BRUKA KOJU NE MOGU DA PREBOLIM !

Kakva bruka i to pred očima publike na prepunom stadionu JNA,pred očima milionskog TV auditorijuma a onda udarac u zdrav razum, narodu koji ništa nije video i ništa nije razume. Press konferencija u FK Partizan, po svojoj sadržini i vrhunskim manipulacijam, ostaće zapamćena kao jedan od najdrskijih i najbezobzirnijih medijskih dogadjaja koji sam po sebi govori o stanju u našem fudbalu ali u ovom slučaju, o stanju u FK Partizan.

Ko zapravo vlada i odlučuje u ovom klubu i ko se skriva pred licem javnosti, da o onome što je vidjeno, jasno i glasno, progovori kao što ceo grad i cela Srbija govori. A narod kaže, da je to nevidjena bruka i drskost vodje navijačke grupe koji je jednostavno preskočio ogradu i skinuo kapitensku traku sa ruke mladog centarfora Šćepovića  time ga ponizio i kao fudbalera potpuno degradirao. Danas, mi koji smo prisustvovali ovom nasilju nad fudbalom, nismo ništa videli jer fudbaleru niko nije skinuo traku već je on to kapitensko obeležje dobrovoljno predao vodji navijača pa otuda i njegovo logično pitanje:"čemu ovolike buke,kada se ništa nije dogodilo". OK,ništa se nije dogodilo, to potvrdjuje i Albert Nadž, direktor kluba i ostali klupski zvaničnici, koji su pobegli glavom bez obzira i neka ostane ta crna mrlja  zapisana u analima ovog časnog i ponosnog sportskog kolektiva koji je u dugoj fudbalskoj istoriji ostavio debelog traga, ne samo u domaćem, Evropskom već i Svetskom fudbalu. Nek stoji ta mrlja dok ne dodju mladji i pametniji i jednostavno je iz stida i neverice izbrišu.

                                   

                                  Kakav blam !

Ćutanje i nedostatak elementarne profesionalne hrabrosti da se o slučaju govori na način kako su to kameri i oči videle, je još jedna jasna poruka o kakvom bolesnom balastu je reč.Uvek spremni da se pred drugima borimo i branim svoje nacionalno dostojanstvo, a naročito pred onima koji se drznu da nas napadnu i ošamare,palo je u vodu u naletu domaćeg lokalnog primitivizma pred kojim iz straha od osvete i mogućeg maltretiranja sa teškim posledicama, ne usudjujemo se ni reč da kažemo, ni slovo da izustimo istinu da podupremo. Ma gledaj svoja posla,rećiće ljudi koji ne propustaju priliku da se zakljinju u patriotizam ali kada su ovakve prilike i ovakvi opasni momci koji ne prezeju od ničega,najbolje je biti po strani i čutati. Ćutiš i gledaš dok prebijaju nedužnog čoveka u  gradskom prevozu,dok te oblepljuju salvama užasnih psovki u saobraćaju,dok te maltretiraju u bašti kafića,na stadionu,hali,bazenu, Adi Ciganliji. Šta nam ostaje i čemu možemo da se nadamo posle svega ovoga.

Da ćutimo i trpimo torturu,da glas ne podižemo a pogled nemo da držimo zakovan za crnu zemlju i da legnemo sa molbom-izvolite,preko nas,preko mene, ne mojte slučajno da ukaljate vaše čiste cipele.Gazi rodjeni, jer si pred licem javnosti pokazao da nemaš lica i da se ničega ne stidiš i time otovreno pozvao sve svoje istomišljenike da krenu u doterivanje društva i nedoteranih pojedinaca, po meri i ukusu baraberije. Ovo je vaše vreme, jer oni za koje smo mislili da su naši sportski idoli su niko i ništa,oni su samo veše krpe i vaše mete za potkusurivanje.

Vučiću,tebi se obraćam u prvom licu, u nameri da te podsetim na izjavu koju si dao pre nekoliko dana a ona glasi"Niko nije jači od Srbije"! Razmisli pa još jednom reci,da li je to