SLUČAJ ČOBANINA ZORANA MILADINOVIĆA

Zoran Miladinović (68) iz potkopaoničkog sela Sagonjevo, u opštini Kuršumlija, moraće da plati kaznu od 3.000 dinara jer ga je policija zatekla kako na planini čuva stoku bez lične karte! Starina kaže da je dobro prošao jer su mu policajci rekli da će mu napisati i prijavu, što njegovi psi nemaju zaštitne korpe, piše Kurir u broju od 06.10.2012.god. i u nastavku kaže.

- Poterao sam stoku kao i svakog dana na ispašu prema "Crnoj čuki". Tada su naišla dva policajca koji su nekim svojim poslom došla u selo. Posle kraćeg razgovora jedan od njih me je upitao da li imam ličnu kartu. Začudio sam se i objasnio da sam ja čobanin i da često za stokom pokisnem i da ne nosim ličnu kartu sa sobom da se ne bi raspala od vode...priča Miladinović

Znam ovog divnog i poštenog čoveka. On je moj zemljak, koji je poput mnogih  iz mog kraja do veka osudjen da se muči i bori  za koru hleba. Njegova životna priča je standardna i ne menja se punih 68 godina do dana i trenutka, kada su ga na radnom mestu, legitimisali obesni i netolerantni ljudi. Ja jesam za pravdu za svakog i bez razlike, ali me živo zanima, odakle ideja ovim policajcima da traže ličnu kartu od čobanina. Možda je ovo bila prilika da nekim svojim smislom za humor razbiju monotoniju puste planine. Nisu mogli da previde da je on na"Crnoj čuki" jedini, zapravo,on, ovce i plavo nebo. Zbog toga, svaki putnik namernik, koji ovih dana ili ovih godina, prolazi kroz potkopaonička sela, pa i patrola narodne milicije, morala bi da se raduje kad sretne čoveka, a ne vuka jer, u ovom selima, ljudi su retkost a vukovi svakodnevna pojava. U Gornjoj Toplici, godišnje umire po dva sela. Jednostavno, nestaju sa spiska živih.

Ja i moja braća nisam bogati ljudi, ali pošto vidimo da je vrag odneo šalu i da će moj imenjak  više nego sigurno završiti u Prokupačkom zatvoru, odlučili smo da preuzmemo njegovu kaznu i da je platimo. Ne hvalimo se, ne trebaju nam nikakva priznanja. Ovo je samo prilika da oživimo uspomenu na našeg  pokojnog oca, koji je u ovoj opštini bio Sudije za prekršaje  punih 30 godina. Znajući njega, on bi ovaj slučaj rešio mnogo mirnije i humanije, a sve to u skladu sa zakonom. Kad ovo kažem, siguran sam, da je on dobro znao da je za gorštake robija i to robija na koju ga šalje vlastita država, prilika da koji dan odmori dušu. Ali ono što Država nije smelo da previdi  je pitanje, ko će, dok on robija, stado da hrani i čuva ?

Za kraj mi pade na pamet ona Njegoševa: "U rukama Mandušića Vuka, nije svaka puška ubojita" a u našem slučaju "U rukama nerazumnih ljudi, nije svaki zakon razuman i primeljiv"! Ako grešim, ispravite me !