Niko nije tako zagledan u sebe i niko tako ne veruje samom
sebi, kao što to čini Mladjan Dinkić ! Punih 15 godina, on živi, radi, razgradjuje, popravlja, šminka, prikriva, laže
i maže, po privrednom i finasijskom sistemu Srbije uveren da je to najbolje i najkorisnije.
A mi, nikada gore i crenje nismo živeli! Tek
kada je, nadam se, za uvek, sklonjen iz vlasti, jasno se vide svi njegovi
"učinci".
Razrušen i uništen bankarski sistem,(mora da objasni zašto je likvidirao bez zakona i pravne procedure Beobanku koja i danas prihoduje ) privatizovao, prodavao, raskidao ugovore pa ponovo prodavo i na kraju zatvarao, mnoga,nekada uspešna, Srpska preduzeća. Uništena su i raseljena sela, opustele banje, ugasio se život po palankama, bolnioce , škole i fakulteti postali su stecište najcrnje korupcije. Život se kupovao ako si imao para i nestajo ako si bio bez para a on sve to nazivao tržišnom logikom. Svuda gde god da krenete,naletećete na Dinkića. Za njim je ostajla pustoš ali sve to kao da nije dovoljno da se njegov rad stavi pod lupu istražnih organa i tačno utvrde sve štete jer ova tragična i crna tranziciona epizoda u istoriji ovog naroda, mora konačno da dobije svoj epilog.
Da li je potrebno da ih potpisujem:svi znamo ko je
Dinkić,Labus i Jelašić !
Nije nam se sve ovo dešavalo slučajno i neodživa je laž da je narod to zaslužio jer za bolje ne znamo. Ne zamislivo je više da se on krije iza politike i da godinam na izborima kupuje glasove da bih preskočio granicu cenzusa i kao po običaju,koristeći princip "jezička na vagi",dobijao pozive za ulazak u Vladu gde su ga čekali isti resori,kabineti i isti njegovi provereni ljudi, političke i ekonomske neznalice. Najviše je voleo da rasporedjuje novac. Da ga uskraćuje neposlušnima i do ruba propasti dovodi sve one koji nisu hteli da se poklone pred njim. Sklonjen je samo delimično ali ja verujem da će uskoro uslediti i trajno uklanjanje iz svih resora koji imaju veze sa vlašću.
Ne sanjam,ne mrzim ali verujem u pravdu i boga da će se to ipak,dogoditi.Verujem u sve ono što je juče rekao Lazar Krstić,ministar finasija:"znao sam da je teško,ali nisam mogao da verujem, da je ovoliko teško!!!". Ova frapantna istina, koja po logici stvari potencira Dinkićevu odgovornost, što je jedno katastrofalno ekonomsko stanje- prikrivao,postaklo je o drugo pitanje: "do današnjeg dana, prebrojali smo 650 hiljada činovnika koji primaju plate na grbači ovog naroda".I ministar privrede Saša Radulović, nadovezujući se na Krstićeve konstacije, zatražio je da se pod hitno obustave sve isplate i aktivnosti u Fondu za razvoj, budući da je utvrdjeno da je čak 44 posto plasiranih kredita nenaplativo. Dinkić je i to prikrivao kao i ogromnu mućku u prodaji Nacionalne štedionice za koji posao tvrdi da je Srbija njenom prodajom zaradila “tri puta više”,previdjajući činjenicu koja mora da ga otera na odgovornost, da je Hamović i njegovi partneri, Štedionicu kupili za 9 a prodali je za 41 milion EU. Ovaj podak,za koga Dinkić tvrdi da je dobar i koristan za državu, je suština njegovor rada,razmišljanja i permanentnog nametanje debilne i retardirane pozicije sopstvenom narodu sa kojim je mislio da može da radi kako to njemu odgovara.
Za Dinkića, svi smo bili zamorčići i on se sa nama poigravo a mi- propadali. Ovo je trenutak da se konačno polože svi računi. Dugo se na to čekalo.
Razrušen i uništen bankarski sistem,(mora da objasni zašto je likvidirao bez zakona i pravne procedure Beobanku koja i danas prihoduje ) privatizovao, prodavao, raskidao ugovore pa ponovo prodavo i na kraju zatvarao, mnoga,nekada uspešna, Srpska preduzeća. Uništena su i raseljena sela, opustele banje, ugasio se život po palankama, bolnioce , škole i fakulteti postali su stecište najcrnje korupcije. Život se kupovao ako si imao para i nestajo ako si bio bez para a on sve to nazivao tržišnom logikom. Svuda gde god da krenete,naletećete na Dinkića. Za njim je ostajla pustoš ali sve to kao da nije dovoljno da se njegov rad stavi pod lupu istražnih organa i tačno utvrde sve štete jer ova tragična i crna tranziciona epizoda u istoriji ovog naroda, mora konačno da dobije svoj epilog.
Da li je potrebno da ih potpisujem:svi znamo ko je
Dinkić,Labus i Jelašić !
Nije nam se sve ovo dešavalo slučajno i neodživa je laž da je narod to zaslužio jer za bolje ne znamo. Ne zamislivo je više da se on krije iza politike i da godinam na izborima kupuje glasove da bih preskočio granicu cenzusa i kao po običaju,koristeći princip "jezička na vagi",dobijao pozive za ulazak u Vladu gde su ga čekali isti resori,kabineti i isti njegovi provereni ljudi, političke i ekonomske neznalice. Najviše je voleo da rasporedjuje novac. Da ga uskraćuje neposlušnima i do ruba propasti dovodi sve one koji nisu hteli da se poklone pred njim. Sklonjen je samo delimično ali ja verujem da će uskoro uslediti i trajno uklanjanje iz svih resora koji imaju veze sa vlašću.
Ne sanjam,ne mrzim ali verujem u pravdu i boga da će se to ipak,dogoditi.Verujem u sve ono što je juče rekao Lazar Krstić,ministar finasija:"znao sam da je teško,ali nisam mogao da verujem, da je ovoliko teško!!!". Ova frapantna istina, koja po logici stvari potencira Dinkićevu odgovornost, što je jedno katastrofalno ekonomsko stanje- prikrivao,postaklo je o drugo pitanje: "do današnjeg dana, prebrojali smo 650 hiljada činovnika koji primaju plate na grbači ovog naroda".I ministar privrede Saša Radulović, nadovezujući se na Krstićeve konstacije, zatražio je da se pod hitno obustave sve isplate i aktivnosti u Fondu za razvoj, budući da je utvrdjeno da je čak 44 posto plasiranih kredita nenaplativo. Dinkić je i to prikrivao kao i ogromnu mućku u prodaji Nacionalne štedionice za koji posao tvrdi da je Srbija njenom prodajom zaradila “tri puta više”,previdjajući činjenicu koja mora da ga otera na odgovornost, da je Hamović i njegovi partneri, Štedionicu kupili za 9 a prodali je za 41 milion EU. Ovaj podak,za koga Dinkić tvrdi da je dobar i koristan za državu, je suština njegovor rada,razmišljanja i permanentnog nametanje debilne i retardirane pozicije sopstvenom narodu sa kojim je mislio da može da radi kako to njemu odgovara.
Za Dinkića, svi smo bili zamorčići i on se sa nama poigravo a mi- propadali. Ovo je trenutak da se konačno polože svi računi. Dugo se na to čekalo.
Нема коментара:
Постави коментар