AMERIKANCI SU REKLI SVOJE, A ŠTE ĆE RUSI?

Jadni smo ti mi! Svi nas hoće,svi se bore oko nas,svima smo veoma važni i svi bi hteli da oni sviraju a mi igramo i cutimo.Evo ga i jedan sasvim prosečni američki senator,čak se ne trudim ni ime da mu zapamtim, došao,razgovarao i naredio:za Ameriku bi bilo jako loše da u Nišu ostane i dalje Ruski humanitarni centar.Srbija ne bi trebala da verifikuje taj ugovor!!!

 

Senator Ron Džzonson i Aleksandar Vučić

Neverovatno ali nažalost istinito.Sva naša očekivanja da će nas veliki na tenutak ostaviti na miru, pala su u vodu! Mi jesmo interesna svera Anerike a to znači i NATO-a, i više je nego sigurno da će sve učiniti da Ruski uticaj bude sveden na minimum po cenu stvaranja haosa, socijalnih nemira i izazivanja ozbiljnih ekonomskih kriza, lokalnih ratova, zašta su oni pravi eksperti.

Nedavni dogadjaji u Makedoniji i verbalni politički sukob na relaciji Beograd Skoplje,očito da su izvedeni pod budnim okom Američke ambasade,što su u svojim izjavama potvrdili i Vučić i Dačić. Dakle, Američke namere, kada je u pitanju Srbija, su više nego jasne ali, šta je sa,čini se,usporenim namerama Rusije koja je početkom ove godine u izjavama Putina i drugih zvaničnika, pokazala ogromnu želju i potrebu za proširenjem političkih i bileteralnih kontakata?

Tokom ovog vrelog leta,nažalost, sve je najednom usporeno a sve manje je i izjava da će Rusija snažno  pomoći razvoj domaće ekonomije direktnim investicijama ili otvaranjem novih fabrika kao i ubrzanim osavremenjavanjem oružanih snaga i pored  javne naklonosti preko 60 posto stanovništva.  Poznati “migovi” još nisu stigli a više se i ne govori o iporuci sistema S-300 koji bi u potpunosti držao pod kontrolom sve okolne američke baze skrivene iza NATO-vih zastava.

Svi nas hoće ali pod svoju čizmu.Naš put do EU je put popločan trnjem.Otvaraju se poglavlja,odradjuje posao,zabave radi a suštinska pitanja čuvaju za kraj.To je bezpogovrno priznavanje Kosova i potpuni raskid svih odnosa sa Rusijom a to znači i uvodjenje sankcija.Ako to ne bude mogla da uradi ova vlada,više je nego sigurno,da će oni dovesti svoje ljude da obave taj prljav posao.U Srbiji,nažalost, plaćenika za takvu vrstu poslova ima na pretek i njih neće ni malo zanimati sudbina Severnog Kosova, sudbina kulturnih dobara a ni organizacija Zajednice srpskih opština koje bi faktički bile zaštitne enklave za preostali pravoslavni živalj. Naravno, neće ih zanimati ni sudbina RS ali će ih i te kako zanimati da ponovo ožive ideju osamostaljenja Vojvodine i Sandjaka.Time bi konačno bila realizovana ideja stara sto godina po kojoj Srbija treba da se svede na što manji prostor, Beogradski pašaluk, čime bi njen uticaj na Zapadnom Balkanu za uvek bio potpuno marginalizovan.Srbija jedino tako nikome neće biti problerm i neće izazivati glavobolju medju velikima kako to čini sada i stotinama godina unazat.

U očima ovog Američkog snatora, neverovatnog rusofobiste i javnog mrzitelja politike  Vladimira Vladimiroviča Putina, činimi se,da se jasno čita set takvih poruka i ideja.Šta će Rusija na sve to reći,videćemo ovih dana.

I dok stignu odgovori Rusije,ako u opšte stignu, domaća javnost se glasno pita, dokle ćemo trpeti ovakve diplomatske prepade jednog iz grupe senatora koji ni pod razno ne odustaju od nasilničke i ucenjivačke politike Amerike i to naročito prema malim i nezaštićenim narodima kakav je slučaj sa nama.Oni  nas ne štite i ne pomažu.Njihova ideja je jasna a ogleda se u činjenici da preko naših ledja, o našem trošku, uskladjuju,komplikuju ili rešavaju odnose sa Rusijom. Njegova konstatacija da bi verifikacija ugovora sa Rusijom oko Humanitarnog centra u Nišu, mogla za sobom da povuče i brojne ekonomske komplikacije  koje se ogledaju u zaustavljanju svih Američkih investicija a verovatno i nekih težih i još komplikovanijih poteza koji bi bili povučeni preko MMF i Svetske banke. Dakle, set identičnih poteza iz vremena vladavine Klintona i njegove žene, koje smo debelo osetili na svojim ledjima. Da podsetim, pored brojnih ekonomskih sankcija usledila je i kampanja bombardovanja i uništenja srpske privrede. Rusija tada nije bila ni spremna a ni sposobna da pomogne. Ta Rusija i ova današnja, daleko su jedna od druge, dve svetlosne godine. Moć Putinove Rusije i totalna nemoć Trampove Amerike, to su istoriske, političke i ekonomske činjenice koje obeležavaju ove godine veoma dinamičnog i skroz neizvesnog 21.veka. Kuda je sve to otišlo najbolje svedoči trenutna usto i neizvesna kriza u regionu  Severno Korjskog poluostrva.Ako je tačna vest, koja je procurela u svetskim medijima,  da je potpuno zaludjeni mladjani predsednik S. Koreje Kim u čast rodjenja svog trećeg deteta lansirao  raketu sa opasnom bojevom glavom koja je preletela preko terotorije prenaseljenih japanskih ostrva i završila u Tihom okenau,onda neka nam je nazdravlje.Za sada je sve neizvesno osim da je probudjeni Kineski džin poručio Trampu:dalje ruke od Koreje.Kina neće dozvoliti nikakav rat na svome pragu! E.sada bi najbolje bilo da senator Djonson  okrene avion odmah odleti za Peking da malo Kinezima očita bukvicu...To mu naravno nikada neće pasti napamet pa čak ni sada kada  bi morali mnogo osećajnije da se pozabave strašnim poplavama u Hjustonu i drugom gradovima Teksasa a ne da drve kurac nad malim i nejakim narodima. Usput i pre svega,Vučić je svojim odgovorom "da o odnosu sa Rusima odlučujemo mi",pokazao državničku hrabrost i zrelost.Srbiji je takav predsenik  u ovome času više nego potreban a svi oni koji su baš sada navalili da ga ruše i ruže  neće uspeti koliko će sebi  naškoditi. 

BRATE,STANI MALO!

Definitivno,ako ste na netu i pratite  zbivanja  na društvenim mrežama a pritom verujete da ste čovek stabilnog mentalnog sklopa,uveravam vas, da zbog  serije  neverovatnih informacija koje se mrežom valjaju ovih dana, i kada bi ste hteli,teško je da ćete ostati pri zdravoj svesti. Ovde nije reč o potrebi da se pošto-poto svrstate i budete na jednoj ili drugoj strani.Da apsolutno verujete onima koji lansiraju ovakve vesti ili da se javno stavite na stranu napadanutih koji se okrivljuje, za malo je reči, strašne stvari. Ponavljam, držim se dalje od  pristrasnosti ali ne mogu da izbegnem savest koja me  primorava da zbog opšte nacionalne sigurnosti, zbog vere u mentalne vrednosti naroda koji za sobom ima tradiciju dužu od 10 vekova jasno i glasno pitam: da li se na čelo ove države nalaze „bolesno kriminalizovane ličnosti“ čiju bolest neće moći „da dešifruju ni psihijatri“ kako u svojim javnim nastupima tvrdi Milovan Brkić od pamtiveka kontraverzni vlasnik i neumorni pisac u svome  „Tabloidu“. Naravno, ove  Brkićeve konstatacije se odnose na braću Vučić.

Andrej i Aleksandar

„Njih dvojica,Alksandar i Andrej su do te mere bolesno kriminalizovane ličnosti da prosto ne mogu da vam opišem.Oni su opsednuti novcem i otimanjem svega da to ni psihijatri neće moći da dešifruju“,kaže Milovan Brkić i temu širi u drugom smeru. “Vučić pokušava da gradjanima nametne potrebu priznanja Kosova, tvredeći da to od njega traži medjunarodna zajednica.To apsolutno nije tačno. Za ovih nekoliko godina, Vučić je uzeo velike pare od kosovskih alabanaca.Njegov brat po majci Andrej je u najačem alabansko-srpskom kartelu“...kaže Brkić.

Braća u zrelim godinama

U svim  javnim nastupima, Brkić, za sve najgore i najcrnje optužuje braću Vučić. Njegove priče o otimanju i kupovini svega što vredi u Beogradu i po Srbiji, nemaju kraja. Dosta dugo kružila je priča, iz njegovih usta lansirana, da su poznati gradski restorani „Franš“ i „Madera“ davno oteti i prisvojeni od Vučića. U ime braće to čini mladji Andrej sa svojim pomagačaima koje često nazivaju i stranačkim batinašima. Kada je priča o ovim restoranima malo zastala, ovih dana, lansirana je nova  priča koja se odnosi na najpoznatiji subotički restoran „Boss“ u vlasništvu Lajoša Čakanjija. Po tvrdnjama Brkića, Andrej se nameračio na ovaj restoran čija je tržišna vrednost 3 miliona EU a on je vlasniku ponudio  sumu od milion EU. I stvar bi bila  gotova da se u igru nije umešao Viktor Orban, predsednik Madjarske, koji slovi za velikog prijatelja Aleksandra Vučića i pripretio svome drugu da će  zbog restorana izbiti skandal ako se Vučići ne povuku iz ove operacije . Navodno, predsednik Srbije je istoga momenta dao nalog svome bratu da zaboravi na Suboticu.  U narednim danima, pa sve do danas, u igru je  ni kriv ni dužan, upao i Zvonko Bogdan koji je  bio svedok pokušaja otimanja poznatog gradskog restorana.  Priča je bila skovana tako, da vas je jednostavno plašila i dovodila u potpuno nespokojnu situaciju jer sama pomisao da bi sve ovo moglo da bude tačno, sva naša nadanja i verovanja da se Srbija nalazi na dobrom putu, pala bi u vodu. Jer, ovo nije put, ovo je strašna i zabrinjavajuća strmputica. Ovako kako govori Brkić,radi se u zemljama gde vlada čovek poput Idi Amina i njemu sličnim.

Danas na naslovnim stranicama potpuno iskompromitovanih i politički opredeljenih domaćih medija, pojavili su se demanti. Najpre je Zvonko Bogdan ustvrdio da je sve ovo neverovatna laž i da on nikada medijima nije dao bilo kakvu izjavu u vezi resorana „Boss“. Na istoj strani i vlasnik restorana Lajoš Čakanji, tvrdi da on nikada nije video niti razgovara sa Vučićevim bratom Andrejom!!! Drugim rečima, za nečiji račun i u nečije ime, vlasnik „Tabloida“ je blago rečeno, širio paniku i ogavne laži ! 

No kako to nije prvi put i kako je izbor tema i dijagnoza o  braći Vučič sve dublji i sve sadržajniji, šta nam drugo ostaje nego da se povučemo iz ovog smredljivog blata i aktere ostavimo da sami reše ono što su davno zamutili u vreme drugovanja u redakciji "Pobede",lista radikala čiji je vlasnik bio AV. Naravno, onde gde se narod spotiče i zbog čega je zabrinut ako bi  tvrdnje Brkića bile tačne  je  funkcija predsednika države, zatim, njegova Ustavna ovlašćenja i preko šezdeset posto zaludjene i zavedene glasačke populacije koja je u prethodnih dve godine dala aposultnu podršku i poverenje AV, birajući ga za predsednika  države. Da li je on, koristeći Ustavna ovlašćenja ili mimo njih, dao neka ovlašćenja, javna ili prećutna, svome bratu, da u ime porodice Vučić radi, pa makar i namanje protivzakonite, usto i nemralne radnje, kad-tad će isplivati na videlo dana.Do tada...

 Ne prihvatam priču  kao moguću da  oni otimaju sve što im se dopada, da trguju sa Kosovom, da se  enermno bogate i da su „bolesno kriminalizovane ličnosti“. U državnom aparatu radi najmanje milion ljudi. Verujem,  da svi oni po nešto o Vučićima znaju ali mi nije jasno zašto ćute kao zaliveni. Osim toga,Vučić je  do juče bio na čelu time koga čine 18 ministara od čijeg rada zavisi opstanak zemlje u svakom pogledu.Pa nije valjda da oni  sve to znaju a ćute! U Beogradu funkcioniše  veoma jak diplomatski kor koji više nego profesionalno predstavlja svoje zemlje. Ambasadori Rusije, Kine, Amerike, Nemačke, Velike Britanije, Austrije…su jake ličnosti i veoma odgovorni ljudi i malo ko neće poverovati da su svi oni dobro upućeni u ovakve priče a pogotovo u izrečene  dijagnozom a da ćute i o tome ništa ne progovaraju. Da li još neko veruje da bi medjunarodni položaj zemlje,nikada bolji, bio ovakav da se na čelo zemlje nalazio  ličnos kako ga opisuje srpska opozicija i mnogi koji su se stavili na stranu onih koji Vučića ne mogu da vide očima? Neverovatno,koliko sjedne strane imate domaćih gadosti izrečenih na adresu Predsednika države,njegove  vlade i svih birača koji su bili na njegovoj strani a na drugoj strani, imate javno i transparentno uvažavanje tog čoveka od strane predsednika Rusije, Kine, Nemačke, Amerike i bez malo celog sveta. 

Neko ipak mora da preseče sve ovo i kao neutralni arbitar objasni narodu o čemu je ovde reč? Ničija nije gorela do zore, pa neće ni njihova, ako je tako kako tvrdi Brkić, ali ako nije, ni njegova neće goreti duže od jutra. Ova ogavna priča, mora da se razmota da kraja jer ovako ako ostane naslagaće se mnogo velika gomila koja mora nekada i negde da pukne.Cunami niko nije zaustavio, pa nećemo,siguran sam, ni mi ,sveznajući Srbi, koji  od pamtiveka narcisoidno veruju da mogu sve!!!

PORTRETI MOJE GENERACIJE

JOŠ JEDAN SURET GENERACIJE!

Ponovo će moja generacija biti na okupu.Za 27.maj zakazano je novo druženje i to 55 godina od mature.Dodjite!

PROSLAVILI SMO NAŠ ZLATNI JUBILEJ

Sve je bilo kao u najlepšoj priči.Došli su svi koji su mogli da dodju a oni koji nisu, opravdali su svoje odsustvo.Naravno da smo im sve  to uvažili kao i našim profesorima Ivanu Ivanoviću i Danilu Stankoviću koji ipak, nisu mogli da se pojave na času zakazanom za petak 16.jun i to tačno u podne.Godine i bolest odvojili su ih od jednog lepog i dirljivog susreta za koga svi odreda tvrdimao,kao za onaj na maturskoj večeri pre  50 godina,da će nam ostati u večitom sećanju ako nas zadravlje i pamet posluže.Da ćemo se od sada,pa do nekog kraja,jer, ipak, sve ima svoj početak i neminovni kraj,vidjati svakog prvog vikenda u junu i to naredne 2018. pa 19,20....i ko zna koje još i na kom mestu. Vidjaćemo se mi još,generacijo moja, lepa, razdragana, skromna i pametna.

 Evo slika pa sami zaključite, da li sam u pravu ili ne? Ali pre nego bilo šta zaključite,najpre, sa maksimalnom pažnjom, pogledajte sliku ove iste generacije,na istom mestu,prilikom našeg prvog susreta kada smo obeležili 10 godina od mature.

Deset godina od mature

                                                                          Evo nas posle 50 godina  

U ŠKOLSKOM DVORIŠTU:SA NEKIMA, BIO JE  TO PRVI SUSRET POSLE 50 GODINA

PONOVO U KLUPAMA

Sv.Nikola

U zadužbini Simeona Mirotočivog,hramu Sv.Nikole,upalili smo sveće za pokoj duša naših 17 preminulih školskih drugova. Inače, školovanje je završilo 86. nas rasporedjenih u tri odeljenja, od toga, dva jezičkog i jedno matematičkog smera.

PORTRETI

  

 Biserka Najdanović udata Orlić.Živi na Novom Beogradu a radni vek je provela radeći u subotičkom Narodnom pozorištu.Potiče iz gradske porodice Najdanović i od dana kada se rodila pa do ove fotografije,Bisa je je takva,nasmejana, srdačna, dobra i časna osoba.

 Radivoje Pantić,jedan od "trojice musketara",računajući mene i Bobana,koji je preskoćio Niš i Prištinu i otišao na studije Filozofije direktnim vozom za Begrad.Ćovek mirne naravi,poeta i večeti zaljubljenik u ljubav.Dok su drugi govorili i pisali o ljubavi on je sve to radio i na svoj način voleo i obožavao ljubav.Ostao je da živi u maloj varoši kao njen dostojanstveni tihi i odmereni  prof. i gospodin Pantić Panta Radivoje.

Jedan od braće Nešić.Ovo je Gradimir.Radni vek je proveo na Kosovu odakle se u koloni sa mnogim Srbima povukao ka svojoj rodnoj Kuršumliji.

 Za kraj,sanjam da me u svoje naručje uzme i u dubine okena odnese neka bistra i moćna srpska reka dok na njenim obalama pecam i provodim svoje  najlepše dana života, ,kaže nam Marko Slavković,novinar  Ibarskih novina iz Kraljeva .Voda je njegov život ,njegova ljubav,uteha i tuga i večno sećanje. Deca su mu uspešna i dobra.I sin i ćerka otisnuli u beli svet i zaboravili, barem na  trenutak, da Marku i njegovoj supruzi, podare unuke da ih Marko uči kako to Ibar voda peva, kako se ljuti i kako tiho, bez reči, u plavetnila okeana odnosi sva naša stvaranja, radjanja i umiranje.Ne tuguj druže stari,doćiće i to vreme.

Milan Pavlović,rodom iz Rudara ostao je do penzije u Kuršumliji.Mi nismo u nikakavom srostvu ali to očito da nije bio razlog  da se njegov i moj brat Milivoje,danas ophode jedan prema drugom kao brat prema bratu.

Ne bih o sebi jer u mom Blogu i fb strani o meni je napisano sve.Ja, Zoran Pavlović!

Milisav Mićović iz Dobrog Dola,radni vek je završio kao profesor srpskog jezika u lokalnoj osnovnoj školi.Dična ljudina i jedan o retkih primeraka topličkih crnogoraca raspredjenih po obodima brda iznad ravnog Kosova,sa ciljem da čuvaju i očuvaju svetu srpsku zemlju.

Slavica Jovanović,ćerka lokalnog šefa policije i vazda  dobar djak i drug.Za svoje godine izgleda lepo a na mene je ostavila poseban utisak pokazujući veliko interesovanje za očuvanje i negovanje ogromne istorijske gradje o slavnom Gvozdenog puka u čiju čas su meštani sela Igrište podigli velelepni spomenik.Živi u Nišu,putuje ratnim stazama srpske vojske od Srbije do Krfa i od Krfa preko Solunskog fronta do slobode.Ima veliki broj prijatelja i na mnogim fotografijama vidjamo je u tradicionalnoj srpskoj narodnoj nošnji.Ona je aktivan član KSS i na ovoj slici je vidimo na krsnoj slavi ovog humanog  i dugovečnog  udruženja hrabrih i pametnih srpskih žena,

Milica Vuksanović,rodjena je i živela na litici iznad  ušća Kosanice u Topicu.Svi smo joj zbog toga zavidili jer to je jedan od najlepšig krajolika moga rodnog grada.Osim toga, ona je dobar deo svog radnog veka provela kao saradnik moga pok.oca Ljubinka koji je dugi niz godina bio  Sudija za prekršaje.Svojom toplinom i dubokom iskrenošću oduvek je privlačila ljude  i nije čudo što je  bila u generaciji pažena i mažena.

 Milan Aleksić- Šante jedan od najuspešnijih direktora Radničkog univeziteta u Prokuplju gde je ostvario zavidnu stručnu i ljudsku karijeru.Još uvek je u punoj formi.

Miroljub Rajović,živi kao vojni penzioner sa činom pukovinaka u Beogradu.Sa njegovog lica se čita sve.

 Milutin Lazarević- Laza,još jedan od sledbenika  i potomaka slavnog Gvozdenog puka.Završio je  vojnu karijeru kao pukovnik i danas živi u Beogradu.

Dobrila Cica Jevtić,profesor  fizičkog u ovoj istoj Gimnaziji .Živi kao penzioner u Kuršumliji

 Vera Brajković,jedna od sestara Brajković koje su se  iz Podujeva doselile u Kuršumiju.Veliki drugar i dobar čovek. Danas živi u Jagodini i sa svojim suprugom drži hotel u ovome gradu.

Biserka Marković,devojka iz "rupe" kako smo popularno zvali sve učenike koji su lepo i udobno živeli na izlazu iz grada nedaleko od čuvenog  železničkog mosta. Sve porodice su živele složno kao jedna i bilo je milina družiti se sa njima.Jedan od njihovih poznatih obrazoivnih "specijaliteta" bilo je učenje u ranim jutarnjim satima,pre škole,šetajući pragovima pruje i po nekoliko kilometara.Ona dana živi u sretnom braku sa  Branislavom Makisimovićem kolegom iz preve generacije naše gimnazije.

Andjelka Vladisavljević,takodje jedna iz "rupe".Andja je priča za sebe.Tiha,mirna i prelepe devojka iz naše generacije.Zaljubila se i udala u to vreme u glednog momka Vojkana Novakovića sa  Železničke stanice i sa njim formirala  lepu i skladnu porodicu.Radila je kao nastavnik u OŠ "Drinka" odakle je otišla u penziju.Meni svaki susret s njom,prestavlja posebno zadovoljstvo valjda i zbog toga što mi nismo imali sestru i što sam ja uvek u liku ove moje školske drugarica prepoznavao ili zamišlja  kako bi izugledala moja rodjena sestra.Andja je osoba za veliko poštovanje.

Milomir Novović,profesor matematike,književnik,putopisac i večiti sanjar.U svom radnom veku promenio je čak šesnaest škola  obrazujući decu da računaju, lepo govore,piši i na karaju odaberu put čovečnosti i dostojanstva a ne stranputicu kriminala, suludog nacionalizma ili put zaglupljenog političara.

Drugi brat Nešić sa imenom Zvonko.Radio je kao nastavnik i ono što bi svaki normalan čovek poželeo svojoj zemlji i sistemu obrazovanja to je, da Srbija ima što više ovakvih ljudi i pedagoga.Čovek bez mane.

dr.Vera Vučićević, u svojoj generaciji i u gradu, poznata kao lepa i zgodna devojka iz ugledne porodice GLIŠIĆ gde se  najviše obrazovanje podrazumevalo kao nesto sasvim normalno.Tako je mi pamtimo a žitelji Gornjeg Milanovca pamte je, kao sjajnog  doktora specijalistu kardiologije.Vera je lečila i pomagala kome je stigal.Danas se bori sa svojim zdravstvenim problemima ali i dalj radi pomaže ljudima.

Ceo život utkao je u najlepše i najzdravije tkivo ovoga grada.Za sobom je ostavio dve velelepne predškolske ustanove i sa pravom poneo epitet  graditelja i besprekornog vaspitača.Miomir Boban Luković,danas uživa u carstvu svojih unuka čekajući nove prinove.Nikada,pa ni na ovom susretu,nije propustio da ne kaže:u životu ne bih ništa uradio da iza mene i uz mene, nije bila moja supruga Verica.Ko ga zna,znaće to da ceni i da mu veruje.

Milka Zdravković,Sa njom sam išao u školu od prvog razreda osnovne pa do četvrtog Gimnazije.Tu smo se rastali.Ja za Beogread a ona za Niš gde i danas živi kao penzioner.

Olga Lukić.Svoj radni vek završila je kao nastavnik geografije u OŠ" Miloje Zakić" u Kuršimliji. Danas je posvećena svojim unucima.Njih četvoro ulepšavaju joj mirne penzionerske dane.Bili smo u istom razredu pa čak mislim i u istoj klupi.Ostala mi je u sećanju kao dobra  i pažljiva drugarica.

 Dragica Ivanjac.Na ovoj večeri upamćena je kao i tajfun kada usred letnjeg dana napravi haos i odleti ko zna kud.I ona je neumorno  igrala,pevala, iskreno se  radovala  ovom susretu.Živi u Nišu ili kako ona kaže :"uživa", kao penzionisani profesor Istorije.U životu još nije rekla sve.Njeno vreme tek dolazi.

Spasoje Dunjić.Posle  Beograda,ponovo je na roditeljskom ognjištu  u Prolom Banji.Vlasnik je nekoliko dobro opremljenih apartmana a u goste mu dolaze ljudi iz svih krajeva bivše nam zemlje. Ljudi i nova poznastva su njegove najomiljenije teme koje ga čine sretnim, mladjim nego što jeste. Sjeseni, i on će postati deka Dunja.

Mali Srba Nešić,kome smo uvek tako tepali a on je u stvari celoga života gazio smeleo,snažno i robusno.Šteta što u njegovo vreme nije bilo ovolikih takmičenja za "prvi glas",on bi danas bio jedan od  najslušanijih i najbogatijih vokala Srbije.

MUZIKA

Bez njih sve ovo nije moglo da prodje.Bend Milana Nesića-Neše, ispunio je,ali do vrhas,sva naša očekivanja.Njemu i njegovim kolegama,Srdjanu Bešoviću i Stanimiru  Simiću jedno veliko hvala.Naravno, hvala i estradnoj umetnici Svetlani- Ceci Bukovac iz sela Žirci koja je  izvanredno otpevala sve svoje numere.

Tu je bio i Ilić Miša,lokalni fotograf,medjutim, sve ove slike, uslikao je majstor fotografije Zoran Pavlović.

I ovaj dogadjaj nije mogao da prodje,a nije ni bio red da prodje bez njega,bez moga brata Milivoja Pavlovića,koji je bio  najbolji hroničar svih zbivanja  vezanih za moju i mnoge druge generacije.Za ovaj dogadjaj on je sponzorisao neizbežnu meku rakiju bez koje nije prošlo ni ovo veselje.Bez "velike" život je u mom kraju tužan i veoma ružan.A kada dodje ONA, sve se menja,ama, baš sve.

 Neša

 Beša

 Stanimir

 Mića

 Miša,Mića i Ceca

JOŠ NEKOLIKO FOTOGRAFIJA

 Ja i Miroljub Rajević

 Vera,Panta i Boban

Ćeba,Vera,Panta i Slavica

 E sada sam se i ja priključio

 Solo Ćeba

Boki i Vera

Panta i Slavica

 Moj izbor,slika susreta.Vera i Panta. Svaki komentar je suvišan. Pitaj te njih,ako ne uspete to da pročitate sa njihovih lica, kakve utiske  nose sa ovog susreta. Jasno je, reč o ZLATNOM JUBILEJU.

Panta.Vera i ja pa ja. Sve vas pozdravlja i mnogo,mnogo voli,vaš školski Zoran Pavlović-Piki

p.s.Molim  vas,ja vas molim,dok čitate ovaj tekst pustite ovu predivnu kompoziciju neka vam lagano i tiho pevuše Kemo i Dule...

https://www.youtube.com/watch?v=hw-Sho4sx

Dopisano 1.maja 2019.godine

                                                        IN MEMORIAM

                                            RADOSLOVENKO ŠULOVIĆ-ŠULE

                                                            (1948-2019)

Kuršumlija se danas oprostila od još jednog profesora iz plejade dobrih i mudrih pedagoga koji su za sobom ostavili desetine generacija uspešnih matematičara a danas vodećih stručnjaka u mašinskoj,elektro struci.Vrsnih arhitekata i uspešnih lekara, profesora i ekonomista.

Čas da ponese tako zvučnu usto i laskavu titulu jednog od najboljih profesora matematike koga je u svojim redovima imala kuršumlijska Gimnazija, pripala čoveku iz moje generacije, Radoslovenku Radetu Šuloviću,medju gradjanima i učenicima poznatijem po svom lepom nadimku- Šule!

Sa ovog sveta otišao je u 71.godini života na  praznik rada,1.maj leta gospodnjeg 2019.godine

Mogao je još koju da poživi,govore ljudi koji su sa velikom brigom propratili nekoliko poslednjih godina života. A te godine bile su godine užasa i duboke patnje njegovih najbližih.Čovek koji u mladosti,a zajedno smo rasli u istoj klupi sedeli,od istih bolesti vakcinisani i mnogo dečijih igara u životu odigrali, to biće,budući uspešan čovek, sve je na svetu voleo i poštovao osim ljudi koji su bili naklonjeni kafani i životu pijanih boema.On to nikada nije mogao da razume i shvati sve do časa dokle ga ta užasna pošast nije čvrsto prigrlila i u tom zagrljaju odnela sa ovog sveta.

Šta se to na prečas dogodilo u glavi ovog vrsnog matematičara,čoveka opsednutog numeričkim kombinacijama i šemama koje je on sa lakoćom rešavao.Bio je u našoj generaciji u tome najbolji toliko dobar da mi koji smo bili prosečni matematičari nismo mogli da mu pridjemo ni blizu osim na pismenom zadatku ako bi se smilovao i dopustio da prepišemo po neki zadatak.Jednostavno važilo je pravilo u Gimnaziji: sa Šuletom o svemu ali o jednačinama ni reč.

Kada je zaseo za katedru diplomiranog profesora matematike snagom tajfuna ušao je u prostor vaspitača,dobrih profesora rešenih da bez i jedne kalkulacije svo znanje prenese svojim učenicima.I uspeo je kao retko ko!

Pre dve godine, naša generacija obeležila je 50 godina od mature.Za sve nas bio je to mali šok kada smo saznali da Šule neće doći na susret generacije.Osim žaljenja nismo tražili druga objašnjenja.Naravno,da nam je svima bilo jako,jako žao.Tada nije došao a danas je za uvek otišao.

Počivaj u miru,naš dragi i poštovani Šule.

 

                                                           IN MEMORIJAM

                                                           VERA VUČIĆEVI

                                                              (1948-2021)

 Korona je odnela još jednu svoju žrtvu.U KBC Zvezdara,juče je preminula dr.Vera Vučićević,devojačko Glišić,rodjena 1.10. 1948.god u Kuršumliji.

Dr.Vera Vučićević

Pripada drugoj generaciji kuršulijske gimnazije koja je svoje školovanje završila 1967.godine.

Posle uspešnih studija medicine,udala se za Slobodana Vučićevića koji je svojevremeno radio u ŠIK-u Kopaonik.Vera je napravila lepu lekarsku karijeru.Specijalizirala je kardiologiju i u Milanovcu i okolini stekla reputaciju pouzdanog dijagnostičara i lekara od poverenja.Kada se ukazala prilika,otovorila je svoju privatnu "Specijalističku internističku ordinaciju dr.Vera Vučićević",gde je radila do poslednjeg dana života.

Kako to obično kod Kovida biva,prvi se zarazio suprug Slobodan koji je u teškom stanju prebačen za Beograd.Ubrzo za njim je stigla i Vera.Zajedno su bili u KBC Zvezdara gde se Slobodan još bori za život.

Od porodice i ljudi bliskih dr.Veri,saznali smo da će ona biti sahranjena u Vrbavi,rodnom selu njenog supruga Slobodana i to u subotu u 14 h.Vučićevići su ovde imali divnu porodičnu kuću gde su provodili dosta vremena

Vera je rodjena u porodici Glišić izuzetno cenjenoj i poštovanoj u Kuršumliji.Glava porodice, otac Bogosav, važio je za jednog od najpedantnijih bankarskih službenika u gradu pa ni malo ne čudi što je njegovim stopama krenuo i Vladimir,sin jedinac,koji je gradio uspešnu karijeru u Investbanci.Pored njega, majka Draga vodila je računa o ćerkama koje su otišle u visinu,bile su visoke i stasite,časne i poštene.Dobri djaci,studenti,a dokazale su se i kao dobri roditelji.Nema čoveka u Kuršumliji koji se ne seća Bogosavljevih i Draginih ćerki: Ljubice,Nade i Vere.

Mene posebno, jedan detalj, veže za moju školsku drugaricu Veru.Rodjeni smo istog dana1.oktobra 1948.godine.Bili smo zajedno od zabavišta pa do poslednjeg susreta i maturske večeri kada smo se u rano kuršumlijsko jutro rastali da ni svesni nismo bili da čemo se videti tek na generaciskom susretu kada smo obeležavali 50 godina od naše mature.

Veki,andjele moj,leti visoko i živi u uverenju,gore na nebesima,da mi koji smo ostali posle tebe,uvek ćemo sa ponosom govoriti o našoj doktorki,o našoj Veriki.Neka te svevišnji prihvati,pomazi i čuva kao što se čuvaju andjeli.

 

I