom a da ćute i o tome ništa ne progovaraju. Da li još neko veruje da bi medjunarodni položaj zemlje,nikada bolji, bio ovakav da se na čelo zemlje nalazio  ličnos kako ga opisuje srpska opozicija i mnogi koji su se stavili na stranu onih koji Vučića ne mogu da vide očima? Neverovatno,koliko sjedne strane imate domaćih gadosti izrečenih na adresu Predsednika države,njegove  vlade i svih birača koji su bili na njegovoj strani a na drugoj strani, imate javno i transparentno uvažavanje tog čoveka od strane predsednika Rusije, Kine, Nemačke, Amerike i bez malo celog sveta. 

Neko ipak mora da preseče sve ovo i kao neutralni arbitar objasni narodu o čemu je ovde reč? Ničija nije gorela do zore, pa neće ni njihova, ako je tako kako tvrdi Brkić, ali ako nije, ni njegova neće goreti duže od jutra. Ova ogavna priča, mora da se razmota da kraja jer ovako ako ostane naslagaće se mnogo velika gomila koja mora nekada i negde da pukne.Cunami niko nije zaustavio, pa nećemo,siguran sam, ni mi ,sveznajući Srbi, koji  od pamtiveka narcisoidno veruju da mogu sve!!!